Poslednja želja
Rezime:
- Serijal “Veštac” Andržeja Sapkovskog donosi mračni fantazijski svet inspirisan slovenskim mitovima, u kojem lovac na čudovišta Geralt balansira između svojih natprirodnih dužnosti i moralnih dilema
- Prva knjiga, “Poslednja želja”, kroz niz povezanih priča postavlja temelje za dublje razumevanje Geralta, njegovih saveznika i kompleksnog sveta ispunjenog političkim intrigama i mitskim stvorenjima
- Knjige su lako čitljive, mračne i intrigantne, idealne za ljubitelje ozbiljne epske fantastike
“Ljudi vole da izmišljaju čudovišta i užase. Sami se sebi onda čine manje užasnim. Kad piju do besvesti, varaju, kradu, tuku žene, more glađu starce, udaraju sekirom lisice uhvaćene u klopku ili strelama probadaju poslednjeg na svetu jednoroga, vole da misle kako je od njih ipak užasnija Mora koja pred zoru dolazi u kolibu. Tako im je lakše na srcu. I lakše da žive” – Geralt
Eh, davno beše kada sam pročitao (kompletan) serijal o našem šarmantnom(?) vešcu Geraltu…da li ću uživati i sada posle toliko godina?
Mislim da će odgovor i dalje biti – DA!
Dobar deo ljudi se zainteresovao za knjige Andžeja Sapkovskog o avanturama vešca Geralta zahvaljujući odličnoj video igri “The Witcher” iz 2007. godine (kao i naredna dva nastavka, svaki bolji od prethodnog, proverena informacija 😉). Neki su možda počeli da čitaju zahvaljujući (ne baš uspešnoj) poljskoj adaptaciji iz 2002. Godine (“Wiedźmin” iliti “The Hexer”). Mada je zanimljiva informacija da je po pojavljivanju Netflix-ove adaptacije 2020. godine, prodaja knjiga i video igara iz “The Witcher” serijala skočila za 562% u odnosu na 2018. godinu. U prevodu, pisac se debelo opario zahvaljujući video igrama i “Netflix” seriji.
Teško je ukratko sumirati radnju s obzirom na njen epski karakter…kao i to da je napisano osam knjiga. XD
Ali recimo ovako… svet “The Witcher” je zasnovan na fantazijskom srednjevekovnom (evropskog stila) kontinentu inspirisanom slovenskim folklorom, mitologijama…nešto poput “The Lord of the Rings”. Svet ljudi, vilenjaka, patuljaka, polutana, gušterolikih, do raznih nimfi, drijada, silvana i čega sve. Ovim kontinentom luta posebna (i veoma mala brojem) grupa ljudi – vešci. To su najčešće bila deca bez roditelja, koja su, u određenim zamkovima (tj. “školama”), prolazila jednu vrstu testiranja (ili bolje reći eksperimenata) na razne napitke, otrove i magije. Ona deca koja bi preživela (kojih bi bilo veoma malo), blago bi menjala svoj fizički izgled, ali bi najčešće bili prepoznatljivi po sedoj (tj. beloj kosi), očima koje su podsećale na mačje (ili zmijske) i magijskim medaljonima sa simbolima životinja (koji su označavali pripadnost različitim “”školama za vešce). Oni su mogli da koriste neke bazične (ali efektivne) magije korišćenjem simbola ili znakova (signs), bili su otporni na bolesti, kao i fizički jači, brži i okretniji od natprosečnog (fizički nadarenog) čoveka, a pride su koristili i posebne raznorazne napitke (koji bi ubili prosečnog čoveka dok si rekao “veštac”) koji su im privremeno mogli davati dodatne borbene sposobnosti. Uvek sa sobom nose dva mača – čelični za, da tako kažemo, “svakodnevnu upotrebu”, i srebrni za borbu sa natprirodnim bićima. I da, mogu da žive mnogo, mnogo duže od prosečnog čoveka, da dugo budu mladoliki i da imaju ihahaj libido. Ali sa druge, strane, testiranje bi ih uvek učinilo sterilnim. Pride, ljudi ih se u principu plaše (ili šikaniraju sa bezbedne udaljenosti) i smatraju da su obični plaćenici i ubice natprirodnih bića koji to rade samo za novac…što je u principu tačno, jer jedina svrha veštaca je da sakupljaju bounties, tj. ubijaju misteriozne zveri koje terorišu običan narod i za to budu plaćeni. I po pravilu, ne ubijaju ljude i ne mešaju se u njihov svakodnevan život.
Pored veštaca, vredi spomenuti još jednu kategoriju ljudi, a to su čarobnice i čarobnjaci (ili magovi, a negde kažu i veštice) koji vitlaju moćnim magijama i najčešće se u službi nekog vladara, ali imaju i svoj lični magijski savet. Zanimljivo je što sve čarobnice izgledaju seksipilno i pohotno…a mnoge su menjale izgled i zahvaljući magiji, ali i kod njih to često dođe često na naplatu, najčešće kroz sterilitet, a i to što ljudi imaju prilično oprečna mišljenja o njima zbog njihovog često bahatog ponašanja (što im se može, jer vladaju velikom moći)…nešto kao da su Kardašijanke ili Kanje…
Međutim, ovaj kontinent je podeljen na mnoga kraljevstva, vojvodstva i šta sve ne, i tu vladaju i male i velike političke zakulisne igre, intrige, zavere i savezi (kako između ljudi, ali i rasa), tako da nikad ne znate na čemu ste.
A i na putu nikada nije bezbedno, jer nikada niste sigurni da li će nešto pojede ili…pa, zamenite u prethodnom glagolu D sa B…a nije isključivo i da vam se obe stvari dese…i ne nužno redom kojim biste očekivali.
I u takvom vrlo živom srednjem veku, luta jedan veštac po imenu Geralt, kome je sudbina namerila veoma bitnu ulogu, koja će uticati kako na njega, tako i na neke ljude sa kojima će se susretati, što ćemo otkrivati kroz knjige.
Ali krenimo redom.
Pred nama je prva knjiga, a to je “Poslednja želja”. Ovo je, u stvari zbirka, na prvi pogled nepovezanih priča (koje baš i nemaju, na prvi pogled, logičan hronološki sled), u kojima je centralna ličnost upravo Geralt.
Međutim, da li su priče zaista nepovezane?
Priča ima 13:
1. “Glas razuma 1” – na samoj jednoj stranici, otkriva nam se intimni trenutak između vešca i jedne rusalke
2. “Veštac” – Geralt se sreće sa Veleradom, kaštelanom (nešto poput administratora zamka/utvrđenja) grada Vizime, posle obračuna sa lokalcima u jednoj krčmi. Ispostavlja se da je Geralt samo želeo da dobije priliku da popriča (na koji god način) sa nekim od glavešina, povodom “oglasa za posao” koji je pronašao na jednoj od raskrsnica. Zadatak – kralj Foltest nudi podosta orena (valuta, kao na primer dukati) osobi koja skine kletvu sa njegove ćerke, zbog koje se rodila kao nekakva kreatura. Kralj nije imao srca da je ubije, već ju je zatvorio u obližnji jedan zamak…ali se ispostavilo da je devojče poraslo, kao i njeni zubi…kojim je mogla svakom da iscepa stomak ili da pojede osobu (a najčešće oboje). Ispostavilo se da je devojka zbog kletve postala striga, i dok su mnogi stava da je treba ubiti, Geralt je uveren da, ako prenoći u tom zamku gde je i ona, može da skine kletvu svojim metodama. Međutim, nekima se ne sviđa ideja da se jednostavno skine kletva sa kraljeve ćerke
3. “Glas razuma 2” – nadovezuje se na prvu priču. Saznajemo da je Geralt u svetilištu boginje Melitele i da mu vida rane vrhovna sveštenica (i prijateljica) Neneke, žustra dobroćudna žena veoma oštrog karaktera. Rusalka iz prve priče je Jola, koja ima neku istoriju sa Geraltom. Geralt i Neneke se raspravljaju da li bi Jola trebala da uđe u trans i izgleda vidi (tj. prorekne) Geraltovu sudbinu, što se Geraltu uopšte ne sviđa
4. “Zrno istine” – zatičemo našeg vešca koji (na svom vernom konju Ukljevi…inače tako zove svakog svog konja) luta i nailazi na jarugu u kojoj su dva leša koja je izgleda zaklalo nešto “natprirodno”. Put ga dalje navodi do jednog starog i oronulog dvorca, čiji vlasnik je jedan neobičan stvor, ali ne poput monstruma sa kakvim se Geralt sreće u svojoj profesiji. Naime, ova zverka je inteligentna kao da je čovek u pitanju i zove se Nivelen…možda je nekada i bio čovek? I Geralt je sada njegov gost na veoma neobičnoj večeri. Kakvu tajnu krije Nivelen, koji izgleda nema sreće u ljubavi?
