Hm… pojma nemam kako da recenziram ovu knjigu, koja me je oduševila i ohrabrila na mnogo načina i sasvim sigurno je (za mene) jedno od najprijatnijih iznenađenja 2020. godine („Ma nemoj, a korona ti nije bila iznenađenje, ti idio…ah, napisao si najprijatnije, sad sam tek video, my bad…“-prim.podsvesti).
Adam Grant je redovni profesor na prestižnoj poslovnoj školi „Vorton“ (Univerzitet u Pensilvaniji). Priznati je naučnik-istraživač i autor mnogobrojnih radova koji su prevedeni na veliki broj jezika, pa bi možda čovek očekivao da njegova knjiga „Originalni“ („Što mu je „originalan“ naziv…“-prim.podsvesti), i pored neobičnog naziva, bude suvoparna i dosadna. Ali, ako mnogi smatraju ovog profesora i naučnika veliki ekspertom u oblasti međuljudskih odnosa, to onda postaje druga priča, zar ne? 🙂
Ko su ti originalni ljudi sa originalnim idejama? Gde ih pronaći i kako ih prepoznati? Da li su možda svuda oko nas, samo ne umemo da ih primetimo? Možda je originalna osoba ona koja ima neobičnu, a opet jednostavnu ideju, kao što je recenziranje knjiga i filmova, istraživanje kafića i pomaganje ljudima („Uuugh, zaboga…izvinite me, odoh da „bacim peglu“, ne mogu da verujem da je ovo napisao“-prim.podsvesti).
Šalu na stranu, kako se pojavljuju ti originalni ljudi u biznisu, sportu, nauci ili politici? Ili je možda bolje postaviti pitanje „kada“ se oni pojavljuju?
Kroz svoja zanimljiva istraživanja i analiziranja poznatih (i uspešnih) kompanija, biznismena, govornika, umetnika i revolucionara, Adam Grant pokušava da nas sprovede kroz priču kako prepoznati originalnu ideju. A takođe će nam pokazati i kako neke originalne ideje, na kraju, i ne budu toliko revolucionarne kao što su njihovi tvorci verovali.
Knjiga nam otkriva kako kroz istorijska dešavanja, tako i kroz statistiku, mnogobrojne zanimljivosti.
Znate kako nam (često) kažu da, ako imamo sjajnu ideju (i još želimo da budemo preduzetnici), moramo da sve bacimo na tu jednu kartu i vodimo borbu do kraja? Pobeda ili poraz! Rizikujte! Međutim, šta ako promenite pristup i umereno rizikujete? Šta ako ste spremni da učinite sve da ostvarite svoj san, ali ne i da sve žrtvujete? Niste spremni da date otkaz da biste pratili svoj san? Ljudi bi vam verovatno rekli da ne verujete u sebe i svoju originalnu ideju, zar ne? Ali, da li je imati rezervni plan znak nesigurnosti… ili posedovanja taktičnosti i hladne glave? Mislite da su Bil Gejts, Džon Ledžend ili „Vorbi Parker“ postali to što jesu tako što su žrtvovali sve? Razmislite opet.
Da li je originalan proizvod onaj koji je prvi („pioniri“) ili možda onaj koji je nadogradio prvobitnu ideju i stvorio nešto što je ujedino i revolucionarno i korisno („naseljenici“)? Šta mislite, koliko ljudi je čulo za MagnaVox Odyssey, a koliko za Nintendo Entertainment System?
Možda, da biste progurali vašu originalnu ideju, morate i da imate nekakvu moć, poziciju i iskustvo da bi vas čuli, kao što je to bio slučaj sa Karmen Medina?
Možda odugovlačenje sa realizacijom neke ideje može da bude upravo taj „X faktor“? Možda je taj „X“ prerađena ideja, temeljnije istraživanje i bolje konsultacije…ili možda da jednostavno pustite da prođe malo vremena? Stiv Džobs jeste bio vizionar, ali nije dobro procenio Segway, jer nije poznavao to tržište. Serija „Sajnfeld“ nije bila odmah prihvaćena i čak je ljudima na prvu loptu sama ideja serija bila bezveze, ali vremenom je postala megahit.
Martin Luter King nije samo stao za govornicu i započeo sa čuvenim (i originalnim) „imam jedan san“, već je do toga dovelo iskustvo akumulirano kroz stotinu održanih govora, nošenje sa pritiskom i strahovima, pa čak i kompletnog menjanja celih govora noć pred važne događaje!?
I sa svim ovim napisanim do sada, samo sam zagrebao delić priče…
Kao što sam spomenuo, nije mi bilo lako da započnem sa recenziranjem ove knjige. Štaviše, čak je i moj odnos sa ovom knjigom bio, u najmanju ruku, čudan (iako sam sâmom knjigom oduševljen). Nekada bih pročitao samo par strana, često bih se ponovo vraćao da pročitam neke pasuse, pravio mentalne zabeleške, a nekada bih zaboravio i gde sam stao sa čitanjem!? 😀 Ma, „razvlačio“ sam knjigu cele dve nedelje! Ali, opet, onog trenutka kada sam završio sa njenim čitanjem, znao sam da ću ubrzo morati ponovo da je pročitam. Jednostavno, mislim da je ovo jedna od onih knjiga koja mora da vam se „slegne“.
Zašto je to tako?
Ne znam za vas, ali za mene je ova knjiga imala nekakvo…pa…ne znam ni ja koji izraz da upotrebim… „reflektivno“ dejstvo? Dok budete čitali „Originalne“, primetićete da čitava istraživanja i (procentualna) statistika, kao da su malo kontradiktorne. Kao i gomila (kontradiktornih) pitanja koje sam pisao u prethodnim pasusima. Ali, to je i nešto što ohrabruje! „Originalni“ pokazuju da ne postoji šablon do uspeha, kao što nas mnogi insta(gram) preduzetnici ubeđuju. Sve je individualno i ne treba sve da radite onako kako vas drugi ubeđuju. Ovo je jedna od (naučnih) knjiga koja vas ohrabruje da pratite neki svoj put, neku svoju procenu situacija, kao i trenutke kada treba da delate.
Uvek ste bili oprezne prirode i voleli da prvo istražite sve opcije, i dobro vam je išlo tako? Sada želite da pokrenete neki sporedni poslić (side hustle) i polako ga razvijate, a neko vas ubeđuje da morate ići agresivno, na „sve ili ništa“ ako želite da uspete, jer je on tako uradio? Osim ako niste sličnih (životnih) kvaliteta, mentaliteta ili u sličnoj vrsti posla, zaista niste u obavezi da poslušate tu osobu niti da smatrate da ona zna najbolje, pogotovo jer joj trenutno dobro ide. „Polaroid“ i „Nokia“ su bili gospodari sveta u svojim branšama u jednom trenutku, živeli u uverenju da su najpametniji i najbolji. A gde su sada?
Najbitnije da uvek budete otvorenog uma (open minded) za potencijlane promene.
I mislim da se ovde kriju najveće vrednosti ove knjige. Prvo, nateraće vas da ponovo uključite svoj mozak. I drugo, podstaći će vas da (ako to niste ili ste zaboravili) budete više prijemčivi za nove ideje i pozitivne konstruktivne kritike.
Posebno mi se dopao jedan stav u knjizi, čiji sam i sâm vatreni pobornik, a tiče se kompanijske/korporativne kulture. Naime, veliki broj kompanija ima stav da potencijalni zaposleni mora da se poklapa u velikom procentu sa stavovima/uverenjima kompanije. Koliko god da to doprinosi koherentnosti i jedinstvu u kompaniji, sa druge strane može da dovede i do jednoumlja koje se u mnogim kompnijama često graniči sa sektaškim ponašanjem (a za nemali broj kompanija je to znao da bude i razlog propasti). Vama (kao kompaniji) nisu potrebni samo istomišljenici (niste politička partija) da učvrste vašu kompanijsku kulturu, već i ljudi koji će unapređivati istu! A to može biti i osoba koja je tek počela da radi kod vas. Na primer, veliki broj kompanija se (i to prilično neuspešno) usredsređuje na izlazni intervju (exit interview). A zašto ne bi probale da vide kako funkcioniše i „ulazni intervju“ (entry interview). Pitajte novozaposlenog kako on doživljava kompaniju, i da li mu možda nešto deluje nelogično ili neobično. Svežu, mladu krv zapošljavate i da unapredi, a ne samo da zameni zaposlene na koji su prešli u drugu firmu ili otišli u penziju.
I zato je dobro da pronađete i…
…“đavoljeg advokata“. Ali ne kvazi-verziju istog, već onog koji je zaista iskren i ima najbolju nameru da za vas/vašu kompaniju pronalazi mane (ili, ako volite optimističniji izraz, „izazove“ 🙂 ). Bolje je da vam vaš zaposleni ukaže na probleme, nego da ih konkurencija „provali“ i iskoristi protiv vas.
Verujem da će vam biti interesantan i deo knjige koji se tiče Reja Dalia i njegovog „Bridžvotera“ (Bridgewater). Daliovi principi nisu slepo slovo, već nešto što može da se „izaziva“ (challenge the principles). I ne samo njih, već i sâmog Dalia. Pretpostavljam da „Bridgewater“ nije bez razloga toliko uspešan i popularan među svojim zaposlenima.
Šef koji poseduje veliko znanje, autoritet i samopouzdanje, a mali Ego, snažan je vođa i dobar saveznik, zar ne?
Zanimljivo će biti i poglavlje o tome kako za neke ljude umereni pesimizam može da bude koristan, i kako, za neke ljude, kanalisanje straha u napetost i iščekivanje može biti snažnije „gorivo“ za napredak nego optimizam „na silu“.
A zaintrigiraće vas i ideja da većina (do koje se često dolazi manipulacijom) ne mora uvek da bude u pravu, već da je kvalitativna manjina možda bolja, što će vas naterati da se zamislite nad mišlju Reja Dalia:
„Demokratsko odlučivanje – jedan čovek, jedan glas – jeste glupo, pošto nemaju svi isti kredibilitet.“
Prilično kontroverzna izjava, zar ne? Kako on može to da kaže, pa mi smo svi ista ljudska bića, svi imamo ista prava…a opet, u našem svetu gde bi svi trebalo da imamo ista prava, nemamo svi iste plate (čak i ljudi koji rade na istim/sličnim pozicijama često imaju različite plate), nemamo isti stepen obrazovanja…a još i živimo u svetu rasne, religijske i moralne diskriminacije.
No dobro, ne vredi puno ulaziti dublje u ovu temu. Nije demokratija ta koja nas je izneverila, već smo mi verovatno izneverili nju, pa zato svetom sada vlada „demokratija kvantiteta“ i jednoumlja, a ne „demokratija kvaliteta i rasprava u cilju unapređivanja“.
Nešto je „slomljeno“ – ljudi ili sistem. Ko će ga znati šta je…
I još jedan deo koji će biti zanimljiv jeste koliko je Adam Grant posvetio prostora u knjizi Srđi Popoviću i grupi „Otpor“ iz perspektive nadahnjivanja ljudi na delovanjem različitim (kreativno-psihološkim) akcijama.
Na kraju knjige vas čeka sumiranje koje bi to bile korisne radnje za vas koje bi trebalo da preduzmete:
Radnje za pojedince:
- Preispitujte ponuđene vrednosti
- Utrostručite stvaranje novih ideja
- Uronite u neku novu oblast
- Odugovlačite strateški
- Tražite više povratnih informacija od kolega
- Uravnotežite portfelj rizika
- Naglasite razloge za nedavanje podrške vašoj ideji
- Neka vam ideje postanu poznatije
- Obratite se drugoj publici
- Budite umereni radikal
- Motivišite se drugačije kada ste posvećeni i kada ste nesigurni
- Ne pokušavajte da se smirite
- Usredsredite se na žrtvu umesto na počinioca
- Shvatite da niste sami
- Ne zaboravite da se status kvo neće promeniti ako ne preduzmete inicijativu
Radnje za rukovodioce:
- Održite turnir inovativnosti
- Zamislite sebe kao neprijatelja
- Zatražite od zaposlenih na različitim položajima i nivoima da iznose zamisli
- Održite dan za suprotnosti
- Zabranite reči dopadati se, ljubav i mržnja
- Ne zapošljavajte po kulturnoj prikladnosti već po kulturnom doprinosu
- Prebacite se s razgovora na odlasku na razgovore na dolasku
- Tražite probleme, ne rešenja
- Prestanite da određujete đavolje advokate i počnite da ih pronalazite
- Pozdravljajte kritiku
Ranje za roditelje i nastavnike:
- Pitajte decu šta bi uradili njihovi uzori
- Povezujte dobro ponašanje sa moralnim karakterom
- Objasnite kako rđavo ponašanje nosi posledice po druge
- Naglašavajte vrednosti, a ne pravila
- Stvarajte nova mesta kojima deca treba da teže
Kao što sam spomenuo, nije bilo lako sa ovom recenzijom. Knjiga „Originalni“ je delo koje se mora čitati iznova. Zanimljivi događaji i (procentualne) statistike će vas naterati da malo preispitate sebe i možda vas vrate na pravi put i raspale u vama strast da istrajete. 🙂
Definitivno jedna od boljih knjiga koju sam pročitao u poslednjih par godina, kojoj ću se definitivno često vraćati i koja zasluženo ide na moju „Policu“.
A ti, dragi čitaoče, da li i ti spadaš u „originalne“? 🙂
Cena knjige: Delfi | Laguna | Vulkan
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Bookdepository | Audible | Waterstones | Penguin Random House
