Star W——–ars: Episode II – Attack of the Clones
- „Star Wars: Episode II – Attack of the Clones” podiže ulog u odnosu na „Fantomsku pretnju”, donoseći političke intrige, otkrivanje vojske klonova i prve znake Anakinovog pada u tamu
- Iako film nudi spektakularne akcione scene, tehnološke inovacije i upečatljive vizuelne efekte, romantični deo priče između Padme i Anakina ozbiljno trpi zbog loše napisanih dijaloga
- Uprkos manama, film ostaje zabavan i značajan korak u povezivanju prequela sa originalnom trilogijom
Obi-Wan: I have to admit that without the clones, it would have not been a victory.
Yoda: Victory? Victory you say? Master Obi-Wan, not victory. The shroud of the dark side has fallen. Begun the Clone War has.
Ok, posle premijere “Fantomske pretnje”, Lukas je rešio da dâ gas i krene sa idejama za nastavak. I mic po mic, dobili smo “Star Wars: Episode II – Attack of the Clones”!
Deset godina je prošlo od bitke za Nabu, a sada Galaktička Republika ima novu pretnju u vidu separatističkog pokreta koje predvodi odmetnuti grof Duku (Count Dooku), nekadašnji Jedi Master, i koji sve više planeta i organizacija uspeva da privoli na svoju stranu i pride sprema vojsku za sasvim izvesni rat.
Za to vreme, nekada kraljica (a sada senatorka) Padme Amidala putuju na Korusant da se izjasni protiv stvaranja vojske Republike kao odgovor na pretnje separatista, i jedva izbegava atentat, tako da je odlučeno da joj se dodele telohranitelji, a to su ni manje ni više nego njeni stari poznanici, Obi-Van Kenobi (“unapređen” u Jedi Master klasu) i njegov učenik (Padawan), sada poodrasli Anakin Skajvoker, koji izgleda nikada nije ni prestajao da bude zatelebasan u Padme, iako je nije video 10 godina.
Pošto tragovi atentata vodi do izvesnog profesionalnog plaćenika (bounty hunter), po imenu Đango Fet (Jango Fett), Red Džedaja daje zadatak Obi-Vanu da pronađe tog plaćenika, a da Anakin nastavi da bude telohranitelj Padme i da se privremeno sklone na bezbedno, na njenu rodnu planetu Nabu (Naboo).
Obi Vana istraživanja vode sve do neobične planete Kamino, gde otkriva da je jedan pokojni džedaj zaključio ugovor sa predstavnicima planete da naprave vojsku klonova (koji se “uzgajaju” velikom brzinom) za potrebe Republike (iako izgleda nikog nije obavestio o tome). Obi-Van otkriva i “donatora” genetskog materijala za klonove i gle iznenađenja, to je Đango Fet (koji iz, nekog razloga, ima sina kojeg nije želeo da Kaminoanci brzo “uzgoje”, već da raste kao normalno dete i živi sa njim). Tako da sada kreće potera za plaćenikom.
I tako, dok Obi-Vanu bubrege pomeraju putovanja, oluje i naoružani plaćenici, Anakin kao da je na godišnjem odmoru. Njegov telohraniteljski posao se svodi na šetkanje prirodom sa Padme i tvrdoglavom muvanju. Iako Padme oseća emocije prema Anakinu, zna odlično da džedajski kodeks zabranjuje emotivne i fizičke veze, ali Anakin pronalazi načine da lagano zaobiđe sistem kao da namešta tendere u Srbiji ceo život. Ali, sa druge strane, Anakina već duže vreme muče košmari u kojima predoseća da je njegova majka (Šmi) u nevolji.
Ipak, ova trojka će se ubrzo sresti na jednoj planeti u ne baš povoljnim okolnostima, koje će pratiti jedan epski obračun, a ko će spasiti živu glavu a ko ne, saznaćete ako odgledate “Star Wars: Episode II – Attack of the Clones”!
Film je sniman po celom svetu, od Australije preko Afrike i Evrope do Amerike. Ponovo će nas sačekati prelepi pejzaži, živopisni kostimi raznih rasa i dinamični svetovi.
Ali ono gde je film rešio da podigne igru, jeste na planu tehnologije i da pogura Holivud u “digitalno doba”. Korišćenje sada moćnih digitalnih kamera je omogućilo Lukasu da ostvari neke svoje zamisli prilikom snimanja. Zatim, preko 2.000 vizuelnih efekata je ubačeno u film i sada je CGI intenzivno korišćen. Joda je po prvi put digitalno “oživljen” (ali je doneta zanimljiva odluka da ne deluje previše fluidno njegovo kretanje, već da podseća na blago “lutkarski” stil, da bi se održao kontinuitet iz originalnih filmova, a i pošto je Joda i tada bio veoma star).
Za muziku je ponovo bio zadužen legendarni Džon Vilijams koji je ponovo uradio dobar posao (uključujući i rekreiranje numere “Imperijalni marš”).
A sâma radnja i kako je pisano…uh…znate kako, Lukas je bio prilično iskritikovan za radnju prvog dela i kažu da je mu nije bilo svejedno da se vrati za pisaći sto za nastavak. Sada su ga čekali još veći izazovi. Morao je da pazi kako će povezati drugi film sa originalnom (4-5-6) trilogijom (pogotovo filmom “Empire Strikes Back”). Morala je polako da se oblikuje radnja oko naznake tame u Anakinu, kao i ko je, u stvari, kancelar Palpatin. Film je dobro uspeo da prenese političke momente ubačene u film. Ali ono gde je publika dočekala “na nož” drugi deo jeste kako je napisan lik Anakina Skajvokera (što je donelo kritike i sâmom glumcu), ali o ovome ću reći nešto kasnije u par reči.
Akcija je odlična i dosta poboljšana u odnosu na prvi deo, tako da ćete imati priliku da vidite obračun Obi-Vana i Đanga Feta, ili Obi-Vana i Anakina sa Dukuom (a čak će i Joda da uđe u okršaj u jednom trenutku); a tu je i velika bitka u koloseumu koja uključuje džedaje, klonove, robote i razne zveri…u prevodu, zabave će biti za sve.
Gluma…
Evan Mekgegor je sada još bolji nego pre kao Obi-Van Kenobi, kome je sada (jer je prošlo deset godina u filmu), udahnuo veću smirenost i zrelost, ali i veći stepen humora i sarkazma i šarma, čak i kada su u pitanju opasne situacije. Što se mene tiče, prava zvezda filma i dobija odlične ocene.
Hajden Kristensen kao Anakin Sajkvoker…uh, ne znam šta bih vam rekao. Iskreno, mislim da on nije toliko bio loš glumac, koliko je bio žrtva lošeg scenarija i dijaloga koji su napisani Anakinu. Jer samo prisustvo (presence) glumca kao nekoga ko ima tendencije ka mračnoj strani Sile i deluje nekako nezrelo i impulsivno je, bar meni, izgledalo dobro.
Natali Portman kao Padme je, mislim , prošla kao i Hajden, žrtva loših dijaloga, iako je neverovatno talentovana glumica.
Jan Mekdermid kao Palpatin/Darth Sidious i Semi Džekson kao Mejs Vindu nemaju preteranu minutažu u filmu, ali i dalje kradu “slavu”, jer fanovi znaju značaj njihovih uloga u trećem delu.
Temuera Morison (“Once were Warriors”, “What Becomes of Broken Hearted”, “Moana”) kao plaćenik Đango Fet zaslužuje da se pomene, jer će se vratiti SW svetu skoro 20 godina kasnije u ulozi Bobe Fete, sina Đangovog, od kuće Đango.
I posebne pohvale i spominjanje zaslužuje legendarni pokojni glumac/muzičar/vojni operativac Kristofer Li (Saruman iz “Gospodara prstenova”, “Arabian Adventure”, “House of the Long Shadow”, “Dracula”, “The Man with the Golden Gun”) kao grof Duku… mada je Jan Fleming bazirao lik Džejsma Bonda na srpskom dvostrukom agentu Dušku Popovu, često se navodi da su Lijeve vojno-špijunske avanture tokom WW2 isto inspirisale Fleminga na razvoj lika Džejmsa Bonda. Njegov lik Dukua (inače, učitelj Kvaj Gona) odiše nekakvom dramskom odmerenošću, koja daje kontrast drugim džedajima, ali i negativcima u SW filmu, što je super za ovaj film.
Par reči o predstavljanju emotivnog odnosa Padme i Anakina u “Star Wars: Episode II – Attack of the Clones”. Ljubav između Padme i Anakina jeste jedan od glavnih motiva ovog filma (kao i nastavka), ali oba lika (i njihovi glumci) su ispali žrtve loše napisanih dijaloga. Jednostavno, njihovi dijalozi su krš napisani. Kada se obraćaju jedno drugom, to je toliko romantičnih klišea i patetike da stvarno kvari utisak o ideju romantike, da deluju ne naivno i nezrelo zaljubljeno, već blago retardirano. Anakin šmeka Padme sa blago pohotnim (i blago jezivim) pogledima, a onda dobija emo napad gde daje nekakve patetične izjave (bolje reći, kao da citira neku lošu rusku/francusku poeziju) koje se uopšte ne uklapaju u njegov lik. On treba da bude arogantan (jer je svestan priča da je “izabrani”), ali ne da jednog trenutka govori za Obi-Vana da mu je kao otac, a onda 10 sekundi kasnije da se dere kako je Obi-Van ljubomoran na njega i sputava ga…poenta je da bude nezreo i impulsivan, a ne neurotičan… a Padme isto ima neke neobične izjave u blizini Anakina koji u kombinaciji sa njenim pogledima, deluju kao da ne razmišlja “ah, šta da radim, kako se nositi sa ovom zabranjenom ljubavlju”, već kao da pre razmišlja “da li da mu dam sada, ili možda večeras, ili možda ga ostavim se još malo ”prži” dok ne izađemo sa “Freestylera” (naravno, iz perioda dok je ovaj splav još postojao). Znate da moja obrazloženja i analize nisu ovakvo apsurdne, ali onda vam je valjda jasna slika kako su retardirano obradili likove u ovom delu.
Zanimljivi su i motivi kojih se film dotiče. Tako da je rast moći kancelara Palpatina donekle inspirisan pričom o sticanju moći Adolfa Hitlera (koji je dobio Gesetz zur Behebung der Not von Volk und Reich aktom iz 1933 ovlašćenja koja su dozvolila uspon nacističke Nemačke) i Napoleona Bonaparte. Film je obradio i dosta političkih i ratnih motiva (bitka na Geonosisu je ovim inspirisana). A “Napad klonova” je suptilno dao asocijaciju i na neke kultne filmove (Hram Džedaja kao omaž “Blade Runner” filmu, Obi-Van i njegova sličnost sa agentom 007, ili bitka u koloseumu inspirisana filmom “Gladiator”).
Ako izuzmemo pasus o dijalozima Padme i Anankina, film uopšte nije loš. Mnoge stvari je podigao na bolji nivo u odnosu na prethodnika (naravno, neke dečje boljke su ostale), a sada, dve decenije kasnije, film bi se najbolje opisao rečju – “zabavan”.
I zabaviće vas, a to je najbitnije.
A ova “zabava” je na budžet od 115 miliona zaradila preko 650 miliona dolara.
Malo zanimljivosti:
- Scena za večerom u kojoj Padme i Anakin razgovaraju o “agresivnim pregovorima” je bila potpuno improvizovana, jer se Lukasu nije svidelo kako je napisano romantični dijalog za tu scenu (kada malo razmislite, možda bi bilo bolje da je sve prepustio glumcima da improvizuju)
- Semjuel El Džekson, legenda kakva je jeste, zahtevao je da njegova svetlosna sablja bude ljubičasta da bi se više i lakše istakao u sceni borbe u koloseumu. Lukas mu je dogovorio da džedaji mogu da imaju samo plavu ili zelenu sablju, na šta je Džekson rekao “Ali ja hoću ljubičastu”…i dobio je ljubičastu svetlosnu sablju
- Zbog velikog animoziteta publike prema link Džar Džar Binksa iz prvog dela, film je imao sarkastičan radni naziv “Jar Jar’s Big Adventure”
- Sem Džekson je izjavio da su na dršci njegove svetlosne sablje ugravirane reči “Bad motherf*cker” kao referenca na kultni film “Petparačke priče” gde je imao glavnu ulogu…koji je on sebi kralj…
- Ovo je prvi SW film gde je prikazano kako Joda koristi svetlosnu sablju
- Iako je grof Duku glavni negativac u filmu, pojavljuje se tek u 76. minutu filma
A ti, dragi čitaoče, koji element filma se tebi dopao najviše?
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic
Format: Film
Premijera: 2002. godine
Trajanje: 142 minuta
