Slagalica života

 

Slagalica života Džim Ron Jim Rohn The five major pieces to the life puzzle

„Slagalica života“ – Džim Ron

 

Da li znate šta je zajedničko Toniju Robinsu, Marku Viktoru Hansenu, Džeku Kenfildu, Brajanu Trejsiji i T.Harv Ekeru? Ako je neko pomislio na skoro recenziranu knjižicu “Misliš stvaraš”…pa, delimično bi bio u pravu, ali to nije sada toliko bitno. Pretpostavljam da znate da se iza gorepomenutih imena kriju neki od najuspešnijih, autora, motivacionih govornika i preduzetnika modernog doba. E pa, svi oni za svoj uspeh bi mogli da zahvale gospodinu Džimu Ronu… u stvari, oni su i javno to priznali, pogotovo Toni Robins, kome je ovaj čovek bukvalno promenio život i omogućio mi da koliko-toliko skapira slagalicu života.

Ko je (bio) Džim Ron? Dečko sa farme, rođen 1930. godine. Shvatio je da koledž nije za njega, pa je počeo da radi u Sirsu (Sears), i mada je ostvario neki napredak u karijeri, osećao je da tapka u mestu. Živeo je sasvim prosečan život… dok nije upoznao Džona Erla Šofa, uspešnog biznismena i motivacionog govornika, koji je ubrzo postao Džimov mentor. Uz njegovo vođstvo i savete, Džim Ron je drastično napredovao u svom životu, i posle i sam postao uspešan biznis i motivacioni govornik. Bio je veoma tražen da govori na raznim događajima, drži seminare i šta sve ne. Očigledno da je nešto uspeo u životu, ako je u trenutku njegove smrti (2009. godine) iza njega ostalo bogatstvo u vrednosti od 500.000.000 dolara, a gorespomenuti ljudi su mu zahvalni za njegove savete.

 

Slagalica života Džim Ron Jim Rohn The five major pieces to the life puzzle

Ako mu nisu podigli bistu za života, ono morali su bar spomenik dvae’st metara u visinu…

 

Možda ste imali prilike da slušate Džima Rona na Youtube-u (ako niste, topla preporuka). Šmekerski old school glas, šarmira publiku svojim mislima i humorom, ima neka “snaga” u glasu. Ali, ono što je zanimljiva konstatacija i što ćete možda primetiti, jeste da on nije tipičan motivacioni govornik i, što se sada kaže, lajf kouč. On ne pripada (sada malo karikiram, ali nekada pomislim da je zaista ovako, iz nekog mog iskustva) onim ljudima koji neprestano govore drugima (bukvalno ih bombarduju) “kako su divni, kako su oni ogromnog neiskorišćenog potencijala, kako mogu da budu šta god požele, kako su oni neverovatna divna božanska bića” – ovo (jako često) ima za posledicu da se ljudi osete uzbuđeno i očarano (što često pomešaju sa motivacijom i inspiracijom), ali ubrzo taj entuzijazam splasne i ništa ne čine. Ne pripada ni drugoj kategoriji koja ima stav “ako želite uspeh/ljubav/sreću, morate da radite ovako tačno korak po korak kako sam rekao/napisao, jer vidite da sam ja uspešan i samo ako me kopirate ćete uspeti” – ovo često može da zbuni ljude, jer možda nemaju potreban materijal/uslove da isprate navedene korake, a često ih može obeshrabriti i ako neki korak ne dâ rezultat koji su očekivali, što ih može obeshrabriti. (Napomena: nije mi namera nikoga ko ima ovakve pristupe uvredim ili ismejem, i ove metode mogu dati velike rezulatate, ali mora da se zna i kako koristiti ove metode da pomognu ljudima.)

  Pristup Džima Rona je drugačiji. On vas nekako navodi da stavite prst na čelo i zaista se zamislite zašto činite to što činite. Ali, on vam to priča nekako…zdravorazumski i logično, da se prosto zapitate “zaista, on ne govori ništa revolucionarno, ali zašto zaista ne postupam u skladu sa onim što u dubii duše jesam?” Poslušajte/pogledajte par snimaka, videćete o čemu pričam.

Sličan pristup se nalazi i u njegovoj knjizi “Slagalica života”, koja je podeljena na pet poglavlja (delova slagalice života):

  1. Filozofija
  2. Stav
  3. Aktivnost
  4. Rezultati
  5. Stil života

Svaki od ovih delova slagalice vas lagano uvodi u priču i navodi na razmišljanje. Kada priča o ličnoj filozofiji, on ne govori ni o čemu drugom nego o našim ličnim (ispravnim ili pogrešnim) vrednostima koje formiraju naš stav prema svetu i životnim izazovima. A naš stav je ništa drugo do zbir naših (kvalitativnih i kvantitativnih) aktivnosti. A u skladu sa našim aktivnostima se stvaraju i srazmerno proporcionalni rezultati, a ti rezultati su upravo stil života kakav vodimo.

Kada malo bolje razmislite, ovo je sasvim jednostavno i logično, zar ne? Slagalice 4 i 5 su posledice, a 1, 2 i 3 su uzroci tih posledica.

 

Slagalica života Džim Ron Jim Rohn The five major pieces to the life puzzle

 

Kada bi neko pitao šta je životna filozofija Džima Rona, to je verovatno njegova izreka:

“Da bismo imali više, moramo najpre biti više”.

Što znači, da možete imati mnogo više u životu nego što imate sada jer možete postati više nego što sada jeste.

Ovde ću stati sa daljim objašnjenjem, iz prostog razloga što ćemo otići u jednu drugu temu, a ne recenziranje, što je tema ovog bloga. Samo ću vam reći da, po mom mišljenju, ova knjiga dosta može da vam da uvid zašto današnje “motivaciono govorništvo” i “lajf-koučing” (namerno su ovog puta pod navodnicima) za veliki broj ljudi izgleda kao prevara, “prodaja magle”…zato što u velikom broju slučajeva i jesu, jer nude instant-rešenja, jer preskaču neke faze koje ne bi trebale da se preskaču. Koga interesuje više na ovu temu, može da me lično kontaktira, za sada je dosta. 🙂

Šta je ono na šta “Slagalica života” još ukazuje? Neke stvari koje vam se neće dopasti, kao što je da ljudi uvek proklinju posledice, a “neguju” uzroke, umesto da ih promene (duboko u sebi znate da je ovo istina); da prošlost zaista treba da nam bude škola a ne zatvor; kako je u korenu svega disciplina (još jedna bolna istina); kako jeste lako preduzeti akcije i  promeniti život nabolje, ali je isto tako lako i ne preduzimati nikakve akcije da bi se život promenio nabolje; da mora svako da pronađe svoj odnos rada i odmora (u zavisnosti koliko uspeha želi); da osoba mora da radi i na sebi ako želi više (knjige, kursevi, seminari, razgovori sa uspešnim ljudima) i da mnogo toga može da se nađe besplatno ili po veoma povoljnim cenama (danas je ovo više nego ikada tačna činjenica). U stvari, ovde sam pročitao možda i neke od najboljih definicija (ne)uspeha:

 

NEUSPEH = ništa drugo do nekoliko pogrešnih procena koje ponavljamo svakog dana

USPEH = uspostavljanje nekoliko jednostavnih disciplina koje treba da praktikujemo svakog dana

 

Pogađa suštinu, zar ne? Lepo je pozitivno razmišljanje, afirmacije, vera, optimizam (i veoma je neophodno, to bez daljnjeg), ali bez preuzimanja akcije i discipline, to je samo zavaravanje sebe i trošenje sopstvenog vremena.

 

Slagalica života Džim Ron Jim Rohn The five major pieces to the life puzzle

 

Mislim da će vam posebno biti interesantan peti deo slagalice (stil života). On govori o tome kako stil života ne zavisi (toliko koliko mislimo) od našeg bogatstva („AHEM! Iznenadio bi se šta sve mogu da ostvarim sa par miliona dolara što ne mogu sad!“-prim.podsvesti), koliko od našeg stava i naših vrednosti. I dok težimo tom bogatstvu, ne treba da imamo stav „biću srećan onda kada zaradim toliko i toliko“. Ne! Budite srećni sada! Poenta sreće je u sadašnjem trenutku! Budite vi srećni i kada postanete „nešto više“, ali bitno je da sreću otkrivate i sada u skladu sa svojim mogućnostima.

Zaključak poprima malo ozbiljniju notu, a to je vezano za „zonu komfora“ i kako mislimo da imamo vremena da ostvarimo svoje snove. Da, imamo vremena, ali te zalihe su ograničene, pa zato da li imamo luksuz da odugovlačimo? Mislim da će vas ovih par strana malo prodrmati.

Kao što vidite, nikakva komplikovana filozofija i terminologija, čist zdrav razum (“…koji je ljudski rod negde izgleda zaturio?”-prim.podsvesti). Nekada su odgovori na mnoga kompleksna pitanja mnogo jednostavnija nego što mislimo, zar ne?

Sve u svemu, ideja je da težimo onome što želimo da postanemo, a rezultati stižu kao posledica toga.

Na oko stotinu strana se kriju sve ove mudre i zdravorazumske misli. Stil pisanja je neverovatno lagan za čitanje, da imate osećaj kao da razgovarate sa Džimom Ronom (ako ste čuli njegov glas, možete onda da ga “ubacite” u ovu knjigu za kompletan utisak).

 

Slagalica života Džim Ron Jim Rohn The five major pieces to the life puzzle

 

“Slagalica života” definitivno ide na onu moju čuvenu “Policu”, što je dovoljan kompliment od mene (kao što znate, jako, jako malo knjiga iz ove oblasti ide kod mene na tu policu). Mislim da zaista vredi čitanja, pa čak i podvlačenja (ako to radite sa ovim knjigama). Neće vas “napaliti” kao mnoge knjige na ovu temu, već će vas više naterati da malo promislite o svojim ličnim vrednostima i gde bi trebali da promenite pristup.

Inače, Džimu Ronu se pripisuje jedna od najboljih izreka (motivational quote) koju sam čuo na temu kako nije dovoljna samo motivacija, već osoba mora da promeni i svoj način razmišljanja da bi se nešto promenilo:

 “Motivacija sama po sebi nije dovoljna. Ako imate idiota i onda uzmete da ga motivišite, sada imate motivisanog idiota.”

  Po meni, genijalno objašnjeno! 😀

 

A ti, dragi čitaoče, da li si ti uspeo da složiš neke delove slagalice života? 🙂

 

 

Sajt Džima Rona

Cena knjige: Finesa | Delfi | Leo Commerce | iLearn.rs | Mikro Knjiga

 

 

Tags:

Coach Carter

 

Coach Carter Samuel L Jackson

„Coach Carter“

 

Okolina (veoma) često voli da nam određuje (ili je možda bolja reč, kroji) sudbinu na suptilne načine. Često su to u pitanju i nama najbliži ljudi. Ubeđuju nas da su takve okolnosti, okruženje, život, ljudi, država, politika, da “ne talasamo” i slično. Da se prilagodimo onome što je oko nas, ako želimo neku šansu da nešto (koliko-toliko) ostvarimo u životu. Loše je ako nam to govore da nam naude, da nas obeshrabre i unište nam snove. Ali, mislim da je gore ako zaista veruju da je ispravno to što nam govore.

I mi poverujemo u to što nam kažu. Znate, ako vas od rane mladosti ubeđuju u nešto, vi odrastete u uverenju da je to istina. A posle, kad odrastete, onda vas (šira) okolina uzme pod svoje, pričajući vam slične priče.

Ali, dešava se da se (iznenada) pojavi neka osoba neka koja odstupa od okoline svojim shvatanjima. Počne da vam govori da (možda) nije problem u vama, već u sistemu koji je loš i koji ne podstiče razvoj i boljitak ljudi, iz Bog zna kojih razloga (često je u pitanju politika ili novac…najčešće oboje… ili nedostatak istog). I da, uz disciplinu i trud, možete da postignete mnogo više nego što ste mogli i da zamislite. Mnogo više nego što je okolina mogla da zamisli…

 

Coach Carter Samuel L Jackson

Da, momci i ženske, priča o meni…

 

Ken Karter (“Coach Carter”) je dobio ponudu da preuzme posao košarkaškog trenera u srednjoj školi “Ričmond” u istoimenom gradu u Kaliforniji. Gospodin Karter je ostavio traga u ovoj srednjoj školi kao košarkaš, tako da se može reći da poznaje košarku. A pošto je odrastao u ovom kraju, zna i kako se ovde živi. Ne baš sjajno.

Đaci ove gimnazije su, u najvećem broju, Latino, Hispano ili Afro-Amerikanci. Njihove porodice su prilično siromašne i mogu da im pruže samo elementarne uslove za život. Policija baš i ne zalazi puno u taj deo grada (uopšte u to područje). Dominiraju bande. Dilovanje droge. Ne baš inspirativno okruženje, složićete se.

A ni škola nije ništa bolja. Profesori nisu motivisani, a izgleda da ih i ne tangira ako im neki đaci brišu sa časova. A i direktorka je digla ruke od toga da će stvari biti bolje.

Ali, za jednu grupu klinaca, postoji jedan mali izduvni ventil. A to je košarka. Grupa srednjoškolaca koja voli da igra košarku i dobra su ekipa. Ali su gubitnička ekipa (imaju baš, baš, baš malo pobeda). I to je Ken Karter primetio. Kao i da su veoma bezobrazni, nekulturni, arogantni (“Znaš li ti ko sam ja, tebra!?”) i nedisciplinovani.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

I zato je Ken Karter tim klincima ponudio jednu vrstu (individualnog) ugovora. Ali, ne baš ugovor kakav biste očekivali. On je njima obećao da će ih naučiti kako da zaista igraju košarku (i pobeđuju, pride), pod uslovom da igrači:

  • redovno prisustvuju predavanjima (nema više bežanja sa časova)
  • sede u prvim redovima na časovima
  • nose košulje i (mogu i najjeftinija) odela na dane kada se održavaju utakmice
  • obraćaju se jedni drugima, a pogotvo treneru, sa „gospodine“ (sir), u znak poštovanja
  • da održavaju ocene na niovu 2.3 ili C+ (recimo, neka jača trojka kod nas)

Naravno, košarkaška ekipica gleda trenera Kartera kao da je pao sa kruške, čak pokazuju i prilično neprijateljski i agresivan stav prema njemu. Ali, pošto im je trener (bukvalno) pokazao da sa njim nema šale, počeo je da ih uči (veoma bolnoj) disciplini.

Međutim, postoji razlozi zašto su ovi momci takvi kakvi jesu (ne baš definicija idealne dece i članova komune). Imaju oni svoje probleme, koji se ne protežu samo na ekonomske situacije u njihovim porodicama. Mnogi od njih se susreću sa porodičnim i životnim dramama (poput kapitena tima, koji se lomi između trudne devojke i potencijalne košarkaške karijere; ili momka koji je prilično agresivan i uvučen u svet kriminala jer ne zna za bolje; ili momka kome nije lako zato što je belac u tom okruženju). A tu je i sin Kena Kartera, koju napušta elitnu školu (i tamošnji košarkaški tim) i prelazi u srednju školu „Ričmond“ zbog njegove velike želje da ga njegov otac nastavi trenirati (na šta mu ovaj stavlja do znanja da ni po čemu neće biti prvilegovan…i zaista nije bio, čak su mu postavljeni i veći izazovi nego drugim igračima).

Međutim, Ken Karter, pored svoje discipline, ima i veru u ove mlade ljude. On veruje da oni nisu propalice kojima je jedina nada za preživljavanje da uspeju (njih par procenata) da dobiju košarkašku stipendiju ili da krenu putem kriminala i nadaju se da ih neko neće ubiti. On veruje da svi trebaju da dobiju priliku da budu akademski obrazovani, i da igranje košarke nije jedino za one koji su samo u tome dobri, već da je igranje košarke privliegija akademski obrazovanih ljudi.

U prevodu, on smatra da deca u ovoj srednjoj školi nisu retardirani debili ili glupi kao tocila, i da ne zaslužuju da budu tretirani kao takvi.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

I polako, promene se naziru u timu. Nižu se pobede za pobedama, što kulminira osvajanjem jednog lokalnog školskog turnira. Oni postaju neke vrste zvezda u svom kraju i svi ih gotive, i đaci i profesori. Postaju arogantni.

I tu nastupa šok i razočarenje trenera Kartera u tim.

Mada su delovali (koliko-toliko) disciplinovani na terenu, van njega su i dalje bili Bože te sakloni. Počevši od toga što su iskrali posle turnira i otišli na žurku (i ponapijali kao majke, čak i dobri sin Karter), do trenerovog saznanja da nisu ispunili jedan bitan aspekt ugovora.

Ocene. Vidite, jedan od uslova je bio da profesori šalju treneru Karteru izveštaje o učinku njegovih igrača na časovima (prisustvo, ocene i slično). U početku je profesere bolelo uvo za to, ali kasnije su pod njegovim pritiskom počeli da mu ih šalju.

Osim dvojice-trojice, svi su imali jako loše ocene (ispod dogovorenog) ili nisu ni bili na časovima.

I to su krili od svog trenera, iako je dogovor bio drugačiji.

I tada se trener Karter odlučio na radikalan potez.

Stavlja katanac na košarkašku salu…bukvalno.

Srednja škola „Ričmond“ do daljnjeg neće učestvovati na prvenstvu, a svoje igrače je smestio u biblioteku. Dok ne poprave ocene, neće igrati košarku. Igrači su ogorčeni, smatraju da im trener Karter uništava živote.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

Ovo je dovelo do skandala, koji su i mediji propratili. I dok su akademski krugovi pozdravljali odluku trenera Kartera da je obrazovanje ispred sporta, škola i njeni profesori (kao i ostatak grada) su se okrenuli protiv Kena Kartera. Odakle njemu pravo da, u istorijskom uspehu ove gimnazije u košarci, zabrani svojim igračima da igraju da bi učili. Pa zar je on debil!? Što je najgore, ovo su pomislili ljudi od kojih nikada ne biste to očekivali… a to su bili, ni manje ni više, nego roditelji tih mladih košarkaša.

To je dovelo do čuvenog „saslušanja“ trenera Kartera pred školskim odborom kome su prisustvovali kako roditelji igrača, tako i ostali zainteresovani. I svi su napadali trenera Kartera što ne dozvoljava klincima da igraju, već ih „smara“ sa učenjem, za šta ovi momci nisu baš sposobni.

Da li je trener Ken Karter uspeo u svom poduhvatu, i kakva je sudbina snašla njega i mlade košarkaše, saznaćete ako odgledate film „Coach Carter“. 🙂

Za mene, ovo je bio sjajan film. I to iz mnogo razloga.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

Za početak, radnja. Ovo je u stvari, biografsko-dokumentarno-sportski film, rađen prema istinitoj priči o nekadašnjem košarkaškom treneru (a danas biznismenu) Kenu Karteru, koji je doneo odluku da zabrani utakmice svog tima dok ne poprave ocene. Preneti istinitu priču u film je izazovan zadatak, ali mislim da je ovaj film odlično uspeo u tome. Jako dobra kombinacija drame i porodičnog filma, sa primesama sporta.

Muzika se savršeno uklopila u radnju i period u koji je smešten film „Coach Carter“. Rep dominira, praćen R&B-em i hip-hopom, sa sve jakim muzičkim imenima. Poznavaoci ovih žanrova će, verujem, prepoznati imena poput Fabolous, Ciara, Kanye West, Van Hunt, DMX, Anthony Hamilton, Nina Sky, Akon, Avant, N.E.R.D, Black Eyed Peas, Tyrese i mnogi drugi… sve u svemu, odlično ukomponovane numere za ovaj film.

Gluma… malo je reći da je legendarni Samjuel Džekson odradio sjajan posao i definitivno je ovo jedna od njegovih boljih rola u karijeri i mislim da nema potrebe puno pričati o njemu i šta je on učinio za Holivud. Zanimljivo je da „Coach Carter“ bio filmski debi pevačice Ašanti (i to sasvim pristojan). On zvučnijih imena su tu i Rik Gonzales (možda ga prepoznajete iz serije „Arrow“) i Čening Tejtum (i sada sledi strasni gromoglasni uzdah žena širom planete……….da, evo ga). Sve u svemu, gluma je odlična.

Naravno, najmoćniji aspekt su univerzalne i snažne poruke koje ovaj film šalje. Neke od njih su, na primer:

Obrazovanju treba pružiti priliku i da (neka) deca nisu debili kao što ih okolina (pa i njihovi roditelji) smatraju

Ne treba da se plašimo i prilagodimo našim neprijateljima, već mi treba da vodimo „igru“

Poraz u nekim stvarima može, u stvari, biti velika pobeda ako se izvuku prave lekcije

Ne budite arogantni u svojim pobedama! I definitivno ne ponižavajte protivnika!

Samo zato što nam neko kaže da treba da odustanemo od nečega i da nećemo uspeti, ne znači da su i u pravu i da treba se predati! Neke stvari su u životu jednostavno test naše volje i posvećenosti.

– Ako ste deo tima, onda je i tim deo tebe. Sve delite zajedno, i lepe i ružne trenutke!

Naš najdublji strah nije da smo nesposobni, već da smo sposobniji nego što možemo da zamislimo, i da se mi u stvari plašimo našeg Svetla, a ne naše Tame. Ova poema Marijen Vilijamson (iako se često pripisuje Nelsonu Mendeli) je, po meni, jedan od najmoćnijih inspirativnih tekstova ikada napisanih.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

Nastavnice, mogu li do WC-a?

 

A tu je i još mnogo drugih divnih misli utkanih u film.

Ovaj film ima neku posebnu „težinu“. Nekako… nećete ga doživeti kao neki kliše inspirativno-motivacioni film… bar ga ja nisam tako doživeo. Ima nešto osnažujuće u ovom filmu. I zato preporučujem ljudima da pažljivo odgledaju. Svima. Nebitno je kako vam „ide“ u ovom trenutku u vašem životu. Imate probleme sa učenjem? Teškoće u karijeri? Dileme u vezi vaše sportske budućnosti? Nemate snage da se uhvatite u koštac sa porodičnim problemima? Ne znate da li možete da se oduprete siromaštvu? Odgledajte ovaj film. Možda će vam „Coach Carter“ dati neke odgovore. 🙂

Od mene preporuka. 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li si ti u svom životu sreo nekog takvog Kena Kartera? 🙂

 

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Film

Trajanje : 136 minuta

Tags:

Bendžamin Franklin – Prvi veliki Amerikanac

 

Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

„Bendžamin Franklin – Prvi veliki Amerikanac“ – Rodžer Berlingejm

 

Reći ko je danas “pravi veliki Amerikanac”…teško je da bi se mogao dati dobar odgovor. Naravno, mnogi bi krenuli (verovatno prvi Amerikanci) da nabrajaju muzičke i filmske zvezde (Tom Hanks možda?), predsednike, rijaliti zvezde, biznismene… neki bi se spustili malo na zemlju, pa bi možda rekli ime nekog naučnika, istraživača ili duhovnog vođe… a neki bi rekli da su pravi veliki Amerikanci oni kojima ne znamo imena, kao što su lekari, vatrogasci i ostali ljudi koji ih štite ili im omogućavaju lagodan život…da, teško je dati pravi odgovor…

Ali, odgovoriti na pitanje ko je “prvi veliki Amerikanac” bi možda bilo mnogo lakše (i ne, nije u pitanju Džordž Vašington)… pogotovo kada imate čoveka kome je (bukvalno) dodeljena istoimena titula. 🙂

 

Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

 

“Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac” je knjiga koja pokušava da nam dočara ko je bio taj bostonski klinac, koji je za dobar deo sveta ostao jedino upamćen kao jedan od tvoraca dokumenta poznatog kao “Deklaracija (o) nezavisnosti” (The Declaration of Independence) ili kao blesavi čikica koji je pustio zmaja (mislim na letećeg zmaja-igračku, a ne na nešto u prenesenom značenju 🙂 ) sa sve nakačenim ključićem i otkrio moć elektriciteta. Verujem da ga se mnogi sećaju u ovom izdanju. 🙂

Ne, ne… naš dragi Bendži je bio mnogo više od toga. Čitajući ovu biografiju, zapanjićete se spoznajom šta je sve radio i ostvarivao u svojim dvadesetim godinama (dok većinu ljudi u tim godinama mrzi i da odu do faksa na predavanje ili na posao), a i tada će misliti “Ma nemoguće, ovo ja ne bih sve stigao ni do četrdesete!”.

No, da krenemo redom…

 

Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

I’m sexy and I know it…

 

Bendži je rođen početkom 18. veka (tačnije, 1706. godine), kao petnaesto dete svoga oca Džošuaje (nije tada bilo konzola, interneta, Netflixa i društvenih igara, moje dame i gospodo, drugačije su se tada ljudi “zabavljali” 😉 ). Ovaj bostonski klinac je od malena pokazao da ne deli shvatanja (za njega) zaostale i učmale sredine. Pošto je bilo očigledno da za njega nije da bude pop ili da pravi sveće (a pošto se tada još nije znalo za Obilićev Venac, ulicu Strahinjića Bana ili “Beton halu”), on se već kao klinac motao po štampariji i otkrio svoje prve strasti – knjige i slovoslaganje za pripremu tadašnjih novina. I od tog trenutka, svet više neće biti isti za Bendžija, a ni za ljude koji će ga upoznati u njegovim nadolazećim godinama… pogotovo kada se preselio u FIladelfiju.

Teško je nabrojati čime se sve bavio i šta je sve uradio, ne samo za ljude u svom okruženju, već i za Evropu, kao i za celi svet.

Kroz knjigu “Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac”, videćemo (prvo) kakav je on bio kao ličnost, osoba. Svestran, čovek sa puno talenata (polimata, poput Da Vinčija), kreativan, odmeren (i sâm je govorio kako mu je trebalo vremena da shvati da nema koristi od impulsivnih reakcija), veoma načitan, šarmantan i prilično duhovit (a povremeno i sarkastičan) čovek.

A šta je sve uradio za života…a sve je krenulo od unapređivanja rada lokalne štamparije, do pisanja kratkih tekstova/primedbi pod pseudonimom Sajlens Dugud (Silence Dogood), gde se predstavljao kao sredovečna udovica i zabrinuti građanin. Onda se preselio u FIladelfiju i ostatak je istorija. Postao je vlasnik štamparije (The Pennsylvania Gazette), objavljivao čuveni almanah pod pseudonimom Dobričina Ričard (Poor Richard’s Almanack), koji mu je omogućio da širi svoja napredna viđenja sveta (ali i da isto tako nasmeje svoje čitaoce ili sabotira svoje rivale kroz humor).

 

Benjamin Franklin Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

 

Osnovao je “Društvo” (u početku znano kao “Kožna kecelja”), udruženje koje je okupljalo ljude koji su voleli da čitaju i da se usavršavaju u raznim oblastima, poput filozofije, matematike, medicine, opštih nauka, politike, ekonomije i slično, i čiji je cilj bio da pomognu ljudima u okolini svojim znanjem i idejama.

Bio je začetnik ideje o biblioteci koja bi se finansirala iz članarina i davala pristup samo članovima (i studentima… ali ne kao tipična javna biblioteka).

Došao je na čelo poštanske službe i izvršio drastične reforme, uveo poboljšano knjigovodstvo i nove pristupe u transportu (nije tada bio PostExpress i ostali luksuzi, već zajaši konja i eto te za sedam dana u Nišu), što je dovelo do toga da pošta prvi put od svog postojanja postane profitabilna (“…da se čovek zapita neke stvari, zar ne?”-prim.podsvesti).

Smatra se tvorcem gromobrana, staklene harmonike (muzički instrument), bifokalnih naočara, fleksibilnog urinarnog katetera… verovatno ste čuli i za Frenklinove peći (koje su proizvodile više toplote, a manje dima).

Proučavao je fiziku, biologiju, filozofiju, demografiju, meterologiju, bavio se uticajem temperature na provodljivost, proučavao more i brodove… mnoge od ovih oblasti je unapredio, i uvek je više bio praktičar nego teoretičar.

A tu je i njegovo učešće u tehnologijama odbrane gradova od napadača, kao i vojne taktike. I na kraju, politika. Mada veoma obrazovan i načitan, sebe nije smatrao preterano vrsnim govornikom (bolje mu je išla pisana reč). Ali, to ga nije sprečilo da nekoliko puta putuje do Velike Britanije, Francuske i drugih evropskih država, drži naučna predavanja, dobija počasne titule raznih univerziteta…

 

Benjamin Franklin Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

 

“Pa on još malo kao svetac”, neko bi pomislio/rekao. Daleko od toga! On jeste bio veliki inovator, ali daleko od savršene osobe. Mada se trudio da bude skroman, on je, ipak, stekao veliko bogatstvo. Kuća, nameštaj, odeća i aksesoari su uvek bili po poslednjoj modi, imao je sluge, kočije…

A tu je i njegov specifičan odnos sa suprugom Deborom (koju je mnogo voleo, ali čovek ne bi rekao da je tu bilo strasti, čak i za ono vreme), odnos prema deci i unucima. Videćemo i kako se ophodio prema prijateljima, a kako prema neprijateljima, kao i koje je pogrešne poteze vukao u životu (pogotovo u politici).

Ono zbog čega je knjiga “Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac” posebno interesantna, jeste u načinu pisanja. Pisac ove biografije (Rodžer Belingejm) se sve vreme trudio da zadrži objektivan pristup, bez nekog posebnog veličanja Bendžamina Franklina. Imate osećaj kao da gledate dokumentarni film o životu ovog neobičnog izumitelja, bez ikakvog Make America Great ili sličnog vajba. Stil pisanja je jednostavan, pun informacija, ali ne i suvoparan.

Sa svojih 150 strana, “Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac” je knjiga koju je šteta ne pročitati. Daće vam uvid u istoriju Amerike pre Amerike, život ljudi u 18. veku, poznatim ličnostima tog vremena kao i, naravno, značaja Bendžija Franklina za Ameriku, ali i svet. 🙂

 

A koje je tvoje mišljenje, dragi čitaoče, o Bendžiju Franklinu? 🙂

 

 

Više o Bendžaminu Franklinu

Cena knjige: Finesa | Delfi | Salon Knjiga

 

Tags: