Patrola prokletih / Doom Patrol

 

Patrola Prokletih Doom Patrol

Patrola Prokletih

 

Kada je u pitanju igrani svet DC univerzuma, stiče se utisak da stvari (možda i polako) kreću nabolje, pogotovo kada izađete iz standardnih superherojskih okvira. A kada to uradite, onda se desi da napravite nešto što neće biti interesantno samo ljubiteljima superheroja, već i generalno filmofilima.

Tako je ispalo i sa „Patrolom prokletih“ (Doom Patrol).

Postoji mnogo razloga zbog čega je, po meni, ova serija odlična:

  • Glumačka postava: baš sam se obradovao kada sam video Brendona Frejzera! Nekadašnji „zlatni dečko Holivuda“, koji nas je zabavljao svojim hitovima, poput „Đorđe iz džungle“, „Začaran“ (svi se dobro sećamo „đavoljeg“ izdanja Elizabet Harli :D) ili trilogije „Mumija“, poslednju deceniju nije baš bio viđan u holivudskim hitovima (iz mnogobrojnih razloga se morao povući iz Holivuda). Ovde se našao u pravoj ulozi! Zatim Alan Tidik (kultna serija koja-je-nepravedno-otkazana-i-koju-fanovi-ne-mogu-da-prežale „Firefly“ i „3:10 to Yuma“), za koga ne treba spominjati njegovo genijalno pozajmljivanje glasova otkačenim animiranim i CGI junacima, poput HeiHei (mom oduševljenju nije bilo kraja! :D), Lenny, Duke of Weaselton, Iago i K-2SO. A sada u odličnoj ulozi bizarnog negativca. Zatim je tu i Met Bumer (da li je dovoljno reći „White Collar“?), kao i Dajen Gerero u izazovnoj ulozi tinejdžerke sa poremećajem višestruke ličnosti (devojka je, inace, ’86 godište!). I da ne zaboravilmo legendarnog Timoti Daltona (za koga mislim da zaista nema potrebe nabrajati njegovu sjajnu filmografiju). Dobra postava – potvrđeno!

 

Patrola Prokletih Doom Patrol

 

  • Junaci – naši superheroji nisu nikakvi idealni uzori za kojima se ciči, vrišti i pada u nesvest (poput Betmena, Supermena ili Čudesne Žene). Ne, ovde imamo Robot-čoveka (nekada popularni vozač auto-trka, kome je u nesreći spašen samo mozak, sada smešten u metalnoj šklopociji koja deluje kao Limenko koji bio u emisiji „Pimp my ride“). Onda je tu nekadašnji pilot, koga je u avionskoj nesreći zveknula negativna energija, pa je zbog visokog stepena opekotina i radijacije sada sav u zavojima poput mumije (a u njemu sada „živi“ i nekakav energetski entitet sa kojim ima problema u komunikaciji). Onda je na redu Luda Džejn sa poremećajem ličnosti … samo što su kod nje 64 ličnosti, i sve su poremećene…i pride svaka ima svoju supermoć… i pojavljuju se kako je kojoj volja. Prelepa Rita Far/Elastična Žena, nekadašnja holivudska zvezda, koja je prilikom snimanja filma doživela nesreću i dobila moć da mutira i menja delove svog tela (i to u ne baš privlačnom izdanju…videćete već). A tu je i legendarni Kiborg/Cyborg iz svojim mlađih dana (i godinama daleko od svog punog potencijala). I ne zaboravimo glavnog negativca, koji ima moć da utiče na realnost… i još pride veruje da je narator serije! (Deadpul bi svašta imao da kaže na ovo :D). I ne zaboravimo Šefa, mentor i „otac“ našoj bandi superheroja, pun tajni iz prošlosti i greha iz mladosti. A sporedni likovi su priča sebe (ulica koja je živi entitet, pacov Admiral Viskers sa Betmen kompleksom i bubašvaba Ezekiel koja propoveda apokalipsu su šou za sebe).

 

Patrola Prokletih Doom Patrol

 

  • Radnja – kao i njeni junaci, uvrnuta i bizarna. Gomila neprilagođenih superheroja treba da se bori protiv bizarnog negativca koji se konstantno igra sa njihovim umovima (a pri tom oni i nemaju pojma kako se ponašaju superheroji).Kao što možete da vidite, mnogo toga interesantnog se ovde krije. Ima solidne akcije, dobru audio-video podlogu, uvrnut i mračan (i pomalo nastran) humor. Ne baš serija za decu…definitivno za starije uzraste.

A sada i ključni razlog zašto je ova serija sjajna za odrasle:

  • Sami superheroji i njihova međusobna interakcija – naši junaci nisu dobili svoje moći na rođenju ili u nekakvim polustrašnim nesrećama. Ovo su superheroji koji su preživeli traumatična iskustva, koja su ih unakazila i nanela im fizičke i psihičke (a i duhovne i emotivne) ožiljke za ceo život. Traume koje su dovele do toga da su, posle svojih nesreća, samo životarili, da ne kažem egzistirali pod „staklenim zvonom“, sakriveni od ostatka sveta. Čak i kada su se okupili i „pokušali“ da urade neke superherojske stvari, situacija nije bila ništa bolja (videćete već u prvim epizodama). Koliko god pokušavali da budu „porodica“, oni su sebični, frustrirani, nepoverljivi jedno prema drugom, često bez osećaja u komunikaciji (neslane šale kojih nisu ni svesni kako vređaju, uvreda koje „istresaju“ jedni na druge u afektu i slično…, u prevodu, empatija = 0). Drugim rečima, ponašaju se neverovatno ljudski. Prosto uhvatite sebe kako se nervirate sa njima, ljutite na njihove reakcije… A povrh svega, glavni neprijatelj im je bizarni ludak koji se poigrava sa njihovim najvećim strahovima, a i sâm krije svoje frustracije i strahove.

Ali, takođe i vidite kako naši junaci pokušavaju da se izbore…ne, bolje je reći, suoče, prihvate i prigrle svoje strahove, mane i nesavršenosti kao deo njihove ličnosti…i onda postaju, pa, malo bolja verzija sebe.

Sve epizode su uvrnute, bizarne i blesave, ali poslednje su…vau!

Kao što rekoh, nebitno je da li ste ljubitelji superherojskih serija i filmova ili ne. Ovo je serija za sve, jer prvenstveno govori o tome kako poraze, slabosti i porive treba prihvatiti kao deo sebe, ali ne i pokoriti im se, već uprkos njima, ići i napred i boriti se za (bar malo) bolji život.

 

I za kraj, dobre ocene na IMDB-u i Rotten Tomatoes dosta govore o kvalitetu serije.

 

Format: Serija

Broj sezona: 1 (15 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 50 minuta

 

Tags: