Vau…
Moram da priznam da sam se malo zamislio kada sam završio sa čitanjem knjige „U potrazi za Aljaskom“ Džona Grina. Vraćao sam sećanja na osnovnu školu i srednju školu (pa i na fakultet, zašto da ne), razmišljajući o ljudima koje sam sreo tokom svog školovanja. Naravno, susret sa svakom osobom u našem životu nas na neki način oblikuje i definiše, u to nema sumnje. Ali, period tokom školovanja je ujedino i vremenski period kada se formiramo kao ličnosti i počinjemo polako da „osećamo“ kako svet oko nas (valjda) funkcioniše. I u tom periodu neretko srećemo i osobe koje na nas ostave takav utisak, da ih nikada ne zaboravimo. Ali, te osobe ne samo da ostave snažan utisak na nas, već nas njihovi postupci i razmišljanja toliko „uzdrmaju“, da i mi počnemo da menjamo (nadam se na pozitivno) naše poglede na neke stvari. Sa takvim tipom osoba želimo da ostanemo u kontakt celog života kao prijatelji…ili možda i nešto više.
Međutim, život piše neka svoja pravila, i isto tako se neretko dešava da se, sticajem okolnosti, udaljimo od takvih osoba. Ili da one, jednostavno, nestanu iz naših života.
Mada, ovakve osobe ćete sretati i po završetku školovanja. I isto tako postoji mogućnost da i njih zadržite uz sebe…ali, i da ih izgubite. Da…
„U potrazi za Aljaskom“ upoznajemo mlađanog Majlsa Haltera. Naš junak je bio neprimetan celog svog života (i deluje kao da mu to odgovara), kada iznenada odlučuje da se privremeno preseli na Floridu i nastavi svoje školovanje u „Pripremnoj srednjoj školi Kalver Krik“. Majls je jedan od onih mirnih, tihih, skoro neprimetnih momaka. Voli da čita, a posebno je zanimljiv njegov „hobi“, a to je da voli da pročita biografije velikana svetske istorije i zapamti njihove poslednje reči (da, znam, sada vaš hobi sa salvetama ili mirišljavim sličicama deluje tako bezazleno i dosadno 😀 ).
Ubrzo po dolasku, naš junak dobija za cimera Čipa „Pukovnika“ Martina, koji je mršavog Majlsa prekrstio u „Salce“ i njih dvojica se brzo sprijateljuju.
Loša vest je, što je Majls več prve večeri bio kidnapovan od strane „Nedeljnih ratnika“ (naziv koji se upotrebljava za bogatu decu), umotan u selotejp i bačen u obližnje jezero. Na žalost (ili na sreću), ovo nije tipična inicijacija novajlija, već je Majls bio žrtva osvete bogate dece, koja krive „Pukovnika“ i njegovo društvo za to što je iz gimnazije izbačena njihova (bogata) drugarica, pa je nesrećno „Salce“ istovremeno bilo i žrtva i kolateralna šteta.
A ko su „Pukovnikovi“ kompanjoni? U pitanju wannabe hiphop i didžej Takumi Hikohito. A tu je i simpatična Lara, rumunska imigrantkinja, kojoj se ubrzo svidi „Salce“.
A tu je i Aljaska Jong…Ah Aljaska… Mlada i prezgodna, ali blago emotivno nestabilna devojka koja je „Salcetu“ momentalno zavrtela mozak i srce.
I tako naš „Salce“ upada u tu malu družinu, poznatu po smicalicama koje podvaljuje „Nedeljnim ratnicima“ i dekanu zaduženom za studente Starnsu, znanom po nadimku „Orao“ (sa sve urokljivim očima), usput pokušavajući da se izbori sa izazovnim školskim predmetima (uključujući i profesora Hajda, zvanog „Doktor“, i njegove teme vezane za religiju), malo se muva, pomalo popije, malo vaćari, malo prepisuje na kontrolnom, završi srednju školu, ode na fakultet, zaposli se, oženi, dobije decu i umre srećan u dubokoj starosti.
Čiča miča i gotova priča.
Kada bi život bio tako jednostavan, kao što nije.
Radnja ovog romana, međutim, ima neki svoj tok. Kao i život, zar ne?
Dok čitate roman „U potrazi za Aljaskom“, stičete utisak da je pisac negde u ovom romanu zaista utkao deo sebe i svojih srednjoškolskih iskustva. I zbog toga mislim da će se ovaj roman dopasti svim generacijama (ali, o samim utiscima malo kasnije).
Elem, pored toga što se roman bavi srednjoškolskim dogodovštinama i iskušenjima koje svi mi manje-više prođemo (u zavisnosti od vaše škole, okruženja i društva) u nekom obliku (sukobi bogate i siromašne dece, postavljanje smicalica profesorima, prve ljubavi, seks, zaljubljenost u nekoga ko je već u vezi, dodir sa alkoholom i cigaretama i slično), uključujući i sukobe sa autoritetima, odrastanje i ostalo, ovaj roman se dotakao i nekih (bar meni) veoma interesantnih tema:
- Žaljenje za izgubljenim – ovo sam već spomenuo na početku. Kako možemo da se nosimo sa nečim što se izgubilo/odvojilo/udaljilo od nas? Da li smo spremni da nastavimo život, kada, na primer, iz našeg života izgubimo neku vrednu osobu, da nam se posle toga život deli na period „pre i posle te osobe“? Da li ikada uspemo da nastavimo dalje?
- „Veliko možda“ – to je „nešto“ za čim traga naš junak „Salce“ (i razlog preseljenja daleko od roditelja u nepoznato okruženje). Međutim, to „veliko možda“ je nešto i za čim svi mi tragamo. To je da pronađemo naš smisao u životu, cilj sa kojim možemo da se identifikujemo, mesto gde se osećamo da pripadamo, osoba koja nas čini boljom ili nešto peto. Da li možemo to ikada pronaći, ili je naš zadatak da jednostavno tragamo za tim?
- „Prokletstvo. Kako li ću ikada izaći iz ovog lavirinta?“ – Poslednje reči koje se, navodno, pripisuju južnoameričkom revolucionaru Simonu Bolivaru, a koje je Aljaska spomenula „Salcetu“, uz dogovor da će mu ona naći devojku ako on pronađe odgovor na ovo pitanje. Da li je „Salce“ uspeo da pronađe odgovor? Da li mi možemo pronaći odgovor na ovo pitanje? Možda je pravo pitanje: Da li lavirint zaista i postoji, ili je to nešto što smo mi sami sebi napravili, da bismo imali neki nama poznati okvir, našu zonu komfora?
Kao što možete da primetite, „U potrazi za Aljaskom“ nije vaš tipičan tinejdžerski roman. Teme kojima se bavi su prilično raznolike, duboke, a na momente i veoma potresne. Ovo je roman koji treba svako da pročita, a u zavisnosti od vaših godina i životnog iskustva, definitivno ćete se „povezati“ sa nekim detaljima koje možete da preslikate i na svoj život, a i da se zamislite nad nekim svojim potezima u životu, kao i da vidite koja poruka će se izroditi iz svega toga. Verujem da će neka od pitanja koja će se „roditi“ u vašem srcu biti poput „Šta da sam uradio ovo na drugi način?“, „Šta da sam manje oklevao?“, „Šta da sam bio samo malo hrabriji?“ „Šta da sam se samo malo manje plašio?“ i slično. Vi sami najbolje znate koja pitanja krijete u svom srcu. J
Stil pisanja je veoma prijatan i opuštajući. I pored dubokih tema, uopšte nije naporan za čitanje, niti zahteva nekakve pauze za razmišljanje. Ovo je roman koji ćete preleteti u dahu, a onda se zamisliti nad svim pročitanim.
Sve u svemu, roman koji bi mogao da bude čak i lektira u našim školama. Jer ovo je knjiga o životu mladih, o tome kako se njihov život oblikuje. Pustite to što se spominju cigarete, alkohol, smicalice i seks. To je nešto što okružuje svaku generaciju mladeži. Kao što savetuju mladima da pročitaju „Mi deca sa stanice Zoo“, da vide šta droga učini od ljudi, tako i „Potraga za Aljaskom“ pokazuje šta strah i gubitak neke osobe mogu da utiču na formiranje života neke osobe.
U trenutku kada sam završio ovaj roman, pojavila se i serija na HBO-u, pa planiram definitivno da vidim koliko je serija uspela da prenese emocije iz knjige. A naravno, usput i da se uradi neka recenzija? 🙂
A ti, dragi čitaoče, da li je u tvom životu postojalo neko/nešto, što je tvoj život podelilo na period „pre i posle“? 🙂
Cena knjige: Vulkan | Laguna | Delfi | Makart | Urban Reads
