Uh, odakle početi…možda mi nećete verovati, ali film “Vuk sa Vol Strita” (“Wolf from the Wall-Street”) još uvek nisam pogledao! Razlog je ova knjiga. Hteo sam prvo da nju da pročitam. Imam je godinama, ali sve sam nešto odlagao sa čitanjem, iako svi hvale knjigu kao nešto što treba da pročita svako koga interesuje biznis u bilo kom obliku.
Iskren da budem, na mene Džordan Belfort i nije ostavio neki “vau” utisak. Štaviše, kako sam odmicao sa čitanjem knjige, sve više ga mi je bilo žao kao osobe.
Nemojte da sumnjate, Džordan Belfort je veoma inteligentan čovek, veoma prepreden i sigurno ne drži bez razloga (sada) kurseve o prodaji. Ima “žvaku” ili “spiku” koju može da proda ljudima…bolje rečeno, kojom može da manipuliše ljudima.
Shvativši da manipulisanjem ljudima i informacijama može mnogo toga da ostvari, prvo je počeo kao niko i ništa na Vol Stritu. Međutim, ubrzo je shvatio da ubeđivanjem ljudi da kupe akcije koje i nemaju neku vrednost kao i njihove kompanije (tzv. penny-stock), i zatim manipulisanjem tim vrednostima, može da zgrne veliki novac. Pogotovo ako igraš u sivoj, mutnoj zoni, i pokušavaš da iskoristiš nesavršenstvo američkih propisa (shvatite, ovde baš i ne govorimo o klasičnom “rupa u zakonu” stilu igre, koji je domen snalažljivosti, već o sivoj zoni koja je toliko crna da vas jedan pogrešan korak deli od robije bar 10-20 godina). I zbog toga je stvorio investicionu firmu Straton Oakmont.
U knjizi “Zver sa Vol Strita” videćemo kako je tekao Džordanov život tih nekoliko godina rada u Straton Oakmontu, a i pošto ga je napustio (ali i dalje ostao u svetu biznisa). Videćemo kako je došao u situaciju da troši stotine hiljada dolara da ne trepne (a govorimo o devedesetim), pa da dođe do čuvenog “milioner koji je trošio milion dolara dnevno”. Videćemo kako je sa svojim (nazovi) vernim partnerima i prijateljima smišljao planove kako da stvore još više novca prevarama (pardon, “poslovnim potezima”), dok se istovremeno stalno opijaju i drogiraju toliko da bi se i sezonski narkoman šlogirao šta oni rade (ako do sada niste znali šta je kvaludes, posle ove knjige moći ćete da napišete seminarski, a možda i master rad na tu temu), i stalno bili u društvi gomile prostitutki, dok im sve vreme za vratom dišu FBI, CIA, SEC, NASDAQ, narko-diler, policija…u prevodu, svi sem Vatikana i njihovih inkvizitora koji eliminišu vampire.
Tu ćemo videti i njegov odnos sa drugom suprugom, prezgodnom Nadin (zvanom “Vojvotkinja”) koja je i sama imala čudan odnos prema njemu od opsesivne ljubavi, preko psihičkog zlostavljanja/manipulisanja do mržnje.
Videćemo gde je sve putovao, kakve je ludorije pravio – kako je pokušavao da prebaci novac u Švajcarsku, (kupovao i) vozio svakva besna kola i vile i jahte, jurio razne prostituke, pokušavao da se poveže sa raznim (opasnim) ljudima, pravio divlje žurke, vozio helikopter – i sve to radio drogiran.
Dobar deo knjige je posvećen i njegovom partnerstvu sa Stivom Madenom (devojke će verovatno znati za ovo ime) i istupanjem istoimene kompanije na berzu, koje je i jedan od njegovih uzroka propasti.
A tu će se (povremeno) provući i neki svetli trenuci, koje je provodio sa svojom decom i strahove koje je zbog njih doživeo, a koje je obožavao do ludila i pokušavao (koliko je to moguće) da iz zaštiti od svoje mračne strane.
E sad…da li ova knjiga valja ili ne? Pravo da vam kažem, neće dobiti odgovor ko iz topa “DA” od mene, ali to ne znači da je knjiga loša. O čemu se radi…
Knjiga je definitivno poučna. Ona vam pokazuje šta se dešava ako se okrenete mračnim radnjama i ideji brzog novca.
U stvari, mislim da ćete bolje razumeti šta sam pod ovim mislio ako vam opišem kako sam doživeo Džordana Belforta.
Iskren da budem, počeću sa zaključkom. Mislim da se on uošte nije promenio u duši (iako kaže da jeste). Ako bih morao da navedem neku njegovu vrlinu, to bi bila inteligencija i neke “soft-skills” veštine vezane za prodaju. I tu bih stao sa pozitivnim…jer nisam mogao da nađem ništa više. Njegov psihloški profil bi bio da je on jedna narcisoidna, egocentrična, pohlepna, manipulativna osoba (koja i prijatelje i neprijatelje vidi kao pione), koja je pritom i ekstremno nesigurna (on u stvari, ima jako nisko samopouzdanje, i ono što on prezentuje kao samopouzdanje je najobičnija maska) i žudi za priznanjem, esktremno je sujetan i lako povrediv (smeta mu kada mu neko kaže “mali” ili ga ne smatra herojem). On želi da ga svi vide kao “Vuka sa Vol Strita”.
Pritom je težak narkoman (koji je dotle išao da je pronalazio način kako da kombinuje droge da bi pokušao koliko-toliko funckioniše zbog posla). Bukvalno je znao da balavi i izgubi svest i da se ne seća šta se sve dešavalo; mada bi trebalo da je on za nas muškarce kul kakve je ženske (tj. prostitutke, i to po nekoliko njih) odvodio u krevet i orgijao (čak i gde je bio veliki broj aktera), na kraju vi samo vidite jednog toliko seksualno frustriranog i devijantnog čoveka, da vam i vaše najdublje fantazije izgledaju kao nevini role-play. A sa druge strane, ne može seksualno da zadovolji svoju ženu duže od 10 sekundi (koju opisuje u takvim superlativima, i to prvenstveno onim vezanim za njen izgled, i koja je očigledno i sama dovoljno perverzna, da se čovek prosto zapita da li je moguće da je već stigao da je se zasiti, u šta baš i nisam uveren) Iskren da budem, ja baš i nisam osetio želju da zavidim čoveku koji je 99% svog vremena drogiran, da on i ne zna šta radi pola svog vremena. Stvarno nisam video išta što odiše “mačo” ili “alfa-mužjak” ili autoritetom. On ima samo pare… čiji potencijal izgleda nije iskoristio na pravi način.
I da ne bude zabune, ovo je samo moje iskreno mišljenje, uopšte nije “obojeno” nečim, kao da mu zavidim na tome što je radio ili koliko ima para. Ozbiljno vam kažem, nisam zavidna osoba, a čak ako bih hteo i da zavidim, ima boljih primera bogatih “mangupa” koji su imali lude avanture sa prelepim ženama, ali nisu bili (tolike) jade. Mada i Belfort (kao i mnogi njemu bliski ljudi) kaže za sebe da je bio “bolestan.”
Kad već spominjemo njegovu ženu, “Vojvotkinju” (zbog koje je ostavio prethodnu ženu, čiju dobrotu i ljubav, izgleda, nikada nije preboleo), ni tu odnos nije jasan. Do poslednjeg trenutka nije vam jasno da li ona njega zaista opsesivno toliko voli (a onda zamrzi) zbog njega samog ili zbog novca. Po njegovom pisanju, ona je njega zaista volela (rodila mu je dvoje dece, uvek bila zgodna za njega i navodno ga nikada nije prevarila), ali je takođe i stalno ga kritikovala, ponižavala, umanjivala njegov osećaj muškosti, a sa druge strane ga stalno seksualno izazivala i njim manipulisala. Mislim, naravno, svaki par ima neke svoje nesuglasice i fetiše, ali ovo stvarno je delovalo uvrnuto u knjizi “Vuk sa Vol Strita”. I zašto je sve ostalo samo na kritici njegovih prevara i konstantnog drogiranja? U stvari, njih dvoje su razvili neku vrstu toksične zavisnosti, gde se ne zna da li je u bolesnija (mislim i u zdravstvenom i psihološkom smislu) osoba koja ima problema, ili druga strana koja ostaje sa takvom osobom, ali misli da mu “pomaže” tako što toleriše situaciju i konstantno veruje njenim lažima.
Naravno, tu je i famozni kvaludes. Ovde ćete se toliko načitati o njemu da će vam presesti. Naš Vuk sa Vol Strita jeste kuburio sa leđima, i možda mu je u početku malo smirivao bol, ali on je taj isti bol koristio i kao “izgovor” za drogiranje. Brate, ako ti doktor kaže da je čaša vina crnog vina uveče dobra za srce, pet čaša zaredom sigurno neće imati petostruko efikasnije dejstvo.
Spominju se i ti retki trenuci kada su deca njegov svet, i kada deluje kao da na trenutke dolazi sebi, ali da li je to zaista tako? Niko nema upustvo kako da bude roditelj, ali ne možeš pokušavati da kriješ svoje pravo lice od dece, ona kada-tada to otkriju. A i ona su izgleda videla štošta.
Naravno, veliki deo knjge je posvećen i njegovim planovima za manipulisanje berzom i svojim saradnicima, i načini kako da novac uveća ili sakrije od raznih istraga. Tu su i podmićivanja, ucene i štošta još.
Tu je i završni deo kada je uspeo da se očisti od droge, ali ti kratki trenuci mira se brzo prekidaju i sve što je učinio dolazi na naplatu u vidu FBI i agenta Koleamana (koji kroz knjigu samo povremeno spominje kao neko ko stalno motri na Džordana i samo vreba prilike da ga skemba) i služenje zatvorske kazne.
Ponavljam, ovo što ću sada reći je moje mišljenje zasnovano na knjizi, ono što sam malo čitao o njemu i slušao neke njegove seminare/prezentacije. Ja sam prvi zagovornik toga da svako zaslužuje drugu šansu, da se mnogi ljudi zaista trude da se promene, ali to ne bude odmah vidljivo, treba im vreme, pomoć, rehabilitacija… Ali ja nisam stekao onaj “osećaj” da se ovaj čovek zaista promenio. Znate, dok sam čitao knjigu, često sam nailazio na njegove komentare “znam da sam bio arogantan, đubre, uviđam da to nisam trebao da činim, znao sam da je to pogrešno, itd…”, ali kao da sam prosto mogao da ga zamislim kako sa osmehom piše kada govori o tome kakve je sve droge koristio i u kojim količinama (mada nisam ekspert za droge, mislim da je nemoguće da je uzimao sve one količine, jer bi kroz knjigu trebao da je završio u komi 24 puta i umro bar sedam puta), da prosto pomislim da se on ovde hvali, kao i kada piše o svojoj trofejnoj “Vojvotkinji”, ili kako je sebe zamišljao kao Bonda ili Don Džonsona i zato kupovao fensi kola.
A njegovi “prijatelji” su posebna priča. Belfort je izgleda stvarno dokaz one izreke “vi ste prosek vaših pet prijatelja”.
I još jedna stvar. Ako ste mlada osoba koja misli da je kul takav divlji život pun para i orgija i da vi želite da budete takvi…velika verovatnoća je da ćete na kraju raditi za osobu poput Džordana Belforta. On je vrhunski manipulisao mladim ljudima, ubeđivao ih da je droga i orgijanje dobro za njih, da to podstiče fokus,jer onda mogu za njega da okreću telefone do besvesti, da imaju oštar nastup prema klijentima i da bukvalno uteraju strah i osobu u takvu paniku da, ako sada ne uloži, propustiće priliku zbog koje će se kajati celog života (a u stvari su to bile suptilne laži). On ih je forsirao da pronalaze načine da ljudima uzmu novac, i tako uzimaju velike bonuse, koje bi potom trošili na besna kola i vile i žene i droge, a zatim bi, da bi održali takav stil života (a i plaćali rate za kredite za sve stvari koje su kupovali), nastavljali da divljački okreću telefone, da bi ponovo došlih do svojih bonusa, i tako u krug…a Vuk sa Vol Strita i njegova ekipa uzimali prave, ozbiljne pare. Pa vi razmislite.
I da…ako ste se nekada pitali za one neke ljude što bi vas možda okrenuli telefonom i pitali da li biste želeli da iskoristite “priliku za potencijalnu zaradu trgujući tako što predviđate cenu kretanja akcija (cfd), i da je sada pravi trenutak da to uradite sa naftom zbog političke sitiuacije u odnosu SAD-Rusija ili “Teslom” zbog izlaska novog modela, i to samo ulažući simbolične svote novca, tipa 20-50 dolara”…zamislite se malo nad ovim rečima. Verujte mi, to je sličan princip. Poenta je da na kraju vi nikada ne vidite svoj novac. Ne pitajte me kako to znam, (kažiprst preko usta) šššššš…
Stil pisanja varira. Naš Vuk sa Vol Strita nije pisac u duši, tako da će varirati tempo, i velika je verovatnoća da će vam možda neki delovi biti i dosadni (pogotovo ako vas ne interesuje berza). Mnogo toga deluje i kao preterivanje, iako deluje da se pokušava zamaskirati pod izgovorom iskrenosti (opet moj subjektivni utisak). Međutim, situacija se popravlja u drugom delu knjige.
Sve u svemu, ne bi bilo lose da pročitate ovu knjigu. Mislim da će vam dati neke uvide šta je zaista bitno u životu, kao i koja je cena igranja sa pravilima biznisa. A i ova knjiga vam je lep primer onoga kako “kratkotrajna impulisvna zadovoljstva donose dugotrajne posledice”.
Tako, ako ste spremni za 500 strana uvrnutog rolerkostera, samo napred.
Meni sada više interesuje film… 🙂
A ti, dragi čitaoče, da li bi ti mogao da budeš “Vuk sa Vol Strita”? 🙂
Cena knjige: Finesa | Delfi | Vulkan | Makart
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Bookdepository | Audible | Waterstones | Penguin Random House