5. “Glas razuma 3” – Tek što se koliko-toliko oporavio u hramu uz pomoć Neneke, kad pristižu vojnici u službi jednog vojvode (Herevarda) koji vlada tim krajevima i koji hoće silom da isteraju Geralta iz ovih krajeva, što se uopšte ne sviđa Neneke, koja je izgleda Bog i batina na teritoriji hrama i, da prostite, ne j**e živu silu ko je na vlasti. Sa druge , Geralt bi želeo da izbegne nepotrebno prolivanje krvi (tuđe, ne svoje)
6. “Manje zlo” – Geralt pristiže u gradić Blaviken, čijeg starešinu poznaje i istovara ispred njega leš kikimore, misleći da postoji nagrada za nju, jer je harala u blizini. Međutim, selo nije postavljalo nikakav oglas, ali predlažu Geraltu da kikimorin leš odnese čarobnjaku (majstoru) Ironu, koji već godinu živi u Blavikenu. Ispostavlja se da je Iron niko drugi čarobnjak Stregobor, koji baš i nije u Geraltovoj milosti. Međutim, sada Stregobor moli Geralta za pomoć. Naime, Stregobor je meta bande koju predvodi mlada Renfri, sa kojom Stregobor ima prošlost, još od njenog detinjstva. Da li Geralt može da spreči potencijalno krvoproliće i reši sukob mirnim putem?
7. “Glas razuma 4” – Geralt izgleda vodi razgovor sa Jolom (tj. on priča , a ona ga sluša), i otkriva delić onoga što mu je na duši i ne da mu mira
8. “Pitanje cene” – Geralt, na zahtev moćne Kalante, kraljice Cintre, prisustvuje gozbi u čast njene ćerke Pavete. Pristižu razni prosci (među kojima i izaslanici iz kraljevstva Skelige, sa kojima bi Kalante volela alijansu), a Geralt (koji je prerušen u lokalnog velmožu), veliki deo večeri provodi u neobičnom razgovoru sa kraljicom, koja vešcu naglašava da će imati ozbiljan zadatak koji neće moći da odbije. A na kraju se ispostavlja da su mistične moći u igri ove večeri, kao i Sudbina i Zakon Iznenađenja. Ali da li veštac može da se suprotstavi takvim silama?
9. “Glas razuma 5” – vešcu u posetu hramu Melitele (pošto ga još nisu najurili vojvodini ljudi) stiže njegov dobri (a možda i jedini pravi) prijatelj, čuveni pesnik, švaler i spadalo Neven
10. “Kraj sveta” – Geralt i Neven stižu u jedno selo, u čijem polju obitava đavo koji pravi zvrčke seljacima u okolnim poljima i ide im na onu stvar. Zaintrigiran, Geralt pokušava da reši misteriju đavola, i čak ga sreće…ali to nije đavo kakvog je očekivao…a ni đavo ne pravi, da prostite, piz**rije bez razloga i muči seljake svojim sprdnjama…
11. “Glas razuma 6” – Geralt i Neneke vode ozbiljan razgovor. Geralt smatra da je vreme da ide iz hrama jer se dovoljno oporavio i da joj ne pravi problem sa lokalnim vojvodom. Ali Neneke suočava Geralta sa činjenicom da se on plaši da se ovde slučajno ne susretne čarobnicom Jenefer
12. “Poslednja želja” – Ah, očekivano, i najbitnija priča u ovoj knjizi. Neću puno da vam otkrivam. Suština je da ova priča otkriva kako su se upoznali veštac Geralt i čarobnica Jenefer i kako je jedan duh iz ćupa koji ispunjava želje, zauvek izmenio sudbinu ovo dvoje i spojio ih jednom neraskidivom vezom, u kojoj su izmešani ljubav, strast, bes, patnja, tuga i jedna (naizgled) nerešiva situacija koja postavlja pitanje da li za ovo dvoje uopšte može da postoji srećan kraj…ikada…
13. “Glas razuma 7” – Veštac je (u pratnji Nevena), najzad rešio da napusti hram Melitele, ali dileje od vojnika vojvode Herevarda stvarno žele da sebi komplikuju život. Konkretno, mladi vitez Tajles je izazvao Geralta na dvoboj, a “sudija” će biti časni patuljak Denis Kranmer, kapetan straže vojvode Herevarda (mada ga svi zovu, nezasluženo, princem). Inače, Tajles je miljenik vojvode/princa. Ovde nije pitanje da li će Geralt pobediti u duelu, već da li će mladi i priglupi vitez sačuvati glavu na ramenima. Ali, bitan element ove priče se otkriva na kraju, kada Jola slučajno dotakne Geralta prilikom pozdravljanja, pa se njoj, Geraltu i Neneke na trenutak otkrije vizija Geraltove sudbine
Čak i da niste pre bili upoznati sa avanturama ovog vešca, postoji verovatnoća da možete iz ovog pregleda priča da pomalo sklopite kockice šta bi to moglo da se desi u budućnosti. Za one koji su već upoznati sa “The Witcher” serijalom u nekom obliku, priče će izgledati veoma smisleno složene.
Suština je da nas “Poslednja želja” polako uvlači u ovaj neobičan svet i upoznaje nas sa Geraltom i nekim drugim bitnim figurama koji će se (i kasnije) pojavljivati u serijalu.
Veoma je zanimljivo što vas od starta pisac Sapkovski lako uvlači u u svoj svet. Dosta knjiga iz oblasti epske fantastike često ima izazov da moraju postepeno da uvode čitaoce u svoj kompleksan svet (što može da dovede do sporog ritma dela). Ali ove knjige su bukvalno lagane za čitanje, kao da gledate neki film ili seriju. Hop, i već u startu pratimo Geralta, za koga samo znamo da je čovek sa blago natprirodnim sposobnostima (za koje je platio veliku cenu) i da ubija razne opasne mitske živuljke za novac, ali da ne povređuje ljude (sem u samoodbrani…uglavnom) i ima neki svoj kodeks. Ali, kroz njegovu interakciju sa drugim ljudima (i njegovim povremenim unutrašnjim monolozima) polako sklapamo sliku o njemu, kao i (fantazijskom srednjevekovnim) svetu u kojem obitava.
Sve ovo dovodi da se priče čitaju neverovatno lako i brzo.
Sve u svemu, bilo da ste igrali “The Witcher” igre ili gledali Supermena kako mlatara mačem u “Netflix”-ovoj adaptaciji ili ste ljubitelj epske fantastike…ili niste ništa od prethodno navedenog…preporuka je da počnete da čitate ovaj serijal, startujući od prvog dela – “Poslednja želja”.
Imajte na umu, ovo nije neka fantazijska limunadica o junaku koji vitla mačem i spašava ljubav svog života, stiče puno prijatelja i gde je očigledan srećan kraj! O ne, dragi moji, ovo je veoma ozbiljan i mračan serijal.
I bila bi velika šteta da ga (bar jednom) ne pročitate. 😊
A ti, dragi čitaoče, da li si se pre susretao sa Geraltom i njegovim avanturama? 😊
Cena knjige: Čarobna Knjiga | Delfi
