* Nastala od arpaske reči qahwah, koja je opisivala vrstu vina. Takođe, postoji tumačenje da glagol qahā u prevodu sa arapskog znači “kontrolisati/smanjiti potrebu za jelom”, pa se i u tom smislu upotrebljavao ovaj termin za pića koja su imala takvu ulogu. Smatra se da reč qahwah ni u kom smislu nije opisivala samu biljku ili plod kafe, već se upotreblavala reč bunn. Zanimljivost je da u semitskim jezicima koren reči qhh, kojim se označavaju pića znači “tamna boja”, pa u skladu sa tim se i vidi logika zbog koje se kafa povezivala sa tamnim (crnim) vinom.
*Alternativno, mnogi povezuju reč qahwah sa quwwa (moć, energija…što dosta asocira i na ulogu kafe 🙂 )
* Po nekima, reč kafa vodi od poreklo od naziva srednjevekovnog kraljevstva nastalog na području današnje Etiopije, koje se zvalo Kaffa. Navodno je iz ovog kraljevstva kafe stigla u arapske krajeve. Legenda kaže da je pastir Kaldi (Caldi) primetio kako su njegove koze često brstile crvene bobice nekog žbuna (pogodite kojeg), posle čega bi postale vesele, hiperaktivne i “skakutave” (jumping goats), i da je tako Kaldi otkrio kafu (kao što vidite, za dobru preduzetničku priču vam nije uvek potrebna ideja, nekada su dovoljne i koze). Kaldi je zatim, navodno, na predlog svoje žene, odneo šaku bobica lokalnim monasima. Jedan od monaha je bio zgoržen ovih otkrićem, smatrajući da se ove bobice “delo đavola” i u besu ih bacio u vatru. Međutim, pošto su se ispržile (pod uticajem vatre), odjednom je manastirom počeo da se širi prijatan miris, što je nagnalo monahe da se malo pobliže upoznaju sa ovom misterioznom biljkom. Kao što se može primetiti, ako je kafa “delo đavola”, onda je Đavo odradio đavolski dobar posao. Zanimljivost: najveći lanac kafeterija u Etiopiji se zove upravo “Caldi’s“.
*Jedan jemenski mit spominje izvesnog sufija mistika, po imenu Ghothul Akbar Nooruddin Abu al-Hasan al-Shadhili (za potrebe teksta, zvaćemo ga Đorđe). Naime, Đorđe je, dok je putovao Etiopijom (pretpostavka je da je bio na spiritualnom putovanju ili išao na EXIT), primetio kako su neke ptičice zobale bobice sa nekog žbuna (bunn) i posle toga bile prilično živahne (i umišljale da su MIG avioni i pravile lupinge). Umoran od dugog puta, Đorđe je rešio da i sam proba bar bobica, i iznenadio kako mu se ubrzo energija oporavila, pa je nastavio da đuska kroz Etiopiju.
*Drugi jemenski mit tvrdi da je kafa otkrivena u Jemenu. Naime, lekar-sveštenik Omar je bio izgnan u pustinjsku pećinu blizu planine Usab (Ousab). Postoje dve verzije zašto je Omar bio izgnan (po jednoj, zbog moralnog prestupa; po drugoj, lečio je princezu umesto svog učitelja, i kada je uspeo da je izleči, želeo je da princezu zadrži za sebe (i verovatno nastavi da je “leči” tradicionalnom terapijom za lečenje glavobolje). Ovo se očigledno nije dopalo njenom tati, kralju, pa je najurio Omara iz svog kraljevstva, uz pretnju da ćemo polomiti i ruke i noge ako samo promoli nos u njegovo kraljevstvo…u stvari ovo sam izmislio, samo je bio proteran 😀 . Naime, kada je već bio pri izmaku snaga od gladi, Omar je pronašao žbun kafe (a po jednom predanju, navodno mu je ptica donela par zrna, kada je zavapio ime svog učitelja u očaju), ali bobice su mu bile previše gorke. Zato ih je bacio u vatru, ali one su tada postale tvrde i nisu mogle da se žvaću. Zatim je probao da ih skuva (u nadi da će bobice omekšati) i tada je otkrio prijatan miris koji se širio iz “supe” (a jedno predanje kaže da se Omaru odmah dopao ukus bobica, pa je od njih zaista probao da napravi supu, pa je tako otkrio kafu) Sve u svemu, ubrzo je priča o Omaru i njegovom mističnom napitku doprela i do njegovog rodnog grada Moke (Mocha – da, da odatle poreklo naziva “moka kafa” 🙂 ). Oproštena mu je kazna i on se vratio u svoj rodni grad sa čarobnim bobicama, koje je delio sa svojim sugrađanima, pa se Mokom širio opojan miris kafe. Omar je, vremenom, otkrio i neka “lekovita” svojstva kafe, pa je kasnije proglašen za sveca, a kasnije je podignut i manastir u njegovu čestu. Doduše, nema informacija da li je kasnije uspeo da se uvuče u princezin krevet ili da li mu je njen tata kralj polomio noge.
