47 ronina

 

47 ronina 47 ronin susumu katagawa samurai samuraji Ako Asano Oiši Oishi Kira

„47 ronina“ – Susumu Katagava

 

Vreme je da se vratimo jednoj od mojih omiljenih tema, a to je Japan, i to doba samuraja. Može?

IKIMASHO! 😀

„Akō incident“ (赤穂事件, Akō jiken) je jedan od onih famoznih događaja koji su ostali zapisani u (ne samo u japanskoj, već i svetskoj) istoriji. Priča o časti i lojalnosti 47 ronina, pa makar i po cenu svog života. Jedna od glavnih odlika (vrlina) samurajske klase.

Priča počinje 1701. godine. Daimjo (za one koji nisu upoznati sa terminom, približan opis bi bio veliki i moćan feudalni gospodar) Asano Naganori mora da prisustvuje ceremonijama u šogunovom dvoru u Edou i uopšte ne uživa u tome (šogun je tada u Japanu bio vojni, ali i de facto vladar, a car je više uživao religijsku/božansku i simboličku moć…naravno da je moralo sve da bude komplikovano kada je u pitanju vlast, a niko nije spreman da je se odrekne). Najviše od svega ima muke sa „majstorom ceremonija/protokola“ (kōke) Kirom Jošinakom koji je, iako uživa šogunovo poverenje, korumpirano i pokvareno đubre kome je duša podjednako crna kao i farba koju stavlja na zube (što je tada bila moda). Iako relativno imućan, Kira voli da mu se za tutorstva ceremonija „tutne“ koji dinar u džep. Gospodaru Asanu se uopšte ne sviđa ta ideja (kao što mu se ne sviđa ni sâm Kira kao čovek) i trudi se da toleriše njegova šarmiranja, nabeđivanja, pa i uvrede koje mu ovaj upućuje, u želi da se što pre završe ceremonije i da se vrati u svoju provinciju.

Međutim, na dan kada su započete ceremonije i svakog trenutka je šogun Tokugava Cunajoši trebao da se pojavi, Kira je preterao sa svojim provokacijama i uvreda (iako je početak 18. veka, koliko samouvereni idiot treba da budeš da feudalnom gospodaru, koji je pride naoružan, spomeneš da bi umesto para prihvatio i njegovu suprugu za „donaciju“), da je gospodar Asano potegao mač na Kiru i samo ga malo ogrebao po ramenu. Da nije bilo okolnih gospodara koji su priskočili da spreče gospodara Asana da dovrši posao, Kira bi najverovatnije nastavio da bude majstor ceremonija u paklu (iako se posle ogrebotine preturio kao da je mrtav).

Baš u tom trenutku se pojavljuje šogun i svi su se sledili, jer su znali šta je sledeće u skladu sa rigoroznim zakonima. Gospodar Asano je morao da počini sepuku (znate ovo i pod izrazom „harakiri“), njegov zamak je konfiskovan, porodica (tj. supruga) poslata roditeljima, brat u zatočeništvu. Ono što je potrebno spomenuti, sa smrću gospodara Asana (i odlukom da njegova porodica više ne može da upravlja zamkom), verni samuraji klana Asano su morali da postanu ronini (samuraji bez gospodara) i da se snađu kud koji.

 

47 ronina 47 ronin susumu katagawa samurai samuraji Ako Asano Oiši Oishi Kira

 

Međutim, jedna grupa nekadašnjih samuraja klana Asano, na čelu sa glavnim vazalom klana, samurajem Oišijem, nije mogla moralno da prihvati ovu odluku, pogotovo posle saznanja da je korumpirano i ljigavo đubre Kira i dalje živ („Al’ga izvređa, zvuči k’o naslov nekog Šešeljevog romana“-prim.podsvesti). I odlučili su da osvete svog gospodara. Bolja je i časna pogibija za osvetu (ili sepuku) nego sraman život.

Od ovog trenutka, radnja romana „47 ronina“ je prvenstveno fokusirana na Oišija, kao „glavu operacije“. Uz pomoć nekolicine vernih samuraja-ronina (Kataoka, Hara, Horibe, Jošida i drugi), više od godinu dana je pripremao teren za osvetu.

Međutim, put do osvete uopšte nije bio lak. Oiši i družina su morali da se razdvoje i da pronađu način da komuniciraju na velikim udaljenostima dok čekaju pravi trenutak, iz prostog razloga što je Kira strahovao da će biti predmet osvete, pa se stalno krio na dvoru (a posle bio pod zaštitom moćnog gospodara Uesugija zahvaljući porodičnim odnosima) i insistirao da špijuni stalno drže pod prismotrom Oišija i sve što čini.

Oiši je morao da se pripremi na velike žrtve zbog ove osvete. Da bi zaštitio porodicu, odlučio je da se zvanično razvede od svoje žene (sin Ćikara je rešio da prati svog oca na putu osvete gospodara), da taktički putuje i zamaskira trag špijunima, da pronalazi način da komunicira sa svojim saborcima, a sve u cilju da sa strane deluje da su nekadašnji samuraji klana Asano mirno prihvatili svoju realnost i da pokušavaju da žive neke svoje jadne živote, bez razmišljanja o osveti. Oiši je išao toliko daleko u maskiranju svoje situacije da se jedno vreme ponašao kao pijanac i zgubidan koji dosta vremena provodi po „četvrtima za zabavu“ (sve ono čega se pravedni i disciplinovani Oiši uvek grozio i smatrao nečasnim ponašanjem za samuraja). Ko bi rekao da će neplanirano spoznati i trenutke sreće i ljubavi, uz misterioznu gejšu, po imenu Okara…

I kada je došao trenutak za osvetu, potpise je na kraju stavilo samo 47 samuraja, sada ronina.

 

47 ronina 47 ronin susumu katagawa samurai samuraji Ako Asano Oiši Oishi Kira

 

Svi (dobro, skoro svi) znaju kako se završila avantura 47 osvetnika. Za one koji ne znaju (ili bi želeli da se podsete), neka pročitaju roman „47 ronina“ 🙂

Kao što je spomenuto na početku, osveta 47 ronina je istinit događaj koji se desio početkom 18. veka. To je period kada Japan potresaju nemiri. Šogunov dvor u Edou (današnji Tokio) je leglo raskoši i korupcije. To je period kada cvetaju kvartovi zadovoljstva (pogotovo u Kjotou, koji kao da nije svestan bede i gladi naroda). Trgovci, mada staleški i dalje „niži“ sloj, počinju finansijski da jačaju, kao i umetnost (tada se pojavljuju i pozorišta za običan narod). Seljaci kubure pod pritiskom ogromnih poreza. Plemstvo i sveštenstvo još nekako i đene-đene se snalaze i opstaju. Ali, nedostatak ratova i sveopšta dekadencija i degenracija društva najteže padaju ratničkom staležu – samurajima, koji polako počinju da gube svoj smisao i kojima njihov kodeks, koji je predstavljao njihov simbol moći, sada postaje jedna vrsta tereta.

I u takvom vremenu se desio ovaj ozbiljan incident, koji je i velikog šoguna doveo u zakonski i moralni ćorsokak…da li je ovih 47 ratnika bilo, u stvari 47 zločinaca koji su izvršili krivično delo ubistva ili 47 časnih boraca koji su ispoštovali tradiciju i drevna učenja samurajske klase i osvetili svog gospodara, koji je morao da izgubi svoj život zbog korumpiranog dvorskog oficira. Narod je i tada njih smatrao za nove heroje Japana, a i očigledno je i istorija potvrdila svoje.

 

Samurai

 

Roman Susumu Katagave je dopadljiv i trudi se da događaj opiše što je verodostojnije moguće (naravno, mnogi detalji ovog događaja će uvek ostati „u magli“ i biti podložni raznim interpretacijama, a i veliki deo radnje romana je ispričan iz Oišijeve perspektive). Sa jedne strane zadržava neku pragmatičnost i jednostavnost, a sa druge strane su događaji prošarani dopadljivim opisima, kako gradova, tako i prirode i ljudi.

Osveta 47 ronina je bila opisana u raznim knjigama, pozorišnim predstavama, stripovima, serijama i filmovima (ukljčujući i fantasy varijantu sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi…ali o tome drugom prilikom 😉 ), tako da bi bilo šteta da se malo ne upoznate sa ovim delom, čak i ako niste neki ljubitelj japanske istorije ili samurajskog perioda uopšte.

A za japanofile…pa, znate i sami šta vam je činiti. 😀

 

A ti, dragi čitaoče, kako ti doživljavaš osvetu 47 ronina? 🙂

 

 

Cena knjige: Tanesi | Vulkan | Makart

 

Tags:

Taken 3

 

Taken 3 96 u begu Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

Taken 3

 

„Taken 3” je žrtva prethodnog dela, od koga je publika puno očekivala (pošto je prvi deo oduševio publiku). Da se drugi deo nije desio (koji je prilično razočarao, posle standarda koji je postavio prvi deo), treći deo avantura Brajana Milsa bi sigurno mnogo bolje prošao i među publikom i među kritičarima.

Prošlo je neko vreme od nemilih događaja iz Istanbula. Brajanova ćerka, Kimi, sada živi sa dečkom (usput saznaje i da je trudna, ali to nije spremna da podeli sa porodicom, jer je tek započela studije, pa nije baš “idealan” trenutak), a bivša žena, Leni, i dalje ima krizu u braku. Međutim, izgleda da prijateljstvo bivših supružnika polako raspaljuje stari ljubavni plamen, ali su rešili da to stave “na mirovanje” dok Leni ne raščisti situaciju sa svojim (trenutnim) mužem, Stjuartom.

Međutim, jedno veče Stjuart posećuje Brajana, i traži od njega da neko vreme ne komunicira sa Leni, jer želi da brak između njih uspe, na šta Brajan pristaje. I još jedno međutim, Leni jedan dan šalje poruku Brajanu da se hitno vide u njegovom stanu, da porazgovaraju o nečem bitnom. Opa!

Međutim, to “opa” se za Brajana pretvara u “ajoj”, jer zatiče u svom stanu mrtvu Leni, a trideset sekundi kasnije, policija provaljuje u njegov stan. Brajan zna da nije ubio svoju bivšu ženu i da mu je neko “smestio”. I zato postaje begunac pred zakonom. A još pride mu je za petama i jedan prilično nezgodan inspektor, Frenk Docler, ekstremno pedantan i analitičan čovek (sa blagim OKP-om poput Brajana).

Međutim, ovog puta, Brajan je u zaista lošoj situaciji. Juri ga policija, ne može da komunicira sa ćerkom, Stjuart je unajmio obezbeđenje (i iz nekog razloga je veoma napet…mnogo više nego što bi trebalo), a tu se odjednom pojavljuje i ruska mafija.

Da li ovoga puta Brajan može da se(be) spasi iz nemoguće situacije? I da li zaista nema saveznika ni u kome…ili možda njegova stara ekipa može da mu priskoči u pomoć? Prilično luda vožnja vas čeka u „Taken 3“ (znan i „Tak3n“).

Na prvi pogled, radnja u „Taken 3“ deluje kao da se odvija pomalo konfuzno, jer Brajana jure sa svih strana, ali ubrzo se sklapaju kockice, koje se kriju u nekim detaljima (preciznije, u jednoj osobi).

Brajan Mils je sada stariji (logično), a zbog situacije u kojoj se nalazi, kao i ograničenih resursa koji su mu na raspolaganju, i njegov pristup rešavanju izazova sa svojim „specifičnim setom veština“ mora da se prilagodi. U početku se više „ponaša“ poput duha, trudi se da bude neprimetan (a pride mu stiže i pomoć „sa strane“), međutim (u drugoj polovini filma), kada otkriva ko je pravi krivac za smrt njegove supruge (i da mu je ćerka ponovo u opasnosti), postaje prilično agresivna zver koja ne bira sredstva da eliminiše protivnike. A tu su i češće deonice sa jurnjavama kolima.

 

Taken 3 96 u begu Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

Omatorilo se, reuma, godine…

 

Zvezde filma (i kojima je posvećeno najviše vremena na ekranu) su, naravno Lijam Nison i Forest Vitaker (kao inspektor koji je glavnom junaku za petama). Činjenično gledano, uz konstantnu akciju i eksploziju, gluma ove dvojice je ono što je „spasilo“ treći deo i učinilo ga bar za dva koplja boljim u odnosu na prethodni deo. Megi Grejs je isto lepo odradila posao i dobila (zasluženo) malo više filmskog vremena. Filmski negativci su, iskreno, prilično generički i lako zaboravljivi.

Kao što sam spomenuo, napete akcije ne manjka.

Sve u svemu, „Taken 3“ je solidan film. Ne dobar, samo solidan.

E sada, kada bismo hteli da sagledamo „Taken“ serijal kao celinu, šta bismo mogli da zaključimo?

Prvi deo je, bez premca, odličan akcioni triler. I pored prilično jednostavne radnje, glumačko umeće Lijama Nisona i sama ideja penzionisanog operativca koji poseduje „specifičan set veština“ za rešavanje problema, koji će sve učiniti da spasi najbliže, lepo je rezonovala sa publikom. Akcije i drame nije manjkalo. Prvi deo je postavilo odlično temelje za nešto što je moglo da bude novi akcioni serijal kome bi se publika radovala sa svakim novim nastavkom (nešto što je uspelo Kijanu Rivsu sa odličnim „John Wick“ filmovima)…

…samo što je na ovo temelje drugi deo serijala stavio stavio prilično loš materijal za zidove, koji su ispali prilično ružni i nakrivo, relativno funkcionalni, ali sa lošom izolacijom i loše urađenim gletovanjem. Lik Beson i novi režiser su prilično smlačili (da ne kažem otaljali) radnju i učinili je baš neoriginalnom, a ni pristup snimanju se u mnogim scenama nije baš pokazao kao najsrećniji…

… i onda je pokušano da se stavi kvalitetniji krov („Taken 3“). Međutim, i radnici i komšije u selu su toliko bile razočarane prethodnim radovima, da im čak krov sada deluju i ružniji i manje kvalitetniji nego što zaista jeste. Promena u pristupu radnje (zavera, potera i izdaja) i veći akcenat na špijuniranju i jurnjavi kolima, dodavanja još jednog „sloja“ ljudskosti Brajanu Milsu (u ponekom sarkastično-duhovitom komentaru) jeste popravila situaciju, ali šteta sa prethodnim delom je ostavila prilične posledice.

 

Taken 3 96 u begu Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

Eh, što me nisu zvali za prvi „Taken“…

 

Realno, stičem utisak da bi „Taken 3“ mnogo bolje prošao i kod publike i kod kritičara da se „Taken 2“ nije dogodio. „Taken 2“ je, po meni, trebao da ima radnju koja se ticala, na primer, otmice klijenta, posete „starog prijatelja“ koji ucenjuje Brajana da izvrši za njega neki lud zadatak ili nečeg trećeg, da razbije kliše radnju ili nešto slično.

A ovako…

Da sumiramo, prvi „Taken“ je nešto što treba odgledati, i čak da stanete samo na ovom delu, nećete ništa izgubiti, jer je on zaokružena celina za sebe. A što se tiče preostala dva dela, ako ste ljubitelji akcije, Lijama Nisona, ili jednostavno želite da vidite malo produbljene porodične odnose glavnog junaka, samo nastavite sa gledanjem.

Ono što je činjenica jeste da će ostati žal što ovaj serijal o bivšoj „zelenoj beretki“ i operativcu CIA-e, Brajanu Milsu, čoveku sa „specifičnim setom veština“ i jednom od najboljih rečenica (dobro, pasusa) u filmskom svetu, nije omogućeno da pokaže svoj puni potencijal.

A bilo je potencijala…

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovoj trilogiji? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 2014. godine

Trajanje : 115 minuta

 

Tags: