U potrazi za Aljaskom

 

U potrazi za Aljaskom

„U potrazi za Aljaskom“ – Džon Grin

 

Vau…

Moram da priznam da sam se malo zamislio kada sam završio sa čitanjem knjige „U potrazi za Aljaskom“ Džona Grina. Vraćao sam sećanja na osnovnu školu i srednju školu (pa i na fakultet, zašto da ne), razmišljajući o ljudima koje sam sreo tokom svog školovanja. Naravno, susret sa svakom osobom u našem životu nas na neki način oblikuje i definiše, u to nema sumnje. Ali, period tokom školovanja je ujedino i vremenski period kada se formiramo kao ličnosti i počinjemo polako da „osećamo“ kako svet oko nas (valjda) funkcioniše. I u tom periodu neretko srećemo i osobe koje na nas ostave takav utisak, da ih nikada ne zaboravimo. Ali, te osobe ne samo da ostave snažan utisak na nas, već nas njihovi postupci i razmišljanja toliko „uzdrmaju“, da i mi počnemo da menjamo (nadam se na pozitivno) naše poglede na neke stvari. Sa takvim tipom osoba želimo da ostanemo u kontakt celog života kao prijatelji…ili možda i nešto više.

Međutim, život piše neka svoja pravila, i isto tako se neretko dešava da se, sticajem okolnosti, udaljimo od takvih osoba. Ili da one, jednostavno, nestanu iz naših života.

Mada, ovakve osobe ćete sretati i po završetku školovanja. I isto tako postoji mogućnost da i njih zadržite uz sebe…ali, i da ih izgubite. Da…

 

U potrazi za Aljaskom

 

„U potrazi za Aljaskom“ upoznajemo mlađanog Majlsa Haltera. Naš junak je bio neprimetan celog svog života (i deluje kao da mu to odgovara), kada iznenada odlučuje da se privremeno preseli na Floridu i nastavi svoje školovanje u „Pripremnoj srednjoj školi Kalver Krik“. Majls je jedan od onih mirnih, tihih, skoro neprimetnih momaka. Voli da čita, a posebno je zanimljiv njegov „hobi“, a to je da voli da pročita biografije velikana svetske istorije i zapamti njihove poslednje reči (da, znam, sada vaš hobi sa salvetama ili mirišljavim sličicama deluje tako bezazleno i dosadno 😀 ).

Ubrzo po dolasku, naš junak dobija za cimera Čipa „Pukovnika“ Martina, koji je mršavog Majlsa prekrstio u „Salce“ i njih dvojica se brzo sprijateljuju.

Loša vest je, što je Majls več prve večeri bio kidnapovan od strane „Nedeljnih ratnika“ (naziv koji se upotrebljava za bogatu decu), umotan u selotejp i bačen u obližnje jezero. Na žalost (ili na sreću), ovo nije tipična inicijacija novajlija, već je Majls bio žrtva osvete bogate dece, koja krive „Pukovnika“ i njegovo društvo za to što je iz gimnazije izbačena njihova (bogata) drugarica, pa je nesrećno „Salce“ istovremeno bilo i žrtva i kolateralna šteta.

A ko su „Pukovnikovi“ kompanjoni? U pitanju wannabe hiphop i didžej Takumi Hikohito. A tu je i simpatična Lara, rumunska imigrantkinja, kojoj se ubrzo svidi „Salce“.

A tu je i Aljaska Jong…Ah Aljaska… Mlada i prezgodna, ali blago emotivno nestabilna devojka koja je „Salcetu“ momentalno zavrtela mozak i srce.

I tako naš „Salce“ upada u tu malu družinu, poznatu po smicalicama koje podvaljuje „Nedeljnim ratnicima“ i  dekanu zaduženom za studente Starnsu, znanom po nadimku „Orao“ (sa sve urokljivim očima), usput pokušavajući da se izbori sa izazovnim školskim predmetima (uključujući i profesora Hajda, zvanog „Doktor“, i njegove teme vezane za religiju), malo se muva, pomalo popije, malo vaćari, malo prepisuje na kontrolnom, završi srednju školu, ode na fakultet, zaposli se, oženi, dobije decu i umre srećan u dubokoj starosti.

Čiča miča i gotova priča.

Kada bi život bio tako jednostavan, kao što nije.

Radnja ovog romana, međutim, ima neki svoj tok. Kao i život, zar ne?

Dok čitate roman „U potrazi za Aljaskom“, stičete utisak da je pisac negde u ovom romanu zaista utkao deo sebe i svojih srednjoškolskih iskustva. I zbog toga mislim da će se ovaj roman dopasti svim generacijama (ali, o samim utiscima malo kasnije).

Elem, pored toga što se roman bavi srednjoškolskim dogodovštinama i iskušenjima koje svi mi manje-više prođemo (u zavisnosti od vaše škole, okruženja i društva) u nekom obliku (sukobi bogate i siromašne dece, postavljanje smicalica profesorima, prve ljubavi, seks, zaljubljenost u nekoga ko je već u vezi, dodir sa alkoholom i cigaretama i slično), uključujući i sukobe sa autoritetima, odrastanje i ostalo, ovaj roman se dotakao i nekih (bar meni) veoma interesantnih tema:

  • Žaljenje za izgubljenim – ovo sam već spomenuo na početku. Kako možemo da se nosimo sa nečim što se izgubilo/odvojilo/udaljilo od nas? Da li smo spremni da nastavimo život, kada, na primer, iz našeg života izgubimo neku vrednu osobu, da nam se posle toga život deli na period „pre i posle te osobe“? Da li ikada uspemo da nastavimo dalje?
  • „Veliko možda“ – to je „nešto“ za čim traga naš junak „Salce“ (i razlog preseljenja daleko od roditelja u nepoznato okruženje). Međutim, to „veliko možda“ je nešto i za čim svi mi tragamo. To je da pronađemo naš smisao u životu, cilj sa kojim možemo da se identifikujemo, mesto gde se osećamo da pripadamo, osoba koja nas čini boljom ili nešto peto. Da li možemo to ikada pronaći, ili je naš zadatak da jednostavno tragamo za tim?
  • „Prokletstvo. Kako li ću ikada izaći iz ovog lavirinta?“ – Poslednje reči koje se, navodno, pripisuju južnoameričkom revolucionaru Simonu Bolivaru, a koje je Aljaska spomenula „Salcetu“, uz dogovor da će mu ona naći devojku ako on pronađe odgovor na ovo pitanje. Da li je „Salce“ uspeo da pronađe odgovor? Da li mi možemo pronaći odgovor na ovo pitanje? Možda je pravo pitanje: Da li lavirint zaista i postoji, ili je to nešto što smo mi sami sebi napravili, da bismo imali neki nama poznati okvir, našu zonu komfora?

 

U potrazi za Aljaskom

 

Kao što možete da primetite, „U potrazi za Aljaskom“ nije vaš tipičan tinejdžerski roman. Teme kojima se bavi su prilično raznolike, duboke, a na momente i veoma potresne. Ovo je roman koji treba svako da pročita, a u zavisnosti od vaših godina i životnog iskustva, definitivno ćete se „povezati“ sa nekim detaljima koje možete da preslikate i na svoj život, a i da se zamislite nad nekim svojim potezima u životu, kao i da vidite koja poruka će se izroditi iz svega toga. Verujem da će neka od pitanja koja će se „roditi“ u vašem srcu biti poput „Šta da sam uradio ovo na drugi način?“, „Šta da sam manje oklevao?“, „Šta da sam bio samo malo hrabriji?“ „Šta da sam se samo malo manje plašio?“ i slično. Vi sami najbolje znate koja pitanja krijete u svom srcu. J

Stil pisanja je veoma prijatan i opuštajući. I pored dubokih tema, uopšte nije naporan za čitanje, niti zahteva nekakve pauze za razmišljanje. Ovo je roman koji ćete preleteti u dahu, a onda se zamisliti nad svim pročitanim.

Sve u svemu, roman koji bi mogao da bude čak i lektira u našim školama. Jer ovo je knjiga o životu mladih, o tome kako se njihov život oblikuje. Pustite to što se spominju cigarete, alkohol, smicalice i seks. To je nešto što okružuje svaku generaciju mladeži. Kao što savetuju mladima da pročitaju „Mi deca sa stanice Zoo“, da vide šta droga učini od ljudi, tako i „Potraga za Aljaskom“ pokazuje šta strah i gubitak neke osobe mogu da utiču na formiranje života neke osobe.

U trenutku kada sam završio ovaj roman, pojavila se i serija na HBO-u, pa planiram definitivno da vidim koliko je serija uspela da prenese emocije iz knjige. A naravno, usput i da se uradi neka recenzija? 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li je u tvom životu postojalo neko/nešto, što je tvoj život podelilo na period „pre i posle“? 🙂

 

 

Cena knjige: Vulkan | Laguna | Delfi | Makart | Urban Reads

 

 

Tags:

UZDANICA – Mari Lu (Trilogija LEGENDA – Knjiga 2)

 

UZDANICA Prodigy

 Uzdanica – Mari Lu

 

(NAPOMENA: Ovo je recenzija druge knjige u trilogiji, i samim tim, sadrži dosta spoilera, tj. otkrivanja bitnih događaja, detalja i likova. Savetujem vam da prvo pročitate recenziju prve knjige. Upozoreni ste 🙂 )

 

Druga knjiga se nadovezuje neposredno na kraj prve. Dan i Džun uspevaju da pobegnu goničima Republike. Ali, cena koju su platili, bila je prevelika. Dan je izgubio svog starijeg brata (koji se svojevoljno žrtvovao da spasi njega i Džun), a i dalje nema informacije o svom mlađem bratu Idenu. Džun, koja je saznala pravu istinu o smrti svog brata, okrenula je leđa Republici i postala izdajnik.

Međutim, Legenda i Uzdanica ubrzo dolaze u kontakt sa Patriotama, koje su spremne da im pruže pomoć, ali u zamenu za njihovu saradnju u borbi protiv Republike.

I tu na scenu stupa misteriozni Rejzor, uticajni vojni oficir Republike, koji je, u stvari, vođa Patriota. Naši junaci otkrivaju da su Patriote finansirane od strane Kolonija i imaju zajednički cilj, a to je da sruše Republiku.

Saznanje da je Elektor Prajm mrtav, i da ga je nasledio njegov sin, harizmatični i nežni Anden (koji je definitivno pobudio pažnju i kod Džun i kod Dana), još više uzburkava situaciju i u ovako nestabilnoj Republici. Za namučeni narod Republike, Dan je i nacionalni heroj i mučenik (ljudi i dalje žive u laži da je Republika pogubila Dana). A i sve su učestalije pobune protiv novog Elektora i Senata (koji su, opet, u međusobnom sukobu).

I tada Rejzor i Patriote nude Danu i Džun veoma opasne zadatke, u cilju spasenja naroda Republike.

Da se Džun vrati u Republiku, približi novom Elektoru i dokaže da je i dalje odana Republici, kao i da je njena izdaja, u stvari, bila u interesu Republike, i time načini Andena ranjivim. A da se Dan za to vreme priključi Patriotama u sabotažama i usput prikazuje i narodu i vojsci Republike, da je i dalje živ i zdrav. A sve u svrhu konačnog cilja, a to je da Dan, na dan planiranog atentata, ubije novog Elektora.

Moram priznati da je Mari Lu nastavila da održava dobar tempo u nastavku avantura naših junaka. Štaviše, čini mi se da sam ovu knjigu pročitao još brže od prethodne. 🙂 I, što je najbitnije, nastavak odgovara na mnoga pitanja iz prve knjige.

Najzad saznajemo šta je dovelo do toga da Republika postane tako militantno nastrojena, kao i pravu istinu o stanju u Republici i njenom odnosu sa ostatkom sveta, koja baš i nije onako bajna kako je Republika servira svom narodu (Opet bih nešto rekao…ali možda bolje ne – prim.podsvesti).

Konačno otkrivamo više o Kolonijama, njihovom načinu života, njihovom uređenju, kao i viđenju Republike kao neprijatelja.

I da ne zaboravimo, sada možemo da vidimo kako to funkcionišu Patriote u praksi. U prvom delu smo tek mogli da vidimo delić onoga što mogu da urade, a sada ćemo saznati dosta toga interesantnog i (pomalo) neočekivanog o njima.

Naravno, šlag na torti je odnos naša dva junaka. Dovoljno je reći da se među njima oseća velika tenzija i, khm, naboj. Svesni su emocija koje gaje jedno prema drugom i koje ih zbližavaju. Ali, tu si neke nepobitne činjenice koje ih razdvajaju. A samo ću “nabaciti” da njihov odnos dodatno komplikuju i Tes i mladi Elektor Anden. Ovde se pisac još više pozabavio njihovim unutrašnjim (emotivnim) borbama i dilemama, kao i preispitivanju svega što im se izdešavalo. A još kada jedan bitan događaj baš krene naopako…

Utisci o “Uzdanici” su pozitivni. Ritam radnje nije opao (čak je i dinamičniji nego pre). Ima dosta akcije, kao i (emotivne) drame, prožete detaljima o svetu u kome se ova trilogija dešava.

Ono što mi se posebno dopada kod Mari Lu, jeste što ona uopšte ne štedi na opisima, u cilju približavanja likova i sveta čitaocu. Več sada možete jasno da zamislite Dana i Džun, Republiku, Kolonije…

Stil i način pisanja je nepromenjen (dešavanja se prebacuju konstantno sa Dana na Džun i obrnuto)… i ne treba ga menjati. 🙂

 

Sve u svemu, u trenutku dok budete čitali ovu recenziju, ja ću već uveliko zagnjuriti u poslednji deo ove trilogije. Baš da vidim da li ću je završiti do kraja ove godine, pa da sumiramo utiske. 🙂

 

NASTAVAK SLEDI…

 

Tags:

LEGENDA – Mari Lu (Trilogija LEGENDA – Knjiga 1)

 

LEGENDA Legend
Legenda – Mari Lu

 

 Dok sam vraćao „Tišinu“ na policu, pogled mi je slučajno pao na „BATMAN:Noćobdija“ Mari Lu.

 Mari Lu… zašto mi je ona bila poznata i pre? Odgovor se pojavio posle kraćeg rovarenja po mojoj biblioteci.

 Trilogija „Legenda“. Stoji uredno poređena i spremna da bude pročitana.

 Hm… da radim recenziju trilogije pisca čiju sam knjigu o jednom od mojih omiljenih superheroja skoro pročitao, i pri tome sam imao dosta pozitivan utisak o samom delu?

 Izazov prihvaćen! 🙂

 „Legenda“ je, inače, prvi roman u trilogiji i ujedino debitanstki naslov spisateljice Mari Lu. Pojava i utisci o ovoj knjizi (a zatim i naredne dve u trilogiji) su bili veoma pozitivni. Publika i književni kritičari su generalno pokazali naklonost prema delu nove spisateljice. A kruže priče i da je film u pripremi. 🙂

 Kategorija „young adult“ romana je za mene davno izgubila smisao (Ovo uglavnom izjavljuju matore osobe – prim. podsvesti), a istražujući po internetu razna tumačenja, zaključak je da je to za uzrast od 15 do 30 godina, a koje sasvim komotno mogu da čitaju i starije generacije (Samo ti nastavi da se tešiš i ukopavaš, matori, odlično ti ide – prim. podsvesti).

 Khm… elem…

  “Ona je vunderkind.

 Rođena u elitnoj porodici, u najbogatijem sektoru. Odgajana je i obučavana za najviši čin vojske Republike.

 On je Legenda.

 Rođen u sirotinjskom sektoru. Postao je najvispreniji i najtraženiji kriminalac koji se ikada pojavio u Republici.

 Vojska šalje svoju Uzdanicu u misiju koja će je, ukoliko je uspešno izvrši, vinuti uzvezde.

 Sve što treba da uradi jeste da uhvati Legendu.

 I privede ga pravdi.”

 Epska najava epskog okršaja… da vidimo vredi li pompe…

 Radnja je smeštena u distopijsku budućnost, možda nekih 100-200 godina unapred (bar je takav moj utisak). Na prostorijama nekadašnjeg SAD-a, sada postoje Republika (gde se odvija radnja romana), koja se predstavlja kao uređena i superiorna nacija, i Kolonije, kao inferiorna zemlja puna izdajica (bar prema propagandi Republike). Republikom već decenijama upravlja diktator Elektor Prajm, koji je uvek uspevao da manipuliše izborima, što mu je omogućavalo da dugo ostane na vlasti (Moja sarkastična podsvest se spremala da izjavi nešto neprimereno na temu politike, ali je odmah ućutkana – prim. autora bloga). Svaki građanin Republike sa 10 godina mora da polaže Ispit (skup psiholoških, intelektualnih i fizičkih testova), na osnovu čijeg bodovanja se određuje budućnost te osobe. Da li je čekaju vrhunski univerziteti i karijera puna novca, koledž i neka administracija kao srednju klasu, ili, ako je baš loše uradila testove (znano u srpskom školstvu i kao „mršava dvojka“) rmbačenje u fabrikama dok ne rikne, pokazaće rezultati. A, ako nekim slučajem (ne daj Bože), padnete Ispit, šalju vas u radne logore za ispitivanje nesavršenosti (mislim da nam je svima jasno šta se tamo u stvari radi sa ljudima).

 A vi kukate kako je prijemni strašan…

 A tu je, zatim, i podela na bogate i siromašne kvartove. Dok je u siromašnim delovima grada kuga normalna pojava (mada vojska tvrdi da je drži pod kontrolom) i lek za nju košta pravo malo bogatstvo, a ulica je mesto gde je umeće preživeti, bogataški kvartovi su mirni, zaštićeni, i još svake godine se dobija vakcina za prevenciju kuge.

 

LEGENDA

 

 

 Vunderkind iz najave je Džun Iparis. Lepa, okretna, talenotvana, analitična i veoma inteligentna, sebi je izgradila ime već na studijama. Sva po PS-u. Lojalna Republici. Čeka je svetla budućnost i uspešna karijera po završetku studija. Roditelji su joj poginuli u saobraćajnoj nezgodi. Od familije joj je ostao samo stariji brat Metijas (mladi i uspešni vojni komandant), koga puno voli i kojem se veoma divi.

 Sve u svemu, devojčurak o kojem svi momci maštaju.

 Sa druge strane, iz sirotinjskog kvarta, je Danijel „Dan“ Altan Ving. Najtraženiji kriminalac i velika glavobolja Republike. Niko ne zna kako on izgleda (veliki talenat za prerušavanje). Sve pljačke i sabotaže obavlja (navodno) sâm, i ne smatra sebe pripadnikom Patriota (naziv za pobunjeničke jedinice). On vam dođe kao nekakav distopijski Robin Hud. Nikada ne ubija protivnike. Mada deluje spontano i da rešava probleme u hodu, ima neverovatno oštro oko za detalje. Neverovatno je okretan, oprezan, lukav i ekstremno inteligentan, da je prosto misterija kako je on uspeo da padne Ispit.

 Jedini Danov saveznik i verni pratilac je Tes, devojčica sa ulice, koja mu je i velika podrška u njegovim operacijama. Ima majku, kao i mlađeg i starijeg brata. Za porodicu je navodno mrtav (mada istinu zna samo stariji brat, zbog bezbednosnih razloga, a i preko njega Dan šalje finansijsku pomoć svojoj porodici da preživi).

 I jedna kobna noć sve okreće naglavačke. Džun saznaje da je njen brat ubijen dok je obezbeđivao bolnicu koja je držala vakcine protiv kuge. A u tu bolnicu je očajnički provalio Dan da ukrade ampule sa lekom protiv kuge (koje ipak nisu bile u bolnici u tom trenutku) i pritom je imao sudbonosni okršaj sa Metijasom.

 Tog trenutka, Dan postaje apsolutni prioritet za Republiku…i Džun, koju automatski priključuju vojsci, i koja, na svoju inicijativu, odlučuje da se infiltrira u sirotinjska naselja i približi ubici svoga brata.

 A susret između njih dvoje, a potom i ono što je usledilo…e to je posebna priča, koja uključuje i kopanje po bolnoj prošlosti i Dana i Džun, ali i sâme Republike.

 Ono na šta bi mogli da obratite pažnju (jer je i mene umalo prevarilo) jeste, iako se dosta toga izdešava na početku knjige, nekako prvih 80-ak strana odaju utisak nekakvog sporog tempa, i nekako deluju možda pomalo kliše i (tinejdžerski) neinspirativno. Međutim, uvodni deo je samo podloga za sve ono što se dešava onog trenutka kada se Vunderkind i Legenda sretnu prvi put. Tada se priča zahuktava i postaje dinamičnija i još bolje upoznajemo naše glavne junake.

 Ono što mi se dopalo jeste što su glavni junaci već sada lepo razrađeni i zaista možemo da razumemo motive za njihove odluke. Doduše, o prošlosti SAD-a za sada nemamo puno informacija (sem jednog detalja vezanog za Danovog oca i medaljona koji Dan uvek drži uz sebe), ali imamo jasnu (i uznemirujuću) sliku o distopijskoj Republici.

 Roman je lepo i jasno napisan. Vidi se da je pisac mlad, jer (za sada) početak trilogije ne odaje utisak preterane kompleksnosti, ali to uopšte nevidim manu za ovaj roman. Već sam spomenuo da su glavni likovi i njihov odnos već sada lepo razrađeni, kao i slika sâme Republike (ali stičem utisak da će naredni delovi još više da objasne neka bitna pitanja). Akcija je opisana dinamično i dosta (u granicama) realističnog.

 Sve u svemu, simpatičan i zabavan roman, o ne tako savršenoj i idealnoj Americi, i sa prilično zanimljivim likovima. Videćemo šta nas čeka u nastavku. 🙂

 

 

 Pitanje za čitaoce: Da li vam se čini da je uovom romanu možda opisana i budućnost SAD-a?

 

 

   NASTAVAK SLEDI…

Tags: