Mulan

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li

Mulan

 

Nije bilo lako Dizniju kada se odlučio da napravi igranu verziju “Mulan”. Razne kontroverze su pratile ovaj film (odsustvo Mulanove ljubavi Li Šanga zbog #metoo pokreta, izjave glavne glumice na temu situacije sa policijom u Hong Kongu, snimanje u Ksinđang provinciji kao i nedostatak raznolikosti kreativnog osoblja), a sigurno je najveći šok bila vest da neće biti legendarnog malog zmaja, samoproklamovanog čuvara Mulan, Mušua (sa legendarnim glasovnim mogućnostima Edi Marfija). A još Amerikanci rade na kineskoj legendi, i to u 21. veku…sasvim je izvesno da će kompletna Kina da pažljivo prati kako će se sve odvijati…i pritom imati pripremljena koplja na koja će prilično izvesno, da izvinete, natakne film.

I dobro, Ameri su uradili lajv film, rešili da ne bude Mušua, Kinezi su sahranili film, Dizni će trebati da se lupa nogama u zadnjicu od sreće ako izađe na nulu zahvaljući Disney+ kanalu (koji mi i dalje nemamo, pošto dobar deo Amerike izgleda i dalje misli da se nalazimo negde između Nambije i Turiđokustana), pošto je bio katastrofa na bioskopskim blagajnama.

Ali, ako ostavimo sve ovo po strani (ovih 500 kila problema) i pokušamo da objektivno odgledamo film bez upoređivanja sa animiranom verzijom, kakav je zaista film “Mulan”?

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li

Recenzija će biti kao i ova strela. Neće biti smrtonosna, ali gađam u koleno. Boleće…

 

 

Priznaću vam nešto, mada volim azijsku istoriju i mitologiju, nikada nisam nešto obraćao pažnju na Mulan kao (istorijsku/mitsku) ličnost. Znao sam da postoji “Balada o Mulan” i to je to. U prevodu, znao sam da nije Diznijev originalan junak.

Ono što nisam znao, jeste da se filmovi i serije o Mulan snimaju još od 1927. godine! Kao i da se pojavilo u poslednjih pard decenija par filmova o avanturama Mulan (ne računajući crtani film).

Koliko sam razumeo, Dizni je i sâm rešio da film bude baziran na “Baladi o Mulan”, a ne adaptacija njihove verzije crtanog filma.

Priču o Mulan, u principu, znate, pa nema potrebe da to puno uvijam u neku misteriju i neizvesnost. Mulan je jedan relativno živahan devojčurak avanturističkog duha. Njene roditelje pojede živi blam, jer ko će hteti da oženi takvu devojku, navući će sramotu porodice, preci će da se prevrću u grobu, a mitski zaštitnik njihove porodice, feniks, će verovatno na nebesima od muke da se napije, polije benzinom i zapali (i na njegovu nesreću, vaskrsne, pa opet Jovo nanovo). Nije dovoljno što je osramotila porodicu pred provodadžikom (pandan seoske tetke koja sve zna, kod svih ide na kafu i koja je autoritet u selu, i ne dao Bog da je uvrediš inače se nećeš udati), već i izaslanik stiže u njihovo selo sa objavom da car mobiliše vojsku za rat protiv ruranskih ratnika pod vođstvom svirepog Bori Kana (“Ka’ka su ovo imena k’o iz Mortal Kombata-prim.podsvesti”), i da svaka porodica mora da pošalje u vojsku po jedno muško dete. Pošto u Mulaninoj porodici nema muških potomaka, njen stari otac mora da položi zakletvu i da se spremi za rat. Međutim, Mulan krišom odlazi pod punom (očevom) ratnom opremom u vojni kamp na obuku, prerušena u muškarca. Tamo se snalazi da ostali regruti ne otkriju njenu tajnu, razvija prijateljstvo sa saborcima, a njen talenat za borbu primećuje i komandant (zanimljivost je da njen saborac Čen i komandant Tung bi, u stvari, trebalo da predstavljaju ono što je Li Šang iz animiranog filma…ne pitajte, čini mi se da su neke stvari bile jednostavnije uređene u 20. veku X) ). Onda dolazi do sukoba sa vojskom Bori Kana i duela Mulan i Ksanijang (izgnana iz kineskog carstva da je veštica, a sada služi Bori Kana u želji za osvetom) gde kineska vojska odnosi pobedu, ali se saznaje da je Mulan devojka i biva razotkrivena (ne bukvalno) i izbačena iz svog bataljona i vojske uopšte. Posramljena, jadna Mulan se vraća kući, kada na nju naleće Ksanijang i, pričajući joj svoju tužnu životnu priču, pokušava da je ubedi da im se pridruži, usput otkrivajući da je prethodni sukob bio čista diverzija Bori Kana, koji će napasti skoro nezaštićenog cara. Mulan doživljava prosvetljenje da je, iako je žensko, i dalje vojnik Carstva, vraća se u vojni kamp, postrojava svoju (mušku) družinu, juri ka glavnom gradu, taman na vreme da Bori Kana isprebija kao piiii…pivola u kupusu i spasi cara u poslednjem trenutku. Time ona spašava i kinesko carstvo, stiče slavu, kao i poziv da se pridruži carskoj gardi (to jest, samoj vojnoj eliti). Čiča-miča i gotova priča.

