Mission Impossible
Rezime:
- “Mission: Impossible” je film koji je postavio temelje franšize, više oslonjen na špijunski triler, stil i atmosferu nego na neprekidnu akciju po kojoj će serijal kasnije postati poznat
- Priča o Itanu Hantu, optuženom za izdaju unutar IMF-a, nudi napetu premisu, upečatljivu režiju i jaku glumačku postavu, ali pati od konfuznog scenarija, slabog razvoja likova i osećaja „style over substance“
- Iako daleko od najboljeg dela u serijalu, film je bio komercijalni hit i važna startna tačka za kasnije, znatno uspešnije nastavke
Jim Phelps: [in a safe house in a Prague] Any questions?
Ethan Hunt: Yeah. Could we get a capuccino machine in here? ‘Cause I don’t know what you call this.
Jack Harmon: I call it cruel and unusual.
Claire Phelps: Hey, I made that coffee.
Ethan Hunt: Exactly.
Iako nam je prva asocijacija na “Mission Impossible” filmove nerealno ludačke akcione scene Itana Hanta, napete situacije i visoki ulozi za sve učesnike, početak ove (Tom Kruzove) franšize nije bio na samom startu tako dinamičan.
Dosta ljudi ne zna da je franšiza “Mission Impossible” postojala mnogo bre nego što ju je zajahao naš veseli sajentološki andrenalinski samurajski džanki koji još jedino nema dovolu da vozi spejs šatl.
Originalno nastala kao serija 60-ih (koja je posle bila na kratko oživljena 80-ih), franšiza je jedno vreme čamila u nečijoj fioci, sve dok Tom Kruz (Tom Cruise) nije pokrenuo svoju produkcijsku kuću “Cruise/Wagner Productions” (inače su prestali da postoje pre više od 15 godina) i odlučio da “Mission Impossible” bude njeno prvo čedo.
Dok je radio na filmu “Intervju sa vampirom”, Tomica se na jednoj večeri sa Stivenom Spilbegom upoznao sa Brajanom de Palmom i oduševio se njegovim opusom (čovek je već tada režirao filmove poput “Snake Eyes”, “Scarface”, “Carlito s Way”, “Raising Cain”) i odlučio da mu dodeli dirigentsku palicu za prvi “Mission Impossible”.
Mislim da možemo da se složimo da je prvi “Mission Impossible” postavio temelje (revitalizirane) franšize, ali daleko od toga je najbolji u serijalu.
O čemu se ovde radi?
Upoznajte tajnu špijunsku agenciju IMF (Impossible Mission Force). Ovu nezavisnu agenciju često angažuje vlada SAD-a za osetljive zadatke. Njihovi agenti poseduju posebne veštine/talente, njihovi identiteti su nepoznati javnosti i nikada ne sme da se otkrije svetu postojanje niti njih niti agencije IMF.
Posle uspešne misije u Kijevu, Džim Felps i njegov tim su poslati u Prag da zaustave odmetnutog agenta (Aleksander Golicin) koji je ukrao listu CIA agenata koji su ubačeni u razne organizacije i koji nemaju zvanične veze sa vladom za koju rade (NOC – non-official cover, u prevodu: nema “bezbednosne mreže” za njih ako ih uhvate, tj. SAD ih neće spašavati).
Međutim, ova misija se završava velikih neuspehom, gde gine skoro ceo Felpsov tim (uključujući i njega) i Golicin. Jedini koji preživljava je agent Itan Hant (Ethan Hunt).
Na kasnijem ispitivanju (debriefing) u jednom restoranu sa direktorom IMF-a, Judžinom Kitridžom, Hant saznaje da je još jedan IMF agent bio prisutan tokom misije i da je cela operacija imala za cilj da se otkrije “krtica” u IMF agenciji (gde je upravo sada pokojni Golicin glumio odbeglog agenta), za koju se veruje da sarađuje sa opasnim dlierom oružja (“Max”) kao deo “Posla 314” (Job 314). Preveo sam ovako sa razlogom, da vam baš ne dam očigledan odgovor o čemu se radi. 😀
Itan shvata da je opkoljen sa svih strana i da upravo njega smatraju “krticom”, i jedva uspeva da pobegne u poslednjem trenutku. Itan je sada u trci sa vremenom, jer jedini način da dokaže svoju nevinost, jeste da otkrije ko je prava “krtica” u organizaciji. A zbog toga će stupiti sa ranijespomenutim dilerom oružja i ponuditi mu disk sa spiskom NOC agenata, tako što će provaliti u CIA bazu u Lengliju…u prevodu, jedno od najzaštićenijih mesta u SAD. A za uzvrat će mu diler “Max” otkriti pravo ime “Posla” koji je, u stvari, “krtica” u IMF agenciji.
Međutim, za ovu nemoguću misiju (hehe, kapirate šta sam ovde uradio?) će Itanu biti potreban tim. A taj novi tim čine još jedan (neočekivano) preživeli član “praškog masakra” Kler (inače, Felpsova žena, tj. sada udovica), kao i dva davno otpuštena iz službe agenta, cool-style hakera Lutera Stikela i prepredenog i uvek sumnjičavog pilota helikoptera Franca Krigera (kome već iz imena i prezimena vidite da će biti problem).
Međutim, Itan je svestan da je u takvoj da nikom ne može potpuno da veruje i da ne može da bira saveznike.
A ko će izaći kao pobednik u nadmudrivanju, saznaćete u filmu „Mission Impossible“. 😁
Vizuelno, film ima neki specifičan šmek (koji definitivno odudara od kasnijih „MI“ filmova), a tome najviše doprinosi stil režisera Brajana de Palme. Čovek je oduvek bio inspirisan radovima Hičkoka i Žan-Luk Godarda, tako da čak i za film sniman 90-ih, prvi „Mission Impossible“ ima taj neki blagi retro element, ukombinovan sa čestim fokusom na lica glumaca i dramske pauze, kao i specifičnom „bojom“ filma (ili bolje reći, načinom snimanja).
Sve ovo prati i vrlo dobra muzička podloga (imate ceo soundtrack na Youtube-u), sa sve nezaobilaznom „Mission Impossible Theme“ na kojoj je radio dvojac iz U2.
Naravno, ne možemo da ne spomenemo glumačku postavu…
Prvi je, naravno, Tomica Kruzović. Ok, zanimljivo ga je gledati kako radi to što radi…štagod to bilo u filmu. Malo hladnokrvnosti, malo napetosti, malo drame, malo Yu-Gi-Oh elemenata sa izvlačenjem asova iz gaća koji ga spašavaju sigurne smrti. Naravno, kada su u pitanju akcione scene, čoveku treba stvarno skinuti kapu. On i Džeki Čen jedini su spremni da rade svakakve ludorije i opasne scene za potrebe filma. Tu je, naravno, i kultna scena sa provaljivanjem u zaštićenu CIA sobu.
Film je u svojim redovima imao i dva već tada oskarovca – Džona Vojta (“Coming Home”, “Runaway Train”, ”Ali”) kao vođu IMF tima Džima Felpsa i Vanesu Redgrejv (“Julia”, “Howards End”, ”Isadora”) koja je odlična u roli podmukle i namazane „Max“.
Treba spomenuti i upadljivog Vinga Rajmsa (“Pulp Fiction”, “Kojak”, “Don King”, budući „Mission Impossible“ filmovi) kao hakera Lutera i legendarnog Žan Renoa (“Leon”, “Ronin”, “Pink Panther”) kao sumnji(ča)vog Kirgera.
Međutim, koji je najveći problem prvog „Mission Impossible“?
Da upotrebim staroslovensku frazu, style over substance.
Film je lep na oko, ima zanimljivih scena…ali pisce koji su radili na ovom filmu bi danas (da citiramo Kevina O’Lirija iz “Shark Tank” rijalitija) verovatno odveli iza štale, upucali i zakopali. Radnja je smlaćena i nedefinisana. Bukvalno ćete često imati situacije da gledate scene gde Itan Hant radi nešto, ali vam nije baš najjasnije šta i kako (a i zašto). A nekada imate utisak da su neke scene „prazne“ i nepotrebne. Jednostavno, nemate utisak da se radnja filma „gradi“, već kao da ste uzeli da gledate na pola sezone neke serije.
Ovo za posledicu ima i sâm razvoj likova…koga ovde skoro i da nema. Sem malo što se Tom Kruz akcioniše (pogotvo provaljivanje u CIA-u ili napeta jurnjava na samom kraju filma), mislim da se po završetku filma i nećete sećati nekog drugog lika u filmu, jer nedostaje razvoj tog „ljudskog“ aspekta filma. Što je velika šteta, jer je u pitanju prilično jaka glumačka postava.
Sve u svemu, „Mission Impossible“ je ispao pristojan pokušaj. Definitivno nije najznačajniji film u serijalu, ali je postavio lepu bazu za naredne filmove. Mislim da nije preterivanje reći da je svaki naredni „Mission Impossible“ uvek bivao bolji od prethodnika. A i filmski svet je dobio novog akcionog heroja/super špijuna.
A i bio je fino osveženje u filmskom svetu sredine 90-ih. Verovatno je zato i uspeo da sa budžetom od 80 miliona dolara zaradi čak (skoro) 460 miliona dolara!
A ako ste slučajno počeli da gledate ovaj serijal od novijih delova, ne škodi ni da se upoznate sa Itanom Hantom od početka.
I za kraj, par zanimljivosti:
- Tokom snimanja čuvene scene propadanja kroz plafon, Tom Kruz je nebrojeno puta udarao glavom o pod, da su na kraju morali da mu ubace novčiće u cipele da bi bio izbalansiran prilikom spuštanja
- Trik kojim Itan hant zbunjuje Krigera sa diskom koji se pojavljuje/nestaje nije trik kamerom (ili vizuelni efekat), već pravo izvođenje trika
- Jedini film u “Mission Impossible” franšizi gde Itan Hant ne puca iz pištolja
- Ving Rajms je namerno izabran za ulogu Lutera, jer su producenti želeli osobu koja ne bi asocirala na hakera
- Klimaktična scena sa vozom na kraju filma je snimana šest nedelja u “Pinewood Studois” (gde je sniman i Džejms Bond)
- Brajan de Palma je ubedio Toma Kruza da prva scena filma bude snimana u Pragu, jer se taj grad tada retko pojavljivao u holivudskim filmovima
- Ovo je inače i prvi film gde se Tom Kruz pojavljuje kao producent
A ti, dragi čitaoče, da li se ti sećaš kako je izgledao Itan Hant sa početka karijere? 😊
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic
Format: Film
Premijera: 1996. godine
Trajanje: 110 minuta
