Pravilo 10X

 

Pravilo 10X 10X Rule Grant Cardone

„Pravilo 10X“ – Grant Kardon

 

(duboki izdah): Haaaaaaaaa…….. Pravilo 10X…….. šta reći/napisati kada se „dohvatite“ ljudi poput Gerija Vajnerčuka, Brendona Burčarda, Dena Loka, Roberta Kiosakija, Tima Ferisa, Tonija Robinsa…ili Granta Kardonea? Šta je istina, a šta iluzija kada su ovi ljudi u pitanju? Da li su to ljudi koji su prvo ostvarili neki uspeh, pa su onda počeli sve više da se (medijski) eksponiraju i stiču armije pratilaca, uveravajući ih da im oni mogu pomoći da budu srećniji/uspešniji, dok (usput) uvećavaju svoje uveliko stečeno bogatstvo? Ili su od samog starta krenuli da se agresivno eksponiraju i prezentuju ljudima, ubeđujući ih da su oni pravi izbor, a onda su na verovanjima tih ljudi, izgradili svoje bogatstvo? Kada malo popričate sa ljudima (ili pronjuškate internetom), vidite da su mišljenja prilično podeljena, zar ne? Za jedne, oni su nešto čemu treba težiti, a za druge su samo gomila prevaranata koji manipulišu ljudima i bogate se na njihov račun.

Gde je istina? Verovatno je onaj čuveni diplomatski odgovor i najtačniji – istina je negde na sredini.

Možda bi bio još bolji ovaj odgovor – nije ni bitno ko je u pravu. Ako zaista verujete/osećate/znate da od nekog od njih (ili od svih) možete da naučite nešto što možete da upotrebite za svoje (a i tuđe) bogatstvo/sreću, onda samo napred. 🙂

Ako, iole, švrljate društvenim mrežama (i uopšte internetom), i pritom “slučajno” ukucate (na engleskom) reči poput “motivacija”, “inspiracija”, “prodaja”, “nekretnine” ili slično, velika je verovatnoća da će vam ispred ekrana “iskočiti” Grant Kardone. Čovek ima tonu “titula” (da ih tako nazovemo) poput “bestseler autor”, “uspešan biznismen”, “traženi govornik” i tako dalje i tako bliže. Međutim, ako bismo morali da istaknemo njegove najjače tačke, to bi bile (kako po njemu, tako izgleda i po drugima) investiranje u nekretnine (real estates) i veština prodaje (sales).

 

Pravilo 10X 10X Rule Grant Cardone

 

Grant Kardon je, pogotovo poslednjih godina, postao popularan zbog svog pristupa, koji se zove “Pravilo 10X”.

“Pravilo 10X” (koje je, istovremeno, i naziv ove knjige) je, bar po meni, Kardoneova verzija shvatanja o preuzimanju akcije na mnogo većem nivou i snažnijem intenzitetu (massive action).

Znate kako… teško je reći da li je ova knjiga dobra ili loša. Činjenica je da ovu knjigu Kardone napisao u kasnijim godinama, i da je nesumnjivo dosta preturio preko svoje glave u životu (ako je verovati Kardoneu i internetu). Nije da čovek nema šta da podeli sa svetom…ali, nekako sam stekao čudan utisak da je ova knjiga mogla biti i kraća…možda čak nije ni morala da bude napisana, šta znam… U kategoriji motivaciono-inspiracionih knjiga, „10X“ sigurno nije neko remek-delo (pre je samo delo).

Poenta je da Kardone želi da vas podstakne i „napali“ da treba da „pucate“ visoko u životu. Jer, ako ne „pucate“ visoko, onda nemate ni neku želju da ostvarite nešto puno u vašem životu. Verovatno ste čuli kako kažu da se ljudi u životu razočaraju ne jer su postavili svoje ciljeve previsoko pa ih je teško ostvariti, već jer ih postave previše nisko i na nivou lake ostvarivosti, pa onda nemaju jaku motivaciju.

Kao što smo spomenuli, kod Kardonea je sve u stavu šta god činili x 10. Raditi, misliti, verovati… x 10.

U knjizi „Pravilo 10X“ Kardone ukazuje:

  • na najčešće greške ljudi (pogrešno definisani ciljevi, znatno potcenjivanje potrebnog truda, trošenje previše vremena na konkurenciju umesto na dominaciju, kao i potcenjivanje količine teškoća koje treba prevazići)
  • zašto je uspeh najbitniji (po Kardoneu, uspeh je: 1. važan; 2. vaša moralna obaveza; 3. ne postoji njegova oskudica)
  • o našim izborima delovanja (odsustvo akcije, povlačenje, delovanje na normalnom nivou i preduzimanje akcije ogromnih razmera)
  • kako da dominirate (donesite odluku i uradite ono što drugi odbijaju da urade)
  • kako u vreme krize se ne treba povlačiti, već nastaviti sa ekspanzijom
  • kako je kritika neophodni pratilac uspeha
  • kako ne treba razmišljati o zadovoljstvu klijenata, već o povećanju njihovog broja (caka je u tome što ste od starta postavili visok nivo kvaliteta usluge, pa se time više ne bavite toliko)
  • kako kvalitet dolazi sa kvantitetom (kad malo razmislite, ima neke smislene logike u tom pristupu)
  • koje su to stavke/osobine koje odlikuju uspešne (ima ih 32 i svakoj je posvetio pažnju)

 

Pravilo 10X 10X Rule Grant Cardone

 

Verovatno će neki od vas pomisliti/reći: „Pa dobro, sve je ovo lepo i tačno. Ali, čoveče, ovo je sve već manje-više poznato!“ I tu je ujedino i mana i vrlina knjige. Ako se niste pre mnogo doticali knjiga na temu uspeha, biće vam zanimljivo štivo za čitanje. Ali, ako ste već uveliko u ovoj materiji, nije baš da će vam ovaj naslov biti neka „biblija uspeha“.

Summa summarum, poenta Kardoneovog načina rada je masivna akcija i ekspanzija, nikad povlačenje, i fokus na 10X, kako na poslovnom, tako i na privatnom planu.

Naravno, ima tu dosta i anegdota iz njegovog (poslovnog) života, greške koje je činio, dosta i hvaljenja sebe (ali tako napisano da uvek ispadne žrtva ili kul u svojim pričama 😀 ). Neki bi možda rekli da čovek ima i poveći ego i da se mnogo hvali, ali šta da se radi…hej, ovo se čak i rimuje…

Stil pisanja je direktan i jednostavan, stoga je knjiga laka za čitanje. Ono što je zanimljivo (ili neobično) jeste da vas na kraju knjige čeka i glosar sa objašenjenjima nekih termina. Da budem iskren, mislim da će ovaj odeljak značiti samo apsolutnom početniku/novajliji…mada nisam siguran u čemu. Možda početniku u nekom poslu? Biznisu? Politici? Nekako mi se pre čini da je ovo glosar opšte kulture, i prilično sam siguran da ćete prepoznati značenje više od 90% pojmova (ako ćemo iskreno, ja jedino nisam znao značenje dve skraćenice… koje mi inače, verovatno, neće nikad ni zatrebati 🙂 ).

 

Pravilo 10X 10X Rule Grant Cardone

 

I tako…znate… teško je podeliti nekakve konačne utiske o knjizi „Pravilo 10X“. Grant Kardone je, ako se ne varam, imao negde oko 50 godina kada je napisao ovu knjigu. Činjenica je da čovek iza sebe ima neko životno i poslovno iskustvo. Ono tu je i njegova vrednost od „samo“ 300 miliona dolara. Ali, da li je ova knjiga bila neophodna? Nije loše štivo za čitanje, ali nije i neophodno.

Za ljubitelje lika i dela Granta Kardonea (i pogotovo ljude koji se bave prodajom), ova knjiga će biti super. Ostali, pa…neće škoditi da je pročitate…ipak je napisana od strane osobe koja je nešto ostvarila u životu. Ali, nemojte očekivati nešto revolucionarno ili otrežnjujuće. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, šta ti misliš o konceptu 10X? 🙂

 

 

Sajt Granta Kardonea

Cena knjige: iLearn | Vulkan | Delfi | Finesa | Dereta

 

Tags:

99 sufijskih priča

 

99 sufijskih prica

„99 sufijskih priča“

 

Nekako sam oduvek imao to shvatanje da „priče služe da malu decu uspavaju, a veliku probude“. Kao deca, uživamo u tim pričama (bajke, basne, anegdote…), tj. u toj nekoj njihovoj mističnoj/fantazijskoj/fantastičnoj noti. Kad malo odrastemo, shvatimo da mnoge od tih priča imaju i neku bitnu životnu i smislenu poruku. A posle kada (još) malo više odrastemo (tj. omatorimo :D), znamo da su to lepe priče koje imaju neku po(r)uku, ali nekako slegnemo ramenima, uz mišlju „sve je to lepo i poučno u tim pričama, ali realnost je malo drugačija“.

I mislim da mnogi tu čine veliku grešku, jer po(r)uke tih priča su primenjive i danas, ako znate gde i kako da ih primenite, i, naravno, ako verujete u njih.

Knjižicu „99 sufijskih priča“ čine veoma poučne i zanimljive priče, ali nisu za decu. Ne zato što su perverzne (sram vas bilo ako ste to pomislili…a, ako niste, onda sram mene bilo 😀 ), već zato što se u igrama reči i dijalozima u ovim pričicama kriju dublje misli, nad kojima često mora da se i dobrano promisli. I zato, ako slučajno pročitate priču, na primer, vašem detetu (ili nećaku ili kome god premladom) i on/a kaže da je razumeo/la poentu priče, onda to dete nema potrebe da šaljete u osnovnu ili srednju školu, već može odmah da ide na fakultet, gde će osnovne studije završiti za tri, a doktorske za manje od godinu dana, a onda će ono vama držati lekcije o suštini života, iako vi možda u vašoj bradi/kosi već krijete i poneku sedu.

 

99 sufijskih prica

Da se razumemo, ne može se razmišljati o ovako dubokoumnim stvarima na prazan stomak…

 

Da bismo razumeli zašto sam ja napisao nešto ovako nebulozno, hajde da samo u par reči objasnimo sufizam… što je isto toliko jednostavno kao kada bih trebao da vam objasnim pojam hrišćanstva, Boga, teorije struna, da li je starije kokoška ili jaje, šta se zaista krije u „Oblasti 51“, zašto je sasvim logično da je Kijanu Rivs besmrtan ili zašto je Srbija jedina zemlja u svetu gde pokojnici vaskrsavaju i za vreme Zadušnica i za vreme izbora. U prevodu: odgovor nikada neće biti tačan, često neće imati smisla, nehotice ću uvrediti pola interneta, počeće da me prisluškuje CIA, a velika je verovatnoća i da će me neko prokleti. 😀

Elem…

Ukratko, sufizam bi se mogao tumačiti kao „islamski misticizam“. To je, da tako kažemo, „put“ ili način života usmeren ka jedinstvu sa Bogom. Oni koji „praktikuju“ ovaj „put“ se nazivaju sufiji (a neki kažu i sufisti) i oni su okrenuti tom mističnom aspektu religije i mudrosti, gde se smatra da se mudrost ne stiče samo iz drevnih knjiga i spisa, već i od veoma učenih i duhovnih ljudi. I sufizam nije sekta, već jednostavno jedan aspekt Islama. Mnogi verovatno i ne znaju da termini „derviš“ i „fakir“ vuku poreklo iz sufizma.

Da sve ovo pojednostavimo, kao što imate zen, njihove učitelje i priče i anegdote, ovde imate sufizam, sufije, derviše i njihove priče i anegdote („Pre nego što ga kamenujete, imajte na umu da je pokušao samo da pojednostavi. Ja prvi ne volim da ga branim i stalno ga kritikujem, ali eto, ne zna ni on sve…u stvari, ne zna ništa, ali to sada nije tema“-prim.podvesti).

Ono što će mnogima biti zanimljivo i simpatično, jeste da se u mnogim od ovih priča pojavljuje i čuveni sufija Nasredin Hodža, popularni šaljivdžija-filozof-smotanko, koji često ispadne blesav, ali još češće „spusti“ druge na njihovo (pravo) mesto svojim duhovitim i, na prvi pogled, nelogičnim odgovorima. Naravno, zvezde priča su i drugi mudraci i poznate ličnosti tog perioda, kao što je Ibrahim ibn Adham (koji dosta podseća po načinu života na Budu), ali ima i poneka pričica vezana i za Isusa i Mojsija.

 

Nasreddin

Nasredin Hodža

 

Pričice su kratke (jedna do dve strane), simpatične, zanimljive i duhovite. I veoma su poučne, i nad mnogima ćete se zamisliti, često ne toliko zbog njihove dubine, koliko zbog jednostavnosti koje se kriju u odgovorima. A neke od njih će vas možda i otrezniti za neke stvari i „postaviti“ na pravo mesto. 🙂 Ove pričice se dotiču lekcija o ponosu, aroganciji, lažnoj skromnosti, veri, nerealnim očekivanjim, „filozofiranju“ (u smislu lupetanja), „mlaćenju prazne slame“, kako nije pametno rugati se drugima i slično…u prevodu, ima ženski, ima sve.

Jedan deo knjižice je posvećen proroku Muhamedu, kroz priče i kazivanja ljudi tog vremena koji su imali prilike da ga sretnu i čuju njegove mudre misli ili da budu akteri njegovih anegdota.

Poslednji deo knjižice je posvećen tome kako sufiji doživljavaju sufizam, kroz njihove odgovore na pitanja koja su postavljali učenici ili (takođe) neke anegdote.

 

Sve u svemu, ovo je jedna od onih knjižica koje se brzo čitaju, ali o kojima se dugo i sporo misli. Kao i u mnogim zen pričama i narodnim umotvorinama sa ovih prostora, otkrićete mnoge mudrosti, od kojih neke možda možete i da primenite momentalno na vaš život. Opet, ovo nisu klasične religiozne priče/propovedi, već tipične šaljive anegdote (ova rečenica je više za one kojima možda imaju nekakvu bojazan sa religijskog aspekta. Ne brinite, nema razloga za bojazan 🙂 ).

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li se ti sećaš dogodovština Nasredina Hodže? 🙂

 

 

Cena knjige: Delfi | Vulkan | Babun

 

Tags:
Categories:

Golmanov strah od penala

 

Golmanov strah od penala Peter Handke

„Golmanov strah od penala“ – Peter Handke

 

Kada sam završio sa čitanjem novele „Golmanov strah od penala“, nisam znao kako da se postavim prema ovom delu Petera Handkea. Da li mi se dopala ova knjiga ili nije? Da li sam možda prvo trebao da pročitam neko njegovo novije delo, umesto jedno od njegovih prvih dela (koliko vidim, „Golmanov strah od penala“ je njegova četvrta knjiga). U svakom slučaju, ni ja u ovom trenutku nisam siguran u kom pravcu će teći ova recenzija…

Peter Handke ima za svojim pojasom dosta romana, kao i mnogobrojne nagrade tokom svoje plodne literarne karijere, što je na kraju rezultiralo i dobijanjem Nobelove nagrade za književnost prošle godine za, uh… „uticajno delo/rad koje je sa jezičkom domišljatošću istražilo periferiju i specifičnosti ljudskog iskustva“ („Da,da, logično…čekaj, za šta bre?“-prim.podsvesti). Naravno, i to što je on postao dobitnik Nobelove nagrade je podiglo buru, kako u književnim, tako i u političkim krugovima. Handke je optuživao Zapad i njihove medije što Srbiju predstavljaju kao krivca za sve i otvoreno je stajao u odbranu Srba. Smatrao je da je rat u bivšoj Jugoslaviji bio pogrešan, kao i da nikada nije trebalo da dođe do rata, kao ni kasnijeg bombardovanja, i da je raspad Jugoslavije trebao da se spreči. Peter Handke je uvek imao tu specifičnu osobinu da provocira književne i političke krugove svojim buntovničkim stavom („Provocira…radi sve suprotno od drugih…buntovnik…ovaj kao da je rođen na ovim prostorima, a ne u Austriji…“-prim.podsvesti).

 

Golmanov strah od penala Peter Handke

 

No, da se okrenemo samoj recenziji…

Upoznajte Jozefa Bloha, nekadašnjeg golmana, sada i nekadašnjeg radnika na gradilištu. U stvari, bar on misli da je ostao bez posla, pošto niko u baraci od radnika (sem nadzornika gradilišta) nije obratio pažnju na njega kada se pojavio.

Od tog trenutka, njegov život kao da je postao još besmisleniji (pošto, čitajući knjigu, nisam mogao da se otmem utisku da njegov život i pre svega ovoga nije imao neki smisao). Luta Bečom, jede kobasice, čita novine i gomila ih na stolu u kafićima/hotelima/restoranima, stalno nešto telefonira po raznim govornicama bez neke konkretne namere (najčešće pozove svoju bivšu ženu), uleti u poneku tuču, dobije batine, pokušava da odvede po neku žensku u krevet, stalno odlazi u bioskop i delimično prati radnje filmova, završi u krevetu sa bioskopskom blagajnicom, ubija bioskopsku blagajnicu bez nekog razloga, pojede zemičke sa kobasicom, autobusom ode u pogranično malo naselje („Čekaj bre malo, ŠTA? Kako si tako u isti koš stavio ubistvo i zemičke, šta se ovde dešava???“-prim.podsvesti).

Otprilike, radnja i zaista ide u ovako nekako jednoličnom pravcu. U stvari, „Golmanov strah od penala“ i nema neku konkretnu radnju. Pratimo Jozefa Bloha i pokušavamo da shvatimo šta je u glavi ovog čoveka. Nikada nismo sigurni da li je on uključen ili ekstremno distanciran od ovog sveta. Umišlja da ga ljudi posmatraju i prate na svakom koraku, da namerno pričaju nepovezano sa njim i da mu stalno pričaju nekakve nebuloze, da pokušavaju manipulisati njime, da se svi nešto čudno ponašaju, a on sasvim normalno i logično.

U stvari, ne možete da se otmete utisku da je Jozef Bloh nekakav pasivno-aktivni posmatrač u svom životu, i da je on, jednostavno, patetična osoba i slabić koja nije ni svesna svojih akcija, kao ni posledica koje one uzrokuju. Drži se nekakvih fragmenata svoje prošlosti koji deluju veoma nepovezano, kao što je golmanska karijera (mada ni tu nismo sigurni da li je on uopšte imao nekakvu karijeru vrednu spomena). Može biti da je on, u stvari, veoma bolesna i opasna osoba. Generalizovanje ljudi, pasivnost, odsustvo boja u njegovom životu, nemogućnost da se emotivno (pa čak i normalno verbalno) poveže sa ljudima, komentarisanje stvari kad ne treba, paranoja, pa čak i situacije gde njegova paranoja ima svoju paranoju.

I sad, da li je on bolesna osoba kojoj treba lekarska pomoć (zatvor mu, u svakom slučaju, ne gine ako ga uhvate) ili se nešto desilo u njegovoj prošlosti što je od njega napravilo osobu takvu kakva je sada? Ali opet, kakva osoba može tako olako da smatra da je dobila otkaz? Zašto su njegovi razgovori sa bivšom ženom kratki, i deluje kao da je na oprezu kada sa njim priča? Mnogo pitanja se vrti oko Jozefa Bloha.

 

Golmanov strah od penala Peter Handke

 

„Golmanov strah od penala“ je dosta kratak roman, na nekih 130 strana. Objavljen je 1970. godine. Znači, pre tačno pola veka. Handke je nekih 28 godina kada je napisao ovaj roman. Kako protumačiti njegov stil pisanja, ta nekakva odsutnost? Da li je na to uticalo tadašnje vreme, njegova mladost i književno iskustvo, okruženje u kojem je odrastao ili možda tadašnji književni stil nemačko-austrijske škole? Ili je možda namerno pisao tako da se oseti praznina i marginalnost? Možda bolji odgovor mogu dati oni koji su pročitali još neki njegov roman.

U stvari, sada shvatam zašto mi je poznat ovaj osećaj nekakve teskobe i praznine! Ima sličnosti sa avanturama Jozefa K. u Kafkinom „Procesu“. Taj osećaj da ste upali u nekakvu mašineriju, gde nemate ikakvu kontrolu, gde je sve bezlično, pa i vi sami…Da li se, u stvari, tako oseća i Jozef Bloh, naš nekadašnji golman? Ko će ga znati…

Međutim, kada se pročitaju neke recenzije, vidite da su ljudi veoma podeljeni po pitanju ove knjige. Nije remek-delo, ali ni ne spore da postoji nešto u ovom romanu, nešto što ih je podsetilo na Kafkin „Proces“. Tako da, budem iskren, ja ću ostati neutralan po pitanju ove knjige. A videćemo kako će se njegova kasnija dela pokazati. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o Jozefu Blohu i njegovim „avanturama“? 🙂

 

 

Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan

 

 

Tags: