RoboCop

“RoboCop” (1987) je kultni film režisera Pola Verhuvena koji kombinuje akciju, naučnu fantastiku i crni humor, postavljajući pitanje ljudskosti u eri tehnologije
Film prati preminulog policajca Aleksa Marfija koji postaje kiborg, Robokap, i bori se protiv kriminala dok istražuje svoju prošlost
Sa mračnom distopijskom temom, kritikama korporativne pohlepe i briljantnim specijalnim efektima, “Robocop” je postao jedan od najboljih akcijskih filmova 80-ih, koji je ostavio trajan utisak na film i pop kulturu.

“Dead or alive, you are coming with me!” – RoboCop

Reditelj Pol Verhuven (Paul Verhoeven) nije imao puno uspeha sa stvaranjem filmova na početku svoje karijere (sem kratke serije “Floris” sa Rutgerom Hauerom). A onda se desila 1987. godina, značajna po mnogo čemu. 😁

A među tim značajnim događajima bio je i njegov film “Robokap” (RoboCop), koji je napravio malu filmsku revoluciju, a Verhuvenu trasirao put da tokom 90-ih napravi mnoge kultne filmove (“Total Recall”, “Basic Instinct”, “Showgirls”, “Starship Troopers”, “Hollow Man”).

Radnja filma “RoboCop” je, na prvu loptu, prilično pravolinijska.

U bliskoj distopijskoj budućnosti (negde između 2040. i 2050. godine), grad Detroit je na ivici raspada sistema…bukvalno. Kriminal svuda, resursa (finansijskih) nema…kao očajnički potez, grad predaje korporaciji “OCP” (Opsesius Compulsive Poremecius…znam, glupa šala, u pitanju je “Omni Consumer Products”) kontrolu nad policijskim odeljenjem u Detroitu da im pomognu. “OCP” ima plan da sruši kompletan Detrtoit i izgradi futuristički mega grad, ali prvo moraju da se pozabave kriminalom. Originalno je jedan od senior direktora (Dik Džons) demonstrirao pred odborom direktora projekat “ED-209”, brutalnog i zastrašujućeg robota/droida u službi policije koji bi obezbeđivao grad…ali je demonstracija prošla neuspešno…i veoma krvavo. Kao i u svakom svetu biznisa, ovo je idealna prilika da pred predsedavajućim zabijete nož u leđa i pokosite klizećim svog pretpostavljenog/rivala, pa jedan od ambiocioznih junior executive likova (Bob Morton), predlaže implementaciju njegovog projekta “Robocop” – kiborga koji spaja najbolje od veština policajca i robota.

Za to vreme, policajac Aleks Marfi (Alex Murphy) biva prebačen u detroitsko odeljenje policije gde dobija za partnera otresitu i šarmantnu En Luis (Anne Lewis), i ubrzo naleću na ozbiljan zadatak sticajem okolnosti: sada su u poteri za ozloglašenim kriminalcem Klarensom Bodikerom i njegovom bandom (dobro, možda je previše reći da su banda jer ih je ukupno petorica…ali su veoma opasni i svi ih se plaše u Detroitu) i uspevaju da ih pritisnu u jednoj napuštenoj zgradi. Međutim, banda uspeva da opkoli Aleksa i brutalno ga fizički muče vatrenim oružjima (da, zvuči gadno kao što ste pročitali), dok ga u jednom trenutku ne izrešetaju sa sve “overom” u glavu. A En stiže prekasno u pomoć.

Bob Morton preuzima Aleksovo telo i pretvara ga u andorida – Robokapa. Robokap nema (Aleksova) sećanja na prošli život,teško je oklopljen (i još teže naoružan sa prilično gadnim automatskim pištoljem…pardon, pištoljčinom) i ima samo tri direktive: služi poverenju javnosti, štiti nevine i služi zakonu. Postoji i četvrta direktiva, ali ona je i za Robokapa označena kao poverljiva (classified).

Robokap počinje revnosno da sprovodi zakon i postaje teror za kriminalnce. A za to vreme, En skumnja da se iza oklopa mašine upravo nalazi njen policijski partner, Aleks Marfi, zbog jednog neobičnog gesta koji Robokap (izgleda nesvesno) radi. Zanimljivo je da tokom jednog održavanja (maintenance), Robokap počinje da sanja (što je za naučnike, očekivano, bilo nemoguće da se desi) i da se priseća svoje smrti i da je izgleda imao neki identitet.

A za to vreme, Robokapov uspeh i kočoperenje Boba Mortona svojim uspešnim projektom će dovesti do (krvavog) haosa u “OCP-u” jer pojedinci imaju sopstvene planove za planiranu futurističku verziju Detroita, koja uključuje i kriminal…i koja uključuje sklanjanje Robokapa na otpad…a na sav taj haos, policija Detroita stupa u štrajk zbog nedovoljnog broja policajaca i veoma niskih plata.

Da li će Robokap iskoreniti kriminal Detroita, šta je skrivena četvrta direktiva, kao i da li će se možda setiti još nekih detalja iz svoje (ljudske) prošlosti, saznaćete u ovom klasiku iz 1987. godine – “RoboCop”! 😁

Reditelj Verhuven (i scenarista Edvard Najmajer) je svoju inspiraciju za film pronašao u “Star Wars” naslovima i filmu “Blade Runner” samo smešteno u bližu budućnost. Imao je ideju da film bude veoma mračan, brutalan i krvav, neretko do granica komičnog. A kad smo kod komedije, iako je ovaj film zvanično “naučno-fantastični akcioni film” (sci-fi action movie), on u sebi sadrži elemente klasične za policijske filmove (cop shows), ali i crni humor (pogotovo kroz pojedince cheesey fraze ili reklame koje se pojavljuju tokom vesti).

Inspiraciju za samog kiborga Robokapa, tvorac filma je pronalazio u C3PO robotu iz “Star Wars” filmova, ali i u nekim mnooogo starijim naslovima (poput “Metropolisa” iz 1927. i “The Day Earth Stood Still” iz 1951. godine), da bi posle pronašao inspiraciju i u elegantim dizajnima jednog japanskog ilustratora (koji je radio na projektu robota-psa AIBO-a). A za glomaznog droida ED-209, iako je napravljen ogromna maketa od 2m i 200kg, za snimanje su korišćene dve minijature sa stop-motion tehnikom.

Vizuelno, film je bio baš kul za to vreme. Fokusiran na kvazi-futurističke elemente, mračne boje (pogotovo mat boja je svuda u filmu), jednostavnost i eleganciju u dizajnu vozila i robota, u kombinaciji sa dobrom muzikom (u koju je isto uložena ozbiljna parica za to vreme), napravili su jako dobar kombo da publika uživa. Posebnu pohvalu za specijalne efekte film dobija kada je glumac Pol Mekrejn (koji je glumio jednog od pripadnika Klerensove bande, Emila), nosio razne prostetičke dodatke, da se simulira njegov groteskni izgled kada je izronio iz kiseline, tokom obračuna sa Robokapom.

Akcija je isto dobra, gde je primarni fokus na obračune Robokapa sa kriminalcima, prvenstveno vatrenim oružjem (a povremeno i metalnom pesnicom)… iako su ovi obračuni ravnopravni kao kada biste lovcu dali sačmaru da puca trideset zečeva sabijenih u ćošak sa udaljenosti od pola metra. Ali tu su i malo jurnjave kolima, napucavanja, eksplozije…standardica.

Što se tiče glume, zvezda je, naravno, Piter Veler kao Aleks Marfi/Robokap, ulozi koja mu je donela porpiličnu slavu (inače, tvorcima filma je privukao pažnju glavnom ulogom u filmu “The Adventures of Buckaroo Banzai”, a pojavljivao se i u novijem “Star Trek” filmu, seriji “Sons of Anarchy”, pozajmljivao glas ostarelom Betmenu u “The Dark Knight Returns”). U principu je, za ono, vreme, jako lepo odigrao rolu robota/kiborga, sa sve kretanjem, minimalnim facijalnim ekspresijama, kao i reakcijama kada krene da se “aktivira” njegova ljudska strana.

Spomenućemo još negativnce koji su ovde imali solidnu minutažu, a prvenstveno mislim na odličnog Kurtvuda Smita (Red Forman iz kultne serije “Vesele sedamdesete”, “Star Trek VI”, “Broken Arrow”, “Rambo III”) kao polupsihopatičnog Klarensa Bodikera, Roni Koksa (“Total Recall”, “Beverly Hills Cop”, “Deliverance”) koji je glumio pohlepnog seniora direktora Rika Džonsa (zanimljivo je da je ova uloga ispala jako dobra, jer je glumac do tada uvek glumio dobrice u filmovima, pa je ovaj zaokret ispao i njemu i publici zanimljiv), Pol Mekrejna (dr. Romano iz bolničke serije “ER”) kao ludog kriminalnca Emila, Rej Vajz (neko se seća serije “Twin Peaks”?) kao kriminlac Leon…i spomenimo još pokojnog Migela Fereru (“Twin Peaks”, “Crossing Jordan”) kao ambiocioznog tvorca Robokap projekta Boba Mortona i Nensi Alen kao muškobanjastu policajku velikog srca, En Luis.

Film “RoboCop” je obrađivao (mada površinski, tako da je više prepušteno našoj mašti) dosta interesantnih motiva. Na prvom mestu je pohlepa i korpucija i iskorišćavanje državnih instituticija zarad bogađenja pojedinih kompanija i njihovh ljudi (hm, zašto mi ovo zvuči poznato?), kao i naravno, korporativni svet u stilu “Vuk sa Volstrita samo bez berze”. Tu je, naravno, favorizovanje bogatih na uštrb siromašnijih slojeva. U neku ruku, film je i kritika Reganovog vođenja države.

Možda i najbitniji lajtomotiv serije jeste pitanje ljudskosti (humanity) i napretka tehnologije. Aleks Marfi postaje kiborg…ali on je pre toga bio mrtav. Prvo su mu ljudskost i dostojanstvo oduzeli kriminlaci ponižavanjem i maltretiranjem, koje je kulminiralo brutalnom smrću. On jeste, u neku ruku, vaskrsnut tehnologijom, ali on sebe ne doživljava kao Aleksa Marfija čak i kada se vrate neka sećanja. On je svestan da je on bio Aleks Marfi, da je upokojen, sada je Robokap, i da su ovo sećanja “nekog” Aleksa Marfija. Znate, zanimljivo je ispao ovde taj koncept – sa jedne strane on jeste obe ličnosti, ali sa druge strane on je, na kraju, samo Robokap. Kakva li nas budućnost čeka, ako se čovečanstvo odluči na spajanje sa mašinom (nebitno da li kao mrtve ili žive) – da li mi postajemo (hibridni) ljudi sa elementima mašine ili postajemo mašine koje su nekad bile ljudi? Uh, ode ovo u tešku filozofiju, ostavimo nju za Elona Maska, Džordana Pitersona i Slavoja Žižeka, mene glava zabolela od ove duboke misli…

Sve u svemu, “RoboCop” je bio i ostao jedan od najboljih filmova 80-ih, ali i jedan od boljih sci-fi i akcionih filmova svih vremena (koji ćete sigurno pronaći visoko kotiran na raznim rang listama u ove dve kategorije). Ovaj naslov je iznedrio još dva nastavka, igranu (i animniranu) seriju, video igre, stripove, igračke i šta sve ne…uključujući i remake filma iz 2014. godine.

Šteta bi bilo da ga ne pogledate, garantujem da će vam vreme brzo proleteti uz ovaj film.

A ti, dragi čitaoče, da li si imao prilike da nekad pogledaš ovaj film? 🙂