Kingsman (The Secret Service & The Golden Circle)

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

Kingsman: The Secret Service

 

Manners maketh man” (Maniri čine muškarca) – Harry Hart (Kingsman: The Secret Service)

 

 

Postoje osobe sa inicijalima J.B. (Džej Bi) koje će uvek mamiti ženske (strasne) uzdahe.

Zamislite scenu. Muškarac i žena. U njenoj sobi, sede na njenom krevetu. Muškarac laganim pokretom ruke otkopčava s leđa njenu crvenu haljinu i blago je ljubi po vrati. Ona, sva uzbuđena ovim iskusnim gestovima zavođenja, šapuće: Ali ja ne znam ni vaše ime, gospodine…“

Scena sa muškarcem J.B 1: „Bauer…Džek Bauer…“

Ona (tihim šapatom): „Uuuhhh…iskusno…

 

Scena sa muškracem J.B 2: “Bourn…Džejson Bourn…

Ona (tihim šapatom): „Aaaaaahhhhh…opasno…

 

Scena sa muškracem J.B 3: “Bond…Džejms Bond

Ona (tihim šapatom): „Oooooooooohhhhhhhhhh…klasika…

 

Scena sa muškracem J.B 4: “Egzi…Egzi Anvin

Ona (tihim šapatom): „Iiiiiiiiihhhh…seksiiiiiiiiiČEKAJ MALO, KO SI SADA TI BALAVČE!? TI NISI DŽEJ BI!? MORE IMAŠ LI TI LIČNU KARTU MALI, ZNA LI TVOJA MAJKA GDE SI! AJDE TUTANJ KUĆI I ZAVRŠAVAJ DOMAĆI! REKLA SAM TUTANJ!

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

Ne možeš je kriviti, mali…ona je bila u nekoliko realitija…neće sad ni ona sa svakim u krevet…

 

Dobro, nećemo biti tako surovi prema Gariju “Egzi” Anvinu, ima i on šlifa poput njegovih Džej Bi kolega. Ne verujete mi? Možda ćete promeniti mišljenje posle odgledanog filma “Kingsman: The Secret Service”.

Glavni junak Egzi baš i nema srećno detinjstvo. Njegov otac je nastradao dok je on imao samo nekoliko godina, a kasnije je majka započela nekakvu vanbračnu vezu/zajednicu sa nekim dripcem (lokalni kriminalac) i dobila još jedno dete. Egzi je zaista dobar momak. Ekstremno je inteligentan i talentovan za gimnastiku i parkur (i svojevoljno je prekinuo obuku za marince na pola puta, iako je bio među najboljima) ali, u skladu sa sadašnjim okruženjem, vodi neinsipirativan, dripački život (predstavljen kao tipičan stereotip za chav). I zbog jednog takvog ispada je i završio u policiji ge mu preti duži “odmor”.

Ali, kao što izreka kaže “jedan poziv menja sve” (pogotovo kada vas zove Poreska), i tako Egzi, umesto da pozove svoju majku, okreće broj koji se nalazi na poleđini medaljona koji je dobio kao dete, i koji mu je jedina uspomena na oca. Trideset sekundi kasnije, zbunjeni Egzi je slobodan, iako ni sam ne zna kako. Tada ga ispred policije čeka misteriozni čovek u odelu, tipično britanskog stila i ponašanja (dobro, ne baš toliko uštogljeno a la “metla u d**e” britansko ponašanje), po imenu Hari.

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

Jedna od najluđih scena…

 

Egzi tada otkriva tajnu medaljona svog oca. Njegov otac je bio pripadnik obaveštajne službe, koji je u jednoj misiji žrtvovao svoj život da bi spasio kolege. Jedan od tih kolega je upravo bio i Hari, koji sebe krivi za smrt Egzijevog oca i, u želji da se iskupi (a i omogući Egziju bolji život), nudi priliku našem mladom junaku da pokuša da prođe obuku za pripadnika ove tajne službe, gde samo najbolji od najboljih prolaze.

A koja je to tajna služba? CIA, FBI, KBG, MI-6, BIA, Krizni štab?

Ne dragi moji, u pitanju je „Kingsman“. Ova tajna služba je nastala inicijativom bogatih ljudi koji su izgubili svoje naslednike za vreme Prvog svetskog rata, i želeli su da preduprede buduće katastrofe. Za naziv svoje službe izabrali su naziv elitne krojačke radnje koja im je šila odela (a koja je sada ujedino i paravan za njihovu bazu, tj. jednu od baza) – „Kingsman“. Ova tajna služba funkcioniše nezavisno od države i nije pod uticajem političara i njihovog novca (znači, nema da Joca iz računovodstva pronađe 50 miliona evra potrošeno pod stavkom „masažeri, stolice za ljuljanja i toalet papir“ ili da se roba nabavlja preko nameštenog tendera rođaku). Imena tajnih agenata su preuzeta iz arturijanskog perioda („Vitezovi okruglog stola“), pa imamo Lanselota, Galahada i kompaniju. Najstariji među njima je Artur, a savetnik (ujedino i IT mag i ekspert za obuke agenata) je Merlin. Aposlutno poštuju britanske manire i bon-ton, i uvek su elegantno obučeni i imaju odmeren, aristokratski način obraćanja…što ih i dalje ne sprečava da eliminišu sami gomile protivnika koristeći borilačke veštine i kišobran (da, kišobran, dobro ste pročitali).

I dok Egzi, sa još par mladih kandidata, pokušava da prođe obuku i sredi svoj život, u svetu počinje velika tehnološka revolucija. Internet milijarder i filantrop, Ričmond Valentajn, ponudio je besplatno svakom građaninu sveta da preuzme SIM karticu, koja će korisniku obezbeđivati besplatne pozive i besplatan neograničen internet. Pošto Kingsman-i znaju da „nema besplatnog ručka“ (ili, ako hoćete da upotrebim manje akademski izraz, „ni kod babe nema za džabe“), Harijev zadatak postaje da istraži ovog ekscentričnog milijardera.

I ubrzo se otkriva stravična istina da svetu ne preti samo revolucija, već i „potop” biblijskog karaktera. Da li će Hari i mladi Egzi moći da spreče ovu apokalipsu? Saznaćete u „Kingsman: The Secret Service”.

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

Ovamo „odelo ne čini čoveka“ a onamo „obuci panj, biće kao ban“…daj odlučite se…

 

Zašto je ovaj film odličan i vredi vašeg vremena pored Bonda, Borna, Bauera i drugih ozbiljnih špijunskih filmova?

Jednostavno – “Kingsman” unosi dosta zabavnog i humorističnog sadržaja. Nalazi odličan balans između ozbiljnosti klasičnih špijunskih filmova i humora i zabave (ali ne u blentavom fazonu kao “Johnny English”) i definitivno vam sve vreme drži osmeh na licu. Dinamičan je i konstantno drži pažnju, kako vizuelnim i muzičkim sadržajem, tako i akcijom.

A akcija…to je posebna priča kada je u pitanju “Kingsman”. Akcija je luda, nenormalna, krvava i prilično brutalna. Da li govorimo o uvodnoj sceni a la Džejms Bond (sa egzekucijama), nenormalnom masakru u crkvi (ne pitajte), “jedan na jedan” obračunima ili “sam protiv svih”…budite uvereni, zabava vam je zagarantovana. Očigledno se i kamerman zabavljao dok je sve ovo snimao. 😀

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

A imamo i jednu princezu…i to švedsku…

 

Odličnu akciju je morala da isprati odlična gluma. Taron Egerton je odličan u ulozi mladog i okretnog Egzija (ako je verovati njegovoj filmografiji, upravo ova rola ga je i lansirala među mlade popularne zvezde), ali mislim da su seniori „ukrali“ spotlight kada je u pitanju „Kingsman“. Kolina Firta (Oskar za film „Kraljev govor“) nikada ne biste mogli da zamislite kao tajnog agenta koji premlaćuje gomilu ljudi i pride je mentor mladom agentu, sa sve britanskim akcentom i odmerenošću, ali to upravo ovde radi i sjajan je u tome. Velika podrška ovom dvojcu je i sjajni Mark Strong kao Merlin, sa sve vrcavim replikama i iznenađenim reakcijama. Legendarni Samjuel El Džekson (čiju sjajnu filmografiju apsolutno nema smisla nabrajati, pogotovo zadnjih 30 godina) je oduvek imao želju da glumi negativca u nekom Bond filmu, pa je ovo nešto najbliže tome što mu se pružila prilika, i sasvim je lep odradio posao kao ekscentrični IT milijarder Valentajn. A ne treba da zaboravimo ni epizodne uloge legendardnog Marka „Luk Skajvoker/Džoker“ Hamila kao otetog profesora, i Sofije Butele kao simpatične (veoma smrtonosne) Valentajnove pomoćnice.

A tu je i “vrela” završna scena. 😀

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

Kingsman: The Golden Circle

 

Ako već odvojite vreme da odgledate “Kingsman: The Secret Service”, biće velika šteta da ne pogledate i nastavak koji se pojavio tri godine kasnije.

“Kingsman: The Golden Circle” nastavlja priču o avanturama naših elegantnih tajnih agenata. Prošlo je godinu dana od dešavanja iz prvog filma, i Egzi je sada punopravni član “Kingsman” grupe, u vezi je sa princezom Švedske i sve je super…osim što su iznenada lansirane rakete uništile bazu “Kingsmana” i pobile sve agente…osim Egzija i Merlina. Prateći “Doomsday protocol”, Egzi i Merlin otkrivaju da postoji američka verzija “Kingsmana”.

U pitanju su “Statesman”, ali njihovu bazu ne čine luksuzne krojačke radnje, već biznis sa alkoholom, tj. Kentaki burbonom (“Čovek bi pre očekivao da će im front biti KFC, s obzirom na njihov zdrav način ishrane”-prim.podsvesti). Nazivi agenata su, naravno, u skladu sa biznisom, pa imamo agente “Tekilu” i “Viskija”, Merlinov pandan je “Pivo sa đumbirom (Ginger ale)”, a njihova verzija šefa, tj. Artura je “Šampanjac”… … …Gospode Bože…

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

 

Elem, Egzi i Merlin se udružuju sa svojim novim američkim kolegama u cilju da spreče novu apokalipsu…a to je Popi Adams, ekscentrična žena-domaćica koja i dalje živi u 70-im…a koja je ujedino i vođa najopasnijeg narko-kartela na svetu i neviđeni psihopata i sociopata…i koja drži u šaci ceo svet svojom drogom i ucenjuje svetske sile, a najvernije sluge su joj dva mehanička psa…i još je pride kidnapovala Eltona Džona i drži ga kao kućnog ljubimca!

A još kada Egzi i Merlin otkriju da je još jedan agent „Kigsmana“ i dalje živ i da ima amneziju…

Iako je radnja u nastavku „Kingsmana“ na sličan kalup kao u prvom delu, film tu slabu tačku uspešno kompenzuje odličnom (i brutalnom) akcijom i humorom, zbog čega vam ni ovaj film neće biti dosadan. Pogotovo kada vidite neke urnebesne scene, poput Merlinovog žrtvenog pevanja, kaubojskog obračuna (sa sve revolverima i energetskim lasom) agenta „Viski“ sa neprijateljskim vojnicima, epskog obračuna dva „Kingsmana“ protiv svih (a za to vreme Elton Džon doživljava nervni slom i prebija sve živo…i luđe je nego što zvuči), jednog legendarnog obračuna…i sve to praćeno fenomenalnom muzikom i vizuelnim ludilom.

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

Mandalorian je ovde Kauborian, hehe, kapirate…dobro nastaviću sa recenzijom bez duhovitih komentara…

 

Gluma je i dalje na nivou i ponovo dominiraju Egerton, Firt i Strong, sada još blesaviji nego pre. Tu je sada i odlični Pedro Paskal (sjajan u vrhunskoj seriji „Mandalorian“), dok su Hale Beri and Čening Tejtum prosečni. Rolu negativca-domaćice je preuzela luckasta legendarna oskarovka Džulijen Mur.

Rediteljsku palicu za ove (prilično uspešne) adaptacije „Kingsman“ stripova u filmove drži Metju Von, koji ima za pojasom nekoliko prilično uspešnih akcionih filmova.

Sve u svemu, ako ste željni odlične (i prilično blesave i brutalne) akcije praćene odličnom muzikom i vrcavim humorom, a pride ste i ljubitelji filmova o tajnim agentima i britanske elegancije, „Kingsman: The Secret Service” i “Kingsman: The Golden Circle” su filmovi za koje vredi da odvojite vaše vreme. 🙂

A s obzirom da su oba filma ostvarila jako dobru zaradu na bioskopskim blagajnama, nije iznenađenje da nas za (najverovatnije) kraj godine čeka i treći „Kingsman“, s tim što će nas ovaj deo odvesti u prošlost, sa sasvim drugom glumačkom postavom.

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

… … … …ne pitajte…

 

A ti dragi čitaoče, misliš da Egzi Unvin može da stane na crtu, Baueru, Bournu i Bondu? 🙂

 

 

 

„Kingsman: The Secret Service” trailer | “Kingsman: The Golden Circle” trailer

„Kingsman: The Secret Service” Imdb I Rotten Tomatoes | Metacritic

“Kingsman: The Golden Circle”  Imdb I Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijere: 2014 | 2017

Trajanje: 129 minuta | 141 minut

 

Tags:

Ko je bio Nikola Tesla

 

Ko je bio Nikola Tesla

„Ko je bio Nikola Tesla“

 

Kada neko kaže da ima veliki respekt za jednog od najvećih inženjera, futuriste i inovatora (možda ikada), Nikolu Teslu, da među knjigama ima i njegovu, da kažemo, „autobiografiju“ („Moji izumi“), ozbiljnu napisanu biogragiju („Tesla: Pronalazač modernog“), pa čak i knjigu domaćeg autora o Tesli i vanzemaljcima (!!??)… ne možete a da se ne zapitate šta se tom čoveku mota po glavi da prva recenzija u vezi sa Teslom bude knjižica koja bi još malo mogla da prođe kao dečja knjiga („Što i jeste, na tvoju žalost…“-prim.podsvesti)…a pride je uzeta na popustu…

Međutim, knjižica „Ko je bio Nikola Tesla“ Džima Điljotija, pored toga što je bestseler „Njujork Tajmsa“, pripada i nekoj ediciji „WhoHQ book“ koja se bavi (kratkim) biografijama poznatih ličnosti i događaja.

 

Ko je bio Nikola Tesla

 

Ova knjižica (manji format, a poveća slova) pokušava na nekih 100-ak strana da nam dočara život Nikole Tesle, što bi rekli, „od kolevke pa do groba“.

I mislim da je sasvim fino uspela u tome.

„Ko je bio Nikola Tesla“ pokriva po ubrzanom, ali jednostavnom kursu, njegovo odrastanje u Smiljanu i Gospiću, studiranje u Gracu, dolazak u SAD i početni period mučenja da preživi, vrtoglavi uspon i bogatstvo, „rat struje“ sa Edisonom, saradnju sa Vestinghausom, pa sve do Teslinog povlačenja iz javnog života i zanesenost vizijama nekih budućih uređaja i alata, koje svet nije bio spreman da razume (a za neke ideje izgleda čak i u ovom modernom periodu još nismo spremni).

Sve ovo gorenavedeno je prošarano angedotama iz Teslinog života, kao i opisima nekih istorijskih ličnosti i lokacija, bez puno opterećivanja datumima (na kraju knjižice imate paralelno hronologije života Nikole Tesle i istorijskih zbivanja u svetu).

 

Ko je bio Nikola Tesla

 

Jedan od dopadljivijih detalja knjižice „Ko je bio Nikola Tesla“ su definitivno crno-bele ilustracije (koje kao da su rađene nekom tamnom olovkom ili tušem).

Povremeno ćete naići i na (pojednostavljene) definicije nekih opštih pojmova (a koji će bolje pojasniti neke stvari u vezi sa Teslom i njegovim radom).

I pored malog formata (u svakom pogledu), ova knjižica se neverovatno lako i brzo čita.

„Ko je bio Nikola Tesla“ je knjižica koja je prvenstveno namenjena mlađoj populaciji i predstavlja odličan (i pojednostavljen) uvod u priču koje bio Nikola Tesla. S obzirom na veličinu i kvalitet izrade (i crteža), idealan je poklon (ako znate neko dete koje i dalje voli da čita 😀 ), za malu stariju populaciju kojoj treba ideja za sastav/seminarski rad…a matorci da krišom pročitaju brzi podsetnik o Teslinom životu i njegovim dostignućima (čisto zbog malo opšte kulture…a i da sačuvate malo dostojanstva ^^).

Nisam primetio neke istorijsko-činjenične greške tokom čitanja…valjda… 😀

 

Nikola Tesla

 

A ti, dragi čitaoče, koliko se ti sećaš detalja iz života Nikole Tesle? 🙂

 

 

Book price (bookstores in Serbia): Vulkan

 

Tags:
Categories:

47 ronina

 

47 ronina 47 ronin susumu katagawa samurai samuraji Ako Asano Oiši Oishi Kira

„47 ronina“ – Susumu Katagava

 

Vreme je da se vratimo jednoj od mojih omiljenih tema, a to je Japan, i to doba samuraja. Može?

IKIMASHO! 😀

„Akō incident“ (赤穂事件, Akō jiken) je jedan od onih famoznih događaja koji su ostali zapisani u (ne samo u japanskoj, već i svetskoj) istoriji. Priča o časti i lojalnosti 47 ronina, pa makar i po cenu svog života. Jedna od glavnih odlika (vrlina) samurajske klase.

Priča počinje 1701. godine. Daimjo (za one koji nisu upoznati sa terminom, približan opis bi bio veliki i moćan feudalni gospodar) Asano Naganori mora da prisustvuje ceremonijama u šogunovom dvoru u Edou i uopšte ne uživa u tome (šogun je tada u Japanu bio vojni, ali i de facto vladar, a car je više uživao religijsku/božansku i simboličku moć…naravno da je moralo sve da bude komplikovano kada je u pitanju vlast, a niko nije spreman da je se odrekne). Najviše od svega ima muke sa „majstorom ceremonija/protokola“ (kōke) Kirom Jošinakom koji je, iako uživa šogunovo poverenje, korumpirano i pokvareno đubre kome je duša podjednako crna kao i farba koju stavlja na zube (što je tada bila moda). Iako relativno imućan, Kira voli da mu se za tutorstva ceremonija „tutne“ koji dinar u džep. Gospodaru Asanu se uopšte ne sviđa ta ideja (kao što mu se ne sviđa ni sâm Kira kao čovek) i trudi se da toleriše njegova šarmiranja, nabeđivanja, pa i uvrede koje mu ovaj upućuje, u želi da se što pre završe ceremonije i da se vrati u svoju provinciju.

Međutim, na dan kada su započete ceremonije i svakog trenutka je šogun Tokugava Cunajoši trebao da se pojavi, Kira je preterao sa svojim provokacijama i uvreda (iako je početak 18. veka, koliko samouvereni idiot treba da budeš da feudalnom gospodaru, koji je pride naoružan, spomeneš da bi umesto para prihvatio i njegovu suprugu za „donaciju“), da je gospodar Asano potegao mač na Kiru i samo ga malo ogrebao po ramenu. Da nije bilo okolnih gospodara koji su priskočili da spreče gospodara Asana da dovrši posao, Kira bi najverovatnije nastavio da bude majstor ceremonija u paklu (iako se posle ogrebotine preturio kao da je mrtav).

Baš u tom trenutku se pojavljuje šogun i svi su se sledili, jer su znali šta je sledeće u skladu sa rigoroznim zakonima. Gospodar Asano je morao da počini sepuku (znate ovo i pod izrazom „harakiri“), njegov zamak je konfiskovan, porodica (tj. supruga) poslata roditeljima, brat u zatočeništvu. Ono što je potrebno spomenuti, sa smrću gospodara Asana (i odlukom da njegova porodica više ne može da upravlja zamkom), verni samuraji klana Asano su morali da postanu ronini (samuraji bez gospodara) i da se snađu kud koji.

 

47 ronina 47 ronin susumu katagawa samurai samuraji Ako Asano Oiši Oishi Kira

 

Međutim, jedna grupa nekadašnjih samuraja klana Asano, na čelu sa glavnim vazalom klana, samurajem Oišijem, nije mogla moralno da prihvati ovu odluku, pogotovo posle saznanja da je korumpirano i ljigavo đubre Kira i dalje živ („Al’ga izvređa, zvuči k’o naslov nekog Šešeljevog romana“-prim.podsvesti). I odlučili su da osvete svog gospodara. Bolja je i časna pogibija za osvetu (ili sepuku) nego sraman život.

Od ovog trenutka, radnja romana „47 ronina“ je prvenstveno fokusirana na Oišija, kao „glavu operacije“. Uz pomoć nekolicine vernih samuraja-ronina (Kataoka, Hara, Horibe, Jošida i drugi), više od godinu dana je pripremao teren za osvetu.

Međutim, put do osvete uopšte nije bio lak. Oiši i družina su morali da se razdvoje i da pronađu način da komuniciraju na velikim udaljenostima dok čekaju pravi trenutak, iz prostog razloga što je Kira strahovao da će biti predmet osvete, pa se stalno krio na dvoru (a posle bio pod zaštitom moćnog gospodara Uesugija zahvaljući porodičnim odnosima) i insistirao da špijuni stalno drže pod prismotrom Oišija i sve što čini.

Oiši je morao da se pripremi na velike žrtve zbog ove osvete. Da bi zaštitio porodicu, odlučio je da se zvanično razvede od svoje žene (sin Ćikara je rešio da prati svog oca na putu osvete gospodara), da taktički putuje i zamaskira trag špijunima, da pronalazi način da komunicira sa svojim saborcima, a sve u cilju da sa strane deluje da su nekadašnji samuraji klana Asano mirno prihvatili svoju realnost i da pokušavaju da žive neke svoje jadne živote, bez razmišljanja o osveti. Oiši je išao toliko daleko u maskiranju svoje situacije da se jedno vreme ponašao kao pijanac i zgubidan koji dosta vremena provodi po „četvrtima za zabavu“ (sve ono čega se pravedni i disciplinovani Oiši uvek grozio i smatrao nečasnim ponašanjem za samuraja). Ko bi rekao da će neplanirano spoznati i trenutke sreće i ljubavi, uz misterioznu gejšu, po imenu Okara…

I kada je došao trenutak za osvetu, potpise je na kraju stavilo samo 47 samuraja, sada ronina.

 

47 ronina 47 ronin susumu katagawa samurai samuraji Ako Asano Oiši Oishi Kira

 

Svi (dobro, skoro svi) znaju kako se završila avantura 47 osvetnika. Za one koji ne znaju (ili bi želeli da se podsete), neka pročitaju roman „47 ronina“ 🙂

Kao što je spomenuto na početku, osveta 47 ronina je istinit događaj koji se desio početkom 18. veka. To je period kada Japan potresaju nemiri. Šogunov dvor u Edou (današnji Tokio) je leglo raskoši i korupcije. To je period kada cvetaju kvartovi zadovoljstva (pogotovo u Kjotou, koji kao da nije svestan bede i gladi naroda). Trgovci, mada staleški i dalje „niži“ sloj, počinju finansijski da jačaju, kao i umetnost (tada se pojavljuju i pozorišta za običan narod). Seljaci kubure pod pritiskom ogromnih poreza. Plemstvo i sveštenstvo još nekako i đene-đene se snalaze i opstaju. Ali, nedostatak ratova i sveopšta dekadencija i degenracija društva najteže padaju ratničkom staležu – samurajima, koji polako počinju da gube svoj smisao i kojima njihov kodeks, koji je predstavljao njihov simbol moći, sada postaje jedna vrsta tereta.

I u takvom vremenu se desio ovaj ozbiljan incident, koji je i velikog šoguna doveo u zakonski i moralni ćorsokak…da li je ovih 47 ratnika bilo, u stvari 47 zločinaca koji su izvršili krivično delo ubistva ili 47 časnih boraca koji su ispoštovali tradiciju i drevna učenja samurajske klase i osvetili svog gospodara, koji je morao da izgubi svoj život zbog korumpiranog dvorskog oficira. Narod je i tada njih smatrao za nove heroje Japana, a i očigledno je i istorija potvrdila svoje.

 

Samurai

 

Roman Susumu Katagave je dopadljiv i trudi se da događaj opiše što je verodostojnije moguće (naravno, mnogi detalji ovog događaja će uvek ostati „u magli“ i biti podložni raznim interpretacijama, a i veliki deo radnje romana je ispričan iz Oišijeve perspektive). Sa jedne strane zadržava neku pragmatičnost i jednostavnost, a sa druge strane su događaji prošarani dopadljivim opisima, kako gradova, tako i prirode i ljudi.

Osveta 47 ronina je bila opisana u raznim knjigama, pozorišnim predstavama, stripovima, serijama i filmovima (ukljčujući i fantasy varijantu sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi…ali o tome drugom prilikom 😉 ), tako da bi bilo šteta da se malo ne upoznate sa ovim delom, čak i ako niste neki ljubitelj japanske istorije ili samurajskog perioda uopšte.

A za japanofile…pa, znate i sami šta vam je činiti. 😀

 

A ti, dragi čitaoče, kako ti doživljavaš osvetu 47 ronina? 🙂

 

 

Book price (bookstores in Serbia): Tanesi | Vulkan | Makart

 

Tags:

Justice League #snydercut

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Justice League #snydercut

 

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera (Director’s Cut, popularno i kao “Snyder Cut” ili #snydercut) ako ste već odgledali bioskopsku verziju iz 2017. godine?

Da.

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera ako niste pre toga odgledali bioskopsku verziju iz 2017. godine?

Da.

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera čak i ako niste pre toga odgledali ni “Man of Steel” ili “Batman v Superman: Dawn of Justice”?

Da (mada bi bilo šteta da ne odgledate i ova dva filma).

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera (zvaćemo je nadalje “Justice League #snydercut”) čak i ako niste ljubitelj superherojskih filmova?

Odgovor je opet da.

Da, da, da i DA!

Vredelo je čekanje sve ovo vreme da se pojavi ovo izdanje filma, i vredi četiri sata vašeg vremena.

Pre nego što se dotaknem nekih razlika u odnosu na bioskopsko izdanje (koje #snydercut šiša za par koplja), samo ćemo brzinski da se dotaknemo radnje za one koji možda uopšte nisu upoznati sa filmom, ali bi želeli da znaju bar o čemu se radi i da li vredi da investiraju četiri sata svog vremena.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

 

Supermen je žrtvovao svoj život da bi se uništio monstrum (u pitanju je Doomsday) koga je zli mastermajnd Leks Lutor stvorio da bi se najzad rešio kriptonskog junaka. Vreme prolazi od Supermenove/Kentove sahrane. Betmen(Batman)/Brus Vejn i dalje nije miran, jer predoseća da se velika opasnost približava, i da on i Čudesna Žena (Wonder Woman)/Dajana Prins nisu dovoljni da bi je zaustavili, i zato pokušava na sve načine da stupi u kontakt i privoli na saradnju troje (za sada potvrđenih) ljudi sa supermoćima – Munju (Flash)/ Berija Alena, Akvamena (Aquaman)/Artura Karija i Kiborga (Cyborg)/Viktora Stouna (mala digresija: ako ne zamerate, koristiću njihove nazive na engleskom, nekako sam na njih više navikao kada su u pitanju superheroji 🙂 )

Batman je bio u pravu. Supermenova smrt je „probudila“ tri misteriozne „kutije“ (Motherboxes), koje su sakrivene širom naše planete. I jedna od tih je uspela da prizove opasnog negativca sa daleke, daleke, daleke planete, Stepenvolfa (Steppenwolf), koji sa vojskom letećih demona-vojnika (Parademons) uspeva brzo da se domogne jedne od „kutija“, i to upravo od Amazonki (kojima pripada i Wonder Woman). Ubrzo Steppenwolf pronalazi odličnu lokaciju za svoju postapokaliptičnu bazu za sebe i svoje vojnike. Njegov cilj je da pronađe i preostale dve „kutije“, što bi mu omogućilo da prizove svog gospodara (kojeg je svojevremeno izdao), u nadi da će, ako mu preda na noge planetu Zemlju, time se iskupiti, i dobiti dozvolu da se vrati kući.

U međuvremenu, Batman i novookupljena ekipa su u posedu jedne od „kutija“, i ubrzo shvataju da, iako su kutije nešto što može da donese propast planeti, one same poseduju i moć da promene stanje „nečega“. Crno može da postane belo, pepeo izgorele kuće ponovo može postati cela kuća…“nešto“ može da se vrati u prethodno stanje. Svest da naša ekipa superheroja nije dovoljna snažna da se odupre Steppenwolfu i njegovim demonima ih tera na jedan riskantan potez. Ako im plan ne upali, oni će sami ubrzati propast naše planete. Međutim, izgleda da Steppenwolf i nije njihova najveća opasnost…već onaj koga ovaj zloća želi da dovede na Zemlju.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Ovo je random ubačena fotka, sasvim je očigledno da ovaj čika ne predstavlja opasnost…

 

Da li će naša novoformirana liga (super)heroja uspeti da spreči da Steppenwolfa u njegovoj nameri da dovede svog gospodara (i time garantuje propast Zemlje) i da li će se isplatiti njihov riskantan potez…saznaćete ako odvojite četiri sata svog vremena i pogledate „Justice League #snydercut“. 🙂

Imajte na umu, odavde kreću velika otkrivanja detalja iz filma (da upotrebim staroslovensku reč, spoileri), jer drugačije ne može da se pristupi seciraju „Justice League #snydercut“. 😀

Kao što možda znate, porodična tragedija je sprečila Zeka Snajdera da zaista kompletira film, mada je kasnije otkrio da su i konstanti sukobi sa studiom oko njegove vizije DC Univezuma iz njega iscrpli svu energiju. Zato je studio pozvao Džoša Vidona da završi posao. Međutim, Vidon je imao svoje vizije ovog filma, pa je 90% materijala prepravio, seckao i ponovo snimao, pa smo dobili verziju nekakvu vedriju i svetliju dvosatnu verziju filma, koja je naišla na prilično mlaku reakciju publike.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Publika: „Not impressed“
(razumećete referencu ako odgledate film 😉 )

 

Znate, ja prilično poštujem rad Džoša Vidona. Podario nam je neke kultne serije (meni jedna od najboljih serija svih vremena je upravo „Firefly“, a tu i legendarna „Buffy“ čiji se rimejk ubrzo sprema, zatim solidni „Angel“, zanimljivi „Dollhouse“, urnebesnu mini-seriju „Dr. Horrible’s Sing-Along Blog“, kao i superherojski „S.H.I.E.L.D“) i sjajne filmove („Serenity“ koji je probao da zaokruži seriju „Firefly“, a tu je i nezaboravni „Toy Story“, kao i odlične superherojske filmove „Avengers" and "Avengers: Age of Ultron“). Na papiru, ovaj čovek zna da uradi dobar posao sa superherojskim žanrom, zar ne?

Ali nisu trebali da angažuju Vidona da radi DC! Kao što je Nolan rešio da nam dâ mračnijeg Batmana (sa Bejlom u glavnoj ulozi), tako je i Snajder imao mračniju verziju DC univerzuma na umu. Nemojte pogrešno da shvatite, i Marvel se bavio prilično mračnim i teškim temama, braća Ruso su lepo zaokružili celinu „Osvetnika“. I Vidonovi filmovi sa „Osvetnicima“ jesu ispali super…ali on nekako svemu dâ vedriju i duhovitiju notu, a nekada to i nije potrebno za neko ostvarenje. A i prilično je tvrdoglav čovek koji hoće sve da se radi po njegovom, i često ulazi u konflikte sa ostalima…

U prevodu, pre izlaska „Justice League #snydercut“, moj utisak je bio da je Vidon napravio jedan mlak superherojski film, koji se više provukao na hajp (hype). Posle izlaska „Justice League #snydercut“, moj utisak je da je Vidon debelo zabrljao sa filmom, i da je Zek Snajder na kraju imao bolju viziju za DC. Opet, tako sam to doživeo, možda i grešim.

Šta je to Zek Snajder uradio da je ovaj film (opet, bar po meni), za nekoliko kopalja ispred originalnog izdanja?

Za početak, sve je mračnije…ali ne samo u prenesenom značenju, već i bukvalno. Film je dosta vizuelno mračniji, sivlji, tmurniji i deluje „opasnije“, što se prilično nadovezuje na radnju filma. Kasnije scene imaju prilično apokaliptični vajb.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Batman/Batfleck je sada još bolje ispao nego u originalu

 

Muzika je isto sjajna, i skroz drugačija od originalnog filma…u prevodu, mnogo je dinamičnija i dramatičnija, a u pojedinim trenucima može i da vas podiđe blaga jeza. Naravno, ova numera je i dalje neprevaziđena.

Snajder je proširio backstory (kod nas nesrećno prevedeno kao pretpriča…pre bih koristio, da prostite, izraz „pozadinska priča“) superheroja. Najzad znamo šta se konkretno desilo sa Cyborgom, kako je postao to što jeste, proživljavamo njegovo navikavanje na ideju da je pola čovek-pola sajber oružje masovnog uništenja, kao i njegov veoma komplikovan odnos sa ocem, naučnikom Sajlasom Stounom.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Cyborg…u ovom izdanju sve oko ovog superheroja je dobilo smisao

 

Kad smo kod Sajlasa Stouna…ovde najzad dobijamo pojašnjenje šta se desilo sa njim (pošto je u originalnom izdanju samo „nestao“ u jednom trenutku), i da je upravo on odigrao veoma bitnu rolu za superherojski tim. Bože me prosti, nije da želim da verujem u to, ali davanje smanjenog značaja dvojici tamnoputih glumaca stvarno ne ide u prilog Vidonu, za koga kruže priče da je težak rasista…a i da je Gal Gadot imala debele probleme sa njim…

Naš Flash, naš Beri Alen… od običnog trapavog spadala koji izgleda prilično retardiran i ima loš smisao za humor, kome su najveći uspesi što je dodao mač Wonder Woman i spasio jednu rusku porodicu (kako nam je predstavljen u originalnom filmu)…sada smo dobili inteligentnog i smotanog mladića (i dalje sa lošim smislom za humor) koji je, iako strašljiv, prilično značajan član tima i koji igra ključnu ulogu u završnici filma (ipak poseduje jednu od najboljih supermoći sa svim njenim varijacijama).

Wonder Woman i Superman su dodatno fino „izbrušeni“ sa mračnijim pristupom kao u prvim filmovima.

Aquaman je opičena sirovina kao i pre, ali je sada još prgavija i sarkastičnija.

Batman u “Justice League #snydercut” je prikazan kao još kompetentniji akter na bojnom polju (ko je gledao animirane verzije DC-a, znaju da je ovo i dalje od njegovog potencijala), ali što je još bitnije, predstavljen je kao jasan lider tima i autoritet.

Unapređena je i interakcija među junacima, i to se najviše primeti na polju humora (pogotovo između Aquamana i Flasha), emotivnog razumevanja (Wonder Woman i Cyborg), pa i suptilne platonske simpatije (Wonder Woman i Batman).

A negativac Steppenwolf je posebna priča. U originalnom delu izgledao je zastrašujuće kao dečja figura od glinamola i kome biste najradile lupili ćušku uz komentar „Stevice, ne s**i više“, a sada deluje prilično zastrašujuće (blagi alien vibe) i ima ozbiljan motiv da pokori planetu, a to je iskupljenje pred svojim gospodarom.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Za vreme Vidonove ere, deca su mu lupala čvrge i zvala „Stevica“… za vreme Snajderove ere, on je lupao šamare, otimao drugoj deci pare za užinu i tražio da ga zovu „Stevinator“

 

Znate, “Justice League #snydercut” je odličan primer za izreku “đavo leži u detaljima”. Film briljira na tom planu. Ja sam spomenuo samo neke od očiglednih detalja koji su drugačiji (bolji), i mogao bih da se još raspišem na još ola la strana šta je promenjeno, ali preporučujem da otkrijete sami. Samo ću spomenuti crno Supermanovo odelo, Darkseid, DeSaad i Granny Goodness, mračni Apokolips, legije parademona, Anti-equation formula, superheroji iz grčke mitologije, Joker…dosta poslastica za ljubitelje DC-a. I još na to dodajte proširenu priču.

Ono što je isto skok u kvalitetu jeste akcija, koja je dosta fluidnija i dinamičnija, a pogotovo upada u oči uvodna scena gde Wonder Woman spašava đake. I za razliku od Vidona koji se plaši krvi, ovde ćete imati priliku da je vidite (uključujući i jednu prilično ozbiljnu egzekuciju).

Tu su čak tri epiloga, od kojih je publika posebno (i opravdano) poludela za jednim…knightmare.

Gluma je odlična, a za mnoge glumce je dobila drugu dimenziju. I dalje stojim iza toga da je Ben Aflek odličan izbor za starijeg, iskusnijeg Batmana/Brus Vejna. Ima određenu harizmu i „neutralan“, stoički humor koji pristaje Batmanu, a ovde je Batman i zaista delovao kao lider.

Proširena uloga za Cyborga je omogućila Reju Fišer da svoj pokaže talenat, kao i različit spektar emocija i mislim da je teško zamisliti ko bi mogao da bude novi Cyborg.

Ezra Miler…jadni Ezra, mislim da je on u Vidonovom izdanju prošao najgore. Mala minutaža, glupave scene i Vidonova zamisao Flasha, dovela je do toga da se na ovog glumca osuje drvlje i kamenje i da pod hitno mora da se nađe neki drugi glumac. Ruku na srce, ja i dalje baš nisam oduševljen idejom da ovaj glumac bude Flash (niti civil Beri Alen), ali njegova rola u #snydercut izdanju i vidljivo drugačija gluma…mislim da su smekšali i publiku prema ovom glumcu, pa su voljni da mu pruže još jednu priliku. Videćemo…

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Možda ima nade za Ezru…ali možda…

 

Blesavi Momoa and veštac Geralt su bili standardno dobri, a šarmantna Gal Gadot treba u ruku da poljubi Snajdera, jer je ovaj film isprao odvratan ukus njenog prethodnog filma („WW 84“ je meni ne samo jedan od najglupljih superherojskih, već i filmova uopšte) i jasno stavio do znanja u kom pravcu ova glumica treba da se razvija kao Wonder Woman.

Još jedan plus jeste što su i glumci (poput Ajronsa, Simonsa, Koni Nilsen, Defoa and Ejmi Adams ) u svojim epizodnim ulogama dali priličnu dubinu filmu.

Kada se sve ovo sumira, šta dobijamo? Faktički, novi film. Ne neki „unapređeni“ (upgrade), već zaista novi film, koji ima skroz drugačiju (i smisleniju) priču od Vidonove verzije. Ovo nije klasičan directors cut ili extended cut ili nešto slično, već zaista sa punim pravom je “Justice League #snydercut”.

Kao što se da primetiti, meni se “Justice League #snydercut” zaista dopao, i gledao sam ga dva puta u kratkom razmaku i vredeo je mog vremena.  Posle ovoga, Vidonova verzija mi je potpuno izgubila poentu za gledanje.

Da li vredi da odgledate “Justice League #snydercut”? Mislim da je odgovor očigledan, ali ako i dalje imate dilemu, ponovo pročitajte početak recenzije. 😀

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o #snydercut verziji? 🙂

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 2021. godina

Trajanje: 242 minuta (da, dobro ste pročitali…četiri sata…)

 

Tags:

Trilion dolara coach (Trillion dollar coach)

 

Trilion dolara coach trillion dollar coach Bil Kembel Bill Campbell Google Apple Youtube Twitter

„Trilion dolara coach“ – Šmit, Rozenberg, Igl

 

 

X (inače direktor manje kompanije): Pa dobro, kako ti to vidiš taj tvoj „rad sa ljudima/zaposlenima“, HR i funkcionisanje kompanija?

Ja: (pričam svoje viđenje situacija i pristupe rešavanju problema naširoko i zaneseno)

X: (posle kraće tišine) Bolje ti da je ideš u „Silicijumsku dolinu“ i da se tamo probijaš. Ovo podneblje neće još dugo biti spremno za takav pristup…

 

 

Mada očekujem da većina ljudi podigne obrvu i ovaj dijalog momentalno smesti u kategoriju „nije se desilo“, ovo je priča koja se meni desila, negde koju godinu po ulasku u karijerni svet. I ovo nije neka priča gde sam želeo da pokažem kako sam već na početku karijere bio kul i imao vizionarske ideje…jer nije imalo poente. Nisam otišao mlad u „Silicijumsku dolinu“ (i dalje nisam tamo otputovao) i naivno sam verovao da ne moram da napustim zemlju da bih pronašao takve kompanije koje imaju takve vizije i kojima trebaju takvi ljudi.

Naravno, razočarenja je bilo. Ljudi (tj. kompanije) uglavnom nisu razumeli taj pristup, i smatrali su ga trošenjem vremena i novca (mislim podjednako i jednog i drugog). Znanje sam nastavio da akumuliram i da ga prilagođavam, i sada ga prezentujem pojedincima koje to zaista interesuje.

Nažalost, mnoge kompanije (pogotovu sa ovih prostora) vole da prezentuju na društvenim mrežama kako funkcionišu po principima koje možete da pročitate u „Trilion dolara coach“…najveći problem je što lažu. Da, to je, mislim, prava reč. Pričaju kako razvijaju nove tehnologije/alate koje poboljšavaju produktivnost i zadovoljstvo zaposlenih…a, iz nekog misterioznog razloga, radnici sve nezadovoljniji i fluktacija u kompanijama sve veća. I onda ne treba da se čudimo što ljudi pljuju po HR-u, employer branding-u ili menadžmentu neke kompanije. Lako je na (poslovnim) društvenim mrežama pisati iluzije/bajke.

Moja najveća žal, u dijalogu sa početka ove priče, bi sada bila ta što nisam otišao u „Silicijumsku dolinu“. Možda bih imao ludu sreću da sretnem pokojnog Bila Kembela (preminuo 2016. godine) i dodatno me ohrabrilo u mom stavu da će u budućnosti kompanijama biti potrebni ljudi koji brinu o ljudima. Ali zaista brinu o njima.

 

Trilion dolara coach trillion dollar coach Bil Kembel Bill Campbell Google Apple Youtube Twitter

 

Za mnoge je „Trilion dolara coach“ Bil Kembel (koga su i jednostavno zvali coach) bio misterija. Ovaj čovek nije bio klasična javna ličnost, o njemu se nije preterano znalo. Povremeno je znao da prasne i da odbrusi, da opsuje kao seljak i da često ima neočekivane reakcije, poput da grli zaposlene, bez obzira na njihovu poziciju u hijerarhiji. A sa druge strane, bio je veoma strpljiv, oštrog oka, taktičan, uporan…

Tim (team) je za njega bio svetinja, sve je polazilo od tima, kao i od onoga koji vodi tim. Poverenje (trust) je bila ključna reč.

A najbitnije od svega…zaista je voleo ljude i imao veliko srce.

I zbog tih svih osobina, ljudi su veoma voleli Bila Kembela.

Očigledno je Bil nešto dobro uradio na polju karijere i generalno odnosa sa ljudima, ako je malo ljudi čulo (i uopšte znalo) da je ovaj čovek preminuo u 75. godini, a da su u publici, aprila 2016. godine, na odavanju počasti ovom čoveku, sedeli ljudi poput Larija Pejdža, Sergeja Brina, Marka Zakerberga, Šeril Sendberg, Tima Kuka, Džefa Bezosa, Džona Doera, Breda Smita, Bena Horovica i drugih… Čak i ako ne znate (ili ne pratite) IT svet, možda prepoznate po koje ime. A ako pratite IT svet, ova informacija vam je dovoljna da možda podignete obrvu. Najveći tehnološki lideri iz najvećih (a često i rivalskih) kompanija, sedeli su jedno pored drugog na ispraćaju ovog čoveka. Ne samo „reda radi“ ili iz neke kurtoazije. Najvećem broju ovih ljudi, Bil Kembel je bio i mentor/coach i prijatelj.

Mada kao trener ragbi tima možda nije ostvario konkretan uspeh, igračima je ostao u sećanju kao čovek od poverenja, strastven i posvećen poslu koji je radio.

 

Trilion dolara coach trillion dollar coach Bil Kembel Bill Campbell Google Apple Youtube Twitter

 

Kada je rešio da se okrene svetu biznisa, započeo je karijeri u marketinškoj agenciji, a onda je ubrzo prešao u „Kodak“, gde je nastavio da neguje svoj stav posvećenosti poslu i timu…i ostalo je postalo istorija. „Apple“, „Claris“, „GO Corporation“, „Intuit“…a govorimo samo o kompanijama u kojima je radio. A kompanije koje je savetovao, tj. ljude i timove sa kojima je radio kao coach? „Facebook“, „Kleiner Perkins“, „Youtube“, „Google“, „Yahoo“, „Twitter“… lista ide u nedogled.

Da li je Bil Kembel bio neki genije IT-a ili poslovnih procesa? Ne. Nema sumnje da je dobro znao svoj operativni posao, ali nije u tome bio najbolji. Najbolji je bio u razumevanju ljudi, „dopiranju“ do njih i njihovom usmeravanju.

I zaista bi bilo šteta da se njegovo znanje, misli, taktike i anegdote jednostavno izgube vremenom, zar ne?

To su pomislili i Erik Šmit, Džonatan Rozenberg i Alan Igl (ako malo bolje poznajete kompaniju „Google“/“Alphabet“, verovatno su vam poznata i ova imena). I zato su rešili da intervjuišu preko 80 ljudi koji su radili i voleli Bila Kembela, gde su oni delili sa autorima anegdote, poslovne situacije, privatne događaje i razne krize koje su im se dogodile, a gde je Bil imao udela ili spašavao situaciju. I to nisu bile njegove komšije i rodbina koji su bili intervjuisani. Govorimo o mnogim bogatim i uspešnim ljudima iz sveta biznisa (negde oko osamdeset njih).

 

Knjiga „Trilion dolara coach“ je podeljena na šest poglavlja:

  1. Nosač štapova i generalni direktor
  2. Titula vas ne čini menadžerom. Vaši ljudi vas čine liderom
  3. Izgradite poverenje
  4. Tim na prvom mestu
  5. Moć ljubavi
  6. Merilo
Bill Campbell coach

Bil Kembel

 

Naslovi ovih poglavlja pokazuju koje su to neke od vrednosti koje je Bil najviše cenio i u skladu sa kojima je pristupao poslu i koje je najviše, da tako kažemo, promovisao.

Svako poglavlje se sastoji od velikog broja priča/anegdota ljudi sa kojima je Bil poslovno sarađivao i(li) radio kao coach, praćeno beleškama autora koji pokušavaju još bliže da nam dočaraju kakav je Bil bio kao čovek, kako se ophodio sa ljudima (kako na poslu tako i van istog), koje je vrednosti zagovarao, kao i zašto su neki Bilovi (efikasni) pristupi bili možda i malo ispred svojeg vremena, često potkrepljeno i po nekom naučnom studijom. Neretko će autori primetiti kako je Bil imao neke pristupe koji imaju svoj pandan u psihologiji (ili će se tek pojaviti u istoj), iako nije imao formalno obrazovanje iz te oblasti.

Ali, kao što će autori knjige često potencirati, Bil je bio „školovan“ u razumevanje i poznavanje ljudi.

Ono što će vam autori povremeno spomenuti (a i sami ćete skapirati iz priča) jeste da Bil bio nije tipičan coach koji se „frlja“ sa puno fensi stručnih izraza i „alata“ pokupljenih sa raznih kurseva…što (je i neko moje shvatanje i pristup da) coach i ne treba da bude. Bil Kembel je imao taj jednostavan back to basics pristup, koji je očigledno uspevao i u jednom tako snažnom tehnološkom podneblju. Bil je, po pričama intervjuisanih, bio autentičan u pravom smislu te reči, i po pristupu u radu sa ljudima, tako i u svom ponašanju. I izgleda nije mnogo voleo folirante.

Zato je izgleda i bio magnet za mnoge moćne, uticajne, a i ekscentrične ljude, i svi su ga smatrali prijateljem. Stiv Džobs ga je obožavao (i nikada nije zaboravio da je Bil bio jedan od retkih koji je bio protiv njegovog izbacivanja iz kompanije „Apple“ 1985. godine i koji je smatrao da odbor time čini veliku grešku). Bob Ajger (bio 15 godina CEO kompanije „Disney“, ovde imate recenziju njegovog odličnog poslovnog memoara „Vožnja života“) je video u njemu moćnu osobu. Suzan Vojčicki (CEO kompanije „Youtube“) sama kaže kako mnogo duguje Bilu, i često se zapita kako bi Bil postupio u nekoj situaciji u kojoj bi se ona našla. Za Sundara Pičaia (CEO „Alphabet/Google“), Bil i njegovi principi su imali mnogo bitan uticaj u njegovom daljem usmerenju. I lista imena se nastavlja i nastavlja…

 

Trilion dolara coach trillion dollar coach Bil Kembel Bill Campbell Google Apple Youtube Twitter

 

Autori bi u svakom poglavlju (bolje reći, u mini-poglavljima glavnih poglavlja), uvek izdvajali nešto što bi bile osnovne lekcije/mantre/pravila u radu sa ljudima (a i radu u kompaniji uopšte). Tako ćete imati prilike da pročitate i lekcije poput:

Počnite izveštajima sa putovanja – Kako biste izgradili međusobni odnos i bolji odnos među članovima tima, počnite timske sastanke izveštajima sa putovanja, ili drugim vrstama ličnijih tema, koje nemaju veze sa poslovnim.

Zasnivajte liderstvo na osnovnim principima – Definišite „osnovne principe“ za konkretnu situaciju, nesporne istine koje su osnova kompanije ili proizvoda, i pomozite tako što ćete upravljati donošenjem odluke na osnovu tih prinicipa.

Izgradite poverenje – budite coach samo sa otvorenima za coaching. Osobine koje čine neku osobu otvorenom za coaching su iskrenost, poniznost i spremnost da se istraje i vredno radi, i stalna otvorenost za učenje.

Bavite se timom, pa onda problemom – Kada se suočite sa problemom ili prilikom, prvi korak je da se postarate da je pravi tim zadužen i da radi na tome.

Rešite najveći problem – Otkrijte najveći problem, ono o čemu se ćuti, posvetite mu punu pažnju, i prvo se njime pozabavite.

Dozvola za empatiju – Vođenje timova postaje mnogo veće uživanje, i timovi postaju efikasniji kada poznajete ljude i brinete o njima.

A koje sve još lekcije se ovde mogu otkriti, saznaćete ako pročitate „Trilion dolara coach“. 😀

Ovo nije knjiga o motivaciji, niti kako je kul i nepogrešiv bio Bil Kembel u „Silicijumskoj dolini“. Ovo je pokušaj autora da prezentuju kako je Bil pristupao rešavanju ozbiljnih problema unutar kompanija, i to baveći se timovima i vodećim ljudima u njihovom usmeravanju da pronađu rešenje.

 

Google-Logo

 

„Riba smrdi od glave“. Ovu narodnu izreku volim da spomenem menadžerima i ljudima na vodećim pozicijama. I ne bude im pravo kada ovo čuju. Skoro sam čuo odličan odgovor na ovo – „Ma riba smrdi cela“. 😀 I to je tačno, ali ipak najviše „smrdi od glave“. Sve polazi sa vrha. Kako se postavi menadžment, prema tome će se usmeravati i ostali zaposleni, i zato sam uvek zastupnik stava da bilo kakav trening, obuka, seminar, coaching, štagod…treba da počne od menadžmenta. Bil je to izgleda dobro razumeo.

Menadžeri ne vole coaching najčešće zbog Ega i straha (a kod nekih je ovo i spojeno u jedno). Ego najčešće ima reakciju (punu predrasude) „neće meni neko drugi da govori šta treba da radim, valjda ja najbolje znam svoj posao i kako je u ovoj firmi“, dok strah najčešće razmišlja „da li to znači da ne radim dobro svoj posao i da mi treba pomoć…i šta ako otkrijem da je to istina…i šta će drugi misliti onda o meni“. Zaposleni imaju sličnu reakciju, mada bih rekao da je biše dominira osećaj straha („mora da ne radim dobro svoj posao…očigledno moram da idem na ovu obuku da bih zadržao posao“), pogotovo ako vide da njihov pretpostavljeni nikada ne uzima učešća u sličnoj aktivnosti.

Ne treba da se čudimo ovakvim rezonovanjima ljudi. Živimo u (poslovnom) svetu gde je feedback=kritika, i gde smo više fokusirani na grčevito zadržavanje posla (opstanak), nego na naš rast. I ne treba da se čudimo predrasudama prema učenju i(li) pomoći sa strane. Čuveno „ja znam najbolje šta meni treba“ jeste istina…ali pod uslovom da vidite sebe kako napredujete (u bilo kom smislu). A ako stagnirate (ili, ne daj Bože, nazadujete), nije na odmet da nađete neki oblik pomoći, bilo u obliku knjige, videa ili osobe.

Bil je razumeo značaj rada sa ljudima koji su u „gornjem delu hijerarhije“. On je bio shvatanja da svaki menadžer mora da postane i coach i da usmerava ljude sa kojima radi. Pretpostavljam da je zato i nastala ovakva knjiga, intervjuisanjem ljudi iz „gornjeg dela hijerarhije“.

 

Trilion dolara coach trillion dollar coach Bil Kembel Bill Campbell Google Apple Youtube Twitter

 

Želeo bih da podelim nešto sa vama, mada rizikujem da me možda proglasite arogantnim. „Trilion dolara coach“ je dobra knjiga i vredi vašeg čitanja. Ali, ne mogu da kažem da sam otkrio neki novi pristup u radu sa ljudima. Ne pripisujem to tome da sam nešto posebno pametan…pre možda tome što sam kao manijak više od deceniju čitao ogroman broj raznih knjiga, studija i kurseva, prošao četiri različite korporativne kulture…i dosta razmišljao, analizirao i zapisivao o svemu. Ali mi je drago da sam pročitao ovu knjigu, zato što sam video kako to funckioniše i na drugom kraju sveta (i to baš u „Silikon…Silicijumskoj dolini“)…a i da postoje kompanije kojima su potrebni ljudi poput Bila…ko zna, možda i ja (nesvesno) težim tome da budem neka varijanta Bila…samo manje kauboj-stil. 😀

               Sve u svemu, 200 strana (poslovno-situaciono-biografske) knjige „Trilion dolara coach“ je vredno vašeg vremena. Imaćete priliku da vidite kako se pristupalo rešavanju raznih problema (ili ako više volite reč – izazova) u najvećim IT kompanijama, i da nije sve u raznim fensi kompleksnim „alatima“, koliko u nekim jednostavnijim…poput komunikacije, poštovanja i konstruktivnog raspravljanja. Kao što Ričard Branson ima izreku: „Klijenti nisu na prvom mestu, već zaposleni. Ako se pobrinete za svoje zaposlene, oni će se pobrinuti za vašeg klijenta“, moglo bi se reći da bi Bila verzija mogla da glasi „Problem u kompaniji nije na prvom mestu, već vaši timovi i menadžeri. Ako se pobrinete za vaše timove i menadžere, oni će se sami probrinuti za problem.“

Na kraju krajeva, zar to i nije poenta uspešne kompanije…da svi budu zadovoljni i uspešni, gde god bili u hijerarhijskoj lestvici? A zadovoljan radnik koji se oseti cenjeno (i nagrađeno) = veća retencija/manja fluktacija = veća produktivnost = više para za sve?

Da li je to bila i Bilova vizija? 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, kakvo je tvoje viđenje uspešne kompanije? 🙂

 

 

Sajt knjige „Trillion dollar coach“

Book price (bookstores in Serbia): Vulkan | Slavicasquire.com | Mindstyle

 

Tags:

The Mandalorian (season 2)

 

The Mandalorian Star Wars baby Yoda Grogu Ahsoka Tano Luke Skywalker Ratovi zvezda

„The Mandalorian“ (season 2)

 

May the 4th be with you”- mantra svakog STAR WARS štrebera

 

The Mandalorian” je jedna od retkih serija koja je uspela da uradi tri stvari. Uspela je retardiranu 2020. godinu da učini podnošljivijom, pokazala je da je moguće da druga sezona neke serije bude bolja od prve, i što je najvažnije, vratila je nadu Star Wars fanovima da će se “Dizni” potruditi da nešto kvalitetno učini za njihovu omiljenu franšizu, a ne samo da je muze do iznemoglosti.

Radnja se nadovezuje na kraj prve sezone. Naš hrabi Mando (Djin Djarin) sa slatkim zelenim bebčetom Jodom luta galaksijom, sa ciljem da ispuni svoj zadatak, a to je da ujedini bebca sa pripadnicima njegove rase. Međutim, oni su ujedino i meta kriptičnog Mofa Gideona, koji želi da se domogne malog Jode zbog njegovih moći…a namere mu uopšte nisu dobre. Da li će Mando i bebi Joda izvući žive glave, saznaćete u drugoj sezoni „Mandaloriana“.

Kao što je napisano u prvom pasusu, „The Mandalorian“ je sve podigao na još viši nivo i drastično unapredio.

Ovaj space western je vizuelno i muzički još bolji nego što je bio u prvoj sezoni. Naš Mando u punoj mandalorianskoj opremi deluje zaista impresivno, ali i zastrašujuće, i odaje taj neki samurajski vajb. A još pride će kasnije i dobiti jednu veoma moćno oružje za blisku borbu.

 

The Mandalorian Star Wars baby Yoda Grogu Ahsoka Tano Luke Skywalker Ratovi zvezda

 

Tu je naravno i uvek slatki bebi Joda, koji je još umiljati, tvrdoglaviji i nestašniji nego pre, i znaće da uvuče Manda u neprilike.

Meni su se posebno dopala dva detalja u drugoj sezoni „The Mandalorian“, koja smatram i ključnim za uspeh serije.

Prva je povezanost skoro svake epizode druge sezone sa nekim događajem iz prethodne. Mando i bebi Joda će posetiti mnoge lokacije iz prve sezone i videti kako su posledice njihovih akcija uticale na sadašnja dešavanja, a srešće i mnoge stare znance, kojima će ponovo trebati pomoć, a koji će i sami pomoći našem dvojcu, kao i one koji će im odmoći (Grif Karga, dr. Peršing, Kjuil, Peli Moto, Kara Djun, Fenek Šand, Migs i mnogi drugi).

Drugi detalj je vezan za mnoge nove likove koji su se pojavili u seriji, a što će posebno predstavljati poslasticu za one koji su veliki ljubiteli Star Wars serijala, koji znaju o ovom univerzumu ne samo iz filmova, već i iz nekih drugih medija, kao što su legendardni Boba Fet, mandalorijanska ratnica Bo-Katan, Kob Vant…jedno od najvećih iznenađenja je definitivno susret Manda i nekadašnjeg padawana (učenika) Anakina Skajvokera/Dart Vejdera, Asoke Tano. Ta epizoda je posebno zanimljiva.

 

The Mandalorian Star Wars baby Yoda Grogu Ahsoka Tano Luke Skywalker Ratovi zvezda

Rozario Doson je super ispala u roli Asoke

 

Naravno, najveća poslastica se krije u poslednjoj epizodi, kada će se na kraju pojaviti jedan legendardni džedaj…ne bih da vam otkrivam puno, reći ću samo da se njegovo ime rimuje sa „Vuk Skajnjujorker“, šššš…. a i kada vidite kako se završava epizoda, i najgrublja muškarčina će pustiti suzu.

Gluma je i dalje na vrhunskom nivou. Pedro Paskal je odličan kao Mando, i zaista uspeva da pokaže puno toga, kako kada ima šlem, tako i kada je bez njega. Ono što sam napisao u recenziji prve sezone i ovde stoji:

“Mando…Pedro Paskal uopšte nije imao lak zadatak, morate priznati. Stalno je morao da nosi kacigu (lice mu vidimo samo u flešbekovima vezanim za njegovo detinjstvo, a kao odraslog samo na par sekundi u jednoj sceni), a pritom je njegov junak zamišljen kao čovek od malo reči. I pored svega, mislim da je jako dobro izneo svoju ulogu sa svojim Klint Istvud/Džon Vik/samuraj pristupom. Kroz njegove pauze u odgovorima, uzdahe, govor tela, mislim da može da se oseti namera da se predstavi junak koji, koliko god da se trudi da stoički podnosi sve, sa druge strane ima teškoće da se uzdrži od emocija besa, straha, tuge, pa i razočaranosti.”

 

The Mandalorian Star Wars baby Yoda Grogu Ahsoka Tano Luke Skywalker Ratovi zvezda

Bebi Joda je i dalje sladak…ali i dalje komplikuje život Mandu…

 

Odmah za Paskalom je Đankarlo Espozito kao kriptični negativac(?) Mof Gideon, koji je pokupio dosta simpatija za svoju rolu, kao i Rosario Doson, koja nam je dala uvid u neku smireniju i zreliju Asoku Tano (pogotovo ako se setite serije “Clone Wars”, sve vam bude jasno 😀 ), a ne zaboravimo ni odličnog Temuera Morisona kao Bobu Feta.

I pored toga što je Džon Favro napisao sve epizode, a reditelji (kao i prošli put) bili raznoliki, kvalitet epizoda nije opadao.

Koliko je “The Mandalorian” kvalitetna serija, dovoljan je dokaz da je „Dizni“ dao zeleno svetlo da se urade čak tri spinofa (spinoffs): “The Book of Boba Fett”, “Rangers of the New Republic” i “Ahsoka”. Ne znam za vas, mene posebno interesuje kako će ispasti prvi i treći naslov.

Sve u svemu, ako niste pre ovoga gledali seriju „The Mandalorian“, sada vam je prava prilika da započnete. A fanovi Star Wars univerzuma verujem da očekujem sa nestrpljenjem treću sezonu. 🙂

 

The Mandalorian Star Wars baby Yoda Grogu Ahsoka Tano Luke Skywalker Ratovi zvezda

Kako da ne dočekate treću sezonu posle ovakve završnice druge?

 

A da, sada će i saznati pravo ime bebi Jode. 😀

 

A ti, dragi čitaoče, da li si već počeo da gledaš seriju “The Mandalorian”? 🙂

 

 

The Mandalorian website

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: TV show

Broj sezona : 1 (osam(8) epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 30-40 minuta

 

Tags:

Vožnja života

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

„Vožnja života“ – Robert Ajger

 

Ljudi su, izgleda, imali velika očekivanja od Roberta “Boba” Ajgera i njegovog biznis/CEO-memoara “Vožnja života”. Imao sam i ja. Imao sam neki neobjašnjivo dobar predosećaj u vezi ove knjige. I zato sam se maksimalno trudio da izbegnem čitanje bilo kakvih (kako domaćih, tako i stranih) recenzija knjige, dok je i sâm ne pročitam. Kad god se odlučim da nešto recenziram, trudim se da ne dozvolim sebi da potpadnem pod uticaj (tj. impresije) drugih o nečemu. Želim da jednostavno opišem stvari onako kako ih doživljavam.

Što se tiče knjige (nadalje ću koristiti ovaj izraz, da “ne šetam” između izraza memoari/biografija/biznis) “Vožnja života”…drago mi je da me osećaj nije prevario. 🙂

Generalno važi neki (balkanski) stav da svi oni koji su pri ili na vrhu hijerarhije neke kompanije (CEO, CMD, COO, president, VP, Head manager, tast, tetka, mama, gazda Jova)… njima je milina, sve potaman, nerealne plate, razni benefiti, privatni avioni, žurke, poznanstva. Kao što to odlično znamo, mi (balkanski narodi) imamo taj prirodni talent da imamo odgovore i rešenja za sve… na primer, vaš komšija Ljubomir možda radi kao v.d. zamenika pomoćnika saradnika asistenta glavnog kuvara u lokalnom restoranu (jer mu tast drži taj isti restoran) i ekspert je za treću nemačku ligu u lokalnoj kladionici, ali on “provereno” zna kako se vodi reprezentacija, kako da reši političku situaciju u zemlji (a što da ne i regionu, a sigurno bi imao i koji savet da dâ Bajdenu ili Merkelovoj), provereno zna sastave svih vakcina i gde su otišle pare sa zadnja tri tendera. More, da njemu date da bude CEO kompanije “Volt Dizni” (Walt Disney) u trenutku kada se kompanija nalazila u velikoj krizi…sve bi sredio za, brat bratu, šest meseci najviše, zar ne?

Sa druge strane, kada bi prosečnog balkanskog CEO-a (za prosečnog CEO-a uzimamo u obzir ljude koji imaju neko konkretno obrazovanje, zaista naporno rade, pošteni su i opstaju bez upliva političkog ili kriminalnog miljea i nameštaljki i imaju bar 50 zaposlenih…dakle nekih…*broji na prste*… nekih 17 CEO-a) pitali da preuzme “Volt Dizni” u vreme krize, ne bih isključio da bi se njih 90% u trenutku preznojilo i postavilo pitanja poput “a jel’ moram baš ja…”, “sigurno smem da napišem bilo koji iznos za platu…” i “znači, garantujete mi da privatno zdravstveno ukljčuje i BILO KOG PSIHIJATRA I PSIHOTERAPEUTA PO MOM IZBORU BEZ OBZIRA NA CENU…”

Malo smo se našalili, sada idemo ozbiljno…

 

Robert Ajger Fortune

 

Pre dolaska na čelo “Diznija”, Robert će nas prvo provesti kroz svoje početke u kompaniji “ABC”, gde je počeo sa radom 1974. godine, sa samog dna hijerarhijske lestvice (kao supervizor studija…dolazi prvi, odlazi zadnji sa posla). Vredno je radio i učio od ljudi oko sebe, pa je, nekih 10 godina kasnije dogurao i do pozicije zamenika direktora “ABC Sports”. I baš u tom trenutku je “ABC” prodat za 3.5 milijardi dolara kompaniji “Kapital Sitis Komjunikejšns” (Capital Cities Communications). Naravno, preuzimanje od strane druge kompanije nikada nije bezbolan proces. Dešavaju se razne promene, zaposleni se brinu da ne ostanu bez posla ili ostanu bez prilike za napredak. Robert se dosta „lomio“, ali je ipak pristao da ostane u kompaniji, i kasnije je postao direktor za „ABC Entertainment“, u okviru novoformirane „Cap Cities/ABC“ kompanije.

Ubrzo je na scenu stupila 1995. godina, kada je „Dizni“ (na čelu sa Majklom Ajznerom, koji je uveliko vodio kompaniju od 1984. godine) pokazao interesovanje da kupi „Cap Cities/ABC“, što se i desilo 1996. godine (vrednost kupovine – 19 milijardi dolara). Robert Ajger je već imao finu reputaciju kao direktor u „Cap Cities/ABC“ i Majkl Ajzner je namerovao da Roberta zadrži po svaku cenu u „Dizniju“. I tako je već 1999. godine Robert postao drugi čovek „Diznija“ i tesno sarađivao sa Majklom.

Međutim, odbor “Diznija” u narednim godinama je bio sve nezadovoljniji radom Majkla Ajznera, i na kraju im je, sredinom prve decenije 21. veka, prekipelo. Majkl je morao da ode, i morao je da dođe neko spolja, sposoban za inovaciju i biznis. Jedini kandidat unutar kompanije je bio upravo Robert, ali da li je odbor spreman da dâ poverenje čoveku koji je pet godina bio desna ruka osobi koju su upravo „najurili“?

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

 

Posle mnogo natezanja, odlučeno je da Robert Ajger postane CEO „Diznija“. Pozicija koju je (prilično uspešno) držao narednih 15 godina.

I ako je do te 2005. godine bio Robertov drmusavi uspon, od tog trenutka je krenula njegova prava “vožnja života”, pravi rolerkoster.

Od samog početka Robert je morao da se uhvati u koštac sa mnogobrojnim izazovima. Na stranu što je sada bio odgovoran za čitavu armiju zaposlenih (prema izveštaju iz 2019. godine, za „Dizni“ je radilo 223.000 ljudi), već je morao da drastično „osveži“ kompaniju, koja je zapala u krizu. Njegov prethodnik, Majkl Ajzner, je zaista uspeo da izvadi „Dizni“ iz blata i učini ga dominantnom medjskom silom 90-ih, ali izgleda da Majklova (pomalo arogantna) narav i blaga paranoja nisu mogli da iznesu „Dizni“ u 21. vek (što se pogotovo videlo na finansijskom stanju kompanije).

Robert je morao da ima drugačiji pristup. Mudriji, taktičniji, hrabriji…i riskantniji.

I uspeo je u tome. Zahvaljujući Robertovim poslovnim potezima, “Volt Dizni” je postao moćna medijsko-zabavna sila kakvu znamo danas.

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

 

Pomirio je “Dizni” i “Piksar” (Pixar). Postao je dobar prijatelj sa Stivom Džobsom (za razliku od odnosa Ajznera i Džobsa, koji je bio, blago reći, neprijateljski). Uspeo je i da ubedi Džobsa da mu proda „Piksar“ (što je smatrano nemogućom misijom), i time uspeo da vrati u život „Dizni Animacije“ (do tada je „Piksar“ ubedljivo dominirao kvalitetom filmova), a Džobs je postao deo odbora.

Ajk Perlmuter je bio misteriozan čovek i tvrd orah, koji je bio prilično vezan za svoju kompaniju. Međutim, Robert Ajger je verovao u nepresušan potencijal koji bi došao akvizicijom Ajkove kompanije. U leto 2009. godine, Robert je uspeo u svojoj nameri. Superherojski „Marvel“ je kupljen za 4.24 milijarde dolara.

Tokom 2011. je postavio temelje, a 2016. otvorio ogroman Diznijev rezort u Šangaju.

Mada je Džordž Lukas znao da mu je lakše da se odrekne oba bubrega nego svoje „LucasFilm“ imperije, ipak je bio zabrinut ko će očuvati njegovu „Ratovi zvezda“ (Star Wars) zaostavštinu. Mada je ovo bio riskantan potez, Robert i „Dizni“ su, posle prilično natezanja, uspeli da ugrabe i „LucasFilm“ za 4.05 milijardi dolara. Franšiza „Ratovi zvezda“ je bila njihova.

A nije da ni običan ni poslovni svet (a pogotovo regulatorna tela) nije pažljivo pratio borbu “Diznija” i “Komkasta” (Comcast) oko preuzimanje kompanije „FOX“ (21st Century Fox). U ovom napetom i iscrpljujućem procesu, nekako je pobedio „Dizni“. Kupili su „FOX“ za 71.3 milijarde dolara.

Uspešne akvizicije, transformacije raznih procesa unutar same kompanije, uvođenje novih tehnologija i rast profita, omogućili su (sada već 70-godišnjem) Bobu da se polako povlači iz vođstva „Diznija“ i da se više usmerava na rad u odboru, kreativne procese i savetničku ulogu (ne, nije da je odbor želeo da ga najuri, izgleda da je čovek sâm procenio da je najbolje povući se dok si na vrhu), a posle može da nađe zanimaciju u nekoj drugoj kompaniji ili da pokrene svoju, a može i da uživa u penziji (ipak je, po nekim procenama, Bob sada „težak“ oko nekih 400 miliona dolara).

E sad, da li je „Vožnja života“ ništa drugo nego hvalisanje Boba Ajgera šta je kupio „Diznijevim“ parama i kako je on zbog toga mnogo kul lik?

 

Robert Ajger

Da, jesam mnogo kul, i vi to odlično znate…

 

Daleko od toga.

Ovde sam vam izneo samo neke činjenice o Bobu Ajgeru koje možete pronaći i na internetu.

Značaj knjige „Vožnja žviota“ leži u nekim drugim stvarima koje su njoj napisane.

Poput Bobovog viđenja nekih ljudi sa kojima je radio, od kojih je učio zanat, sa kojima je bio u sukobima, od kojih je naučio neke važne poslovne (a i životne) lekcije, poput Runa Arledža, Majkla Ajznera, Pitera Marfija, Majkla Ovica, Ruperta Mardoka, Stiva Džobsa, Džordža Lukasa i mnogih drugih.

Ili serija, filmova, animiranih naslova, kvizova, dokumentaraca i sportskih dešavanja kojima je Bob, tokom svog rada kako u „ABC“, tako i „Dizniju“, dao „zeleno svetlo“ za realizaciju…od kojih su neki ostvarili veliki uspeh, neki prosečan, a neki su bili i prilično razočarenje i Bob je morao da snosi odgovornost.

Tu su i priče gde je Bob morao da balansira između različitih timova, upravnih odbora i mnogih uticajnih ljudi.

A ni akvizicije „Piksara“, „Marvela“ ili “LukasFilma” nisu bile med i mleko. Bob je morao da pronađe načine da suptilno i taktički inkorporira u „Dizni“ ove kompanije, tako da se one ne osete „progutane“ ili samo još jedna stavka u „Diznijevom“ portfoliju, već da i dalje imaju i izvesnu dozu samostalnosti u svom radu i zadrže svoje male „kompanijske kulture“ (company culture)…a sa druge strane i da odbor bude miran. Jer akvizicija velikih kompanija ne znači automatski profit, već (u početku) i finansijski gubitak i veliki rizik, jer ako ubrzo nemate uspešne projekte, stvari mogu samo poći nizbrdo. A ni „Diznilendi“ (Disneyland) nisu baš jeftini za održavanje, zar ne? 😀

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

 

Bob je morao da donosi kako lepe, tako i teške poslovne odluke koje su se ticale zaposlenih. Da otpusti one koji su pravili probleme, da nekima pruži priliku da dostojanstveno napuste kompaniju, a neke i da ohrabri i unapredi. Da daje zvanične izjave da gde slavi uspehe, ali i gde kritikuje neprimerena ponašanja.

Razmišljao je u jednom trenutku i o ozbiljnijoj karijeri u politici (možda je i mudrije što je odustao od te ideje).

Morao je da pronalazi način da balansira između „ABC“ i „Diznija“ i svog porodičnog života (nije mu bilo lako).

Ali, jedan od najbitnijih zadataka Boba Ajgera, bio je da pronađe načine da modernizuje „Dizni“.

Gledajući gde se „Dizni“ danas nalazi, rekao bih da je Bob uradio dobar posao, zar ne? 🙂 Mislim da bi se finansijsko odeljenje (sa sve odborom) složilo sa ovim (za vreme Bobove „vladavine“, vrednost „Diznija“ je skočila sa 47 na 257 milijardi dolara).

„Vožnja života“ je prilično dobro i kvalitetno, a opet jednostavno napisana knjiga, koja se čita lako i brzo. Ono što je posebno interesantno, jeste da imate osećaj (tj. bar sam ja tako doživeo) da je Bob pisao ovu knjigu bez preteranog upliva svog Ega i potrebe za hvalisanjem. Iako je napisana lično (logično), ima priličnu dozu, da tako kažem, „neutralnosti“ ili bolje reći objektivnosti, pogotovo za period kada je Bob bio u „ABC“ i početnim godinama „Diznija“. To bih možda mogao da pripišem Bobovoj skromnoj prirodi, tome što je radio prilično stresan posao, a i što je prošlo dovoljno godina da sada, sa neke vremenske distance, može objektivnije da proceni kako svoje (i dobre i loše) postupke, tako i postupke svojih saradnika.

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

 

Ono što mogu da vas posavetujem, jeste da držite olovku ili neki marker uz sebe dok čitate „Vožnju života“. Bob nije smarao sa preteranim „prosipanjem“ svojih mudrosti, ali ćete naići na delove gde je delio svoje stavove kako da vodite sebe i druge u nekim situacijama (vođstvo iliti leadership u pravom smislu te reči). Ono što je zanimljivo, jeste da je Bob na kraju knjige ( u poglavlju „Dodatak“) bukvalno izdvojio te iste kratke pasuse sa svojim stavovima koji se već nalaze u knjizi (mislim da sam ih već bio sve podvukao u prethodnim poglavljima, tako je bila malo komična situacija za mene). Zaista su „zlata vredni“ jer sumiraju nekih njegovih skoro 45 godina iskustva… a i olakšao vam je da ih ne tražite po celoj knjizi. 😀

Kada sam završio sa čitanjem, pogledao sam kako se kotira Bobova „Vožnja života“. Izgleda da se najvećem broju ljudi zaista dopala. Čistih pet zvezdica na Amazonu, čak 4.41/5 na Goodreadsu (koji inače je prilično surov u ocenama), na Audible-u 4.8/5Bil Gejts preporučuje ovu knjigu…rekao bih da su ovo prilično lepe ocene (baš ne verujem da je svih dvesta i kusur hiljada zaposlenih „Diznija“ pojurilo na ove sajtove da namerno daje petice 😀 ).

 

WD logos

 

„Vožnja života“ zaista zaslužuje apsolutnu preporuku. Odlična biznis knjiga puna korisnih lekcija, prožeta skromnim tonom autora. Bez obzira da li ste na početku svoje karijere, ili uveliko imate iza sebe radnog staža, vodite tim od pet ili 55.000 ljudi, ovo je knjiga koju trebate da imate u svojoj biblioteci.

Bob je čovek za vreme čijeg je upravljanja „Dizni“ iznedrio hitove, poput „Cars“, Ratatouille“, „WALL-E“, „Up“, “Toy Story 3”, “Toy Story 4”, “Monster University”, “Frozen”, “Inside Out”, “Zootopia”, “Coco”, “The Lion King (2019)”…a tu su i novi Star Wars and “Marvel” filmovi…i ne zaboravimo fenomenalnu seriju “The Mandalorian”. I naravno, njihovo najnovije (moćno) čedo – Disney+.

Bob bi imao ponešto pametno da nam kaže, zar ne? 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, kako ti doživljavaš Bobovu “vožnju života”? 🙂

 

 

Sajt kompanije “Walt Disney”

Korporativna biografija Boba Ajgera

Book price (bookstores in Serbia): Finesa | Vulkan | Delfi

 

Tags:

Knjiga o groblju

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

„Knjiga o groblju“ – Nil Gejmen

 

Nil Gejmen je uvek rado viđen gost na ovom blogu. Do sada smo se sa njime družili kroz njegov klasik „Američki bogovi“ i neverovatno zabavnu „Nordijsku mitologiju“. Ali, sada ćemo, za promenu, da zaronimo u jedan neobično bajkoviti (i blago uvrnuti) svet…čija se radnja najvećim delom dešava na jednom groblju u blizini malog grada. Dobro došli u svet još jednog zanimljivog Gejmenovog dela – „Knjiga o groblju“.

Radnja nas zatiče u trenutku kada Čovek zvani Džek (nadalje ćemo ga zvati samo Džek) ubija na spavanju jednu porodicu…osim njenog najmlađeg člana, bebice koje je tek prohodala. Da li vođena nekom višom silom ili nečim drugim, beba je ispuzala iz svoje kolevke i odtapkala iz kuće. Ubrzo je Džek pojurio za bebom, ali se, iz nekog misterioznog razloga, bebin trag izgubio na lokalnom groblju. Misteriozni ubica Džek nije ispunio svoju misiju do kraja, i morao je da nestane u senkama.

Bebin trag se izgubio na groblju iz jednostavnog razloga…bebu se od ubice sakrili stanovnici groblja – duhovi! Međutim, šta sada duhovi da rade sa bebom, koja je pogotovo prirasla za srce (pokojnom) bračnom paru Ovens. Posle priličnog dugog (i urnebesnog) većanja „stanovnika“ groblja, na kraju je odlučeno, uz blagoslov Gospe na Sivcu (koja bi, prema nekom tumačenju, mogla da simboliše Anđela Smrti), da beba postane stanovnik groblja, a da duhovi pronađu način da mu pomognu kroz odrastanje. I tako su Ovensovi usvojili bebu, i nadenuli joj ime Niko. Niko Ovens.

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

 

I tako naš Niko odrasta groblju, pod nadzorom duhova, bez skoro ikakvog dodira sa (živim) svetom. Ali, da li je Niku Ovensu suđen ovakav život? Da li će se putevi Nika i misterioznog ubice Džeka ponovo ukrstiti? Zašto je Nikova porodica uopšte morala da nastrada? Saznaćete u ovoj izuzetno hvaljenoj knjizi. 🙂

„Knjiga o groblju“ je podeljena na osam poglavlja i imaju prilično „epizodan karakter“, iako su (logično) povezane. Svako poglavlje prati Nikov život na groblju u periodu odrastanja (od svega kada je imao par meseci, pa sve do trenutka kada je napunio 15 godina),njegovo učenje o svetu koji ga okružuje, kao i prilično neobičnim (i mističnim) avanturama koje ga prate.

Ispostaviće se da život na groblju i nije tako tih i dosadan kao što smo mislili ( znam, znam, i meni je ovo čudno zazvučalo). Niku društvo prave prilično urnebesni stanovnici (tj. duhovi), koji su „stari“ (tj. pokojni) od po nekoliko decenija, pa do nekoliko vekova (a pojedinci izgleda od možda i po koji milenijum), svako sa svojim životnim pričama, stavovima i „bubicama“. Tu je i njegov mentor, misteriozni i ćutljivi Sajlas, koji, iz nekog razloga, može slobodno da napušta groblje (što duhovi, tj. pokojnici ne mogu), kao i da se po potrebi materijalizuje, i prilično je nevoljan da priča o svojoj prošlosti (fanovi imaju različite teorije o Sajlasu, od toga da je nekada bio zli vampir, do toga da je možda jedno od otelotvorenja Smrti), kao i gospođica Lupesku (koja je, u stvari, vukodlak), koji uče Nika kako neke životne lekcije, tako i neke mistične veštine (poput da privremeno iščezne ispred ljudi ili da im utiče na snove).

Ali, iako je Niko svestan da ne sme često da napušta groblje, to ne znači da nije imao povremeno interakciju sa „živima“, kao što je period kada je kratko vreme probao da pohađa školu (Niko, inače, mnogo voli da čita), ili stekao drugaricu Skarlet. Ali, ni ti trenuci nisu prošli bez problema po Nika.

A tu je i pitanje misterioznog Džeka i tajne koja se krije iza Nikove nastradale porodice…

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

 

Ako ste mislili da je ovo neka dosadna, bajkovita priča, grdno ćete se prevariti. Iako su ovo avanture deteta (a kasnije i tinejdžera), ovde se dosta provlači i ozbiljnih, mračnih motiva, kako vezanih za stanovnike groblja, tako i za neke stanovnike obližnjeg gradića.

Kao što sam spomenuo, knjiga ima prilično „epizodan“ karakter. Svaki dan sam čitao po jedno poglavlje i uživao sam u ovom laganom tempu čitanja. Ali, ovih 250 strana može da se pročita, naravno, i mnogo brže, pogotovo jer je knjiga napisana tako jednostavno, a opet „gejmenovski“. 😀

Ono što je isto jedan od, da tako kažem, zaštitnih znakova Gejmenovog stila pisanja, jeste i veliko (a nekada i samo suptilno) korišćenje mitoloških detalja (i osoba). Tako da možete biti uvereni da će se ti detalji naći i u ovoj knjizi. Na primer, da li je Džek „običan“ profesionalni ubica…ili možda nešto više?

Koliko je „Knjiga o groblju“ odlično književno delo, govore razne nagrade koje je osvojila (Hugo, Njuberi, Karnegi i Lokus). Zanimljivo je da je na ovom izdanju knjige (koje uključuje i ilustracije) radio nagrađivani ilustrator Kris Ridl, koji je i osvojio nagradu Grinvej za ovo izdanje knjige. A pride je „Knjiga o groblju“ osvojila i nagradu za najbolju audioknjigu. 🙂

I ne samo to, mnogi poznati pisci fantazija su hvalili ovo delo:

Ovom knjigom je potvrdio ono što sam i mislio – Nil Gejmen je književni genije“ – Džejms Herbert

Bilo mi je žao što kao mlađi nisam mogao da pročitam i čitam iznova ovu knjigu, a sada žalim što je nisam napisao“ – Gart Niks

Ovo je najbolja Gejmenova knjiga“ – Dajana Vin Džouns

Ne baš klasični (standardno kolegijalni) hvalospevi književnih kolega, složićete se. 🙂

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

 

Što se ovog bloga tiče, Nil Gejmen ima 100% učinak sa pohvalama, tri od tri knjige (za sada ne računamo „Nikadođiju“, davno je pročitana ^^). Meni „Knjiga o groblju“ nije njegova najbolja knjiga, ali to ne znači da nije sjajna, baš naprotiv! Meni samo možda blagu prednost imaju „Američki bogovi“ i i „Nordijska mitologija“. 🙂

Summa summarum, „Knjiga o groblju“ je odličan naslov za sve generacije (ali zaista za sve), i stvarno bi bila šteta da je preskočite. A ljubitelji Nila Gejmena, ako je slučajno niste pročitali (ako vas ima takvih 😀 ), znate šta vam je činiti. 😉

 

A ti dragi čitaoče, šta misliš, šta se na kraju desilo sa Nikom Ovensom? 🙂

 

 

Sajt Nila Gejmena

Instagram | Facebook

Book price (bookstores in Serbia): Laguna | Delfi | Vulkan | Makart

 

Tags:

Rođeni ste bogati

 

Rođeni ste bogati Bob Proktor You were born rich Bob Proctor novac money

„Rođeni ste bogati“ – Bob Proktor

 

„Zig Ziglar bi mogao biti majstor motivacije, Mark Viktor Hansen (Chicken Soup for Soul) majstor priče, Entoni (Toni) Robins može biti guru ličnog razvoja, ali Bob Proktor je majstor razmišljanja (mišljenja). Bob Proktor sakuplja misli kao što je Imedla Markos sakupljala cipele. Povezuje ih zajedno u izvrsne nizove: jedna misao logički vodi do sledeće dok ceo metod ne bude iskonstruisan.“

Ovaj „citat“ se često vezuje za Boba Proktora, tvorca (za mnoge) kultne knjige „Rođeni ste bogati“ (You were born rich). Mada je, tokom svoje karijere, napisao solidan broj knjiga, 90% ljudi koji su čuli za Boba Proktora će odmah da pomisle na knjigu kojom ćemo se danas baviti.

Za one koji ne znaju, Bob Proktor je kanadski autor knjiga iz oblasti samopomoći, koji izgleda isto (sedo) zadnjih 40 godina. Ako ga niste videli na nekom Youtube kanalu, onda ste ga možda videli u čuvenom (ali i kontroverznom) dokumentarcu „Tajna“ (The Secret), koji se bavi temom koja uvek izaziva polemike, a to je „zakon privlačnosti“, čiji veliki zagovornik u svojim knjiga (i seminarima) je upravo Bob Proktor.

Činjenica je da je Bob Proktor bio (a i dalje je) dosta kritikovan zbog tog svog potenciranja „zakona privlačnosti“ (mnogi ga smatraju i ekspertom za ovu oblast, tj. ovaj „zakon“), i da ljude time dovodi u zabludu da će sve rešiti „zakon privlačnosti“. Iskren da budem, mislim da je veći problem to što ljudi ne razumeju kako funkcioniše „zakon privlačnosti“, i da on se ne aktivira samo pozitivnim razmišljanjem i pasivnošću. No, o tome nekom drugom prilikom.

Sve i da je Bob Proktor osoba koja smara sa „zakonom privlačnosti“, čini mi se da možda to uopšte nije centralna tema knjige „Rođeni ste bogati“.

 

Rođeni ste bogati Bob Proktor You were born rich Bob Proctor novac money

 

Ovu relativno kratku knjigu (oko 150 strana i krupniji font), naš ekspert Bobiška je podelio na 10 oblasti:

  • Novac i ja
  • Koliko je dovoljno
  • Vi stvarate slike o sebi
  • Pustite i prepustite sudbini
  • Očekujte izobilje
  • Zakon vibriranja i privlačenja
  • Oni koji rizikuju
  • Oštrica brijača
  • Ne razmišljajte u suprotnom smeru
  • Vakuumski zakon prosperiteta

 

Kroz ovih 10 poglavlja, Bob će sa nama deliti svoja razmišljanja, detalje iz prošlosti, neke svoje (poslovne) događaje, kao i neke životne anegdote i priče.

Ali ko je „zvezda“ ovih poglavlja? Novac, „zakon privlačnosti“, Bob, vreme koje ćete potrošiti na ovu knjigu? 😀

Po meni, mislim da je „zvezda“ ovih poglavlja naš način razmišljanja (iliti da upotrebim staru srpsku reč, mindset).

Vidite, iako biste najradili želeli da kažete da je ovo još jedan u nizu likova koji prodaje maglu sa motivacijom (jedna bitna napomena: u jednom trenutku će Bob Proktor krenuti da priča o polisama životnog osiguranja i njihovom značaju i imaćete osećaj kao da će se ova knjiga odjednom svesti samo na to da vas Bob ubedite da uzmete polisu. Izdržite tih nekoliko pasusa, posle se Bob vraća u normalu 😀 ), dok čitate ovu knjigu, imate nekakvu čudnu, a istovremeno i poznato vam ohrabrujuću vibraciju od nekud. Razlog je jednostavan. Bob Proktor je kao mlad pročitao legendardnu knjigu „Misli i obogati se“ Napoleona Hila, i on se kune u ovu knjigu i smatra da mu je ona skroz promenila život (realno, knjiga jeste sjajna i sa razlogom je klasik). A kasnije mu je mentor tokom napredovanja bio i čuveni Erl Najtingejl. Ono što je inspirisalo kako Najtingejla, tako i Boba Proktora, jeste jedna čuvena fraza koju su čuli od Napoleona Hila, ali koja je, realno, oduvek bila sa ljudskim rodom.

 

Rođeni ste bogati Bob Proktor You were born rich Bob Proctor novac money

 

Postajemo ono o čemu razmišljamo.

 

I ovo je prvenstveno fokus knjige „Rođeni ste bogati“. Stav da ne možemo da imamo materijalno (a ni duhovno) bogatstvo dok ne promenimo svoj način razmišljanja i svoj stav prema sebi.

Verovatno ste do sada pročitali dosta knjiga na ovu temu i mislite da će ova knjiga imati onaj „već viđeno“ osećaj. I ja sam to pomislio na prvu loptu, ali, kako sam odmicao sa stranama, malo-malo, uzmem i podvučem po neku rečenicu. Da se povremeno podsetim.

Ali, ovde nisu samo misli i priče. Bob Proktor je ubacio i par jednostavnih tehnika koje možete da probate, vezane za način razmišljanja, vizuelizaciju ili zapisivanje svojih vizija (posebno je zanimljiva vežba koja objašnjava da nije poenta reći da želite puno novca, već i KOLIKO TAČNO novca želite, a da ima smisla).

Podeliću ovde par zanimljivih misli iz ove knjige (koje sam podvukao), razmislite i vi o njima:

 

Rođeni ste bogati Bob Proktor You were born rich Bob Proctor novac money

 

Većina ljudi koji ne uspevaju da sakupe dovoljno novca da žive stilom kojim bi želeli su isti oni ljudi na koje veoma lako utiču mišljenja drugih ljudi.

Morate početi da shvatate da je sadašnje stanje vašeg bankovnog računa, vaše prodaje, vašeg zdravlja, vašeg društvenog života, vašeg položaja na poslu itd, ništa drugo do fizička manifestacija vašeg prethodnog načina razmišljanja. Ako iskreno želite da promenite ili poboljšate svoje rezultate u fizičkom svetu, morate promeniti svoje misli i morate to uraditi odmah.

Većina religija propoveda da je Bog odgovoran za sve što je stvoreno na ovom svetu i u potpunosti bih se složio sa ovom rečenicom. Međutim, kao ko-stvaraoci, ljudska bića moraju da snose odgovornost za ONO što Bog stvori u njihovom životu.

Počnite upravo tu gde jeste – izgradite sliku onoga što želite a onda radite kao da ste to već dobili. Da se izrazim malo drugačije: „Radite onako kako bi radila osoba kakva želite da postanete“

Nevolja sa onim ljudima koji ne uspevaju da postignu ono što žele nije u tome što nemaju sposobnosti da to učine, nego u tome što nemaju dovoljno vere sadržane u principu „pustite i prepustite sudbini“…

Ali, ono što hoću dobro da upamtite jeste da, iako je Duh suština vašeg bića, on se nikada neće manifestovati u oblik ili u sliku bez vaše pomoći. Tako oni ljudi koji sede i ništa ne rade, govoreći „Bog će se pobrinuti za mene“ samo sebe zavaravaju. Jer pošto je istina da Bog pomaže onima koji pomažu sebi, sledi da vi uvek morate uraditi svoj deo da biste pokrenuli kreativni proces.

 

Bob Proctor Bob Proktor

Bob Proktor

 

I još mnoge druge pametne misli se nalaze u knjizi „Rođeni ste bogati“. Ako mislite da je ova knjiga samo prazna priča o motivaciji ili „zakonu privlačnosti“, ponovo pročitajte prethodni pasus/misao (namerno sam ga podvukao i drugi deo podebljao). Poenta je da vaš pozitivan stav i razmišljanje mora da prati i odgovarajuća akcija. Ali ne u odnosu „95% pozitivno razmišljanje – 5% posto akcija“ (što najčešće svi radimo, a onda se čudimo zašto nema rezultata), već moramo malo da damo više „gasa“ na akciju. A ne da odugovlačimo (ili da upotrebim jedan stari srpski glagol, prokrastiniramo) sa preduzimanjem radnji. Bilo kakva vizija (i vizuelizacija) bez akcije je samo sanjarenje. Ovako, bar krenete u neku akciju (sa pravom vizijom), pa šta bude…bar će nešto biti, zar ne? 🙂

Kao što sam spomenuo, knjiga je relativno kratka. Iako je Bob mislilac i filozof („Bolje da kažemo, kenjMFHMFMVHMMMMM!*TUP!*“-prim.podsdvesti kojoj je u poslednjem trenutku stavljena krpa u usta i ponovo zaključana u podrum), knjiga uopšte nema neku takvu „težinu“ i lako se čita.

E sad, kakav zaključak izvući? Knjiga jeste dobra, u smislu da ima puno lepih i pametnih (i primenljivih) misli. Čovek bi u moru današnjih knjiga mislio da ovu može i da preskoči. Ali, mislim da je klasik sa razlogom i da vredi da je pročitate nekom prilikom, ako ništa da malo imate pozitivniji stav prema novcu (koliko god bilo moderno i očekivano shvatanje da ga svi želimo, isto tako je činjenica da veliki broj ljudi sa jedne strane želi novac, a sa druge strane ima negativa uverenja o istom, i to prilično „koči“ ljude). A sve i da ne poželite da kupite (ili pročitate) knjigu „Rođeni ste bogati“, ono bar uzmite i zapišite ovih par misli što sam izdvojio za vas (a i za sebe). 🙂

Ja sam se „lomio“ jedan duži period da li da uzmem i pročitam ovu knjigu, i drago mi je što sam to uradio, meni je opravdala svoju cenu i vreme uloženo u nju.

 

Dragi čitaoče, knjiga „Rođeni ste bogati“ počinje ovom rečenicom: „Svako ljudsko biće je rođeno kao bogataš samo što je većina ljudi privremeno bez dovoljno novca!“ Da li misliš da u tome ima neke istine? 🙂

 

 

Sajt Boba Proktora (Proctor Gallagher Institute)

Instagram | Facebook

Book price (bookstores in Serbia): Finesa | Vulkan

 

Tags:

Farenhajt 451

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

„Farenhajt 451“ – Rej Bredberi

 

Kada sam završio sa čitanjem knjige Reja Bredberija, „Farenhajt 451“, nisam bio siguran da mogu, kao mnogi, da joj tako lako dodelim laskavu titulu „remek-delo 20. veka“. Da li to znači da je knjiga loša? Daleko od toga! Ali, da biste nekoj knjizi dodelili ovakvu titulu, potrebno je, bar po meni, da bude ispunjeno nekoliko uslova.

Neko će možda reći da sam prestrog prema pokojnom Bredberiju i da treba da uzmem u obzir da se knjiga originalno pojavila 1953. godine, ali jako dobro znamo da prošlost (tj. prethodni vekovi, tj. tadašnja „ograničenja“) nije relevantan faktor za nastanak odličnih dela.

Međutim, ono gde definitivno trijumfuje „Farenhajt 451“ nad milionima drugih književnih dela, jeste ideja, tj. premisa knjige.

Negde u (budućoj) Americi, leta Gospodnjeg 2049. godine (jedna zanimljivost: kada se originalno pojavila knjiga, budućnost je bila smeštena mnogo godina ranije), Gaj Montag je ponosni vatrogasac. Spašava iz požara kuce i mace, ima blistav osmeh i svake godine se slika za kalendar seksi vatrogasaca koji od uniforme nose samo šlem i za čime žene (iz nama muškarcima, jelte, nejasnog razloga) uzdišu, stenju i vrište kao pomahnitale…

…osim što nije takva situacija 2049. godine. Idemo ispočetka…

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Negde u (budućoj) Americi, leta …(premotaćemo unapred)… je ponosni vatrogasac. Kao i svakom vatrogascu, njegov osnovni zadatak je da spaljuje kuće (dobro ste pročitali), po potrebi sa sve ljudima u njima (i ovo ste dobro pročitali), koje kriju knjige (da, da, i ovo ste dobro pročitali). Pored tako „zanimljivog“ zanimanja, naš junak Gaj je oženjen (nema dece) i vodi prilično rutinksi život u toj sjeb…ovaj, čudnoj budućnosti.

I tako, jedne večeri, naš Gaj se vraća sa posla i upoznaje mladu komšinicu Klarisu, čiji otvoren um i prilično liberan način razmišljanja ga istovremeno i iznenađuju i zbunjuju (s obzirom da okruženje rigorozno sankcioniše takav slobodan način razmišljanja). Međutim, Gaja počinje sve više da intrgira Klarisin stav prema životu i ljudima (biti u sadašnjem trenutku, pomirisati cvet, posmatrati zvezde, biti otvoren u komunikaciji, otkrivanje detalja o svojoj porodici), da je počeo da se raduje ovim susretima sa svojom mladom komšinicom. Ali, ako ste očekivali avanture nestašne komšinice i komšije vatrogasca…moram da vas razočaram, jer Gaj ubrzo saznaje da je Klarisa nestala i oseća da nešto nije u redu sa njenim „nestankom“. I ne samo to. Klarisa je, svesno ili nesvesno, ubacila u njega „crva“. A to je preispitivanje sebe, svog načina razmišljanja i pogleda na svet

No, život ide dalje…i tako jedne večeri, dok je pripremao jednu kuću punu knjiga za spaljivanje, Gaju su se dogodile dve neverovatne stvari. Prvo, krišom je uzeo jednu knjigu i sakrio je kod sebe (što je već krivično delo, i kazna je najčešće smrt). I drugo, žena koje je tu živela, je odbila da napusti svoj dom, i  sama se zapalila sa sve knjigama pred vatrogascem. Uzdrman, Gaj se vraća kući, a zatim pokušava od svoje žene Mildred da sazna da li je ona čula šta se desilo sa Klarisom, na šta ona kaže da je načula da je Klarisa stradala u nekoj nesreći, a njena porodica se odselila.

Gaj oseća da mu, od svega izdešavanog, više nije dobro i pada u krevet, i naglas se razmišlja da prestane da bude vatrogasac, što prestravljuje njegovu ženu, koja ne želi da ostane bez svoje TV porodice (o tome malo kasnije).

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Kao da situacija nije dovoljno komplikovana, a Gaju u posetu stiže njegov šef, kapetan Biti. Ovaj (naoko odmereni a opet prepredeni) čovek kao da predoseća koji bi mogao da bude razlog Gajevog „razboljevanja“, pa polako počinje, kao nehajno, da priča kako i zašto su knjige izgubile svoju vrednost, kako je napredak tehnologije doneo svoje prednosti, kako se uloga vatrogasaca vremenom promenila i ostale „edukativne zanimljivosti“… a usput je i Gaja „podsetio“ da svaka knjiga koja se nađe kod vatrogasca mora da se preda u roku od 24 sata, inače će knjiga biti spaljena od strane kolega… sa sve kućom tog vatrogasca… a verovatno i samim vatrogascem.

Ubrzo potom, Gaj shvata da ne može više da krije, pa otkriva svojoj ženi da već neko vreme sakuplja i krije knjige u njihovom domu, i da bi trebali da uzmu da ih pročitaju, i da vide kakve se to misli kriju u njima. Međutim, njegova žena uopšte nije oduševljena tom idejom i plaši se posledica ovakve radnje, a još više da ne izgubi svoj stil života i svoju TV porodicu. U prevodu, njegova Mildred je izgubljen slučaj.

Gaj se tada setio setio starog Fejbera, nekadašnjeg profesora književnosti (iz perioda kada knjige nisu bile zabranjene) i odlučuje da ga poseti i da pokuša da sazna pravu istinu, šta se desilo sa knjigama, a i svetom. U početku oprezan i skeptičan (ipak je Gaj vatrogasac), profesor Fejber ubrzo shvata da je Gaj jedna od retkih osoba koja je počela da misli svojom glavom i preispituje istinu koja mu je servirana…drugim rečima, na putu je da „progleda“.  I tu nastaje jedan savez, koji će život Gaja Montaga da promeni iz korena… a postojaće i cena koju će morati da plati zbog svog izbora…

Spomenuo sam na početku da je najveći adut knjige „Farenhajt 451“ ideja o tome u kom pravcu bi moglo da završi naše društvo. Najporaznija stvar je što je moderno društvo već debelo ugazilo u „Farenhajt 451“. Mediji (u dosluhu sa političarima) dominiraju, manipulišu i ispiraju mozak narodu, serviraju mu jeftinu i nekvalitetnu zabavu i time mu skreću misli, cenzurišu slobodu misli, kao i kreativno i nekonvencionalno razmišljanje (otud spaljivanje knjiga), šire dezinformacije i…ovaj, shvatate već („Bogami, tanak led, već ulaziš na moju teritoriju…“-prim.podsvesti). Zvuči vam poznato? Zar mi već nemamo sličnu situaciju kada su u pitanju mediji i njihov kvalitet? Inače, u jednom davnom intervjuu, Bredberi je izjavio da je napisao „Farenhajt 451“, ne da bi predvideo budućnost (gde bi se recimo spaljivale knjige ili narod živeo skroz zaslepljen i izmanipulisan), već da bi je sprečio.

U kom pravcu se moderno društvo kreće zadnju deceniju („Pre će biti, zadnje dve-tri decenije…“-prim.podsvesti), stiče se utisak da je Bredberi pre predvideo budućnost, osim ako se ljudi „ne probude“…ili bolje reći, opamete…ili pre reći, krenu da se edukuju?

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Elem, „Farenhajt 451“ krije nekoliko zanimljivih koncepta.

U jednom trenutku sam spomenuo „TV porodicu“ (iako se pojavljuje u samo par događaja, značaj „TV porodice“ je, po meni, toliko veliki da ga moram spomenuti). Moram vam reći da, iako mi nije delovao najjasnije ovaj koncept iz opisa u knjizi, stekao sam utisak da je to nešto prilično uznemirujuće, pogotovo ako uzmemo ovaj današnji svet, gde su se ljudi (i bez korone) prilično otuđili jedni od drugih (čak i u okviru samih porodica pod istim krovom) i više se okrenuli formama digitalne zabave. „TV porodica“ predstavljena neki koncept gde gledaoci imaju nekakvu „uživo“ (live) interakciju sa…pa…ovaj…gomilom fiktivnih likova. Vi razgovarate sa tim izmišljenim ljudima, delite svoje priče sa njima, pratite njihove živote i slično…a mogu i vaši prijatelji (tipa, dvoje-troje) da dođu kod vas i da zajedno učestvujete. A što više imate tih „TV zidova“ (koji bukvalno porkiju ceo zid…otuda jelte, police sa knjigama nemaju poentu), možete sve više da učestvujete u njihovim životima (a izgleda i oni u vašim), što vam dođe kao neka…uh, premium pretplata i privilegije/bonusi koji se otključavaju.

Zašto je „TV porodica“ ovde toliko zastrašujuća? Iz nekoliko razloga (spomenimo bar četiri). Prvo, služi kao element (suptilne) socijalne kontrole i stvaranja poslušnosti. Drugo, „TV porodica“ stvara iluziju da je vreme provedeno sa njima uvek idealno, što bukvalno „tera“ ljude da svoje emocije usmere ka virtuelnom, jer je tamo uvek sve super (jedna vrsta droge), dok vaša „prava, realna porodica“ nije uvek idealna. Pod tri, ne razmišljate da li je sve zaista u redu sa vama i svetom (na primer, zašto Montagovi nemaju dece i da li su svesni da se populacija smanjuje, zašto Mildred ne može da se seti gde je prvi put srela Gaja, kao i da li su svesni da je njihova država na pragu katastrofalnog rata, koji se narodu servira kao „brzi rat“ koji će se završiti pobedom za 48 sati). I pod četiri, služi vam kao bekstvo od realnosti, a i sebe (Gajevo viđenje Mildredinog predoziranja lekovima). I tu je još mnogo razloga.

U prevodu, zamislite uvrnuto bolestan i glup rijaliti („To barem nije teško“-prim.podsvesti), spojen sa dnevnikom i ko zna čim, pritom je interaktivan i vi pred njim provodite ceo bogovetni dan (krenete redom Netflix+HBO+Amazon Prime+DisneyPlus+video igre+pornografija+Kitchen24+TopShop+bog-te-pita-šta), gde konstantno manipulišu vama, i pri tom debelo plaćate za tu uslugu. I onda to na kvadrat. Iskreno se nadam da medijski moguli ne čitaju knjige i ne dobiju neke bolesne ideje (mada je „Farenhajt 451“ već ekranizovan, tako da moje saučešće kako mojoj, tako i budućim generacijama ). Prilično uznemirujuće.

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Znate kako (u našem vremenu) neke vatrogasne stanice imaju pse, koji služe u traganju za povređenima ili žrtvama požara? E pa, 2049. godine simpatične kuce su zamenjene jezivim mehaničkim psima (koji više ne tragaju za žrtvama požara) kojima kroz telo kola otrov i struja, koji mogu da namirišu desetine hiljada ljudi i da neumorno tragaju za njima, a iz usta mogu u sekundi da izbace nekavu iglu punu narkotika i na licu mesta onesposobe (i ubiju žrtvu), a sve praćeno jezivim režanjem. Ono, meni zaista nije frka da gledam (a i zevam ili prespavam) horor filmove (kakvi bre vampiri, alieni i predatori 😀 ), ali zbog moje bujne mašte, malo sam se naježio kada sam zamislio kakve bi to mogle biti mehaničke zveri. Naravno, mehaničke zveri, u stvari, simbolišu kontrolu naroda od strane vlasti, kao i mogućnost kako tehnologija može da postane izvitoperena i opasna.

Verujem da će vam biti zanimljivo da i sami probate da protumačite psihološke profile likova iz ove knjige, pogotovo Gaja Montaga, Mildred, kapetana Bitija, Klarise i Grejndžera. Videćete o čemu govorim…

„Farenhajt 451“ ima tri poglavlja, tj. dela („Ognjište i davždenjak“,  „Sito i pesak“ i „Sjaj plamena“), kao i „Pogovor“ (kratak, ali zanimljiv). Knjiga ima nekih 200 strana i relativno brzo može da se pročita. Mada je, moram da priznam, meni išlo sporije čitanje, nekako, kao da mi stil pisanja i način odvijanja radnje nisu preterano „legli“. Naravno, ovo je samo subjektivan osećaj, ali i mene je iznenadilo, s obzirom na zanimljivu temu, da je nisam pročitao u cugu, već sam često pravio pauze i po nekoliko dana između čitanja. Ko će ga znati…

Ovo delo Reja Bredberija se često citira i smatra se da je dalo dosta inspiracije filmskoj kinematografiji, pogotovo za za futurističke (sci-fi) filmove. Meni je momentalno upalo u oči koliko je film „Ekvilibrijum“ bio inspirisan ovom knjigom, što je i sam režiser potvrdio (i tek sada vidim koliko sam zaista kratku recenziju napisao za jedan od mojih omiljenih filmova -.- ).

Filmske ekranizacije ovog romana nisam (još) gledao, ali sam čuo podeljena mišljenja (izgleda su svi očekivali mnogo više od filmova).

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

Majkl B. Džordan (desno) kao najsvežija verzija Gaja Montaga

 

Zanimljivost: za naslov romana, Rej Bredberi je dobio inspiraciju iz informacije da na negde 451 Farenhajta (oko 232 stepena Celzijusa) papir počinje da gori sam od sebe (naravno, ova brojka nije apsolutna i varira…jer zavisi i od vrste papira 😀 ).

Zanimljivost 2: iako se smatra klasikom, knjiga je kroz svoju istoriju bila i prilično osporavana i kritikovana.

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

Rej Bredberi

 

Sve u svemu, „Farenhajt 451“ meni nije remek-delo, ali je definitivno klasik sa svojom idejom. Mislim da bi bilo šteta da propustite da ga pročitate i da onda ocenite gde se mi nalazimo u odnosu na taj (nadajmo se alternativni) svet iz 2049. godine.

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li ti se čini da mi već živimo jednu vrstu „Farenhajta“? 🙂

 

 

Book price (bookstores in Serbia): Laguna | Delfi | Vulkan | Makart

 

Tags:
LinkedIn
Share
Follow by Email
RSS
en_USEnglish