„Goldfinger“

“Shaken, not stirred”

– James Bond

Ako nas je “Dr.No” uveo u avanture Džejms Bonda, a „From Russia with love“ nam stavio do znanja da je Džej Bi ozbiljan igrač i da filmska industrija treba dobro da obrati pažnju na ovu (tada) novu zlatnu koku, „Goldfinger“ je postavio neke standarde i smernice koje će koristiti budući filmovi o avanturama agenta 007.

Ali, da krenemo redom…

Pošto je (prilično rutinski) razneo laboratoriju za preradu droge u Latinskoj Americi, naš Džej Bi je rešio da uzme mini-odmor na čuvenim plažama Majamija (da prostite, Majami Biču). Naša mukica mora da uživa u ekskluzivnom hotelu i svi moraju da ga tetoše. Međutim, ubrzo ga posećuje njegov prijatelj Feliks (agent CIA), da mu prenese M-ovu poruku da 007 ima nov zadatak, a to je da nadgleda misterioznog trgovca zlatom, Aurika Goldfingera. Pošto se uspešno ušunjao u njegovu sobu, gde je na terasi zatekao prelepu Džil Masterson kako kroz teleskop gleda partiju džina (mislim na kartašku igru, alkoholičari nenormalni 😀 ) između Goldfingera i njegovog poznanika (i usput mu šapuće koje karte ima njegov protivnik, pošto Goldfinger ima bubicu u uvetu), Džej Bi je rešio da se malo „našali“ sa Goldfingerom i preuzeo je kontrolu nad mikorofon i malo se sprdao, preteći Goldfingeru policijom, ako namerno ne izgubi neki novac. I dok Goldfinger crveni od besa što mora da igra i gubi, Džej Bi za to vreme provodi sočne trenutke sa svojom novom simpatijom, Džil Masterson. Stekao sam utisak da je ovo prvi film gde se Bond možda i emotivno zainteresovao za neku devojku.

Nije mu lako…

Mada je neprevaziđena švalerčina, Džej Bi poznaje svoj alkohol, i zlatno pravilo da „u krevetu žena mora da bude vrela, a šampanjac hladan“. Pošto se šampanjac ugrejao, morao je u frižider po novu flašu i na kratko ostavi Džil u spavaćoj sobi…s tim što ga je neko odalamio po tintari dok je bio u kuhinji. Kada je došao sebi, Džej Bi je sada zatekao mrtvu Džil, svu prekrivenu zlatnom bojom.

Sada smo u Londonu, i Džej Bi dobija konkretan zadatak od M-a da istraži sumnju „Banke Engleske“ da Goldfinger ilegalno švercuje zlato, i da pokuša da ga namami sa zlatnom pločom nacističke nemačke iz perioda Drugog svetskog rata. Posle interesantne partije golfa između Goldfingera i Džej Bija, Goldfinger jasno stavlja našem junoši do znanja da se više ne igra sa sudbinom, usput mu prezentujući pregovaračke sposobnosti stamenog nemog pomoćnika Oddžoba (Oddjob) i njegovog šešira ojačanog metalom.

Čuveni Oddžob (Oddjob)

Zato je 007 rešio da sada malo suptilnije prati svog neprijatelja, i to sve do Švajcarske. Međutim trenutak nepažnje (uzrokovan novom poznancicom Tili Masterson) dovodi to toga da ga uhvate, i da neko vreme bude  Goldfingerov „gost“ na njegovom ranču, gde ima priliku da sazna neke stvari o dijaboličnoj „Operaciji Grendslam“ („Operation Grandslam“). Naravno, čak i ovakva smrtonosna opasnost ima svoje prednosti za Džej Bija, jer ima priliku da upozna Goldfingerovog pilota, prelepu…ovaj… Pusi Galor (Pussy Galore). Da, tako se zaista zove…

I da ste njeno (filmsko) ime izgovarali sa punim poštovanjem, jasno?

Da li će Bond uspeti na vreme da razotkrije dijaboličnu operaciju, preživi Goldfingera i njegovog nemog pomoćnika/šešir-snajperistu i dobije Pusi (morao sam), saznaćete ako odgledate film koji, iz sadašnje perspektive, ima naziv kao umetnički porno film, „Goldfinger“… mislim, i sami znate kakav će biti ishod filma, ali moram malo da ubacim dramatike, znate („Ma ljudi su na ivicima stolica dok čitaju tvoje recenzije, izludeće od napetosti…“-prim.podsvesti).

Vizuleni aspekt je (očekivano) ponovo doživeo skok u kvalitetu, a pogotovo je unapređen zvučni aspekt filma (tj. zvučni efekti), što je donelo i prvi Oskar nekom Bond filmu.

Što se tiče glume, mnogi smatraju da je naš Šone ovde bio na vrhuncu kao tajni agent 007. Što se mene tiče, stekao sam utisak da je bio bolji u prethodnom delu, ali zaista nemam zamerke na njegovu glumu ovde, i dalje je sjajan. Gert Frube je nam prilično interesantno dočarao bombastičnog megalomanijaka Aurika Goldfingera (jedan od retkih Bond negativaca kojeg se publika često seti/prepozna), sa sve promenama ponašanja (jedna zanimljivost: Gert je glumio Jug Bogdana u filmu „Banović Strahinja“ iz 1981. godine). Stameni Harold Sakata nam je podario legendarnog Oddžoba, nemog majstora borilačkih veština sa smrtnosnim šeširom i čuvenim samouverenim osmehom (mnogi fanovi 007 filmova će se pre setiti Goldfingerovog poslušnika/pomoćnika nego mnogih Bondovih arhineprijatelja kroz filmove).

Aurik Goldfinger

Bernard Li (M) i Lois Maksvel (Manipeni) su i dalje standardno dobri u svojim epizodnim (par minuta) ulogama, a Dezmond Levelin (Q) je dobio još više minuta da objašnjava svoje gedžete.

Ah, Bond devojke… prelepe sestre Džil (Širli Iton) i Tili Masterson (Tanja Malet) su imale po svojih pet minuta (bukvalno, videćete zašto…šteta, pogotovo za Džil), ali glavna zvezda je živopisna Honor Blekmen kao pilot Pusi Galor (Pussy Galore…naravno, sretaćemo kroz kasnije Bond filmove mnoge devojke sa urnebesnim, dvosmislenim imenima), koja je mnogim muškarcima ostala u sećanju kao jedna od upečatljivijih Bond devojaka. Par zanimljivosti u vezi sa ovom glumicom: imala je 38 godina kada je snimala film „Goldfinger“ (i nekoliko godina starija od Konerija), bila je poznata po ulozi Here u „Jason and the Argonauts“ (1963. godina) i Keti Gejl u seriji „The Avengers“ (1961. godina), a bavila se i pevanjem. Inače, preminula je prošle godine (kada nas je napustio i legendarni Šone).

Spomenuo sam na početku da je film postavio neke smernice i standarde za buduće Džejms Bond filmove, kao i ubacio mnoge novine. Tako sada vidimo da će gedžeti i oružja iz Q-ovog odeljenja ubuduće postati sastavni deo arsenala Bondovih „veština“ (a imamo priliku da prvi put vidimo i odeljenje kojim Q rukovodi). U narednim filmovima ćemo imati i sve češće pojavljivanje raznih „specifičnih“ pomoćnika (henchmen) glavnim negativcima (poput Oddžoba), koji služe da Bondu zagorčaju život. Takođe će biti učestale situacije gde će (nažalost) ginuti Bond devojke. A i sve više će se (povremeno kroz film) ubacivati komični elementi, pogotvo sa fokusom na sarkastične komentare ili one kojima se Bond ruga protivnicima.

Kad smo spomenuli tehnologiju, zanimljivost je da Bond sada ima na raspolaganju veći odašiljač (za praćenje negativaca) i manji (tako da MI6 zna gde se Bond nalazi u svakom trenutku), kao i tajnu pregradu u đonu cipele (gde, gle čuda, upravo može da sakrije manji odašiljač). Mada su i negativci dobili svoja naoružanja (poput Oddžobovg smrtonosnog šešira ili Goldfingerovog zlatnog pištolja). Možda i najveća atrakcija kada je u pitanju tehnologija, jeste Bondov „nasvirani“ automobil sa mitraljezima, sekačima guma, prozorima otpornim na metke, tragačem, dimnim bombama i uljem (da proklizaju protivnički automobili) i, možda najpoznatijim elementom iznenađenja, suvozačevim sedištem koje možda da se lansira nebu pod oblake. 😀 A kad smo već spomenuli automobile…

…Bondov auto izbora u ovom filmu je, možda i najčuveniji Bond auto, sjajni i luksuzni (sportski) Aston Martin DB5! Goldfinger, sa druge strane, se odlučio za gospodski Rolls-Royce Phantom III model.

Aston Martin DB5

Ono što je isto odudaralo, ali bilo istovremeno i dobro osveženje, jeste pojavljivanja lasera (laserskog zraka) u jednoj čuvenoj sceni.

Za razliku od prethodnih filmova, ovaj film nije imao puno traumatičnih problema prilikom snimanja, mada je više zahtevao snalaženje (poput dobijanja pristupa Fort Noksu, ali ne i dublji ulazak u isti; izvođenje preleta aviona iznad Fort Noksa; Furbe, Nemac po poreklu, nije baš mogao brzo da govori engleski, pa je pričao ne nemačkom, a onda drugi glumac uradio redub na engleskom).

Akcija u filmu je isto podignuta na viši novi, a pogotovo scena finalnog obračuna (mlaćenja) između Džej Bi i Oddžoba, koja se smatra jednim od klasika kada su u pitanju obračuni „1 na 1“.

Film je najvećim delom sniman u Švajcarskoj i SAD (Florida i Kentaki), uz kratku posetu golf klubu u Engleskoj, a sve ostale scene su (kao i u prethodna dva filma) rekreirane u „Pinewood Studios“ u Londonu.

Budžet za ovaj film je iznosio čak tri (3) miliona dolara (koliko za prva dva filma zajedno), a zaradio je 51 milion, a kasnijem reizdanju (zajedno sa filmom „Dr.No“), dovelo je do impresivnog inkasiranja od skoro 125 miliona dolara! Vau, to se zove profit!

Velška pevačica Širli Basej je otpevala čuvenu uvodnu numeru „Goldfinger“ (i time isto postavila standard za Bond filmove, gde poznati pevači gostuju sa uvodnim numerama). Numeru je komponovao Džon Beri.

Par zanimljivosti za ovaj film:

– Prvi put čujemo famozno „mućkan, ne promešan“ („Shaken, not stirred“)

– Šone uopšte nije putovao na Floridu da snimi svoje scene, jer je istovremeno bio angažovan u Hičkokovom filmu „Marni“ (svoje scene je snimio u Pinewood studiju)

– Već smo spomenuli i prvo pojavljivanje lasera

– Prvi Bond film koji je osvojio Oskara

– Film je upisan u „Ginisovu knjigu rekorda“ kao film sa najbrže ostvarenom velikom zaradom

– Pošto je, iz bezbednosnih razloga, bilo zabranjeno snimanje unutar Fort Noksa (niti je iko od ljudi povezanih sa filmom smeo da uđe), rekreirano skladište je urađeno neverovatno verodostojno da je čak i Fort Noks to potvrdio

– Producenti su razmišljali da Orson Vels glumi Goldfingera, ali su ocenili da im je preskup. Kada je Frube tražio kao zaradu 10% od profita filma, producenti su pomislili da su se možda ipak zeznuli što nisu angažovali Velsa

– Šone je povredio leđa u finalnoj borbenoj sceni, što je iskoristio da ispregovara još bolje (finansijske) uslove za naredni film

– Ovo je omiljeni Bond film Stivena Speilberga

– Bakuta sa mašinkom je bila omiljena Hičkokova scena

– Za vreme promovisanja filma, Honor Blekman je uživala da posramljuje novinare prilikom raznih intervjua, namerno izgovarajći često ime svog lika (i)

– Šone se zainteresovao za golf posle snimanja ovog filma

Za ostale zanimljivosti, bacite pogled ovde.

Meni je „Goldfinger“ odličan Bond film. Zabavan je dinamičan, duhovit, ima upečatljive negativce i Bond damu Pusi, i postavio je, da tako kažemo, smernice za buduće Bond filmove.

Usudio bih se da ga stavim u „top 5“ Bond filmova, ali videćemo još… 🙂

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovom filmu? 🙂

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 1964. godine

Trajanje : 110 minuta