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li

 

Šta je ono što je film dobro uradio?

Iako nije tipična kineska (epska) produkcija, Dizni je sasvim lepo odradio vizuelni aspekt filma, počevši od predela od izgleda (kostima) junaka, pa čak i suptilnih mističnih efekata (napomena: u kineskim akcionim filmovima, obračuni boraca koji lete po vazduhu ili trče po zidovima dok se mlate, ili kada jedan general sam prebije 7000 protivnika se ne smatra mističnim… to se podrazumeva XD ) poput pojavljivanja feniksa ili prepobražaja Ksanijang. Naravno, i muzika je ispala dobro. Akcioni/borilački aspekti su isto ispali odlični, ali i dalje nije u rangu onoga što kineska produkcija može da uradi (a pošto je Dizni, nema krvi ili surovih scena umiranja). A i glumačka postava je u principu prijatno iznenadila.

A šta je ono što (bar po meni) film nije dobro uradio (ili bolje reći, Dizni nije trebao da uradi)?

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li Mushu

“Moja filmska karijera je uništena zbog te devojke! Ona je MENE slagala da ima 22 godine! Trebao sam da potpišem još četiri filma o Mulan! I onda su me zamenili retardiranim feniksom, koji je MENI donosio kafu za vreme snimanja i morao da mi se obraća sa GOSPODINE Mušu!!!” – Mušu u izjavi za “Čajna Dejli”, 1998. godine

 

Izuzev (očekivano nerealnih) scena borba, Dizni nije trebao da ubacuje magijske trenutke (poput pojavljivanja malog feniksa/čuvara, preobražaja veštice u pticu ili prezentovanja koncepta čija), koji, mada bi trebalo da su ispali suptilni i nije ih bilo puno, ipak bodu oči i teraju vas da povlačite paralelu sa animiranom verzijom filma. Ovo je sasvim dalo osnova da se u filmu pojave i ludi Mušu i cvrčak (jer ako već ima magije i mitskih životinja, zašto ne bi bilo i pričljivog zmaja i neurotičnog cvrčka). Kad smo već kod Mušua, i sâma pojava feniksa (i njegova skromna veličina), opet ne mogu a da vam ne daju prostora da razmišljate šta bi bilo da je feniks imao bližu interakciju sa Mulan (a još da je bio pričljiv…mogao je da bude neurotičan i smotan ili graciozan i mudar…i obavezno alkoholičar), jer bi bio dobra kontrateža prilično ćutljivoj Mulan. Ne kažem da je ova verzija Mulan (tj. glumica) loša, ali kako sama Mulan nema onaj element šarma iz crtanog filma…ne znam, nekako joj nedostaje prava kontrateža (pošto je romantični element skroz izbačen, to pokušavaju da kompenzuju njeni ratni kompanjoni). U stvari, najveći problem kod nove(?) Mulan jeste upravo odsustvo nekakvih nežnijh emocija (iako je ovo ratni film, mnogo upečatljiviji efekat nje kao hrabre ratnice bi upravo dale te neke nežnije emocije).

Pritisku feminizma ne može da se odupre ni Dizni. Film je smešten u period gde je žena potčinjena patrijahalnom svetu i očekivanjima kako žena treba da se ponaša, ali Mulan pokazuje da ona želi da živi kako oseća da je ispravno. Mulan se srčano bori u muškom svetu, razbija stereotipe kako žena ne može da se hrabro nosi sa muškarcima na bilo kom polju (trenutak kada na bojnom polju otkrije svoju dugu kosu je jasan symbol njene snage i nezavisnosti). I sve je to divno, inspirišuće, ohrabrujuće za žene (stvarno ovo mislim, da neko ne stekne utisak da se rugam)…

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li Mushu Phoenix

“Ej, GOSPODINE MUŠU! Poljubite me u moje pernato d**e! Sledeća stanica – HOLIVUD!”
– Feniks, izjava za “Čajna Dejli”, 2020. godine

 

…i onda su odlučili da Mulan ima moć da kanališe či. Ovom odlukom su Dizni i feminizam rešili da zajedno uzmu sačmare i onda pucaju jedno drugom u noge (i to obe). Čestitam žene, poslata je poruka da ste vi jedino ravnopravne sa muškarcima (ili nešto više od nas) ako vam bude data natprirodna moć, pošto same nemate snage da nešto ostvarite. A da ironija bude veća, izgleda da je pre 20 i više godina feminizam bio smisleniji, jer je u crtanom filmu predstavljena kao obična devojka, koja svojom voljom i trudom, ne da pokazuje da je ravnopravna sa muškim vojnicima, već i da je bolja od njih. I svi joj aplaudiramo i divimo se.

A ova verzija Mulan od starta mora da dobije moć (ironija je što je koncept čija u filmu izvrnut, jer či obitava u svim živim bićima i ne razlikuje muško od ženskog), kao i da već ima iskustva u mačevanju naspram ostalih. Ne znam za vas, ali meni je nekako manje bilo interesantno da navijam za ovu Mulan u odnosu na onu iz crtanog filma, koja je imala onaj lep koncept kako se uz trud može sve postići i pobediti bolji i jači od sebe.

Možda ja živim u nekom svetu iluzija, ali mislim da se moderan zreo muškarac ne plaši (ili je bar većina prestala da se plaši) ideje moderne snažne žene. Film je izgleda izbacio koncept Li Šanga iz filma, jer bi to simbolizovalo paralelu sa modernim svetom gde su muškarci uglavnom pretpostavljeni i da mogu da izvrše pritisak da žena ima seks sa njima, jer oni imaju moć, a žena je seksualni objekat sa kojim može da se radi šta se hoće. Da li treba da se podsetimo da, na kraju crtanog filma, “pretpostavljeni” (tj. Li Šang) dolazi da moli za ljubav, tj. ruku Mulan. Animirana, snažna Mulan dobija i ljubav i slavu. Filmska Mulan dobija unapređenje u korporaciji “Chinese Emperor INC” i besplatno parking mesto za svog konja ispred palate.

 

Mulan 1

Pošto je kineski imperator niko drugi do Džet Li, nešto nisam siguran koliko mu je zaista trebala ičija pomoć…

 

Filmska postava je super i tu nemam šta puno da dodam…što se tiče zvučnih imena, ali sama gluma je onako. Mislim da je Dizni trebao da uradi igrani rimejk crtanog filma, jer bi tada Jifei Liu mogla da pokaže svoj pun potencijal, ovako je ispalo soldino sa njene strane. Lepo je bilo i videti Li Gong (ima taj neki pogled da vam zaklecaju kolena), a pogotovo epizodne uloge legendi poput Donija Jena, Džejsona Skota Lija i gospodina Džeta Lija.

Iskren da budem, lomio sam da li da uradim recenziju (mada je narod glasao da se uradi 😀 ). Problem je što film sam po sebi nije loš, samo je ostavio previše mlak utisak i brzo vetri iz sećanja. Nekako poput mlake i blago zašećerene limunade…

Odgledajte film bez nekih velikih očekivanja i povlačenja paralela sa crtanim, i imaćete pristojan film za filmsko veče. Ali ništa više od toga…

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li je film smeo da prođe bez Mušua? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Trajanje : 115 minuta

 

Tags:

Američki bogovi

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

“Američki bogovi” – Nil Gejmen

 

Sledeće godine će biti tačno 20 godina od kada se prvi put pojavila knjiga Nila Gejmena „Američki bogovi“, koja je ubrzo po svom pojavljivanju postala instant klasik. Pobrala je sve nagrade koje su se mogle pobrati iz oblasti naučne fantastike i fantazije (Hugo, Nebula, Lokus, Brem Stoker…), dobijala sve najviše ocene i hvalospeve kako među čitaocima, tako i među književnim kritičarima.

I sve to je zasluženo, ako mene pitate.

Prvi put sam pročitao ovu knjigu pre mnogo, mnogo godina. Iskren da budem, mislim da sam je premlad pročitao i da mnogo toga, u stvari, nisam ni razumeo, a mnoge stvari sam i prevideo, pa mi je samo ostala u sećanju kao zanimljiva knjiga. I godine su prošle od tada.

I onda se pojavila serija 2017. godine, rađena prema ovoj knjizi. Prva sezona je oduševila publiku (druga nešto slabije), i meni su „Američki bogovi“ ponovo bili na radaru. Hteo sam da gledam seriju, ali sam pomislio da možda ne bilo loše da ponovo pročitam knjigu, pogotovo jer sam toliko toga zaboravio o samoj radnji, da sam se samo sećao okvirnih detalja i dešavanja.

I tako ti lepo ja nabavim (tj. kupim) prošireno i dopunjeno izdanje knjige, koje se smestilo na nekih lepih 550 strana.

I nisam se pokajao. Vau, ovo je bila avantura!

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

…a i kolač je lepo “legao” uz kafu i knjigu…

 

Ono što je još zanimljivije, knjigu nisam čitao u jednom dahu. Naprotiv, čitao sam je nedeljama i nedeljama. Iz nekog razloga, nije mi se žurilo da je završim. A kada sam završio i poslednju stranicu, shvatio sam da sam knjigu toliko dugo čitao, da je podsećalo kao kada gledam neku seriju, pa svake (jedna do dve) nedelje izađe nova epizoda sa avanturama Senke i Srede. 😀

I avantura kreće…

Momak po imenu Senka (Shadow), par dana pre izlaska iz zatvora, saznaje da su njegova voljena žena Lora i njegov najbolji prijatelj nastradali u saobraćajnoj nesreći, što ga je prilično slomilo. Po izlasku iz zatvora leti prvom avionom da stigne na sahranu. Tada saznaje da je smrt njemu dve bliske osobe uzrokovala pijana vožnja i otkopčan šlic u punoj brzini i menjač i…well, you get the picture. Ovo ga je dodatno dotuklo. Kakve sada ima veze što je izašao iz zatvora kada je izgubio sve do čega mu je stalo?

I tada, naš slomljeni, izgubljeni i bezperspektivni Senka, upoznaje neobičnog i harizmatičnog čoveka po imenu Sreda (Wednesday), koji mu nudi posao, da postane njegov telohranitelj (i vozač), što Senka prihvata, ni sâm ne znajući zašto.

I tako, dok putuju kolima kroz Ameriku, Senka sa Sredom vodi prilično neobične razgovore, usput pokušavajući da dokuči ko je, u stvari, ovaj misteriozni Sreda. U početku mu deluje da je ovaj neki namazani prevarant (svakako se ponaša kao jedan), koji pokušava raznim trikovima da dođe do potrebnih para i usput se sastaje sa neobičnim ljudima koje kao da pokušava da regrutuje za „nešto“.

Međutim, kako vreme odmiče, Senka shvata da su stvari mnogo neobičnije, nerealnije i ozbiljnije nego što je mislio, kao i da njegov posao uopšte nije naivan. Pogotovo kada shvati (tj. otkrije mu se) da je Sreda, ni manje ni više, nego američka manifestacija (ili bolje reći, inkarnacija) nordijskog vrhovnog boga, Odina. I da ljude koje sreće na Sredinim sastancima su, u stvari, manifestacije bogova, mističnih bića i heroja iz raznih mitoloških svetova i vremena, poput Tora, Lokija, Černoboga, sestri Zorja, Anansija, Anubisa, Tota, Bast(et), Horusa, Ištar, Vizagiđaka, Elegbe, Gvidiona, Kali, Ganeša i mnogih drugih. Kao što vidite, ovde su upleteni bogovi od Amerike do Azije.

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Ali, zašto su ti veliki, legendarni, svemoćni bogovi svedeni na nivo smrtnika koji žive od prevara, socijalne pomoći, šverca, prostitucije ili prodaje paprika na pijaci? Jednostavno, zato što su prvobitni doseljenici (kako svojevoljni, tako i oni prisilno dovedeni), kako je vreme odmicalo i tehnologija napredovala, sve manje verovali u svoje bogove, sve ređe ih slavili i prinosili im žrtve, pa su počeli i da zaboravljaju na njih. I zbog toga su (stari) bogovi izgubili skoro svu svoju moć, i sada jedva ( i fizički i magijski) opstaju.

Ali, kao da nije dovoljno što su stari bogovi gubili svoju moć, već su počeli da i tako slabi bivaju trn u oku novim bogovima koji su nastali sa modernim dobom, poput Tehnološkog Dečaka (bog interneta i tehnologije, predstavljen kao debeli klinac), Medija (boginja televizije i pop kulture), zatim Nedodirljivi (koji prestavljaju bogove berze i modernog tržišta), zatim Gospoda Grad, Put, Kamen i Drvo (koji predstavljaju teorije zavere i ponašaju se kao špijuni), kao i mnogi drugi novi bogovi 20. i 21. veka (automobili, estetska hirurgija), na čelu sa njihovim vođom, Gospodinom Svetom (koji je bog globalizacije).

Ubrzo postaje jasno da Sreda (tj. Odin) pokušava da okupi sve moguće stare bogove koji su još opstali u modernoj Americi, jer je prilično izvesno da će se dogoditi veliki rat. Rat za dušu Amerike i budućnost jedne grupe bogova.

I u sve to se upleo jedan običan smrtnik, naš krupni i (u principu) ćutljivi drugar Senka, o kome svi bogovi znaju više nego on sâm o sebi, i koji za njih izgleda ima veliki značaj. Ali, iako je Senka očigledno smrtan i nema nikakve moći, iz nekog razloga ima veoma čudne (natprirodne i mitološke) snove, a Bog te pita zašto se povremeno pojavljuje i njegova pokojna žena Lora u obliku…uh, ovaj, nemrtve/zombi osobe, koju je Senka sasvim slučajno (i nesvesno) „vaskrsao“.

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Koja grupa bogova će pobediti? Da li Sreda ima neki prikriveni motiv? Da li Lora ima priliku za iskupljenje? Da li za Senku postoji srećan kraj ili mu je sudbina zapečaćena? Sva ova pitanja, kao i mnoga druga, razrešiće se (valjda) ako pročitate roman „Američki bogovi“.

Ono što je jedan od velikih pluseva ovog romana od starta, jeste sâma ta kriptičnost koja se provlači kroz dijaloge i opise nekih scena, što nam omogućava široka (ali i zanimljiva) tumačenja nekih događaja iz romana, kao i simboliku koju oni predstavljaju. Jedan od zanimljivih detalja jeste i taj da Senka tokom svojih putovanja malo-malo pa izvodi neke trikove sa novčićima, prvenstveno da bi zabavio sebe (prekratio vreme). Pored toga što dugo nije shvatao da neki novčići koji je imao uz sebe imaju i posebne moći (kako da ga štite od smrti, takav da i nekog ožive…ups!), Senkine igrarije sa novčićima možemo da tumačimo i kao jedan od (loših) simbola modernog sveta, gde je veoma bitno napraviti uspešnu iluziju, ili skrenuti pažnju u pravom trenutku, pa čak i prevariti sebi bliske ljude da bi se dobilo ono što se želi (ovo mi se „javilo“ u trenutku kada sam ulazio u epsku završnicu romana).

A opet, možda sam i pogrešno protumačio…što je upravo jedan od aduta ovog romana, jer imate osećaj da nijedno tumačenje nije pogrešno, a nije i da želite da vam sâm pisac otkrije šta je mislio o nekim stvarima (poput, recimo, odgovora na pitanja „šta znači biti Amerikanac“).

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Glavni motiv romana (bar po meni) jeste potraga za smislom i suštinom života, kao i da možda čoveku nije suđeno da je ikada do kraja spozna, već samo da traga za njom, približi joj se što više može, i eventualno ugrabi neke njene fragmente (znate ono, po principu, suština života nije u stizanju na cilj, već ono što doživite dok putujete ka istom), kao i da je istina o smislu jedino rezervisana za bogove. Jer Senka, u jednom trenutku zaista i spoznaje neke istine nepojmljive smrtnicima, ali počinje da „vetre“ iz njega velikom brzinom, da na kraju i zaboravlja šta je to znao.

A možda je jedan od glavnih motiva i pokušaj pronalaska odgovora na pitanje: „Kada smo zaista živi?“

Kao što sam spomenuo, isto jedan od velikih pluseva jesu dijalozi između Senke i Srede i(li) drugih bogova (kao i trenuci kada je Senka sam sa svojim mislima). Ponekad su vrcavi i puni humora, ponekad zagonetni, ponekad sarkastični, ponekad mračni, ali nikada dosadni.

Ne treba da zaboravimo ni opise bogova i pojedinih smrtnika (i njihovih jedinstvenih karaktera) sa kojima se Senka susreće. Mnogi od njih će vam se urezati u sećanje jedan duži period, u to nema sumnje. Pa čak i mesto/gradić u kojem (po potrebi) Sreda skriva Senku (pod pseudonimom Majk Merodil), sa svojim (istovremeno i čudnim i dosadnim) stanovnicima, podseća na jedan neobičan entitet izolovan od ostatka sveta (i to sa razlogom 😀 ).

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Nil Gejmen je u Senkine avanture ubacio i zanimljiva „međupoglavlja“, kada se vraćamo nekoliko stotina (pa i hiljada) godina u prošlost, i otkrivamo priče o prvim doseljenicima, istraživačima i osvajačima Amerike, njihovom poreklu i avanturama, kao i mističnim dešavanjima koja ih povezuje sa bogovima iz njihovih rodnih krajeva. Ili se jednostavno prebacujemo u dešavanja koja se paralelno dešavaju sa glavnom radnjom u drugim gradovima, i tada pratimo kratke događaje (i susrete) nekih starih i novih bogova. Ova „međupoglavlja“ lepo upotpunjuju samu glavnu radnju i sprečavaju potencijalnu monotoniju (doduše, šanse su minimalne da vam „Američki bogovi“ budu dosadni 😀 ).

Naravno, sa ovolikim doticajem tema o modernom vremenu, nije bilo moguće, a da Nil ne ubaci gomilu referenci na modernu američku pop kulturu (a još veća ironija je što je Nil Gejmen Britanac X) ), počevši od spominjanja nekih serija, pesama do lokacija.

I pored kompleksnih tema, događaja, raznih likova, dijaloga, opisa, povremenih prebacivanja između sadašnjosti i prošlosti i ostalog, „Američki bogovi“ se dosta brzo i lako čitaju. Nil Gejmen u ovom romanu jasno pokazuje svoj pripovedački talenat i kreativnost kako u opisima, tako i u svojim blesavim zamislima kako da „vodi“ radnju.

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

Nil Gejmen

 

Sve u svemu, ovo je jedan odličan roman. Kao i njegov pisac, daleko je od savršenstva, ali je vraški zabavan, uvrnut, ekscentričan, misteriozan i pun zanimljivih motiva. Sigurno je jedan od (modernijih) klasika fantazije i apsolutno ga treba i vredi pročitati. Naravno, tek fanovi lika i dela Nila Gejmena (a ima ih koliko hoćete) ne bi smeli da propuste ovaj roman (mada, verujem da nisu 😀 ). A osim toga, kada god se Nil Gejmen dotakne mitologije, to uvek ispada zabava.

A posle ovoga, videćemo kako će se serija pokazati…

 

A ti, dragi čitaoče, da li ti veruješ da Amerikom šetaju stari ili novi „Američki bogovi“? 🙂

 

 

Sajt pisca Nila Gejmena

Cena knjige: Laguna | Vulkan | Delfi | Makart

 

Tags:

Slovenska mitologija

 

Slovenska mitologija Nenad Gajić

“Slovenska mitologija”

 

Veliki broj ljudi obožava mitologiju. Evo, ja prvi! 🙂 Počevši od grčke, preko egipatske, nordijske, do indijske, japanske i kineske mitologije.

Najčešće su u formi fantazijskih bajki o odnosima junaka i bogova, velikih ratova, susreta sa mitološkim bićima, priča o postanku sveta i šta sve ne. Ti mitovi nam takođe otkrivaju i korene nekih običaja, tradicija, verovanja, kao i načina života naših predaka.

Slovenska mitologija, za razliku od drugih, je u malo specifičnoj poziciji. Recimo, kada odete u knjižaru i zatražite da vas odvedu do odeljka gde su mitovi naroda sveta, najverovatnije ćete pronaći dosta knjiga na ovu temu, ali u najvećem broju slučajeva, to će biti mitovi gorespomenutih naroda. Što se tiče slovenske mitologije, nešto slabo će se tu naći, zar ne?
Continue reading on Slovenska mitologija »

Tags:

Princeza Mononoke

 

Princeza Mononoke princess

“Princeza Mononoke”

 

Reći da je „Studio Gibli“ (Studio Ghibli) japanska verzija „Volta Diznija“… pa… koliko god da sa jedne strane ima smisla uporediti ih, sa druge strane, ipak imaju neke svoje jedinstvene tačke. No, jedno je sigurno. Ni jedni ni drugi neće ostaviti ravnodušnim kako decu, tako ni odrasle.

„Princeza Mononoke“ se pojavila 1997. godine, i oduševila svet. Ako je bilo poznavalaca filmova koji do tada nisu znali za ime Hajao Mijazaki (Hayao Miyazaki), pojavom ovog filma im se definitivno urezalo to ime i prezime. Ovaj oskarovac nam već decenijama unazad prikazuje neverovatne fantastične svetove (gde se često prepliću i srednji vek i japanska mitologija i steampunk i šta sve ne), šarmantne glavne (a i sporedne) junake, opčinjavajuću muziku… mislim da ste shvatili. Ono što (nekad, a i sada) stvaraju „Dizni“ i „Pixar“, tu im parira i „Studio Gibli“.
Continue reading on Princeza Mononoke »

Tags:

Nordijska mitologija

 

Nordijska mitologija Nil Gejmen Norse mythology Neil Gaiman

“Nordijska mitologija” – Nil Gejmen

 

Pričati o Nilu Gejmenu i njegovim umetničkim ostvarenjima zaista ne bi imalo smisla…čovek je radio na stripovima, pisao romane i kratke priče, čitao knjige za audio izdanja, sarađivao na filmovima i serijama, objavljivao publikacije… i dobijao nagrade čime god se bavio. Mada sigurno nije jedan od plaćenijih pisaca (težak je „samo“ 20 miliona dolara), definitivno je jedan od kvalitetnijih.

I bez daljeg odlaganja (nema potrebe za dužom pričom, družićemo se sa Nilom i u budućnosti), zavirimo u svet nordijske mitologije.
Continue reading on Nordijska mitologija »

Tags:

The Witcher (Netflix) / Veštac (serija)

 

The Witcher

“The Witcher”

 

Ah, „The Witcher“… veštac Geralt i ja se znamo dugo. Naše prijateljstvo traje nešto više od 10 godina. Pratio sam ga na njegovim avanturama kroz svih osam knjiga (dve zbirke priča i šest romana…sve posedujem, uključujući i famoznu ogrlicu :D) i tri video igre koje su izašle uz periodu od 2007-2015. godine. Nisam se (još uvek) dotakao poljske verzije serije i filma.

Moj drug Geralt je dobar momak. Malo je sirovina i ćutolog (često samo hukne „hmm“ umesto komentara), međutim, ima trenutke kada samo odjednom se uključi u razgovor i krene da prosipa takve filozofske misli i razmišljanja da vas ostavi bez teksta njegova iznenadna elokvencija (inače biste pomislili da je nekakav brđanin), kao i poznavanje dešavanja oko nas, mada se trudi da se ne meša u politiku. Ima neki svoj moralni i etički kodeks koji se trude da prekrši ni zbog koga, a definitivno ne zbog politike.
Continue reading on The Witcher (Netflix) / Veštac (serija) »

Tags: