Coach Carter

 

Coach Carter Samuel L Jackson

„Coach Carter“

 

Okolina (veoma) često voli da nam određuje (ili je možda bolja reč, kroji) sudbinu na suptilne načine. Često su to u pitanju i nama najbliži ljudi. Ubeđuju nas da su takve okolnosti, okruženje, život, ljudi, država, politika, da “ne talasamo” i slično. Da se prilagodimo onome što je oko nas, ako želimo neku šansu da nešto (koliko-toliko) ostvarimo u životu. Loše je ako nam to govore da nam naude, da nas obeshrabre i unište nam snove. Ali, mislim da je gore ako zaista veruju da je ispravno to što nam govore.

I mi poverujemo u to što nam kažu. Znate, ako vas od rane mladosti ubeđuju u nešto, vi odrastete u uverenju da je to istina. A posle, kad odrastete, onda vas (šira) okolina uzme pod svoje, pričajući vam slične priče.

Ali, dešava se da se (iznenada) pojavi neka osoba neka koja odstupa od okoline svojim shvatanjima. Počne da vam govori da (možda) nije problem u vama, već u sistemu koji je loš i koji ne podstiče razvoj i boljitak ljudi, iz Bog zna kojih razloga (često je u pitanju politika ili novac…najčešće oboje… ili nedostatak istog). I da, uz disciplinu i trud, možete da postignete mnogo više nego što ste mogli i da zamislite. Mnogo više nego što je okolina mogla da zamisli…

 

Coach Carter Samuel L Jackson

Da, momci i ženske, priča o meni…

 

Ken Karter (“Coach Carter”) je dobio ponudu da preuzme posao košarkaškog trenera u srednjoj školi “Ričmond” u istoimenom gradu u Kaliforniji. Gospodin Karter je ostavio traga u ovoj srednjoj školi kao košarkaš, tako da se može reći da poznaje košarku. A pošto je odrastao u ovom kraju, zna i kako se ovde živi. Ne baš sjajno.

Đaci ove gimnazije su, u najvećem broju, Latino, Hispano ili Afro-Amerikanci. Njihove porodice su prilično siromašne i mogu da im pruže samo elementarne uslove za život. Policija baš i ne zalazi puno u taj deo grada (uopšte u to područje). Dominiraju bande. Dilovanje droge. Ne baš inspirativno okruženje, složićete se.

A ni škola nije ništa bolja. Profesori nisu motivisani, a izgleda da ih i ne tangira ako im neki đaci brišu sa časova. A i direktorka je digla ruke od toga da će stvari biti bolje.

Ali, za jednu grupu klinaca, postoji jedan mali izduvni ventil. A to je košarka. Grupa srednjoškolaca koja voli da igra košarku i dobra su ekipa. Ali su gubitnička ekipa (imaju baš, baš, baš malo pobeda). I to je Ken Karter primetio. Kao i da su veoma bezobrazni, nekulturni, arogantni (“Znaš li ti ko sam ja, tebra!?”) i nedisciplinovani.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

I zato je Ken Karter tim klincima ponudio jednu vrstu (individualnog) ugovora. Ali, ne baš ugovor kakav biste očekivali. On je njima obećao da će ih naučiti kako da zaista igraju košarku (i pobeđuju, pride), pod uslovom da igrači:

  • redovno prisustvuju predavanjima (nema više bežanja sa časova)
  • sede u prvim redovima na časovima
  • nose košulje i (mogu i najjeftinija) odela na dane kada se održavaju utakmice
  • obraćaju se jedni drugima, a pogotvo treneru, sa „gospodine“ (sir), u znak poštovanja
  • da održavaju ocene na niovu 2.3 ili C+ (recimo, neka jača trojka kod nas)

Naravno, košarkaška ekipica gleda trenera Kartera kao da je pao sa kruške, čak pokazuju i prilično neprijateljski i agresivan stav prema njemu. Ali, pošto im je trener (bukvalno) pokazao da sa njim nema šale, počeo je da ih uči (veoma bolnoj) disciplini.

Međutim, postoji razlozi zašto su ovi momci takvi kakvi jesu (ne baš definicija idealne dece i članova komune). Imaju oni svoje probleme, koji se ne protežu samo na ekonomske situacije u njihovim porodicama. Mnogi od njih se susreću sa porodičnim i životnim dramama (poput kapitena tima, koji se lomi između trudne devojke i potencijalne košarkaške karijere; ili momka koji je prilično agresivan i uvučen u svet kriminala jer ne zna za bolje; ili momka kome nije lako zato što je belac u tom okruženju). A tu je i sin Kena Kartera, koju napušta elitnu školu (i tamošnji košarkaški tim) i prelazi u srednju školu „Ričmond“ zbog njegove velike želje da ga njegov otac nastavi trenirati (na šta mu ovaj stavlja do znanja da ni po čemu neće biti prvilegovan…i zaista nije bio, čak su mu postavljeni i veći izazovi nego drugim igračima).

Međutim, Ken Karter, pored svoje discipline, ima i veru u ove mlade ljude. On veruje da oni nisu propalice kojima je jedina nada za preživljavanje da uspeju (njih par procenata) da dobiju košarkašku stipendiju ili da krenu putem kriminala i nadaju se da ih neko neće ubiti. On veruje da svi trebaju da dobiju priliku da budu akademski obrazovani, i da igranje košarke nije jedino za one koji su samo u tome dobri, već da je igranje košarke privliegija akademski obrazovanih ljudi.

U prevodu, on smatra da deca u ovoj srednjoj školi nisu retardirani debili ili glupi kao tocila, i da ne zaslužuju da budu tretirani kao takvi.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

I polako, promene se naziru u timu. Nižu se pobede za pobedama, što kulminira osvajanjem jednog lokalnog školskog turnira. Oni postaju neke vrste zvezda u svom kraju i svi ih gotive, i đaci i profesori. Postaju arogantni.

I tu nastupa šok i razočarenje trenera Kartera u tim.

Mada su delovali (koliko-toliko) disciplinovani na terenu, van njega su i dalje bili Bože te sakloni. Počevši od toga što su iskrali posle turnira i otišli na žurku (i ponapijali kao majke, čak i dobri sin Karter), do trenerovog saznanja da nisu ispunili jedan bitan aspekt ugovora.

Ocene. Vidite, jedan od uslova je bio da profesori šalju treneru Karteru izveštaje o učinku njegovih igrača na časovima (prisustvo, ocene i slično). U početku je profesere bolelo uvo za to, ali kasnije su pod njegovim pritiskom počeli da mu ih šalju.

Osim dvojice-trojice, svi su imali jako loše ocene (ispod dogovorenog) ili nisu ni bili na časovima.

I to su krili od svog trenera, iako je dogovor bio drugačiji.

I tada se trener Karter odlučio na radikalan potez.

Stavlja katanac na košarkašku salu…bukvalno.

Srednja škola „Ričmond“ do daljnjeg neće učestvovati na prvenstvu, a svoje igrače je smestio u biblioteku. Dok ne poprave ocene, neće igrati košarku. Igrači su ogorčeni, smatraju da im trener Karter uništava živote.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

Ovo je dovelo do skandala, koji su i mediji propratili. I dok su akademski krugovi pozdravljali odluku trenera Kartera da je obrazovanje ispred sporta, škola i njeni profesori (kao i ostatak grada) su se okrenuli protiv Kena Kartera. Odakle njemu pravo da, u istorijskom uspehu ove gimnazije u košarci, zabrani svojim igračima da igraju da bi učili. Pa zar je on debil!? Što je najgore, ovo su pomislili ljudi od kojih nikada ne biste to očekivali… a to su bili, ni manje ni više, nego roditelji tih mladih košarkaša.

To je dovelo do čuvenog „saslušanja“ trenera Kartera pred školskim odborom kome su prisustvovali kako roditelji igrača, tako i ostali zainteresovani. I svi su napadali trenera Kartera što ne dozvoljava klincima da igraju, već ih „smara“ sa učenjem, za šta ovi momci nisu baš sposobni.

Da li je trener Ken Karter uspeo u svom poduhvatu, i kakva je sudbina snašla njega i mlade košarkaše, saznaćete ako odgledate film „Coach Carter“. 🙂

Za mene, ovo je bio sjajan film. I to iz mnogo razloga.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

Za početak, radnja. Ovo je u stvari, biografsko-dokumentarno-sportski film, rađen prema istinitoj priči o nekadašnjem košarkaškom treneru (a danas biznismenu) Kenu Karteru, koji je doneo odluku da zabrani utakmice svog tima dok ne poprave ocene. Preneti istinitu priču u film je izazovan zadatak, ali mislim da je ovaj film odlično uspeo u tome. Jako dobra kombinacija drame i porodičnog filma, sa primesama sporta.

Muzika se savršeno uklopila u radnju i period u koji je smešten film „Coach Carter“. Rep dominira, praćen R&B-em i hip-hopom, sa sve jakim muzičkim imenima. Poznavaoci ovih žanrova će, verujem, prepoznati imena poput Fabolous, Ciara, Kanye West, Van Hunt, DMX, Anthony Hamilton, Nina Sky, Akon, Avant, N.E.R.D, Black Eyed Peas, Tyrese i mnogi drugi… sve u svemu, odlično ukomponovane numere za ovaj film.

Gluma… malo je reći da je legendarni Samjuel Džekson odradio sjajan posao i definitivno je ovo jedna od njegovih boljih rola u karijeri i mislim da nema potrebe puno pričati o njemu i šta je on učinio za Holivud. Zanimljivo je da „Coach Carter“ bio filmski debi pevačice Ašanti (i to sasvim pristojan). On zvučnijih imena su tu i Rik Gonzales (možda ga prepoznajete iz serije „Arrow“) i Čening Tejtum (i sada sledi strasni gromoglasni uzdah žena širom planete……….da, evo ga). Sve u svemu, gluma je odlična.

Naravno, najmoćniji aspekt su univerzalne i snažne poruke koje ovaj film šalje. Neke od njih su, na primer:

Obrazovanju treba pružiti priliku i da (neka) deca nisu debili kao što ih okolina (pa i njihovi roditelji) smatraju

Ne treba da se plašimo i prilagodimo našim neprijateljima, već mi treba da vodimo „igru“

Poraz u nekim stvarima može, u stvari, biti velika pobeda ako se izvuku prave lekcije

Ne budite arogantni u svojim pobedama! I definitivno ne ponižavajte protivnika!

Samo zato što nam neko kaže da treba da odustanemo od nečega i da nećemo uspeti, ne znači da su i u pravu i da treba se predati! Neke stvari su u životu jednostavno test naše volje i posvećenosti.

– Ako ste deo tima, onda je i tim deo tebe. Sve delite zajedno, i lepe i ružne trenutke!

Naš najdublji strah nije da smo nesposobni, već da smo sposobniji nego što možemo da zamislimo, i da se mi u stvari plašimo našeg Svetla, a ne naše Tame. Ova poema Marijen Vilijamson (iako se često pripisuje Nelsonu Mendeli) je, po meni, jedan od najmoćnijih inspirativnih tekstova ikada napisanih.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

Nastavnice, mogu li do WC-a?

 

A tu je i još mnogo drugih divnih misli utkanih u film.

Ovaj film ima neku posebnu „težinu“. Nekako… nećete ga doživeti kao neki kliše inspirativno-motivacioni film… bar ga ja nisam tako doživeo. Ima nešto osnažujuće u ovom filmu. I zato preporučujem ljudima da pažljivo odgledaju. Svima. Nebitno je kako vam „ide“ u ovom trenutku u vašem životu. Imate probleme sa učenjem? Teškoće u karijeri? Dileme u vezi vaše sportske budućnosti? Nemate snage da se uhvatite u koštac sa porodičnim problemima? Ne znate da li možete da se oduprete siromaštvu? Odgledajte ovaj film. Možda će vam „Coach Carter“ dati neke odgovore. 🙂

Od mene preporuka. 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li si ti u svom životu sreo nekog takvog Kena Kartera? 🙂

 

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Film

Trajanje : 136 minuta

Tags:

Princeza Mononoke

 

Princeza Mononoke princess

„Princeza Mononoke“

 

Reći da je „Studio Gibli“ (Studio Ghibli) japanska verzija „Volta Diznija“… pa… koliko god da sa jedne strane ima smisla uporediti ih, sa druge strane, ipak imaju neke svoje jedinstvene tačke. No, jedno je sigurno. Ni jedni ni drugi neće ostaviti ravnodušnim kako decu, tako ni odrasle.

„Princeza Mononoke“ se pojavila 1997. godine, i oduševila svet. Ako je bilo poznavalaca filmova koji do tada nisu znali za ime Hajao Mijazaki (Hayao Miyazaki), pojavom ovog filma im se definitivno urezalo to ime i prezime. Ovaj oskarovac nam već decenijama unazad prikazuje neverovatne fantastične svetove (gde se često prepliću i srednji vek i japanska mitologija i steampunk i šta sve ne), šarmantne glavne (a i sporedne) junake, opčinjavajuću muziku… mislim da ste shvatili. Ono što (nekad, a i sada) stvaraju „Dizni“ i „Pixar“, tu im parira i „Studio Gibli“.

 

Princeza Mononoke princess

 

Radnja filma „Princeza Mononoke“ (Mononoke-hime) je smeštena u srednjevekovni Japan (tačnije, period znan i kao „Muromači era“ ili „Ašikage era“). Ašitaka, poslednji princ Emišija (etnička grupa koja je nekada živela na ostrvu Honšu), uspeva da spasi svoje selo tako što ubija misterioznog demona u obliku ogromnog mutiranog divljeg vepra, ali biva ranjen (to jest, proklet bolešću koja se širi njegovim telom). Uz pomoć mudre žene (i duhovnog vođe sela), Ašitaka saznaje da je demon, u stvari, božanstvo znano kao Nago, koje je bilo iskvareno zbog misterioznog komada gvožđa koje su pronašli u njegovom telu. Takođe, kletva se koja se širi mladim princom poput otrova, daje mu nadljudsku snagu, ali će ga na kraju i ubiti. Jedina nada za mladog princa je da zauvek napusti svoje selo i putuje na zapad, gde će možda pronaći rešenje kako da skine kletvu.

 

Princeza Mononoke princess

 

I tako naš mladi princ se zaputi na daleki put sa svojim vernim losom (koji se zove Jakul). Na svom putovanju sreće neobičnog monaha Džiga, koju mu otkriva da je možda jedini način da se skine kletva, taj da pronađe misterioznog „Velikog šumskog boga“, u formi mističnog jelena, koji poseduje moć da podari, ali i uzme život (verzija božanstva koji predstavlja stvaranje, ali i prestanak života).

U svojoj potrazi za ovim božanstvom, mladi Ašitaka slučajno pronalazi u nabujaloj reci dvojicu ranjenih seljana, čiji karavan su napali vukovi, predvođeni vučjim bogom (znan kao Moro), pri čemu je jednog od vukova jahala mlada devojka-ratnica. Ašitaka uspeva ranjenike da sprovede kroz mističnu šumu, punu simpatičnih šumskih duhova (u japanskoj mitologiji se zovu kodame, i nešto najpribližnije tome bi bile drijade u grčkoj mitologiji), pa čak i da na trenutak vidi u daljini „Velikog šumskog boga“ (koji ubrzo nestaje sa vidika), i na kraju, stižu do utvrđenog naselja Gvozden-grad (Irontown, japanski Tataraba). Gvozden-gradom gospodari misteriozna dama Eboši, koja je prilično sigurna u svoju moć i koju svim srcem podržava stanovništvo naselja. Njen Gvozden-grad je utočište za mnoge koji su se tada smatrali otpadnicima (poput ljudi koji su oboleli od lepre, iliti gube). Žene su prilično poštovane, donekle ravnopravne sa muškarcima (i voljne da rade teške poslove)…i izgleda oduševljene (a i malo izgleda napaljene) pojavljivanjem mladog princa.

 

Princeza Mononoke princess

 

Međutim, situacija sa damom Eboši i Gvozden-gradom je prilično komplikovana, pa i kontradiktorna. Ljudi su poštovani i zbrinuti u ovom gradu, i Eboši je veoma stalo do njenih ljudi. Ali… Gvozden-grad živi od kopanja gvožđa i pravljenja musketa (a sâma Eboši insistira da muskete budu tako napravljene da i žena može da ih koristi bez problema da bi se zaštitile), što je jedan od razloga zašto šuma propada i zašto su šumski bogovi besni na Eboši (a kao što ste verovatno zaključili, ona je i razlog zašto je božanstvo Nago/vepar postao iskvaren/proklet i pretvorio se u demona). Takođe, Eboši ne priznaje Imperatora za vladara, kao ni lokalne feudalne lordove, tako da svi imaju pik na nju (žele da je skrate za glavu, ali opet, ona im je i glavni proizvođač vatrenog oružja).

Stvar komplikuje i misteriozna devojka-ratnica. Ona se zove San (kao broj tri u japanskom…znate ono, ići, ni san, ši…), a znaju je kao i princeza Mononoke. San je, u stvari, odgajana kao jedan od članova vučjeg čopora (ona smatra božanstvo Moro za majku, a Moro nju za ćerku) i naučena je da mrzi ljude (pogotovo Eboši), jer su oni uzrok zla i uništavaju šumu i njene stanovnike.

 

Princeza Mononoke princess

 

I tako jedne večeri, vučja ratnica San napada Gvozden-grad sa ciljem da ubije Eboša. I tada ima blizak susret sa mladim princem Ašitakom, koji pokušava da spreči sukob između San i Eboši, i pritom biva ozbiljno ranjen.

I stvari se od tog trenutka još više komplikuju. Ko je u stvari, misteriozna i prelepa vučja princeza San i kakva je njena veza sa šumom? Koji su Ebošini skriveni motivi za toliko naoružavanje i rat sa prirodom? Da li je ekscentrični monah Džigo samo to (monah), ili nešto više? Da li zaista mladi princ Ašitaka jedini traga za „Velikim šumskim bogom“ ili… pitanja, pitanja… ali to su pitanja, u čijem otkrivanju odgovora ćete uživati.

 

Princeza Mononoke princess

 

„Princeza Mononoke“ je prelep film, ali zaista prelep u svakom aspektu. Crtež i animacija su predivni (od prelepo nacrtanih glavnih i sporednih junaka, pa do životinja, božanstava i same prirode) i sve odiše nekakvom srednjevekovnom japanskom mističnošću. Zanimljivo je da je veći deo filma ručno crtan, uz poneki deo koji je morao biti kompjuterski animiran (što nećete ni primetiti). Jednostavno, ima šmeka i šarma za bacanje. Muzika je isto prelepa (nije baš da će te pevati kao što biste pevali neke pesmice iz „Diznijevih“ filmova, ali ćete uživati, pogotovo u instrumentalima). Tako da vizuelni i muzički aspekt prave odličnu atmosferu. I tome dodajte zanimljive likove sa dušem (i dobru glasovnu glumu), malo akcije, malo mistike, malo mračnih cena (ipak je ovo Japan, ne može baš da ne prođe bez malo krvi i demona…možda poneka odsečena glava ili crvi, ali dâ se podneti, nije toliko eksplicitno).

 

Princeza Mononoke princess

 

„Princeza Mononoke“ se dotiče jako zanimljivih i univerzalnih tema. Najočiglednija tema je ujedino i uvek aktuelna (pogotovo u današnje vreme). A to je pitanje do koje granice je čovek spreman da ide sa uništavanjem prirode i njenih (sada već polako ograničenih) resursa zarad svojih sebičnih ciljeva i interesa? U ovom filmu priroda nije predstavljena kao baš bespomoćni entitet koji trpi čovekovo, da tako kažem, „maltretiranje“. Božanstva se okreću protiv čoveka, napadaju ga sa ciljem da spreče svoje istrebljenje (iako su svesna da sve teže se odupiru modernoj tehnologiji), što kulminira jednom veoma bitnom scenom u završnici filma, koja pokazuje šta se dešava kada čovek prekorači sve granice razuma kada je u pitanju priroda. Ne možete, a da se po završetku filma ne zapitate neke stvari. Nije ovde sad u pitanju religija i to da li ste hrišćanin, pripadnik islama, budista, šintoista, ateista ili nešto šesto, pa kako vidite Prirodu (sada sa namerno velikim „P“). Pitanje je nešto drugo. Da li čovek može da bude siguran da je zaista pokorio Prirodu i postao njen gospodar, kao što sebe predstavlja. Činjenica je da Priroda (ili možda je bolje reći Zemlja) ima neke svoje načine da uzvrati udarac čoveku. Ali, da li smo sigurni da možda u nekom trenutku nećemo „čačnuti“ u nešto što nismo smeli, i sami sebi iskopati grob? Ima ljudi koji veruju da moramo da nađemo neki balans i pomirimo se sa Prirodom (mislim da je konstantno Ašitakino „šetanje“ u filmu između šume i Gvozden-grada, u stvari simbol za pokušaj pomirenja između čoveka i Prirode, kao neka vrsta glasnika). Prilično ozbiljna tema (i danas veoma aktuelna, kao što se dâ primetiti).

Naravno tu se suptilno provlače i teme ljubavi, vere, razumevanja napaćenih ljudi, poštovanja žena i cenjenja njihove snage i požrtvovanosti… ima ovde raznih motiva, od kojih su mnogi suptilno utkani u film.

 

Princeza Mononoke princess

 

Sve u svemu, nebitno je da li ste ljubitelj anime žanra, „Diznijevih“ crtaća ili crtanih filmova uopšte. Ovo je jedan od onih filmova koji morate da odgledate u životu, ako ništa bar zbog teme koje se dotiče.

A za ljude koji su ljubitelji Japana, njihove mitologije, anime-a, Hajao Mijazakija i svega pratećeg…pa… mislim da je očigledno šta treba da uradite, ako već niste. 🙂

Za kraj, evo vam i članak o nekim zanimljivostima koje možda niste znali u vezi flima „Princeza Mononoke“. 🙂

 

Princeza Mononoke princess

 

 

A tebi, dragi čitaoče, da li misliš da možda previše iskušavamo Majku Prirodu, i da će nas možda sačekati scenario kao u ovom filmu? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic | MyAnimeList

Trailer

Format: Film

Trajanje : 134 minuta

 

 

Tags:

Spider-Man: Into the Spider-Verse

 

Spider-Man: Into the Spider-Verse

„Spider-Man: Into the Spider-Verse“

 

Spajdermen, vaš prijateljski nastrojeni komšija…jedan od (mnogima) dražih superheroja, uključujući i meni. Pričati o njegovim supermoćima, poreklu, psihološkom profilu, neprijateljima sa kojima je vodio ljute bitke, odnosima sa drugim superherojima, pridruživanju „Osvetnicima“, ljubavnim avanturama sa Gven Stejsi i Meri Džejn… strane i strane teksta bi se mogle ispisati o ovom dobrodušnom superheroju šaljivdžiji.

Moj prvi susret sa Spajdermenom je bio kroz crtanu seriju iz 1967. godine (napomena: CRTANI FILM JE IZ 1967. GODINE, NE JA! 😀 ), a onda se pojavilo i par epizoda crtanog filma iz 1994. godine. Posle toga se pojavila čuvena trilogija sa Tobi Megvajerom i Kirsten Danst koja je ponovo lansirala Spajdermena u sam vrh po popularnosti superheroja, pa se zatim pojavila klimava duologija sa Endru Garfildom i Emom Ston koja baš i nije oduševila, pa je nam je veru povratio mlađani Tom Holand sa njegovom verzijom Spajdermena koji je stidljivo debitovao u internom obračunu Osvetnika, ali je posle zasluženo dobio i svoj samostalni film, kao i nastavak, i očigledno ćemo ga još dugo gledati u bioskopima.

„Spider-Man: Into the Spider-Verse“ je kompjuterski animirani film koji se (pomalo neočekivano) pojavio 2018. godine. Trejler koji se tada pojavio je odmah pobrao simpatije publike, iako je bila iznenađena otkud ideja da se pojavi ovaj ovakav tip filma.

I svima je bilo drago kada se pojavio.

 

Spider-Man: Into the Spider-Verse

„Ovaj, ćao…ja nisam Piter Parker…čisto da znate…“

 

 

Majls Morales je tinejdžer. Pošto je tinejdžer, mi, naravno, ne možemo da znamo da li je srećan, tužan, veseo, depresivan, frustitran, raspoložen da se bori za prava ptica, prava za alkohol, napaljen ili nešto deseto (mada je najverovatnije sve to istovremeno…ipak je tinejdžer 😀 ). Međutim, njegov entuzijazam je malo opao kada je “upao” u pripremnu školu koja mu se baš i ne dopada, ali želi da opravda očekivanja svojih roditelja. Najviše voli da se druži sa svojim stricem Aronom, sa kojim delim strast prema crtanju grafita. Na jednoj od njihovih avantura (u podzemnoj železnici, da na miru crtaju grafite), Majlsa ujeda pauk. Kao i svakog tinedjžera umetnika, Majlsa zabole što ga je ujeo pauk, pa ga lepo pljesne šakom i otrese sa iste, a zatim se vraća u svoj srednjoškolski smeštaj.

Majls živi u gradu kojim dominira Spajdermen. Naš dragi nam Piter Parker čuva Njujork od negativaca, fotka za “Dejli Bagl”, oženjen je divnom Meri Džejn, pazi na svoju tetku Mej (napomena: ne brkati ovu tetku Mej sa onom seksi verzijom iz poslednjih filmova o Spajdermenu), postoje stripska izdanja njegovih avantura i (skoro) svi ga vole. Ma život mu je milina.

U međuvremenu (tj. sutradan), Majls primećuje da se čudno oseća. Mnogo se znoji, čula mu se izoštravaju, ruke mu postaju ekstremno lepljive, svestan je pravougaonika sa tekstovima i da čuje naglas svoje misli (“Ček, bre, čega je svestan i šta čuje naglas???-prim.podsvesti”). Čovek bi pomislio da je u pitanju pubertet, ali onog trenutka kada shvati da može da se pentra po zidovima, Majls shvata da se nešto ozbiljno dešava, a samo jedan pogled na strip iz edicije o poreklu Spajdermena mu daje jasan odgovor.

On ima moći poput Spajdermena.

 

Spider-Man: Into the Spider-Verse

 

Dva Spajdermena…zar je to moguće?

Da bi saznao šta se to dešava, Majls ponovo odlazi na „mesto zločina“, tj. mesto gde ga je ujeo pauk.

Umesto odgovora, tamo zatiče Spajdermena kako se bori sa Kingpinom, u nameri da spreči aktiviranje velikog sokoćala koje omogućava pristup drugim dimenzijama. Kingpinova namera je da povrati svoju porodicu (tj. ženu i sina), tako što će ih „izvući“ iz nekog od paralelnih univerzuma (Multiverse). Stvari, naravno, polaze naopako sa mašinom, i Spajdermen biva teško ranjen. Sa poslednjim atomom snage, predaje Majlsu (koji je sve vreme nemi posmatrač obračuna) usb disk koji će morati da se upotrebi na Kingpinovoj mašini, da bi sprečilo ponovno aktiviranje iste.

Da stvar bude gora, Majls takođe i prisustvuje sceni gde Kingpin ubija Spajdermena.

Šta sada da radi? On možda ima neke moći (ne zna ni sâm koje su sve to tačno, a ni kako da ih koristi), ali ne može da zameni Spajdermena. Grad je potresen gubitkom svog heroja.

Ali, možda i nije sve izgubljeno.

Majls otkriva da se u Njujorku odjednom pojavilo čak pet Spajdermena!

Dobro pogađate, kvar na Kingpinovoj mašineriji je imao za posledicu da je „povučeno“ pet Spajdermena, svaki iz svog univerzuma. To su:

  • Peter B. Parker – Propali Spajdermen od nekih 38 godina, kod koga je sve pošlo naopako u životu (udaljio se od Meri Džejn, izgubio sve pare, u užasnoj je kondiciji)…i koji treba da bude mentor Majlsu. Kako su ga autori zamislili, on vam dođe poput Mijagija iz filma „Karate Kid“… samo bez ikakvog znanja o karateu 😀
  • Spider-Woman – verzija Gven Stejsi iz drugog univerzuma, predstavlja se kao student u Majlsovoj školi. Zbog gubitka bliske osobe ne želi ponovo da se vezuje za ljude
  • Spider-Man Noir – bukvalno crno-bela verzija Spajdermena, inspirisana noar gangsterskim filmovima 40-ih i 50-ih godina. Ne libi se da upotrebi vatreno oružje i opasno lema ljude. A još je i daltonista (pošto je njegov ceo svet, jelte, crno-beli)
  • Peni Parker – Ovde imamo 11-ogodišnju devojčicu koja se bori uz pomoć robota u kome živi njen radioaktivni pauk. Ova verzija je definitivno inspirisana anime svetom
  • Spider-Ham – Uh, ovo vam je antropomorfno patuljasto prase u kostimu Spajdermena, koje se zove Piter Porker (ne pitajte). Bukvalno je urađen kao crtani film

 

Spider-Man: Into the Spider-Verse

 

I da stanemo ovde sa radnjom, mislim da sam dosta otkrio, zar ne? 🙂

Odakle krenuti sa utiscima o filmu “Spider-Man: Into the Spider-Verse”…

Vizuelni aspekt je pokidao! Sâm pristup animaciji je bio takav da se videla jasna želja animatora da publika ima utisak da gleda pokretni strip. Pogledajte najavu filma na samom kraju teksta, mislim da će vam sve biti jasno. A ako vam i to nije dovoljno, tu je i spisak nagrada koje je osvojio ovaj film, pogotovo za vizuelni aspekt.

Muzika nimalo ne zaostaje za vizuelni aspektom, i savršeno se uklapa u ritam filma.

Radnja je dinamična i odlično kombinuje svetle i mračne trenutke naših superheroja. Videćemo odličnu evoluciju Majlsa od uplašenog tinejdžera do osobe koja mora da shvati da sa “velikom moći dolazi i velika odgovornost”, probleme u porodičnim odnosima, spoznaje ostalih Spajdermena šta treba da rade sa svojim životima i šta sve ne.

Ovo nije tipičan animirani film. “Spider-Man: Into the Spider-Verse” je film uz koji ćete se smejati (zaista, ima dosta komičnih scena i vrcavih dijaloga), ali i zamisliti. Prijatno me je iznenadilo što ovaj film sadrži i puno inspirativnih momenata, pogotovo na temu suočavanja sa svojim strahovima, nedostatkom vere u sebe, kao i da nikada nećemo znati kada je pravi trenutak da nešto najzad učinimo. “You won’t…it is a leap of faith” (“Nećeš znati…to je skok vere“) je jedna od najboljih replika izgovorenih u celom filmu. Mada je ovo fraza koju smo svi čuli sto puta u životu i znamo njeno značenje, rečenica koja je bila izgovorena u jednom kraćem (oproštajnom) razgovoru/sukobu između Majlsa i matorog Pitera, kao i emocije prikazane u tom trenutku, savršeno su opisale pravo značenje izraza leap of faith.

Sve u svemu, moji utisci o filmu su odlični. Majls Moralesov Spajdermen je interesantan, i super je što je najzad priključen filmskom univerzumu, i verujem da je u planu nastavak filma, a ne isključujem mogućnost da se u budućnosti pojavi i igrana verzija ovog superheroja.

Usudiću se da kažem da je ovo možda i jedan od (naj)boljih filmskih/animiranih ostvarenja na temu superheroja.

Publika se oduševila, filmski kritičari su pokazali naklonost prema “Spider-Man: Into the Spider-Verse”. Zato je grehota ne odgledati ovaj film.

 

A ti, dragi čitaoče, ako još nisi odgledao ovaj film… šta čekaš? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Film

Trajanje : 117 minuta

 

Tags: