Star Wars: Episode I – The Phantom Menace
Rezime:
- “Star Wars: Episode I – The Phantom Menace” uvodi publiku u bogat univerzum sa impresivnim vizuelnim efektima, raznolikim planetama i civilizacijama, te epskim akcijama i muzikom, ali dobija podeljene reakcije zbog slabije razvijenih likova i radnje
- Film se fokusira na početak hronologije serijala, objašnjavajući korene sukoba između džedaja i sitova, dok upoznaje ključne likove poput mladog Anakina Skajvokera i kraljice Padme Amidale
- Uprkos kritikama, ostaje značajan deo “Star Wars” sage, sa ogromnim komercijalnim uspehom i trajnim uticajem na franšize
“I have a bad feeling about this” – Obi-Wan
Ok, ajde da krenemo redom. Znam, znam, četvrti, peti i šesti deo (u daljim tekstovima ćemo referisati na njih kao “originalna trilogija” iliti “4-5-6”) su najbolji delovi serijala (apsolutno se slažem) i hronološki su prvi izašli, ali ajde da ovaj put prođemo filmove kroz “Star Wars” (SW) hronologiju…a time i da malo upoznamo one koji se nisu sretali sa ovim serijalom (tj. onih preostalih sedam nevernika 🤣).
Za apsolutne početnike (neznalice), sumirajmo ovako SW – daleka (potencijalno alternativna) budućnost. Ljudi ravnopravno koegzistiraju sa vanzemaljcima (koji su najčešće humanoidnog oblika). Putovanje kroz svemir između planeta (a i sistema) je sasvim uobičajena stvar. Naoružanje u formi različitih pucaljki, blastera, energetskih topova i ostalog se podrazumeva. Letelice od malih borbenih, do ogromnih (veličine omanjeg grada) uništitelja (Destroyer klase) koji mogu i planete da razore do neprepoznatljivosti. Planete širom Univerzuma postoje u svakom obliku koji vam padne na pamet sa različitim stepenom razvoja različitih civilizacija. Od planeta gde postoje samo futuristički gradovi, preko onih koje podsećaju na divlji zapad (a la “Firefly”), do močvarnih civilizacija ili pustinjskih planeta sa beduinskim plemenima…ma sve što vam može pasti na pamet. Naravno, svakakve vrste robota / droida se isto podrazumevaju.
A na sve to, međuplanetarna politika igra bitnu ulogu…
Isto je za SW bitan koncept Sile (The Force). Ona postoji u svakom od nas kao energetsko polje (energija, ki ili chi, mäna), ali postoje pojedinci koji su naučili da koriste ovu energiju (tj. snažno su povezani sa Silom) u različite svrhe i ispoljavaju različite natprirodne/magijske veštine (telekineza, telepatija, vidovitost, pa sve do fizičke manifestacije Sile, na primer, da vam sevaju munje iz prstiju). Ovi jaki Silom su najčešće podeljeni na Džedaje (Jedi), koji veruju u Red (Order), balans, ravnotežu, samokontrolu…a sa druge strane su Siti (Sith), koji veruju u tamnu stranu Sile, prepuštanju impulsima, mračnim mislima, stvaranju haosa. A pride, ove strane koriste posebne vrste svetlosnih mačeva/sablji (lightsabers) koje su i znak prepoznavanja pripadnika onih koji su povezani sa Silom i nekim od ova dva reda. Da sumiramo – Džedaji, good guys. Siti, bad guys.
Isto tako, redosled filmova je bio 4-5-6, 1-2-3, i na kraju 7-8-9 (da ne pišem pun naziv svakog dela).
A sada da se okrenemo radnji filma “Star Wars: Episode I – The Phantom Menace” (Fantomska pretnja).
Kakav-takav red u Galaktičkoj Republici (Galactic Republic; zamislite je kao nekakvu demokratsku federativnu uniju planeta, koje mogu biti udaljene svetlosne godine jedna od druge i koja postoji dugo dugo, da čak neki SW fanovi će prepoznati termin The Old Republic) uzdrmala je trgovačka megakorporacija (The Trade Federation) koja je našla izgovor da izvrši blokadu planete Nabu (Naboo) i sprema invaziju na istu. Vrhovni kancelar (Supreme Chancelor, nešto kao predsedavajući) Galaktičke Republike šalje kao diplomate dvojicu džedaja – Kvaj-Gon Đina (Jedi Master Qui-Gon Jinn) i njegovog učenika Obi-Vana Kenobija (padawan Obi-Wan Kenobi) da pregovaraju sa Trgovačkom Federacijom. Međutim, Dart Sidijus (Darth Sidious), moćni Sith Lord, naređuje čelnicima megakorporacije da ubiju džedaje.
Naši hrabri i mudri džedaji, koliko god bili moćni, ne sami mogu protiv armije neprijateljskih robota/droida, stoga beže na planetu Nabu, i usput spašavaju urođenika sa te planete, blentavog Džar Džar Binksa (Jar Jar Binks), i sticajem okolnosti, uz pomoć ovog čudnog dugojezičara (u svakom smislu), uspevaju da stignu do glavnog grada planete, i pride spasu mladu 14-ogodišnju kraljicu Padme Amidalu (Padme Amidala) i deo njene pratnje, i svi zajedno beže sa planete u malom svemirskom brodu, sa ciljem da stignu na glavnu planetu (sedište) Galaktičke Republike, Korusant (Coruscant).
Međutim, njihov brod biva oštećen u blokadi, pa su morali da slete na pustinjsku planetu Tatuin (Tatooine) da pronađu potrebne delove za popravku broda. I tu se ukrštaju putevi Kvaj-Gona i Obi-Vana sa devetogodišnjim Anakinom Skajvokerom (Anakin Skywalker), koji, sa majkom, služi kao rob/posluga/mehaničar kod jednog prepredenog trgovca raznovrsnim otpadom. Kvaj-Gon je ubeđen da je ovaj dečkić “Izabrani” (The Chosen One), koji treba da donese ravnotežu u Sili i da mu je sudbina (ili pre, Sila) namenila neku višu svrhu.
Za to vreme, Darth Sidious ne sedi skrštenih ruku, već planira da eliminiše i džedaje i kraljicu Padme i zato šalje svog jezivog učenika (Darth Maul) da reši njegov problem.
A svi ovi događaji dovode do previranja unutar Republike, što dovodi i do smene Vrhovnog Kancelara, i za naslednika se bira iskusni i odmereni, ali ambiciozni Šiv Palpatin (Sheev Palpatine) koji ima nameru da reši krizu sa planetom Nabu.
Kakva sudbina čeka naše džedaje, u kom pravcu će krenuti život mladog Anakina i da li će kraljica Padme povratiti kontrolu i ponovo uspostaviti mir na svojoj planeti, saznaćete u “Star Wars: Episode I – The Phantom Menace”!
Istorija piše da, posle originalne trilogije (4-5-6), Džordž Lukas uopšte nije imao želju da se bavi SW nastavcima (navodno je i otkazao neke koji su potencijalno bili u planu), ali ga je fascinirala ideja da ispriča šta se to dešavalo u prošlosti da je dovelo do događaja iz četvrtog dela (film “A New Hope”). A sa napretkom kompjuterske tehnologije (CGI), ovo mu je omogućilo da stvori SW kakav je originalno zamišljao. Jedan (mnogo) vizuelno bogatiji svet (jer u filmu “A New Hope”, rat je uzeo maha i uništenje i beda je svuda), sa raznolikošću i raskošem civilizacija.
Isto tako, Lukas je sada kreirao film tako da je imao nekoliko mini-radnji koje su nadovezivale jedna na drugu.
Promenjen je i pristup što se tiče džedaja i načina kako se bore u odnosu na originalnu trilogiju. Period oko “Fantomske pretnje” (i naredna dva filma) predstavlja, u neku ruku, vrhunac moći i sposobnosti džedaja, što je dovelo do ideje da se pokažu kao sposobni borci svetlosnim sabljama, pa su akcioni koorodinatori stvarali stilove kombinujući različite “mačevalačke” borilačke veštine i tako stvorili različite stilove kako se Džedaji bore (u skladu sa lore-om SW sveta).
I lokacije za snimanje filma su varirale. Od filmskih studija, do pustinja Tunisa i grada Tozeura (da se predstavi planeta Tatuin), italijanske Casera palate i nadalje…
Vizuelno, film jeste bio prava bombonica za period kada se pojavio (a i sada je, ako ćemo iskreno). Prosto se mogao videti trud da SW univerzum deluje “živo”. Prelepo predstavljene planete, civilizacije, kostimi, trke (pod racing), vizuelni i CGi efekti. Koliko se ovo koristilo, govori podatak da se film sređivao (“editovao”) dve godine nakon snimanja. Skoro svaki kadar filma je imao ubačen neki vizuelni/CGI efekat. Jednostavno, to je SW stil.
Muzika je isto jedan od zaštitnih znakova SW sveta. A kako i ne bi bila kada se ponovo angažovao Džon Vilijams, koji je odradio sjajan posao i sa originalnom (4-5-6) trilogijom. I sada je ponovo balansirao epske akcione numere sa onim dramatičnim i emocionalnim. Ali, Vilijams je rešio da malo odstupi od prethodnih SW filmova, i da mu melodije imaju više misterioznu, a manje ratnu/militarističku notu. Uz čuvenu uvodnu numeru, kompozicija “Duel of the Fates” je možda i najefektivnija u celom filmu (pogotovo kad vidite scenu koju prati).
Akcija je isto odlična. Već smo spomenuli da je urađen zaokret u kada su u pitanju džedaji i njihov način borbe, i mada ćemo imati prilike da to vidimo, ova akciona scena je, bez preterivanja, možda jedna od najboljih (ako ne i najznačajnijih) ne samo u “Star Wars: Episode I – The Phantom Menace”, već i generalno u SW univerzumu. A pored nje, vredi spomenuti i trke u kojima učestvuju mladi Anakin (pod racing).
Malo se dotaknimo i glume…
Kvaj Gona je glumio legendarni Lijam Nison (koga sam poslednji put spominjao u recenzijama solidne trilogije “Taken”, a znate ga i iz klasika poput “Šindlerova lista”, “Darkman”, “Batman Begins” i “Michael Collins”). Imao je stvarno “prisustvo” kao džedaj, ali, opet, ne klasičan, već blago neortodoksni (postoji i ta kategorija Grey Jedi, koja je veoma interesantan koncept), jer nije slepo pratio učenja Saveta Džedaja (Jedi Council) i imao je malo svoje viđenje dobra i zla i Sile (ali je bio član good guys tima). Džordž Lukas je dosta polagao u autoritet ovog glumca da će biti uzor mnogim mladim kolegama na setu.
Obi-Vana Kenobija je glumio odlični Juan Mekgregor (“Trainspotting”, “Moulin Rouge”, “Fargo”). Zanimljivo da je jedan od razloga za izbor ovog glumca i taj što je dosta podsećao na pokojnog Aleka Ginisa (koji je glumio starog Obi-Vana u originalnoj trilogiji), ali je glumac rešio da podigne ovu sličnost na viši nivo, pa je imao i vokalnog trenera da bi njegov glas zvučao što sličnije pokojnom glumcu, a pride je i proučavao neke njegove uloge zbog načina kretanja i ponašanja. U kombinaciji sa talentom, sve ovo je doprinelo da ostane jedan od najupečatljivijih likova u svim SW filmovima.
Neverovatno talentovana oskarovka Natali Portman (“Black Swan”, “Jackie”, “Closer”, “V for Vendetta”, “Leon the Professional”) je imala 18 godina u vreme snimanja filma, i izabrana je između 200 kandidatkinja. Bio je izazov naći mladu glumicu koja treba da ima stav vladarke, a da opet može da pokaže i ranjivost, kao što je to nekada uradila besmrtna Keri Fišer kao princeza Leja. Izbor je bio dobar, složićete se. I da odmah odgovorim muškom čitalačkom delu, pre bih se odlučio za Natali Portman nego za Kiru Najtli, i to bez razmišljanja. 😁
Mladog Anakina Skajvolkera je glumio Džejk Lojd, koji je izabran na kastingu između 3.000 dece, jer je, po producentima, pored talenta, pokazao i nešto blago nestašno i voleo je tehnologiju, baš kao i Anakin kako su ga zamišljali. Nažalost, glumac je doživeo dosta maltretiranja i trauma od strane vršnjaka i medija zbog ove uloge, pa je ubrzo prestao da se bavi glumom, a pride je imao i psihičke probleme kao stariji.
Ahmed Best je pozajmio glas blesavom Džar Džar Binksu…e, njemu nije bilo lako. Lik Gunganca (rasa kojoj pripada Džar Džar) je bio na velikoj meti kritika publike i medija (za mnoge je i dalje najgori lik u SW univerzumu), jer se smatralo da ovaj lik oličava sve negativne sterotipe tamnoputih ljudi, pogotovo Jamajčana…a kritike su se prelile i na sâmog glumca koji je doživeo velike neprijatnosti zbog toga. Ali, ljudi koji su radili na setu su stali u odbranu i lika i glumca. Vremenom, publika je počela da gaji simpatije prema ovom liku, a čak su se počele pojavljivati i zanimljive teorije.
Zanimljivo je da je Rej Park bio deo tima kaskadera, ali ljudima se toliko dopala njegova demonstracija (koncept) korićenja svetlosne sablje, da su mu na kraju ponudili ulogu Darth Maula.
Vredi spomenuti i legendarnog Semjuela El Džeksona kao visokorangiranog Džedaja Mejs Vindua (Mace Windu) u savetu istih. Znate ga iz mnogih odličnih filmova, a njega smo spominjali u sjajnom dokumentarno-motivacionom filmu “Coach Carter”.
Tu je i Jan Mekdermid kao uvek smireni (ali i zabrinuti) kancelar Palpatin, a svi znamo koliko je bitna njegova rola…zanimljivo je da je ovaj glumac bio Palpatin i u originalnoj trilogiji.
Ima još mnogo glumaca koji su pozajmljivali glasove u originalnoj trilogiji i ovde se vratili, a govorimo o rolama R2-D2, C3PO…da ne nabrajamo sad sve, jer ima ih dosta, a zadužili su SW svet.
Film je obradio dosta univerzalnih motiva. Tu je, na primer, “herojsko putovanje” (ima i knjiga o ovom arhetipu, koju nikako da pročitam!), zatim poigravanje sa hrišćanskim motivima (Darth Maul koji izgledom podseća na đavola, kao i Anakinovo bezgrešno začeće kao kod Isusa Hrista). Veliki je bio uticaj i azijske kulture, pogotovo Japana i Koreje (npr. Kvaj Gon sa frizurom i ponašanjem dosta podseća na samuraja, kao i pozicija Obi Vana kao njegov učenika-štićenika), kao i dela Akire Kurosave. Dosta se pozajmljivalo iz borilačkih veština i zen kulture i meditacije (Kvaj Gon je igra reči za qigong). Naravno, Sila i ideja dobra i zla dosta povlači iz yin-yang motiva, ali i iz zurvanizma. Naravno, sve se na kraju vrti oko borbe dobra i zla (kako spolja, tako i u samom čoveku), kao i nada da sve može da se dovede u ravnotežu.
Sada, 25 godina kasnije, kada se pogleda šta se sve izrodilo iz SW sveta posle “Star Wars: Episode I – The Phantom Menace”, ne može se reći da je film (toliko) loš. Vizuelno je bio impresivan za ono doba (imajte na umu da se te godine pojavio i prvi “Matrix” kao i “The Mummy”) praćen je sjajnom muzikom. Počeo je da nam objašnjava svet pre najbolje trilogije (4-5-6), dao naznaku da će akcione scene sa džedajima biti dinamične. Dobro, gluma pojedinih glumaca je bila diskutabilna, kao i razvoj radnje.
Ali, tek sada možete da uvidite da je “Fantomska pretnja” imala svoje čari.
A i slab sam na Star Wars tematiku, tako da sam možda i malo blaži prema filmu nego što bi trebalo…ali ipak sam bio klinac kada se pojavio. 😀
A inače, film je na budžet od 115 miliona dolara probio milijardu… malo li je?
I još par zanimljivosti:
- Lijam Nison je toliko želeo da glumi u SW filmu, da je potpisao ugovor bez da je pogledao scenario 😅
- 12-godišnja Kira Najtli je tvrdoglavo želela da bude u filmu (jer je bila veliki fan) iako su njeni roditelji probali da je odgovore od audicije
- Tokom snimanja scena sa svetlosnim sabljama, Evan Mekgregor je uporno imitirao zvuke sablji, iako mu je Džordž Lukas nekoliko puta govorio da će zvukovi biti naknadno dodati u film
- U sceni sa galaktičkim senatom, postoji rasa E.T vanzemaljaca, kao Lukasov omaž filmu njegovog prijatelja Stivena Spilberga
- Kada bi ih identično obukli i našminkali, ljudi su imali problem da razlikuju Natali Portman i Kiru Najtli…a ovo je uključivalo i Kirinu majku
- Natali Portman je preskočila premijeru filma jer je morala da uči za završne ispite u srednjoj školi
- Darth Maul je imao jedan intenzivan monolog o strahu, ali na kraju nije uključen u konačnu verziju filma
- Joda nije u filmu predstavljen digitalno, već je korišćena lutka, jer tehnologija još nije mogla da “iznese” zamisao tvoraca filma
A tebi, dragi čitaoče, kako se tebi činila Fantomska pretnja?
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic
Datum izlaska: 1999. godina
Format: Film
Trajanje: 136 minuta