Kad kičma kaže dosta

 

Kad kicma kaže dosta Aleksandar Dejanovic FitBacks
“Kad kičma kaže dosta” – Aleksandar Dejanović (Dr. FitBacks)

 

Pre nekih šest-sedam godina, učestvovao sam u jednom opuštenom sparing meču/analizi. Mada je tada već prošlo nekoliko godina od kada sam stavio „pauzu“ na moje 10-godišnje aktivno treniranje borilačkih veština (jer nikad se ne zna kada ću nastaviti, tu nikad nema kraja), neki ljudi su smatrali da zbog mojeg velikog interesovanja za borilačke veštine (i proučavanje literature i filmova o istim), a i moje nepredvidivosti, bih mogao da možda dâm smernica ili ideja (a u najgorem slučaju, završim kao vreća za udaranje 😀 ).

Moj mladi protivnik je rešio da ozbiljno pristupi ovom sparingu, što je demonstrirao u suptilnom (filmskom) razgibavanju vrata i leđa, praćeno zvučnim krckanjem kičme i vratnih pršljenova. Moj ratnički instinkt se odmah oglasio „Oho, izgleda da je ozbiljno shvatio ovaj sparing meč“.

Da se ova situacija desila u neko skorije vreme, verovatno bi moj ratnički instinkt rekao „Uh, umesto sparinga bolje reci ovom da uzme uput da mu neko pogleda tu kičmu, inače će ga sačekati belaj za koju godinu, kičma mu je krcnula kao da je neko otvorio jastoga…“

😀

A sad malo ozbiljnije…

Iako su svi ljudski organi (i delovi) tela podjednako bitni i značajni, mnogi bi rekli da je neko „sveto trojstvo“ zdravlja (i bitnosti) mozak, srce i želudac. Neko moje (životno i zdravstveno) iskustvo me je naučilo da ovo proširim sa još „četiri faktora“ za dobro zdravlje (koji su ujedino bitni i za isceljenje) na koja treba da obratimo pažnju, a to je:

  • kako razmišljamo i kakve su nam misli
  • kako dišemo
  • kako žvaćemo (i šta unosimo u telo)
  • kako držimo kičmu i u kakvom nam je stanju

 

 Photo by Karolina Grabowska from Pexels

(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)

 

„Kad kičma kaže dosta“…uh, mislim da je kičma nešto što najviše uzimamo „zdravo za gotovo“. Ta „kombinacija“ kostiju (pršljenova), mišića, tetiva, nerava i drugih tkiva nas „drži“ 24h dnevno, ceo naš život. I generalno ne obraćamo pažnju na pažnju dok negde ne zaboli (ili, ne daj Bože, zakrcka).

Naš prilično statičan (sedeći) način života za računarom (kako na poslu, tako i van njega) i TV-om, naginjanje nad knjigom ili mobilnim telefonom u kombinaciji sa stresom, pre ili kasnije dođe na naplatu, u obliku famoznog „bola u leđima“, koji najčešće pogađa donji deo istih (a svi koji su iskusili taj bol, vala znaju kako može da to zaboli i zakomplikuje život).

Naravno, fizičke povrede su posebna priča.

Ali jedan od aspekata koji potencijalno može da prilično uplaši prosečnog čoveka jeste kada kičma bude pod takvom (dugodoišnjom nepravilnom) tenzijom da pošalje poruku koja napravi pravu paniku.

Stezanje u grudima, trnjenje ruku…oh Bože, srčani udar, brzo kod lekara, lek za pritisak i puls i odmah da se rade analize…kardiolog kaže „srce u dobrom stanju“. Šta bre?

Trne noga, osećaj usporenog hoda…ma da nije šlog ili štagod, brzo kod lekara…lekar kaže, „sve je u redu“…kako bre?

Osećaj teskobe u celom telu, trnci, kao da vam neki predak pritiska telo svojom karmom…a vi ste skoro radili čišćenje čakri i spiritualno isceljenje i trebalo bi da se osećate lagano i prijatno u svom telu…možda treba neki duhovnik ili šaman pride?

 

Kad kicma kaže dosta Aleksandar Dejanovic FitBacks

 

A da li ste možda probali da obratite pažnju na kičmu? Možda vam kičma šalje jednostavnu poruku „Debeli, smršaj koje kilo, krivim se od ove tvoje stomačine, sve organe sam pogurao od muke, zato ti srčka pumpa kao blesava! Ispravi se kada sediš! Stavi jastuče pod donji deo leđa! Smanji saginjanje nad telefonom!“

Možda će neko pomisliti „nit’ duži uvod nit’ kraće knjige“, čemu sve ovo?

Aleksandar Dejanović je doktorirao na DIF-u, i ako je verovati biografiji, život mu se prilično vrteo oko kičme (ili da krstimo kao oblast, „kičmologije“) i kineziologije (nauka o pokretu, tj. biomehaničkim pokretima tela).  U poslednje vreme se dosta pročulo za njegovu „Athos Academia“ u Novom Sadu (koju prema navodima sa sajta, čini „tim naučnih istraživača posvećenih validno naučno-dokazanom dijagnostikovanju neuroloških i mišićnih disfunkcija, poremećaja funkcionisanja kičmenog stuba i lokomotornog sistema u celosti s cljiem pronalaženja najboljeg rešenja korišćenjem konvencionalnih naučnih i alternativnih metoda“). A postao je popularan i na društevnim mrežama kao „Dr FitBacks“ gde na svom profilu postavlja neke od vežbi koje radi sa klijentima ili kako dijagnostikuju i istražuju probleme kičme.

Što bi rekli, ako je neki prevarant, vala se potrudio, svaka mu čast. 😀

A sad ozbiljno.

„Kad kičma kaže dosta“ je prva knjiga dr. Aleksandra Dejanovića. Iako se moj blog ne bavi recenzijama knjiga iz domena fizičkog zdravlja, razlog za njenu recenziju je jednostavan.

 

Photo by Tamba Budiarsana from Pexels
Kad bismo i mogli ovako da se protežemo ceo život, gde bi nam kraj bio (Photo by Tamba Budiarsana from Pexels)

 

Knjiga je neverovatno jednostavno laički napisana, do granica banalnosti! Zaista je tako. Skoro 97% knjige ćete razumeti i da nemate nikakvog ozbiljnijeg znanja o kičmi ili kineziologiji (3% otpada na neke termine koji možda nisu svakome poznati, ali uopšte ne utiču na razumevanje knjige, ali će tih 3% sigurno razumeti, npr. fitnes instruktori).

O čemu se radi u „Kad kičma kaže dosta“?

Knjižica je, grubo rečeno, podeljena u dosta sitnih poglavlja (ne)običnih i simpatičnih naziva, koji vam već iz naslova jasno govore šta je njihova tema:

  • Imate bol u leđima?
  • Kad se posvađaju krevet i kičma!
  • Ujutro kad ruke okraćaju…
  • Jutarnja kafica + WC (r)evolucija
  • A jutarnja gimnastika?
  • Kičma ne voli auto ali ga mi obožavamo!
  • A jel’ smemo sedeti na fitnes lopti?
  • Izbor stolice, stola i radni prostor
  • Leškarenje, laptop u krilu i ostali nestašluci
  • Kad usisivač pobesni, kičma izvuče deblji kraj
  • Trudnoća – transformacija tela uz negodovanje kičme!
  • Ej, a jel’ i tebi isklizn’o disk?
  • Ah, to plivanje i bolna leđa…
  • Pravi izbor patika – ma koga je briga?
  • Kad „bicikli“ nažulja kičmu
  • Pešačenje – aspirin za vaša leđa
  • Trotoar, bolni zglobovi…
  • Dnevna briga o kičmi – nije tako teško!
  • Zamor – strpljivo čeka svoj momenat!
  • Šta kičma voli – i šta sve ne…

 

Kad kicma kaže dosta Aleksandar Dejanovic FitBacks

 

Kada bih trebao da laički, pojednostavljeno opišem knjižicu „Kad kičma kaže dosta“, rekao bih da je to zbirka jednostavnih saveta i smernica kako da olakšamo našoj kičmi (a samim tim i nama) život, da smanjimo bol(ove), delujemo preventivno, kao i da je ojačamo. Takođe, pokazaće nam koje su to najčešće greške koje pravimo u svakodnevnom životu, a koje vrše (nepotrebno) opterećenje na kičmu i, kada se akumuliraju, mogu da nam naprave (nepotreban, ali ozbiljan) problem.

Kao što vidite, dobićete dosta konkretnih saveta. Takođe, dobićete i dosta uopštenih saveta, što ne treba uzeti kao kritiku knjižice, već kao podsetnik (i razumno ograđivanje autora) da i mi treba da se više angažujemo oko nekih stvari koje često uzimamo zdravo za gotovo (npr. autor će objasniti koji tip jastuka je pogodan u zavisnosti od načina ležanja, ali neće vam reći „kupite baš taj“, jer morate sami da istražite). Zanimljiva mi se desila situacija kada sam skoro kupio (eto slučajnosti) jastuk u jednoj radnji. U principu bih video na sajtu otprilike (jeftinije) cene, probao dva-tri u radnji, da vidim koji mi se čini da najviše odgovara, i kupio taj i gotovo. Pošto nije bilo jastuka na stanju koji sam mislio da kupim, mislio sam da dođem neki drugi dan, ali me je prodavačica nabedila da isprobam nekih sedam-osam komada drugih modela jastuka, jer, kako je i sama rekla „ne može ono što piše na internetu da budu tačnije od probanja“. Pošto sam počeo da malo više vodim o kičmi već jedan duži period, zamislio sam se nad njenim rečima, ali i svojim razmišljanjem. Zaista, trećinu dana provedem na jastuku (dobro, možda manje, ali bih voleo da provodim bar trećinu), možda stvarno treba da obratim pažnju i na taj detalj, a ne da se vodim logikom „ma i moj pradeda je spavao sa panjem pod glavu i doživeo 107. godinu“…jer sam se setio da je verovatno taj isti moj predak bio fizički aktivniji, disao čistiji vazduh i jeo zdraviju hranu bez aditiva…možda da ja ipak malo obratim pažnju na ove detalje koliko mogu (i naravno, u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima).

 

Fotografija preuzeta sa profila dr. Aleksandra Dejanovica
(Fotografija preuzeta sa profila dr. Aleksandra Dejanovića)

 

Ne bih puno ulazio detalje iz same knjige, jer gorenavedeni naslovi poglavlja su prilično jasni sami po sebi (ili da upotrebim staru srpsku reč, self-explanatory). Knjiga je zaista jednostavno, svakidašnjim rečnikom napisana i može se pročitati za jako kratko vreme (ima samo 100-tinak strana i veći je font).

Međutim, ovo je knjiga kojoj ćete se povremeno vraćati. Neko će možda reći, po njenom čitanju, da ovde ima i previše saveta i detalja i da bi trebao svaki dan da se odvojiti dodatnih sat-dva da bi se sve spomenute radnje izvršile. Znate kako, onaj ko ima ozbiljnih problema sa kičmom će svaki savet iskoristiti ako će mu pomoći.

Ali ja prednost ove knjige vidim u uzimanju „detalja“ koji vama odgovaraju za početak, koji su vam lako primenjivi, da polako prilagođavate kičmu sitnim radnjama (tweaking) i da vidite da li funkcioniše na bolje. Pa makar to bilo da, ujutru kad se probudite, prošetate pre WC-a par minuta po stanu bez momentalnog razgibavanja i istezanja, da obratite pažnju kako sedite na WC šolji, da ne držite ruku u džepovima dok se krećete, stavite malo jastuče pod leđa na stolici, povremeno ustanete i prošetate minut-dva, a ne po nekoliko sati da sedite bez mrdanja.

I šetnja…puno, puno šetnje. Ne samo zato što je rekao autor knjige, već jer sam ovu informaciju dobio i od čiče od 80 godina, i od masera, i od fizioterapeuta, i od lekara opšte prakse. Jeste šetnja generalno dobra za zdravlje, ali je i lek za kičmu jer jača donji deo leđa.

 

Kad kičma kaže dosta 1
(Photo by Yogendra Singh from Pexels)

 

I za kraj, još jedna informacija: dr. Aleksandar Dejanović ima i zvanje „McGill Master Clinician“. Dr. Stjuat MekGil je „profesor emeritus“ koji se više od trideset godina bavi kliničkim istraživanjem problema koji uzrokuje bol u kičmi (tj. donjem delu leđa) i rehabilitacijom. Tako da bi i to trebalo nešto da govorimo o znanju autora kada je u pitanju kičma.

Sve u svemu, „Kad kičma kaže dosta“ je knjižica koju ne škodi imati u svojoj biblioteci, ako vam je koliko-toliko stalo do kičme. 🙂

Vidim da je u izdanju autora izašao i prevod knjige dr. Stjuarta MekGila „Mehanika leđa: Tajne zdravlja kičme koje vam doktor ne govori“, koju možda isto ne bi škodilo proučiti nekom prilikom.

 

A ti, dragi čitaoče, u kakvom si ti odnosu sa svojom kičmom, da li si njen sluga ili gospodar? 🙂

 

 

(Napomena: ova recenzija autora je njegov stav, zasnovana na njegovom skromnom iskustvu i znanju iz ove oblasti. Autor recenzije nema klasično obrazovanje iz oblasti generalne/opšte medicine i(li) kineziologije, tako da recenziju prihvatite samo kao prijateljsku smernicu i još jedno iskustvo osobe koja vam želi najbolje za vaše fizičko zdravlje i zdravlje kičme. U slučaju da osetite osetite simptome/bolove bilo gde na telu, koji bi mogli da budu ozbiljnije prirode, odmah se obratite vašem lekaru. A ako smatrate da bi vam trebala dodatna pomoć i smernice, ili da je naša medicina jednostavno „digla ruke“ od vaše kičme, možda ne škodi i da kontaktirate autora knjige „Kad kičma kaže dosta“ 🙂 )

 

Profil dr. Aleksadra Dejanovića

Sajt „Athos Academia“

Cena knjige: Athos Academia

 

Author: admin

Leave a Reply

Your email address will not be published.

twenty − nineteen =