Život Brajana Milsa pokušava da se vrati u normalu posle svega što se izdešavalo u prvom filmu “Taken”…što će sigurno zahtevati napor. Brajan pokušava da normalizuje odnose sa ćerkom Kimi (koja ima muke da položi vozački, a i teškoće da kaže ocu da sada ima dečka) i bivšom ženom Leni (kojoj je sada postao bolji prijatelj, mada ona ima svoju veliku bračnu krizu). Pošto očigledno niko više nije normalan i svima treba predah, Brajan predlaže Kimi i Leni da ga posete u Istanbulu, pošto će tamo odsesti neko vreme zbog posla (kao obezbeđenje nekom budžovanu), a posle mogu sve troje da provedu vreme kao da su na odmoru i skrenu misli sa svega. I one ga stvarno iznenađuju posetom, i deluje da će se svi najzad malo opustiti i da će normalizovati odnose. Ali, krvna osveta ne spava…
U svom spašavanju Kimi (kada je bila oteta u Parizu), Brajan je pobio dosta Albanaca. Jedan od njih je bio i Anton, sin albanskog mafijaškog bosa Murada. Tradicionalan kakav jeste (što bi rekli, “stara škola”), Murad odlučuje da uhvati Brajana i prolije njegovu krv na grobu svog sina (i ostalih ubijenih Albanaca).
Ubrzo i Brajan shvata da ih u Istanbulu neko sve vreme prati (ubrzo shvata i ko), ali i da je ovoga puta on meta. Međutim, sada su zbog njega ugroženi i Kimi i Leni. Dok Brajan i Leni pokušavaju u kolima da izbegnu sumnjive ljude koji ih prate, Brajan zove svoju ćerku Kimi koja je ostala da “kulira” u hotelu.
Traumo, I am back!
Brajan i Leni bivaju zarobljeni od strane Muradovih ljudi. Ali, on ipak uspeva i zarobljen da kontaktira ćerku (ipak se sećate koje Brajan Mils, zar ne? Čovek sa “specifičnim setom veština”…), koja je uspela u hotelu da izbegne svoje progonitelje. Daje joj instrukcije kako da se spasi, ali ona želi da pokuša da pomogne svojim roditeljima. Uz pomoć njegovog navođenja (koji uključuje i nekoliko granata…ne pitajte…), Kimi uspeva da ih pronađe i doturi ocu pištolj, a zatim beži od svojih progonitelja krovovima Istanbula.
Od tog trenutka, počinje mrtva trka za Brajana Milsa (mada i za albanske kriminalce, s obzirom da je opasno ako se Brajan domogne i samo piksle, a kamoli pištolja). Ćerku mu jure albanski kriminalci po krovovima drevnog Istanbula, a bivša žena mu je teško povređena u zarobljeništvu i ne može da je iznese dovoljno brzo da bi stigao i da spasi ćerku. Da li Brajan može da spasi obe žene, koje su mu sve u životu, ili će jednu od njih morati da žrtvuje, i da li će Murad, na kraju, dobiti svoju priliku za osvetu ili će albanska mafija morati da zatvori svoju podružnicu i u Istanbulu, saznaćete u filmu “Taken 2”.
Lomio sam se da li da uradim recenziju nastavka, ali sam hteo iz poštovanja prema prethodnom delu. Mada je kvalitet filma opao, ako ćemo iskreno.
Šta je dobro u “Taken 2”? Pa naravno, Lijam Nison. Opet je dobro odradio svoj posao. I dalje je opasan igrač sa kojim se ne treba kačiti. Sada su mu dodali malo komičniju (ili bolje reći, ljudskiju) stranu ličnosti, pogotovo zbog njegove preterane pedantnosti i tačnosti do granice ludila (OKP). Tu je, takođe, i više akcionih scena (kao i scena kada kidnapovan pokušava da memoriše lokaciju na koju ga vode na osnovu čula sluha). Brajan sada ulazi u mnogo više obračuna, kako prsa u prsa, tako i sa vatrenim oružjem na ulicama Istanbula (isto lepa promena posle Pariza).
Isto tako je lepo videti veću (filmsku) aktivnost Leni i Kimi (pogotovo ćerkina bežanija po krovovima Istanbula).
A u čemu je „Taken 2“ opao u kvalitetu? Promena režisera je malo uticala na pad kvaliteta. Previše često drmusanje kamere ili previše blizu scene za snimanje, jer je pokušano da se (nepotrebno) dočara realizam. Ovo je takođe doprinelo da manje dođu do izražaja lepote Istanbula i slabije prezentovanje koliko je zaista to „živ“ grad (bar tako ljudi pričaju koji su ga posetili).
I radnja se „smlačila“. Ni Lik Beson baš nije pokazao neki entuzijazam i kreativnost u nastavku. I prvi „Taken“ je bio prilično pravolinijski (spašavanje ćerke), ali je ceo nekako imao lepu ukomponovanost, jer se sve vrtelo oko Brajana/Lijama. Sada je pokušan da se ubaci element (krvne) osvete od strane Murada, ali premali je bio akcenat na njemu kao negativcu, da biste ga pre kvalifikovali kao „sporednog glavnog“ negativca (stoga, ni Rade Šerbedžija kao Murad nije dobio preteranu priliku da pokaže dramatičnost krvne osvete). Tako da je radnja više „izgovor“ da matori Brajan premlati sve žive i pravi haos po Istanbulu.
Očigledno je da je „Taken 2“ pao u kvalitetu, ali je i dalje o(p)stao kao solidna akcija, zahvaljujući Lijamovoj izvedbi. Ako želite akciju, slobodno odgledajte i ovaj deo. Ali, ako ste baš uživali u prvom delu toliko da vam je (možda) postao jedan od omiljenijih akcionih filmova, onda možete i da preskočite ovaj film.
A da li to znači da ni „Taken 3“ ne valja? Eeeee…to je priča za neki drugi dan. 🙂
A ti, dragi čitaoče, šta ti misliš o „Taken 2“? 🙂
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic
Format: Film
Premijera: 2012. godine
Trajanje : 92 minuta
Serbian 
English