Jedan od najčitanijih tekstova na ovom blogu (u stvari, ovaj je tekst je i dalje šampion po broju poseta), jeste recenzija knjige Marka Mansona “E baš me zabole”. Ta knjiga je završila na mojoj polici znanoj i kao “Polica sa knjigama koje treba pročitati pod obavezno bar jednom u životu, a preporučljivo je i više puta, i koje bi mogle da utiču na vaš život” (znam, i posle više od godinu dana joj nisam promenio ime…e zabole me 😀 ). Kao što ste mogli da vidite iz moje recenzije, mene je knjiga oduševila (možda je pravi trenutak da je ponovo pročitam?). Dosta direktan pristup pogledima na život, pun humora, sarkazma, kontradkitornosti i bolnih činjenica o nama samima.
Samo ću reći da je “E zabole me” jedna od retkih knjiga iz ovog žanra koju volim da poklanjam.
Tako da me je veoma prijatno iznenadilo kada se pojavila u naši knjižarama njegova druga knjiga, “Ma sve je sjebano”. Kao i uvek, naš Mark je večiti optimista :D… Inače, nisam želeo da naslov knjige cenzurišem nekakvim zvezdicama da bih prikrio ružnu reč (jer baš će “sigurno” zvučati blaže i manje očigledno ako napišem “sje*ano” ili ako stavim pedeset zvezdica, pa bude s*****o), već sam rešio da ova recenzija bude u duhu Markove knjige. Primetili ste i sami da ne volim da psujem na ovom blogu, ali verujem da ćete imati razumevanja ako se u ovoj recenziji potkrade i poneka psovka (“Tako je, jebote! NAJZAD! Dve godine čekam da opsujem na ovom blogu kao prava sarkastična podsvest! Jebiga, zaslužio sam, trpite vi ovoga ceo život!”-prim.podsvesti).
Ono što je zanimljivo, jeste da je pun naziv ove knjige “Ma sve je sjebano: knjiga o nadi”. Da, dobro ste pročitali. Ali opet, ako ste pročitali njegovu prethodnu knjigu, samo ćete se nasmejati i odmahnuti glavom uz komentar “Dobri, stari, blesavi, kontradiktorni Mark”.
Čime se bavi ova knjiga o nadi, kad je već sve sjebano? 😀
Odmah da vam kažem, ako ovoj knjizi pristupite sa stavom laganog čitanja i ne puno udubljivanja, knjiga će vas zabaviti, nasmejati i naterati da postavite sebi par pitanja.
I tu biste načinili kardinalnu grešku sa ovom knjigom. Osim ako ne planirate da je odmah ponovo (pro)čitate.
Ovo je knjiga koja, i pored svog humora, sarkazma, psovki i svega pratećeg, prilazi nekim životnim problemima i stanjima prilično studiozno. Od nekih trista strana knjige, čak pedeset otpada na deo “Beleške” koji, u stvari, predstavljaju fusnote ka mnogobrojnim člancima i knjigama, ali ono što je zanimljivije od tih 50-ak strana, veliki deo otpada na Markova dodatna (često sarkastična i duhovita) pojašnjenja nekih pojmova i stavova. Ovo je knjiga koja zaslužuje da se u nju udubite i zamislite nad onim što je napisano. Ne samo ona, i vi zaslužujete da se udubite u čitanje. Ozbiljno vam kažem i iskreno vam savetujem. Knjiga će vas prilično nagraditi ako joj ozbiljnije pristupite. Videćete ako je pročitate, a ako ne, jebiga, vaš gubitak. 🙂
Citat sa poleđine knjige:
“Jeste li se pitali zbog čega ljudi postaju sve uzrujaniji i nesrećniji uprkos tome što je život sve lakši, zašto vesti uvek deluju tako depresivno i zašto ekonomije propadaju dok se svet razvija, i zašto svi uporno trpe uvrede na društvenim mrežama iako ne moraju?
E pa, vežite se, jer nas čika Mark vodi na novu vožnju, na ludovanje kroz bol u srcu i stres u duši, a Platon, Niče i Tom Vejts, uz ostale velike face, praviće nam društvo. Upravo kao što je knjiga „E, zabole me“ preispitivala našu konvencionalnu mudrost o tome šta nas čini srećnim, „Ma sve je sjebano“ ukazuje na to šta život čini vrednim življenja. Uz uobičajenu mešavinu obaveštenosti i humora Manson nas vuče za kragnu i izaziva da budemo iskreniji prema sebi i povezaniji sa svetom onako kako nismo ni sanjali da je moguće.”
Uopšte nije daleko od istine da vas očekuje luda vožnja.
Mark pokušava da nam pojasni (i trudi se da potrekpi činjenicama) kako smo mi, u stvari, postali prilično metiljavi. I, ako iskreno pogledate svet oko sebe (a i sebe u ogledalu), koliko god delovalo sve lepo, situacija je i prilično govnjiva (njegove reči). Šta nam se to desilo? Toliki napredak tehnologije nam je dao pristup bezgraničnom izvoru (pametnih) informacija, a mi na Youtube-u gledamo inserte iz „Farme“, zapaljujemo se zbog onoga što je starleta A rekla starleti B u „Parovima“ ili tako neke gluposti? Slušamo laži političara iako znamo da nas lažu? Slušamo pesme koji propagiraju drogu i kretensko ponašanje pod izgovorom „to je samo kul pesma, opusti se“. Ako nam neko kaže neki stav sa kojim se mi ne slažemo, odmah se narogušimo i spremni smo na svađanje i prepucavanje kako je druga strana težak retard, a nas je na rođenju pomilovala boginja mudrosti Atena Palada (a tu drugu retardiranu stranu je po glavi verovatno pomilovao pijani komšija Sredoje). Ili, ne daj Bože, da neko kategorički stane iza svog nekog pogleda na svet (ili da mu se nešto ne dopada) i mi se odmah osetimo ugroženim i diskriminisanim („Znači, mala, tebi se ne sviđa „Ušće“, već bi u „Rajićevu“ jer ti je bliža?! A tako znači, e nisam znao da si takva rđa i da imaš nešto protiv Novog Beograda. Znači, imaš nešto i protiv mene, jer i JA SAM SA NOVOG BEOGRADA! E lepo je meni pokojni babo govorio „samo gledaj Novi Beograd i Zemun, to ti je Austrougarska, civilizacija bre. A ovo Stari Grad, Dorćol i ostalo…to sve bre bilo pod Turcima, zajebaćete to!“JOJ BABO GDE TE NE POSLUŠAH!“). A još ako vam konobar u kafiću donese produženi-skraćeni-espreso-jednatrećinahladnakafa-polakuba-polaarabika-ohlađenašoljica i greškom stavi obično mleko iz „Maksija“ umesto sojinog (ALI ONO SKUPLJE IZ DM-A MOLIM LEPO), to je i više nego dovoljno razlog da vam uništi dan i da se izvrištite na konobara, izvređate ga, a zatim mu odsečete glavu kao samuraj, znajući da nećete biti krivično odgovorni, jer je pravda na vašoj strani (KOLIKO JE TEŠKO STAVITI SOJINO MLEKO MOLIM LEPO!).
Znam, ovo su sve preterani i nerelani primeri… bar se nadam. Ali je činjenica da smo postali previše frustirirani i arogantni. I lenji.
Ali ne brinite, kao što Mark obećava, ima nade…samo joj se ne trebate nadati. 😀
Već treba da se malo okrenuti i usmeriti ka sebi. Onome u vama.
Mark nam otkriva mnogo zanimljivih stvari nad kojima ćete se zamisliti. Šta je to Neprijatna Istina koja nas stalno prati, ali odbijamo da je vidimo? Kako smo u zabludi jer mislimo da zato što je Mozak koji Razmišlja za volanom, da on upravlja gde idemo, a ne Mozak koji Oseća sa suvozačevog sedišta (sa sve pogledima kako bi trebalo da funkcionišu u simbiozi…koliko je to moguće…i da se sve ne pretvori u Klovnovski auto)? Ovo je sjajno poglavlje. Tu je i Njutn iz paralelnog univerzuma (tzv. emo-Njutn) i njegova tri zakona emocija (fenomenalno i prilično inteligentno i logično napisano poglavlje). Ne zaboravimo i Formulu ljudskosti i šta u stvari znači biti zreo kao osoba. Posebno će biti zanimljivo poglavlje o bolu, jer nam ono ukazuje kako je bol nešto što nas prati ceo život, i da, mada ne treba biti mazohista i uživati u patnji i teškoćama, pokušaj da se maksimalno zaštitimo od njega će nas, u stvari, učiniti prilično ranjivima i osetljivima i nećemo moći da se nosimo sa stvarnim svetom. Kao što i sami znate, trbušnjaci se stvaraju u teretani (mesto bola), a ne na kauču uz Netflix (zona komfora i sigurnosti), tako da jedino kroz bol mi možemo da napredujemo (samo se setite, naši roditelji i ostali preci su išli u školu udaljenu desetine kilometara kroz šumu, bosi i imali koricu hleba za užinu, a mi danas ne možemo da ustanemo iz kreveta pre pola jedan…popodne). Tu su i poglavlja kako, u stvari, marketing manipuliše našim emocijama i umesto nas odlučuje šta želimo da kupimo i kako mi samo imamo iluziju izbora. I na kraju, tu je i Konačna religija, i kako će nas na kraju AI (veštačka inteligencija) pokoriti.
Mark Manson će se pozivati na statistiku, članke, knjige, Platona, Ničea, Kanta, Budu, Toma Vejtsa, sarkazam, svoja tumačenja, i pritom nijednog trenutka neće biti dosadan, a često će vas i pošteno nasmejati.
I na kraju, moji utisci o knjizi…
Mislim da ste, iz svega gorenapisanog, mogli da steknete utisak da mi se knjiga prilično dopala. Završila je na mojoj polici (onoj sa kilometarskim nazivom, ali od sada ćemo je zvati „Polica“), i čeka je ponovno čitanje u skorije vreme. Pročitaćete mnogo toga zanimljivog, možda čak i uhvatiti poneku belešku. Što se mene tiče, ima tu dosta pametnih misli, a za neke stvari sam dobio i ideje kako da ih inkorporiram ili unapredim za sopstvene potrebe. Da, ovo je jedna od onih knjiga koja vam neće reći bukvalno „uradite to i to“ (u stvari Mark vam to nikada neće reći, jer njega zabole šta činite sa svojim životom 😀 ), ali ako malo promislite, sami ćete dobiti ideju šta možete iz nje da primenite na svoj život.
Bez obzira na naslov, knjiga „Ma sve je sjebano“ vas neće, da prostite, sjebati i ubiti i pojam. Naprotiv, mislim da će vas prilično oraspoložiti svojim humorom i sarkazmom (iako se dotiče prilipno ozbiljnih univerzalnih i egzistencijalnih pitanja). Naravno, kao i u svojoj prošloj knjizi, Mark nije apsolutno u pravu za sve što kaže, provuče se poneko blentavo razmišljanje, a i prilično zna da bude kontradiktoran. Naravno, Marka Mansona zabole za moje mišljenje o njegovoj knjizi. Isto tako, i mene zabole što Marka zabole za moje mišljenje o njegovoj knjizi („A mene zabole šta mislite obojica, ako ćemo onako realno“-prim.podsvseti).
Ali opet, sve je to život. Sjeban je, ali zabole vas! 😀
Poenta je da proživite taj život najbolje što možete i bez kajanja. A to ćete učiniti samo ako budete malo iskreniji sa sobom i sa vama bliskim ljudima. Ako se usudite da budete malo otvoreniji i hrabriji u odnosima sa okolinom. I ako naučite da nađete u svom životu balans između emocija i zdravog razuma. Jer, kao što ste i sami primetili u svom životu (a i u knjizi ćete se dodatno uveriti o tome), ako ste ekstremno naklonjeni samo Mozgu koji Razmišlja ili samo Mozgu koji Oseća, napravićete pakao i sebi i drugima.
Ili da se izrazim onako kako bi se Mark Mansom izrazio: Ako odlučite da ostanete tvrdoglavi, razmaženi i arogantni skot, velika je verovatnoća da ćete napraviti toliko sranje u svom životu da ćete se teško izvući iz te govnjive situacije. Sve će vam biti sjebano…
…a tada ni nada ne pomaže („U jeeee, idemo mačko, mračimo za kraj!“-prim.podsvesti).
A ti, dragi čitaoče, da li misliš da ima nade, ili je sve sje*ano? („I opet se vratio u svoj standardni vaspitani „režim“ ponašanja. Da ga j**em… dođavola, vratilo se i cenzurisanje. Skot us**ni, kao da se vratio na fabričko podešavanje i sve sje**o…je**ga, bilo je lepo dok je trajalo…“-prim.podsvesti).
🙂 😀
Cena knjige: Makart | Delfi | Dereta | Laguna
