Golmanov strah od penala

 

Golmanov strah od penala Peter Handke

„Golmanov strah od penala“ – Peter Handke

 

Kada sam završio sa čitanjem novele „Golmanov strah od penala“, nisam znao kako da se postavim prema ovom delu Petera Handkea. Da li mi se dopala ova knjiga ili nije? Da li sam možda prvo trebao da pročitam neko njegovo novije delo, umesto jedno od njegovih prvih dela (koliko vidim, „Golmanov strah od penala“ je njegova četvrta knjiga). U svakom slučaju, ni ja u ovom trenutku nisam siguran u kom pravcu će teći ova recenzija…

Peter Handke ima za svojim pojasom dosta romana, kao i mnogobrojne nagrade tokom svoje plodne literarne karijere, što je na kraju rezultiralo i dobijanjem Nobelove nagrade za književnost prošle godine za, uh… „uticajno delo/rad koje je sa jezičkom domišljatošću istražilo periferiju i specifičnosti ljudskog iskustva“ („Da,da, logično…čekaj, za šta bre?“-prim.podsvesti). Naravno, i to što je on postao dobitnik Nobelove nagrade je podiglo buru, kako u književnim, tako i u političkim krugovima. Handke je optuživao Zapad i njihove medije što Srbiju predstavljaju kao krivca za sve i otvoreno je stajao u odbranu Srba. Smatrao je da je rat u bivšoj Jugoslaviji bio pogrešan, kao i da nikada nije trebalo da dođe do rata, kao ni kasnijeg bombardovanja, i da je raspad Jugoslavije trebao da se spreči. Peter Handke je uvek imao tu specifičnu osobinu da provocira književne i političke krugove svojim buntovničkim stavom („Provocira…radi sve suprotno od drugih…buntovnik…ovaj kao da je rođen na ovim prostorima, a ne u Austriji…“-prim.podsvesti).

 

Golmanov strah od penala Peter Handke

 

No, da se okrenemo samoj recenziji…

Upoznajte Jozefa Bloha, nekadašnjeg golmana, sada i nekadašnjeg radnika na gradilištu. U stvari, bar on misli da je ostao bez posla, pošto niko u baraci od radnika (sem nadzornika gradilišta) nije obratio pažnju na njega kada se pojavio.

Od tog trenutka, njegov život kao da je postao još besmisleniji (pošto, čitajući knjigu, nisam mogao da se otmem utisku da njegov život i pre svega ovoga nije imao neki smisao). Luta Bečom, jede kobasice, čita novine i gomila ih na stolu u kafićima/hotelima/restoranima, stalno nešto telefonira po raznim govornicama bez neke konkretne namere (najčešće pozove svoju bivšu ženu), uleti u poneku tuču, dobije batine, pokušava da odvede po neku žensku u krevet, stalno odlazi u bioskop i delimično prati radnje filmova, završi u krevetu sa bioskopskom blagajnicom, ubija bioskopsku blagajnicu bez nekog razloga, pojede zemičke sa kobasicom, autobusom ode u pogranično malo naselje („Čekaj bre malo, ŠTA? Kako si tako u isti koš stavio ubistvo i zemičke, šta se ovde dešava???“-prim.podsvesti).

Otprilike, radnja i zaista ide u ovako nekako jednoličnom pravcu. U stvari, „Golmanov strah od penala“ i nema neku konkretnu radnju. Pratimo Jozefa Bloha i pokušavamo da shvatimo šta je u glavi ovog čoveka. Nikada nismo sigurni da li je on uključen ili ekstremno distanciran od ovog sveta. Umišlja da ga ljudi posmatraju i prate na svakom koraku, da namerno pričaju nepovezano sa njim i da mu stalno pričaju nekakve nebuloze, da pokušavaju manipulisati njime, da se svi nešto čudno ponašaju, a on sasvim normalno i logično.

U stvari, ne možete da se otmete utisku da je Jozef Bloh nekakav pasivno-aktivni posmatrač u svom životu, i da je on, jednostavno, patetična osoba i slabić koja nije ni svesna svojih akcija, kao ni posledica koje one uzrokuju. Drži se nekakvih fragmenata svoje prošlosti koji deluju veoma nepovezano, kao što je golmanska karijera (mada ni tu nismo sigurni da li je on uopšte imao nekakvu karijeru vrednu spomena). Može biti da je on, u stvari, veoma bolesna i opasna osoba. Generalizovanje ljudi, pasivnost, odsustvo boja u njegovom životu, nemogućnost da se emotivno (pa čak i normalno verbalno) poveže sa ljudima, komentarisanje stvari kad ne treba, paranoja, pa čak i situacije gde njegova paranoja ima svoju paranoju.

I sad, da li je on bolesna osoba kojoj treba lekarska pomoć (zatvor mu, u svakom slučaju, ne gine ako ga uhvate) ili se nešto desilo u njegovoj prošlosti što je od njega napravilo osobu takvu kakva je sada? Ali opet, kakva osoba može tako olako da smatra da je dobila otkaz? Zašto su njegovi razgovori sa bivšom ženom kratki, i deluje kao da je na oprezu kada sa njim priča? Mnogo pitanja se vrti oko Jozefa Bloha.

 

Golmanov strah od penala Peter Handke

 

„Golmanov strah od penala“ je dosta kratak roman, na nekih 130 strana. Objavljen je 1970. godine. Znači, pre tačno pola veka. Handke je nekih 28 godina kada je napisao ovaj roman. Kako protumačiti njegov stil pisanja, ta nekakva odsutnost? Da li je na to uticalo tadašnje vreme, njegova mladost i književno iskustvo, okruženje u kojem je odrastao ili možda tadašnji književni stil nemačko-austrijske škole? Ili je možda namerno pisao tako da se oseti praznina i marginalnost? Možda bolji odgovor mogu dati oni koji su pročitali još neki njegov roman.

U stvari, sada shvatam zašto mi je poznat ovaj osećaj nekakve teskobe i praznine! Ima sličnosti sa avanturama Jozefa K. u Kafkinom „Procesu“. Taj osećaj da ste upali u nekakvu mašineriju, gde nemate ikakvu kontrolu, gde je sve bezlično, pa i vi sami…Da li se, u stvari, tako oseća i Jozef Bloh, naš nekadašnji golman? Ko će ga znati…

Međutim, kada se pročitaju neke recenzije, vidite da su ljudi veoma podeljeni po pitanju ove knjige. Nije remek-delo, ali ni ne spore da postoji nešto u ovom romanu, nešto što ih je podsetilo na Kafkin „Proces“. Tako da, budem iskren, ja ću ostati neutralan po pitanju ove knjige. A videćemo kako će se njegova kasnija dela pokazati. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o Jozefu Blohu i njegovim „avanturama“? 🙂

 

 

Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan

 

 

Tags:

Ma sve je sjebano

 

Ma sve je sjebano everything is fucked up Mark Manson

„Ma sve je sjebano“ – Mark Manson

 

Jedan od najčitanijih tekstova na ovom blogu (u stvari, ovaj je tekst je i dalje šampion po broju poseta), jeste recenzija knjige Marka Mansona “E baš me zabole”. Ta knjiga je završila na mojoj polici znanoj i kao “Polica sa knjigama koje treba pročitati pod obavezno bar jednom u životu, a preporučljivo je i više puta, i koje bi mogle da utiču na vaš život” (znam, i posle više od godinu dana joj nisam promenio ime…e zabole me 😀 ). Kao što ste mogli da vidite iz moje recenzije, mene je knjiga oduševila (možda je pravi trenutak da je ponovo pročitam?). Dosta direktan pristup pogledima na život, pun humora, sarkazma, kontradkitornosti i bolnih činjenica o nama samima.

Samo ću reći da je “E zabole me” jedna od retkih knjiga iz ovog žanra koju volim da poklanjam.

Tako da me je veoma prijatno iznenadilo kada se pojavila u naši knjižarama njegova druga knjiga, “Ma sve je sjebano”. Kao i uvek, naš Mark je večiti optimista :D… Inače, nisam želeo da naslov knjige cenzurišem nekakvim zvezdicama da bih prikrio ružnu reč (jer baš će “sigurno” zvučati blaže i manje očigledno ako napišem “sje*ano” ili ako stavim pedeset zvezdica, pa bude s*****o), već sam rešio da ova recenzija bude u duhu Markove knjige. Primetili ste i sami da ne volim da psujem na ovom blogu, ali verujem da ćete imati razumevanja ako se u ovoj recenziji potkrade i poneka psovka (“Tako je, jebote! NAJZAD! Dve godine čekam da opsujem na ovom blogu kao prava sarkastična podsvest! Jebiga, zaslužio sam, trpite vi ovoga ceo život!”-prim.podsvesti).

 

The WItcher Netflix

Uopšte mi se ne dopada što je moja podsvest toliko oduševljena privremenim uklanjanjem automatskog cenzurisanja…

 

Ono što je zanimljivo, jeste da je pun naziv ove knjige “Ma sve je sjebano: knjiga o nadi”. Da, dobro ste pročitali. Ali opet, ako ste pročitali njegovu prethodnu knjigu, samo ćete se nasmejati i odmahnuti glavom uz komentar “Dobri, stari, blesavi, kontradiktorni Mark”.

Čime se bavi ova knjiga o nadi, kad je već sve sjebano? 😀

Odmah da vam kažem, ako ovoj knjizi pristupite sa stavom laganog čitanja i ne puno udubljivanja, knjiga će vas zabaviti, nasmejati i naterati da postavite sebi par pitanja.

I tu biste načinili kardinalnu grešku sa ovom knjigom. Osim ako ne planirate da je odmah ponovo (pro)čitate.

Ovo je knjiga koja, i pored svog humora, sarkazma, psovki i svega pratećeg, prilazi nekim životnim problemima i stanjima prilično studiozno. Od nekih trista strana knjige, čak pedeset otpada na deo “Beleške” koji, u stvari, predstavljaju fusnote ka mnogobrojnim člancima i knjigama, ali ono što je zanimljivije od tih 50-ak strana, veliki deo otpada na Markova dodatna (često sarkastična i duhovita) pojašnjenja nekih pojmova i stavova. Ovo je knjiga koja zaslužuje da se u nju udubite i zamislite nad onim što je napisano. Ne samo ona, i vi zaslužujete da se udubite u čitanje. Ozbiljno vam kažem i iskreno vam savetujem. Knjiga će vas prilično nagraditi ako joj ozbiljnije pristupite. Videćete ako je pročitate, a ako ne, jebiga, vaš gubitak. 🙂

 

Ma sve je sjebano everything is fucked up Mark Manson

 

Citat sa poleđine knjige:

“Jeste li se pitali zbog čega ljudi postaju sve uzrujaniji i nesrećniji uprkos tome što je život sve lakši, zašto vesti uvek deluju tako depresivno i zašto ekonomije propadaju dok se svet razvija, i zašto svi uporno trpe uvrede na društvenim mrežama iako ne moraju?

E pa, vežite se, jer nas čika Mark vodi na novu vožnju, na ludovanje kroz bol u srcu i stres u duši, a Platon, Niče i Tom Vejts, uz ostale velike face, praviće nam društvo. Upravo kao što je knjiga „E, zabole me“ preispitivala našu konvencionalnu mudrost o tome šta nas čini srećnim, „Ma sve je sjebano“ ukazuje na to šta život čini vrednim življenja. Uz uobičajenu mešavinu obaveštenosti i humora Manson nas vuče za kragnu i izaziva da budemo iskreniji prema sebi i povezaniji sa svetom onako kako nismo ni sanjali da je moguće.”

 

Ma sve je sjebano everything is fucked up Mark Manson

 

Uopšte nije daleko od istine da vas očekuje luda vožnja.

Mark pokušava da nam pojasni (i trudi se da potrekpi činjenicama) kako smo mi, u stvari, postali prilično metiljavi. I, ako iskreno pogledate svet oko sebe (a i sebe u ogledalu), koliko god delovalo sve lepo, situacija je i prilično govnjiva (njegove reči). Šta nam se to desilo? Toliki napredak tehnologije nam je dao pristup bezgraničnom izvoru (pametnih) informacija, a mi na Youtube-u gledamo inserte iz „Farme“, zapaljujemo se zbog onoga što je starleta A rekla starleti B u „Parovima“ ili tako neke gluposti? Slušamo laži političara iako znamo da nas lažu? Slušamo pesme koji propagiraju drogu i kretensko ponašanje pod izgovorom „to je samo kul pesma, opusti se“. Ako nam neko kaže neki stav sa kojim se mi ne slažemo, odmah se narogušimo i spremni smo na svađanje i prepucavanje kako je druga strana težak retard, a nas je na rođenju pomilovala boginja mudrosti Atena Palada (a tu drugu retardiranu stranu je po glavi verovatno pomilovao pijani komšija Sredoje). Ili, ne daj Bože, da neko kategorički stane iza svog nekog pogleda na svet (ili da mu se nešto ne dopada) i mi se odmah osetimo ugroženim i diskriminisanim („Znači, mala, tebi se ne sviđa „Ušće“, već bi u „Rajićevu“ jer ti je bliža?! A tako znači, e nisam znao da si takva rđa i da imaš nešto protiv Novog Beograda. Znači, imaš nešto i protiv mene, jer i JA SAM SA NOVOG BEOGRADA! E lepo je meni pokojni babo govorio „samo gledaj Novi Beograd i Zemun, to ti je Austrougarska, civilizacija bre. A ovo Stari Grad, Dorćol i ostalo…to sve bre bilo pod Turcima, zajebaćete to!“JOJ BABO GDE TE NE POSLUŠAH!“).  A još ako vam konobar u kafiću donese produženi-skraćeni-espreso-jednatrećinahladnakafa-polakuba-polaarabika-ohlađenašoljica i greškom stavi obično mleko iz „Maksija“ umesto sojinog (ALI ONO SKUPLJE IZ DM-A MOLIM LEPO), to je i više nego dovoljno razlog da vam uništi dan i da se izvrištite na konobara, izvređate ga, a zatim mu odsečete glavu kao samuraj, znajući da nećete biti krivično odgovorni, jer je pravda na vašoj strani (KOLIKO JE TEŠKO STAVITI SOJINO MLEKO MOLIM LEPO!).

 

Ma sve je sjebano everything is fucked up Mark Manson

Kako nezvanično saznajem, Mark Manson se slaže sa onim što sam napisao

 

Znam, ovo su sve preterani i nerelani primeri… bar se nadam. Ali je činjenica da smo postali previše frustirirani i arogantni. I lenji.

Ali ne brinite, kao što Mark obećava, ima nade…samo joj se ne trebate nadati. 😀

Već treba da se malo okrenuti i usmeriti ka sebi. Onome u vama.

Mark nam otkriva mnogo zanimljivih stvari nad kojima ćete se zamisliti. Šta je to Neprijatna Istina koja nas stalno prati, ali odbijamo da je vidimo? Kako smo u zabludi jer mislimo da zato što je Mozak koji Razmišlja za volanom, da on upravlja gde idemo, a ne Mozak koji Oseća sa suvozačevog sedišta (sa sve pogledima kako bi trebalo da funkcionišu u simbiozi…koliko je to moguće…i da se sve ne pretvori u Klovnovski auto)? Ovo je sjajno poglavlje. Tu je i Njutn iz paralelnog univerzuma (tzv. emo-Njutn) i njegova tri zakona emocija (fenomenalno i prilično inteligentno i logično napisano poglavlje). Ne zaboravimo i Formulu ljudskosti i šta u stvari znači biti zreo kao osoba. Posebno će biti zanimljivo poglavlje o bolu, jer nam ono ukazuje kako je bol nešto što nas prati ceo život, i da, mada ne treba biti mazohista i uživati u patnji i teškoćama, pokušaj da se maksimalno zaštitimo od njega će nas, u stvari, učiniti prilično ranjivima i osetljivima i nećemo moći da se nosimo sa stvarnim svetom. Kao što i sami znate, trbušnjaci se stvaraju u teretani (mesto bola), a ne na kauču uz Netflix (zona komfora i sigurnosti), tako da jedino kroz bol mi možemo da napredujemo (samo se setite, naši roditelji i ostali preci su išli u školu udaljenu desetine kilometara kroz šumu, bosi i imali koricu hleba za užinu, a mi danas ne možemo da ustanemo iz kreveta pre pola jedan…popodne). Tu su i poglavlja kako, u stvari, marketing manipuliše našim emocijama i umesto nas odlučuje šta želimo da kupimo i kako mi samo imamo iluziju izbora. I na kraju, tu je i Konačna religija, i kako će nas na kraju AI (veštačka inteligencija) pokoriti.

Mark Manson će se pozivati na statistiku, članke, knjige, Platona, Ničea, Kanta, Budu, Toma Vejtsa, sarkazam, svoja tumačenja, i pritom nijednog trenutka neće biti dosadan, a često će vas i pošteno nasmejati.

 

Ma sve je sjebano everything is fucked up Mark Manson

 

I na kraju, moji utisci o knjizi…

Mislim da ste, iz svega gorenapisanog, mogli da steknete utisak da mi se knjiga prilično dopala. Završila je na mojoj polici (onoj sa kilometarskim nazivom, ali od sada ćemo je zvati „Polica“), i čeka je ponovno čitanje u skorije vreme. Pročitaćete mnogo toga zanimljivog, možda čak i uhvatiti poneku belešku. Što se mene tiče, ima tu dosta pametnih misli, a za neke stvari sam dobio i ideje kako da ih inkorporiram ili unapredim za sopstvene potrebe. Da, ovo je jedna od onih knjiga koja vam neće reći bukvalno „uradite to i to“ (u stvari Mark vam to nikada neće reći, jer njega zabole šta činite sa svojim životom 😀 ), ali ako malo promislite, sami ćete dobiti ideju šta možete iz nje da primenite na svoj život.

Bez obzira na naslov, knjiga „Ma sve je sjebano“ vas neće, da prostite, sjebati i ubiti i pojam. Naprotiv, mislim da će vas prilično oraspoložiti svojim humorom i sarkazmom (iako se dotiče prilipno ozbiljnih univerzalnih i egzistencijalnih pitanja). Naravno, kao i u svojoj prošloj knjizi, Mark nije apsolutno u pravu za sve što kaže, provuče se poneko blentavo razmišljanje, a i prilično zna da bude kontradiktoran. Naravno, Marka Mansona zabole za moje mišljenje o njegovoj knjizi. Isto tako, i mene zabole što Marka zabole za moje mišljenje o njegovoj knjizi („A mene zabole šta mislite obojica, ako ćemo onako realno“-prim.podsvseti).

 

Ma sve je sjebano everything is fucked up Mark Manson

Kako nezvanično saznajem, Marka Mansona zabole za moje mišljenje…e pa, osećaj je obostran 😀

 

Ali opet, sve je to život. Sjeban je, ali zabole vas! 😀

Poenta je da proživite taj život najbolje što možete i bez kajanja. A to ćete učiniti samo ako budete malo iskreniji sa sobom i sa vama bliskim ljudima. Ako se usudite da budete malo otvoreniji i hrabriji u odnosima sa okolinom. I ako naučite da nađete u svom životu balans između emocija i zdravog razuma. Jer, kao što ste i sami primetili u svom životu (a i u knjizi ćete se dodatno uveriti o tome), ako ste ekstremno naklonjeni samo Mozgu koji Razmišlja ili samo Mozgu koji Oseća, napravićete pakao i sebi i drugima.

Ili da se izrazim onako kako bi se Mark Mansom izrazio: Ako odlučite da ostanete tvrdoglavi, razmaženi i arogantni skot, velika je verovatnoća da ćete napraviti toliko sranje u svom životu da ćete se teško izvući iz te govnjive situacije. Sve će vam biti sjebano…

…a tada ni nada ne pomaže („U jeeee, idemo mačko, mračimo za kraj!“-prim.podsvesti).

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li misliš da ima nade, ili je sve sje*ano? („I opet se vratio u svoj standardni vaspitani „režim“ ponašanja. Da ga j**em… dođavola, vratilo se i cenzurisanje. Skot us**ni, kao da se vratio na fabričko podešavanje i sve sje**o…je**ga, bilo je lepo dok je trajalo…“-prim.podsvesti).

🙂 😀

 

Sajt Marka Mansona

Cena knjige: Makart | Delfi | Dereta | Laguna

 

Tags:

The Witcher (Netflix) / Veštac (serija)

 

The Witcher

„The Witcher“

 

Ah, „The Witcher“… veštac Geralt i ja se znamo dugo. Naše prijateljstvo traje nešto više od 10 godina. Pratio sam ga na njegovim avanturama kroz svih osam knjiga (dve zbirke priča i šest romana…sve posedujem, uključujući i famoznu ogrlicu :D) i tri video igre koje su izašle uz periodu od 2007-2015. godine. Nisam se (još uvek) dotakao poljske verzije serije i filma.

Moj drug Geralt je dobar momak. Malo je sirovina i ćutolog (često samo hukne „hmm“ umesto komentara), međutim, ima trenutke kada samo odjednom se uključi u razgovor i krene da prosipa takve filozofske misli i razmišljanja da vas ostavi bez teksta njegova iznenadna elokvencija (inače biste pomislili da je nekakav brđanin), kao i poznavanje dešavanja oko nas, mada se trudi da se ne meša u politiku. Ima neki svoj moralni i etički kodeks koji se trude da prekrši ni zbog koga, a definitivno ne zbog politike.

 

The WItcher Netflix

„Hmmm…“ će da uđe u klasike motivacionih misli

 

Moj drug Geralt nema puno hobija, ali voli da lepo popije i pojede. Kad smo već kod hobija, voli jahanje i mačevanja, a povremeno i amaterski boksuje (u krčmama). Kada ima vremena, voli da odigra i po koju partiju tablića ili remija.

Moj drug Geralt, osim što voli da pojede, voli i da pojeb… ovaj, voli i žene i njihovo društvo. Mada nije baš preterano zgodan niti pun manira (iskreno ovo pričam, ipak mi je prijatelj), njegov pomalo egzotičan izgled (ima ožiljke, neobičnu boju očiju i dugu kosu koju farba u belo…malo hipsterska fora, ako mene pitate), u kombinaciji sa njegovim nepričljivošću i poslom kojim se bavi, daje mu i prilično misterioznu notu, zbog čega privlači pažnju žena, izmešanu sa dozom straha. A žene kojima privlači pažnju mogu biti i seljančice, kao i princeze i veštice (danas se to valjda zove „selebriti“).

 

The WItcher Netflix

Nova krčma…a pasulj od prošle nedelje…

 

Moj drug Geralt je, po zanimanju, preduzetnik/frilenser, ili kako to danas popularno zovu, entrper…enrtprent…enpret… ovaj, ona strana reč što je svi danas prosipaju, a u stvari znači rmbačenje od jutra do sutra. Nije mu lako, stalno je na putu (svih trista šezdeset i kusur dana godišnje), para i nije neka, dovoljno da preživljava, da nađe smeštaj u nekoj jeftinoj krčmi, plati za jeftinu hranu, piće, postelju i žensku. Nažalost, ljudi po selima i u gradovima ga baš i ne vole (štaviše, veoma ga se plaše), što mi uopšte ne ide u glavu, jer ga baš ti isti ljudi angažuju da im odradi posao koji za oni nisu sposobni. A on uvek pošteno odradi posao, ne voli da pravi probleme. Oh da, zaboravio sam da kažem čime se moj drug Geralt bavi… on kolje po kućama i selima…ovaj, ne kolje ljude (veoma retko, i najčešće u samoodbrani)… doduše, ne kolje ni piliće, prasiće ili jariće… to su najčešće vodanoji, brukse, strige, kikimore, baziliski, vukodlaci, viverni, zombiji…

 

The WItcher Netflix

Ako i u ovoj krčmi bude pasulj od prošle nedelje, neće samo kikimora da nastrada…

 

Moj drug Geralt je veštac.

A ovo je serija o njegovim avanturama…“The Witcher“.

Sa ovim polušaljivim uvodom sam pokušao da vam dočaram samo jedan mali fragment vešca Geralta i univerzuma u koji su smeštene njegove avanture. Ući u opširnije objašnjavanje bi zahtevalo čitav jedan blog posvećen samo tome. To bi bio isto tako opširan posao kao da sam uzeo da vam objašnjavam svet „Ratova zvezda“, „Gospodara prstenova“ ili „Igre prestola“. Nikad kraja i sigurno bih propustio da kažem dosta toga bitnog.

Valjda vam dovoljno govori i činjenica da (trenutno) ima osam knjiga (pisac je Poljak, Andžej Sapkovski), tri (glavne) video-igre (od kojih svaka traje desetinama i desetinama sati i čiji je kreator CD PROJEKT RED, pogađate, iz Poljske), kao i poljska verzija filma i serije.

„Čekaj, da li to znači da bih trebao da pročitam sve te knjige i odigram igre da bih razumeo seriju?“

Možda ste to pomislili.

Ali, hajde da vam malo približim radnju serije pre nego što vam dam odgovor.

Prva sezona serije pokriva period iz prve dve knjige (tj. zbirki priča „Poslednja želja“ i „Mač sudbine“), i pravi avanture vešca Geralta, čarobnice Jenefer (ah, Jen…) i mlade princeze Ciri, kao i ključne događaje koji su oblikovali njihove puteve pre nego što će se najzad svo troje sresti i zajedno započeti borbu sa nečim mnogo većim (i opasnijim) nego što su mogli ikada da zamisle. Ovo troje, da pojednostavimo, vezuje sudbina koja je jača od svega.

 

The WItcher Netflix

 

Ovde bih stao sa radnjom, iz prostog razlika što je prva sezona serije bazirana na zbirkama priča, koje hronološki idu malo tamo-vamo (a često i paralelno prate dešavanja glavnih junaka), tj. ima dosta „flešbekova“ (pa često niste sigurni šta su sadašnja, a šta prošla dešavanja). Međutim, pošto je očigledna namera kreatora serije bila da se prati literarni predložak (uz, uh…ovaj, i prilična odstupanja od istog predloška…ne pitajte, ko zna šta je kreatorima serije bilo sve u glavi kada su stvarali seriju), ovo je (možda?) i bio jedini način da se započne serija. Rizik jeste veliki da ovo odbije ljude koji nisu upoznati sa „The Witcher“ u nekom obliku, ali s obzirom na armiju obožavalaca knjiga i video-igara, mislim da posledice na sudbinu serije neće biti ozbiljne…bar se nadam.

A sada malo o utiscima…

Za početak, nemam nameru da povlačim paralelu sa „Igrom prestola“, jer to je isto kao da hoćete da poredite jabuke i pomorandže, ili kako je „Igra prestola“ grandiozniji projekat (zaista je prerano za takve izjave). „The Witcher“ svet se fokusira na manji broj glavnih junaka (ovde se sve prvenstveno vrti oko Geralta, Jenefer i Ciri, kao i njihovu sudbinsku povezanost), drugačiji je pristup u tome kako se formiraju odluke junaka i posledice istih odluka. Mada će neki reći kako je „Igra prestola“ remek-delo prikaza političkih dešavanja i previranja, ali oni koji su čitali knjige Andržeja Sapkovskog (ispravite me ako grešim, ipak je prošlo dosta vremena od kada sam čitao knjige) dobro znaju da politička dešavanja u Geraltovom svetu ništa nisu manje komlikovanija (možda su čak i više) nego u „Igri prestola“ Džordža R.R. Martina. Ipak su prve knjige oba pisca se pojavile početkom devedesetih, pri čemu je jedan pisac Amerikanac, a drugi je Poljak. A mislim da svi mi u Evropi (pogotovo ovo podneblje) dobro znamo kakve su bile devedesete, i sa ekonomskog i sa političkog stanovništva.

Sa vizuelnog aspekta, iako je serija američke produkcije, sasvim pristojno (ali, daleko od savršenog) je predstavljen taj slovenski duh, tj. civilizacija. Nošnje različitih nacija, atmosfere u krčmama… sve je dobro (uz izuzetak ratne opreme Nilfgarda, za ono stvarno nemam komentar). Mitska bića i čudovišta kao u okruženja u kojima su smešteni su odrađeni savršeno jezivo (počevši kikimore u močvari pa sve do borbe sa strigom u napuštenom zamku). Akcione sekvence su super odrađene. Naš veštac je prilično okretan s obzirom da vitla teškim mačevima, i nađena je fina ravnoteža između elegantnih pokreta i praktičnog kasapljenja žrtvi. 😀 Magije su pristojno odrađene, mada mnogi imaju zamerke da nije to to. Pravo da vam kažem, ja sam čarobnjake/veštice u „Witcher“ serijalu nekako više doživaljavao kao majstore trikova i iluzija a la Džon Konstantin (sa povremenim kecom iz rukava u vidu neke epske magije) nego kao one koji vitalju munjama i metorima kao nenormalni i čak se ni ne zadišu bar malo.

Gluma…

Šta god ljudi mislili (a kako vidim, sve više ljudi ovako to doživljava), ali Henri „Supermen“ Kavil je odradio odličan posao, i mislim da je sada teško zamisliti nekog drugog glumca kao Geralta. Neko će možda prokomentarisati kako je nagruvan za ovu ulogu, ali ljudi moji, treba vitlati one mačeve po ceo dan i bacakati se u cilju da vas pojede neki monstrum, a još pride ste i mutant! Tako da mislim da njegov izgled ima smisla (nekako sam ga ovako doživljavao i u knjigama). A mislim da je jedan od razloga što je njegova uloga Geralta uspešna i to što je glumac izjavio da je fan „The Witcher“ video-igara (odatle je i pozajmio ideju za Geraltov hrapav glas i ono čuveno „hmmm“). Sve u svemu, čovek je uspešno izneo celu seriju na svojim plećima.

 

The Witcher Netflix

Pevušim „Toss a coin to your Witcher“ kada nema nikog u blizini

 

Jenefer… od mene dobija odličnu ocenu. Mada mi glumica nije poznata, ipak je veoma slatka i dopadljiva. A u kombinaciji sa šminkom, mislim da su uspeli da prenesu upravo onako kako je Jenefer zamišljena u knjiga što se tiče izgleda (lepotica nesavršene lepote, koja poseduju određenu notu zavodljivosti), a što se tiče harizme i ponašanja, mislim da ne može se puno reći, jer tek u narednim knjigama (ako se ne varam) bolje upoznajemo Jen i zašto se ponaša tako kako se ponaša. Gejmerska populacija bi sigurno volela Jen iz igara (ko ne bi!), ali i ovde smo dobili sasvim dobru Jen.

 

The Witcher

Jenefer od Vengerb….Ventregb….Vegren…Varburgeng… na slici je Jenefer

 

Tris… ne znam, nije mi to to, ni po izgledu ni po ponašanju, ali prerano je za neke utiske, ali definitivno je nisam ovako zamišljao. Možda je kasnije sačeka neka transformacija?

Ciri… da, za sada deluje da je dobar izbor, videćemo kako će se razvijati kroz naredne sezone (ipak ona proživljava najveće transormacije od princeze do ratnice).

Ljutomir/Neven/Jaskier (kako već želite da ga krstite)… mislim da je ok izbor i da je ok zamišljen, mada sam ga zamišljao kao većeg ženskaroša i komičara (ali i cinika), ali još je rano za ocenu, mora da prođe još koja sezona.

Ukljeva/Crvenperka/Roach… šta da vam kažem, radi kao konj, ponaša se kao konj, pametno kao konj…da, mislim da sa sigurnošću možemo reći da može da dobije nagradu za „najboljeg konja u nekoj seriji“. 😀

Ostatak glumačke postave je isto dobar i lepo su izneli svoje role.

Ali, serija nije savršena, postoje neke stvari koje… pa, nije da bodu, ali „bockaju“ oči.

Prva je, naravno ritam serije. Mada je bio logičan izbor da se prati izbor zbirke priča, to je ujedino bio i mač sa dve oštrice (ali, izgleda da se nije mnogo obilo o glavu seriji). Često prebacivanje između prošlosti i sadašnjosti će definitivno napraviti konfuziju kod ljudi koji nisu čitale knjige (da se ne lažemo, biće konfuzno i za one koji su čitale knjige, jer nije baš da se striktno prati literarni predložak). Ali, to bi sve trebalo da iskristališu naredne sezone.

Tu je i takođe primetna „amerikanizacija“. Shvatite, ja prvi nemam ništa protiv boje kože, rase, političkih, religijskih ili seksualnih uverenja (svako zaista ima pravo na svoj izbor kako će da vodi svoj život)… ali, ako se već naglašavaju ti detalji, to mora malo suptilnije, da deluje prirodno, znate, kao neka prirodna integracija (pogotovo, jer su u pitanju knjige pisane pre više od dvadeset godina). Neću da ulazim u tu temu, videćete i sami. Ali definitivno će biti i situacije (a još ako ste u životu pročitali bar jednu epsku fantastiku), gde ćete prokometarisati „Šta koji moj…“. Možda će nekima to zasmetati, meni nije, ali je dovelo do toga da mi neke situacije u seriji izgledaju blago komične.

I da se, na kraju, vratimo na neodgovoreno pitanje.

„Čekaj, da li to znači da bih trebao da pročitam sve te knjige i odigram igre da bih razumeo seriju?“

Odgovor je isti kao i na nekim oglasima za posao – „Prehodno radno iskustvo nije potrebno, ali je poželjno da ste bar pročitali jednu knjigu ili odigrali jednu igru. Prednost će imati kandidati koji su pročitali sve knjige, odigrali sve video-igre i znaju da nabroje bar dve podvrste vodanoja“. 😀

Ali, mislim da vredi gledanja bez obzira na vaše prethodno predznanje. Serija sasvim dobro kombinuje elemente akcije, drame, fantastike i horora, sa blagim uplivom jeftinog humora. U prevodu, pravi svet u kome živi moj drug Geralt. 🙂

 

The Witcher

 

Dajte seriji priliku, ako se Netflix potrudi, ima ovde materijala za šest-sedam sezona.

A i ocene govore dosta, zar ne? Pogotovo jer je publika oduševljena, pa sad i nazovikritičari moraju da menjaju ploču, da ne izgledaju kao debili…

A ja odoh da iskopam moje knjige o avanturama mog drugara Geralta… a tu bi trebalo negde i da mi je lanac sa vukom…

Inače, već nedeljama pevam ovu pesmu svuda. 😀

 

A ti, dragi čitaoče, spreman da zaroniš u svet kojem obitava moj drugar Geralt? 🙂

 

The Witcher Netflix

– Gosn’ Geralte, nemamo kupus sa slaninu, ali što nam je dobar ovaj pasulj od prošle ned…
– DOSTA… VIŠE… SA… TIM… PASULJEM!

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona : 1 (osam(8) epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 60 minuta

 

Tags: