Death Note

 

Death Note Beleznica smrti

Death Note

 

Kada biste imali moć da odlučujete da li će i kada druga osoba umreti, da li biste je upotrebili? Znači, ne da povredite ili nešto slično, već da ubijete. Da li biste iskoristili da se osvetite, da li biste postali ubica, ili se uopšte ne bi usudili da ikada upotrebite tu moć? Ili biste možda pokušali da iskorenite zle ljude ovog sveta – ubice, lopove, silovatelje, beskrupolozne biznismene („političare?-prim.podsvesti“). I ako biste se usudili na takav potez, da li biste mogli da nosite na duši sve te osobe kojima ste oduzeli život, koliko god zli oni bili?

Jagami Lajt (Yagami Light, često izgovarano i kao Yagami Raito) je mladi, sedamnaestogodišnji student. Lep, šarmantan, uvek smiren, harizmatičan, popularan među svojim vršnjacima, devojke ga obožavaju. Pride je i genije (svetskog) nivoa, besprekornih ocena, odličan sportista. Uzoran sin, dobar stariji brat… Drugim rečima, prilično savršena (možda i previše) i kompletna osoba.

Jagami, u principu, ima dobru dušu i jak osećaj za pravdu. Zna da je svet surov i nepravedan i žao mu je patnje drugih ljudi. Želja mu je, po završetku studija, da krene očevim stopama i radi u japanskoj verziji FBI-a  (iako bi, sa svojim intelektom, mogao da radi koji god posao poželi).

 

Death Note Beleznica smrti

Pogodite ko od njih dvojice je „Gospodin Savršeni“?

 

Međutim, našem junaku je, i pored njegove briljantnosti, dosadno u životu. Nešto mu očigledno nedostaje. Mada je harizmatičan, nešto nema želju da stiče prijatelje ili da se puno udubljuje u neke romantične odnose. Mada uči, izgleda da uopšte ne treba da ulaže neki napor da bi bio broj jedan. Izgleda da jedino zašta pokazuje koliko-toliko interesovanje jeste njegova porodica.

I jednog dana, naš junak nalazi u parku škole neobičnu beležnicu, za koju mu se u jednom trenutku učinilo da je bukvalno pala sa neba.

Beležnica Smrti (Death Note)…

Neko je očigledno želeo da bude duhovit i da se sprda drugima. Svašta se nađe na AliExpressu za male pare što može da posluži za sprdnju.

I pošto je očigledno da nikom ne treba ova beležnica, Jagami je, iz dosade, nosi kući. Kao svaki tinejdžer, zaključa se u sobu, i uzima, iz pomešane dosade i radoznalosti, da lista Beležnicu Smrti.

 

Kako koristiti Beležnicu Smrti

I

  • Osoba čije ime bude zapisano u ovu beležnicu, umreće
  • Beleška neće imati efekta, osim ako pisac nema na umu lice osobe čije ime zapisuje. Stoga, osobe koje dele isto ime neće biti obuhvaćene.
  • Ako uzrok smrti bude napisan u roku od 40 sekundi od trenutka kada je napisano ime osobe, tako će se i desiti.
  • Ako uzrok smrti nije definisan, osoba će jednostavno umreti od srčanog udara.
  • Pošto bude napisan uzrok smrti, detalji o smrti treba da budu napisani u roku od 6 minuta i 40 sekundi.

 

Vau, neko se baš potrudio oko ove sprdnje, zar ne?

U tom trenutku, na malom televizoru, Jagami je video da je u toku uživo praćenje otmice. Televizija je prikazala ime i prezime i sliku otmičara. I naravno, naš pravedni Jagami je iz dosade napisao ime tog otmičara i uzeo da gleda na sat i broji sekunde.

… 35…36…37…38…

…39…

…40

I ništa.

Otmičar je i dalje živ i policija će morati da se pozabavi njime.

Jagami Lajt je bacio glupavu Beležnicu Smrti u kantu, okrenuo se svojim studijama, ostvario uspešnu karijeru, oženio supermodela, dobio dvoje dece, a kasnije se okrenuo preduzetničkim vodama i stvorio veliku IT imperiju.

Kraj.

 

Death Note Beleznica smrti

 

E sada, hajde da malo premotamo film u nazad.

Zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz

 

… 35…36…37…38…

…39…

…40

Reporter objavljuje da se nešto čudno dešava. Policija munjevitom brzinom uleće u zgradu gde se otmičar krije sa taocima. Najnovija vest! Taoci su bezbedni, a otmičar je mrtav! Kažu da mu je iznenada pozlilo. Kao… kao da je doživeo srčani udar.

Jagami Lajt u neverici.

Nemoguće…nemoguće! To mora da je bila slučajnost! Da, tako je, to je samo slučajnost!

A da li je?

Ne, nije slučajnost. Naš junak Jagami je imao prilike da se ponovo uveri u to. Beležnica Smrti je prava.

Onaj čije ime budi upisano u Beležnicu Smrti, umreće.

Ali, to nije sve!

Ako poručite vašu Beležnicu Smrti u narednih 10 minuta, dobijate na poklon i OVO!

Vašeg ličnog Boga Smrti! U japanskoj kulturi, znan pod terminom šinigami (Shinigami).

Upoznajte Rjuka (Ryuk), šinigamija kome je bilo dosadno, pa je stoga rešio da, kao slučajno, ispusti svoju Beležnicu Smrti u svet ljudi, u nadi da će ga pokupiti neka zanimljiva osoba koja će dobiti neke originalne ideje kako da je upotrebi.

 

Death Note Beleznica smrti

A da li je „Gospodin Savršeni“?

 

Zbog čega nam je Rjuk zanimljiv? Osim što je šinigami, njega jedino može da vidi i čuje onaj ko poseduje njegovu Beležnicu Smrti (u ovom slučaju, Jagami). Priličan je gnjavator, obožava jabuke, prilično je škrt na informacijama (više njegova karakterna osobina) ili su često dvosmislene. Onaj ko poseduje njegovu Beležnicu nije i njegov prijatelj, a u najvećem broju slučajeva, šinigami je upravo taj koji će na kraju oduzeti život korisniku Beležnice.

Znači, osim što je ružan, još je i ekscentrično đubre.

Ali, da se vratimo na dešavanja.

Jagami spoznaje da je Beležnica Smrti ono što je nedostajalo njegovom životu. Dala mu je moć da kažnjava kriminalce. Svet postoji na nekakvom čudnom status quo-u, gde se loši ljudi tolerišu, i zbog toga svet polako truli. Ali, on će sve to da reši. Postaće „Kira“ (japanski izgovor engleske reči killer = ubica), vigilante koji će da kažnjava kriminalce…ne, postaće novi Bog, koji će da stvori svet gde nema kriminala i gde pošteni i savesni ljudi mogu mirno da žive. Stvoriće utopiju. Nastaviće da ubija kriminalce.

 

Death Note Beleznica smrti

Ja zaista obožavam slatkiše, ali ovaj lik…

 

Ubrzo, kriminalci širom sveta počinju da ginu pod čudnim okolnostima ili od srčanog udara, ne samo oni na slobodi, već i oni koji su već u zatvoru. Globalni mediji su uvereni da se iza svih ovih smrti krije jedan genijalan mastermajnd koji postaje spasilac sveta, „Kira“. Kriminalci žive u strahu, a običan narod mu se divi i obožava ga, a policija nije sigurna da li da ga poštuje ili ne.

Međutim, svetske bezbednosne organizacije, na čelu sa Interpolom, su u jednom sigurne. Osoba koja se krije iza imena „Kira“, je najobičniji ubica. Osoba koja je umislila da je iznad zakona, i da može sama da odlučuje ko je kriv, a ko nije, ko zaslužuje da živi, a ko ne.

Međutim, ko može da se suprotstavi „Kiri“/Jagamiju? Jednoj od najinteligentijih osoba na svetu, koja poseduje čudnu veštinu da ubija, a da ga niko ne vidi?

Da li je Jagamija deli par koraka od toga da postane Bog iz senke novog sveta? Očigledno da je tako. Njemu samo treba ime i prezime i slika da bi ubio.

Kira. Nalaziš se u Japanu. Preciznije, u Kanto regiji. I dosta sam shvatio o tvom načinu ubijanja.

Jagami je dobio rivala dostojnog svog briljantnog intelekta, u vidu najčuvenijeg detektiva iz senke, kome se obraćuju sve bezbednosne agencije kada treba da se uhvati neuhvatljiv kriminalac.

L.

 

Death Note Beleznica smrti

Buduća žena?

 

Ne, nije greška u kucanju. Čuveni detektiv, kome niko nikada nije video lice, se krije iza pseudonima L.

I nije mu trebalo puno da skapira gde se nalazi „Kira“.

A šta ako se Jagami/“Kira“ i L sretnu lice u lice? Jedan samo želi da sazna identitet onog drugog, a drugi samo želi da dokaže da je „Kira“ ispred njih?

Od tog trenutka počinje prava borba. Mentalna igra dva mastermajnda. Igra mačke i miša. Crno protiv belog. Šerlok Holms protiv Morijartija. Karpov protiv Kasparova. Starbucks protiv Costa Coffee. Ćevapi protiv kolenice. Sarma protiv pasulja („Dobro, shvatili smo poentu, mrtva trka!“-prim.podsvesti).

Serija „Death Note“ je, u suštini, psihološki triler. Pratićemo mentalno nadmudrivanje dve briljantne osobe, koje moraju da razmišljaju, ne po pet ili deset, već po dvadeset i više koraka unapred i da obrade pažnju na svaki trivijalan detalj, da paze šta izgovaraju jedno pred drugim. Jer od toga im (bukvalno) zavisi život.

Ko će na kraju pobediti u ovom nadmudrivanju? Da li će Jagami stvoriti utopiju, ili će ga L sprečiti u tome? Da li je Rjuk jedini Šinigami na Zemlji? Koje još uslove krije među svojim koricama Beležnica Smrti? Da li čovek može da se oslobodi Beležnice Smrti? Ko je misteriozni model Misa Amane, koja obožava „Kiru“ i spremna je sve da učini za njega?

 

Death Note Beleznica smrti

I još je ružan samo tako…

 

Mnogo interesantnih pitanja krije serija „Death Note“.

Zvezda serije je, naravno, „Kira“/Jagami Lajt. Onog trenutka kada je počeo da koristi Beležnicu, pokazao je šta se zaista krije u njemu. Mada je zaista imao jak osećaj pravednosti i dobru nameru, njega je moć Beležnice obuzela. U kombinaciji sa njegovom genijalnošću, on je razvio kompleks Boga. Ubeđen je da mu je ta moć bila suđena, i da on razume kako treba zaista svet da funkcioniše i da sve loše ljude treba kazniti po svaku cenu (tj. ubiti). I zbog toga je rešio da maksimalno iskoristi sve svoje veštine. Da hladnokrvno manipuliše ljudima i njihovim emocijama, koristi ih poput piona i žrtvuje po potrebi, održi hladnokrvnost po svaku cenu, laže svoje najbliže, iskorišćava poverljive informacije od njemu bliskih ljudi… zaista, pravi egomanijak i egocentrik, koji nije svestan koliko je postao opasan za svet.

Šta reći, osim da je lik Jagami Lajta toliko neverovatno kompleksan i sjajno zamišljen, da bi se sati mogli posvetiti samo analiziranju njegovog psihološkog profila i motiva koji ga gone da čini to što čini. Ono što je sigurno, jeste da nijednog trenutka nećete znati da li da navijate da ga L uhvati ili da on ostvari zamisao utopije bez kriminalaca. Međutim, kako epizode budu otmicale, vrlo brzo će vam se iskristalisati stav prema Jagamiju. Ali, i dalje ćete iščekivati sa nestrpljenjem svaku narednu epizodu, samo da biste videli kako se Jagami snalaze u ovom hodu po veoma, veoma, veoma tankom ledu koji ga deli od toga da ga uhvate.

 

Death Note Beleznica smrti

 

Naravno, i ostali likovi su takođe interesantni. Misteriozni L sladokusac, fanatična Amane Misa, uvrnuti šinigami Rjuk, policajac Matsuda i ostali…njihove ličnosti vas neće ostaviti ravnodušnim.

Naravno, za radnjom ne zaostaje ni vizuelni dizajn. Likovi su jako lepo nacrtani, kao i okolina. Dominiraju prvenstveno tamne boje, sasvim u skladu sa temom serije. Pogotovo su zanimljivo urađeni detalji kada glavni likovi grozničavao razmišljaju, pa se vreme zaustavlja, a boja očiju se promeni, ili kada popunjavaju Beležnicu Smrti, pa deluje kao da su pali u trans. A ni muzička podloga nije loša.

Sve u svemu ovo nije jedna od top animiranih serija, tj. anime-a. Ovo je jedna od top seriji uopšte, koja nije bez razloga dobila odlične ocene, i ne prestaje da intrigira već godinama. Ako volite Šerloka Holmsa i takve mentalne igre, volećete i „Death Note“.

 

Death Note Beleznica smrti

 

A ti, dragi čitaoče, da li bi se ti usudio da koristiš Beležnicu Smrti? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 1 (37 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 24 minuta

 

Tags:

Princeza Mononoke

 

Princeza Mononoke princess

„Princeza Mononoke“

 

Reći da je „Studio Gibli“ (Studio Ghibli) japanska verzija „Volta Diznija“… pa… koliko god da sa jedne strane ima smisla uporediti ih, sa druge strane, ipak imaju neke svoje jedinstvene tačke. No, jedno je sigurno. Ni jedni ni drugi neće ostaviti ravnodušnim kako decu, tako ni odrasle.

„Princeza Mononoke“ se pojavila 1997. godine, i oduševila svet. Ako je bilo poznavalaca filmova koji do tada nisu znali za ime Hajao Mijazaki (Hayao Miyazaki), pojavom ovog filma im se definitivno urezalo to ime i prezime. Ovaj oskarovac nam već decenijama unazad prikazuje neverovatne fantastične svetove (gde se često prepliću i srednji vek i japanska mitologija i steampunk i šta sve ne), šarmantne glavne (a i sporedne) junake, opčinjavajuću muziku… mislim da ste shvatili. Ono što (nekad, a i sada) stvaraju „Dizni“ i „Pixar“, tu im parira i „Studio Gibli“.

 

Princeza Mononoke princess

 

Radnja filma „Princeza Mononoke“ (Mononoke-hime) je smeštena u srednjevekovni Japan (tačnije, period znan i kao „Muromači era“ ili „Ašikage era“). Ašitaka, poslednji princ Emišija (etnička grupa koja je nekada živela na ostrvu Honšu), uspeva da spasi svoje selo tako što ubija misterioznog demona u obliku ogromnog mutiranog divljeg vepra, ali biva ranjen (to jest, proklet bolešću koja se širi njegovim telom). Uz pomoć mudre žene (i duhovnog vođe sela), Ašitaka saznaje da je demon, u stvari, božanstvo znano kao Nago, koje je bilo iskvareno zbog misterioznog komada gvožđa koje su pronašli u njegovom telu. Takođe, kletva se koja se širi mladim princom poput otrova, daje mu nadljudsku snagu, ali će ga na kraju i ubiti. Jedina nada za mladog princa je da zauvek napusti svoje selo i putuje na zapad, gde će možda pronaći rešenje kako da skine kletvu.

 

Princeza Mononoke princess

 

I tako naš mladi princ se zaputi na daleki put sa svojim vernim losom (koji se zove Jakul). Na svom putovanju sreće neobičnog monaha Džiga, koju mu otkriva da je možda jedini način da se skine kletva, taj da pronađe misterioznog „Velikog šumskog boga“, u formi mističnog jelena, koji poseduje moć da podari, ali i uzme život (verzija božanstva koji predstavlja stvaranje, ali i prestanak života).

U svojoj potrazi za ovim božanstvom, mladi Ašitaka slučajno pronalazi u nabujaloj reci dvojicu ranjenih seljana, čiji karavan su napali vukovi, predvođeni vučjim bogom (znan kao Moro), pri čemu je jednog od vukova jahala mlada devojka-ratnica. Ašitaka uspeva ranjenike da sprovede kroz mističnu šumu, punu simpatičnih šumskih duhova (u japanskoj mitologiji se zovu kodame, i nešto najpribližnije tome bi bile drijade u grčkoj mitologiji), pa čak i da na trenutak vidi u daljini „Velikog šumskog boga“ (koji ubrzo nestaje sa vidika), i na kraju, stižu do utvrđenog naselja Gvozden-grad (Irontown, japanski Tataraba). Gvozden-gradom gospodari misteriozna dama Eboši, koja je prilično sigurna u svoju moć i koju svim srcem podržava stanovništvo naselja. Njen Gvozden-grad je utočište za mnoge koji su se tada smatrali otpadnicima (poput ljudi koji su oboleli od lepre, iliti gube). Žene su prilično poštovane, donekle ravnopravne sa muškarcima (i voljne da rade teške poslove)…i izgleda oduševljene (a i malo izgleda napaljene) pojavljivanjem mladog princa.

 

Princeza Mononoke princess

 

Međutim, situacija sa damom Eboši i Gvozden-gradom je prilično komplikovana, pa i kontradiktorna. Ljudi su poštovani i zbrinuti u ovom gradu, i Eboši je veoma stalo do njenih ljudi. Ali… Gvozden-grad živi od kopanja gvožđa i pravljenja musketa (a sâma Eboši insistira da muskete budu tako napravljene da i žena može da ih koristi bez problema da bi se zaštitile), što je jedan od razloga zašto šuma propada i zašto su šumski bogovi besni na Eboši (a kao što ste verovatno zaključili, ona je i razlog zašto je božanstvo Nago/vepar postao iskvaren/proklet i pretvorio se u demona). Takođe, Eboši ne priznaje Imperatora za vladara, kao ni lokalne feudalne lordove, tako da svi imaju pik na nju (žele da je skrate za glavu, ali opet, ona im je i glavni proizvođač vatrenog oružja).

Stvar komplikuje i misteriozna devojka-ratnica. Ona se zove San (kao broj tri u japanskom…znate ono, ići, ni san, ši…), a znaju je kao i princeza Mononoke. San je, u stvari, odgajana kao jedan od članova vučjeg čopora (ona smatra božanstvo Moro za majku, a Moro nju za ćerku) i naučena je da mrzi ljude (pogotovo Eboši), jer su oni uzrok zla i uništavaju šumu i njene stanovnike.

 

Princeza Mononoke princess

 

I tako jedne večeri, vučja ratnica San napada Gvozden-grad sa ciljem da ubije Eboša. I tada ima blizak susret sa mladim princem Ašitakom, koji pokušava da spreči sukob između San i Eboši, i pritom biva ozbiljno ranjen.

I stvari se od tog trenutka još više komplikuju. Ko je u stvari, misteriozna i prelepa vučja princeza San i kakva je njena veza sa šumom? Koji su Ebošini skriveni motivi za toliko naoružavanje i rat sa prirodom? Da li je ekscentrični monah Džigo samo to (monah), ili nešto više? Da li zaista mladi princ Ašitaka jedini traga za „Velikim šumskim bogom“ ili… pitanja, pitanja… ali to su pitanja, u čijem otkrivanju odgovora ćete uživati.

 

Princeza Mononoke princess

 

„Princeza Mononoke“ je prelep film, ali zaista prelep u svakom aspektu. Crtež i animacija su predivni (od prelepo nacrtanih glavnih i sporednih junaka, pa do životinja, božanstava i same prirode) i sve odiše nekakvom srednjevekovnom japanskom mističnošću. Zanimljivo je da je veći deo filma ručno crtan, uz poneki deo koji je morao biti kompjuterski animiran (što nećete ni primetiti). Jednostavno, ima šmeka i šarma za bacanje. Muzika je isto prelepa (nije baš da će te pevati kao što biste pevali neke pesmice iz „Diznijevih“ filmova, ali ćete uživati, pogotovo u instrumentalima). Tako da vizuelni i muzički aspekt prave odličnu atmosferu. I tome dodajte zanimljive likove sa dušem (i dobru glasovnu glumu), malo akcije, malo mistike, malo mračnih cena (ipak je ovo Japan, ne može baš da ne prođe bez malo krvi i demona…možda poneka odsečena glava ili crvi, ali dâ se podneti, nije toliko eksplicitno).

 

Princeza Mononoke princess

 

„Princeza Mononoke“ se dotiče jako zanimljivih i univerzalnih tema. Najočiglednija tema je ujedino i uvek aktuelna (pogotovo u današnje vreme). A to je pitanje do koje granice je čovek spreman da ide sa uništavanjem prirode i njenih (sada već polako ograničenih) resursa zarad svojih sebičnih ciljeva i interesa? U ovom filmu priroda nije predstavljena kao baš bespomoćni entitet koji trpi čovekovo, da tako kažem, „maltretiranje“. Božanstva se okreću protiv čoveka, napadaju ga sa ciljem da spreče svoje istrebljenje (iako su svesna da sve teže se odupiru modernoj tehnologiji), što kulminira jednom veoma bitnom scenom u završnici filma, koja pokazuje šta se dešava kada čovek prekorači sve granice razuma kada je u pitanju priroda. Ne možete, a da se po završetku filma ne zapitate neke stvari. Nije ovde sad u pitanju religija i to da li ste hrišćanin, pripadnik islama, budista, šintoista, ateista ili nešto šesto, pa kako vidite Prirodu (sada sa namerno velikim „P“). Pitanje je nešto drugo. Da li čovek može da bude siguran da je zaista pokorio Prirodu i postao njen gospodar, kao što sebe predstavlja. Činjenica je da Priroda (ili možda je bolje reći Zemlja) ima neke svoje načine da uzvrati udarac čoveku. Ali, da li smo sigurni da možda u nekom trenutku nećemo „čačnuti“ u nešto što nismo smeli, i sami sebi iskopati grob? Ima ljudi koji veruju da moramo da nađemo neki balans i pomirimo se sa Prirodom (mislim da je konstantno Ašitakino „šetanje“ u filmu između šume i Gvozden-grada, u stvari simbol za pokušaj pomirenja između čoveka i Prirode, kao neka vrsta glasnika). Prilično ozbiljna tema (i danas veoma aktuelna, kao što se dâ primetiti).

Naravno tu se suptilno provlače i teme ljubavi, vere, razumevanja napaćenih ljudi, poštovanja žena i cenjenja njihove snage i požrtvovanosti… ima ovde raznih motiva, od kojih su mnogi suptilno utkani u film.

 

Princeza Mononoke princess

 

Sve u svemu, nebitno je da li ste ljubitelj anime žanra, „Diznijevih“ crtaća ili crtanih filmova uopšte. Ovo je jedan od onih filmova koji morate da odgledate u životu, ako ništa bar zbog teme koje se dotiče.

A za ljude koji su ljubitelji Japana, njihove mitologije, anime-a, Hajao Mijazakija i svega pratećeg…pa… mislim da je očigledno šta treba da uradite, ako već niste. 🙂

Za kraj, evo vam i članak o nekim zanimljivostima koje možda niste znali u vezi flima „Princeza Mononoke“. 🙂

 

Princeza Mononoke princess

 

 

A tebi, dragi čitaoče, da li misliš da možda previše iskušavamo Majku Prirodu, i da će nas možda sačekati scenario kao u ovom filmu? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic | MyAnimeList

Trailer

Format: Film

Trajanje : 134 minuta

 

 

Tags:

O čemu govorim kada govorim o trčanju

 

O čemu govorim kada govorim o trčanju 1

 „O čemu govorim kada govorim o trčanju“ – Haruki Murakami

 

Znate, ja zaista obožavam Harukija Murakamija. Ali, zaista.

Volim njegov stil pisanja, kako treba „pregurati“ prvih 20-ak strana svake njegove knjige, kako su njegovi junaci tako nesavršeni, kako svaka knjiga pokušava da se, na svoj način, dotakne smisla života, bez obzira da li je u pitanju imaginaran svet („Okorela zemlja čuda i Kraj Sveta“), svet koji obitava između realnog i nerealnog („1Q84“) i normalan, dosadan, moderan svet („Norveška šuma“).

Međutim, veliki broj ljudi se (verujem) zapita: „A gde se Haruki Murakami krije u svojim romanima?“ Taj neobični čovek, koji ne otkriva puno informacija o sebi. Da li možda utka delove sebe u neke likove i događaje iz svojih knjiga, ili je on samo objektivni, pasivni, nemi „posmatrač“ dogodoviština svojih junaka.

I onda se pojavi „O čemu govorim kada govorim o trčanju“ (u daljem tekstu: OČGKGOT…ma jok, neću da koristim ovu skraćenicu 🙂 ).

Haruki Murkami učestvuje na trkama više od četvrt veka. Počeo je sa trčanjem u svojim tridesetim. Zanimljiva odluka. Bolje reći, lepa (i zdrava) odluka i za njega i za njegove čitaoce. Jer nam je to trčanje upravo omogućilo da malo bolje upoznamo osobu koja se „krije“ iza imena (i prezimena) Haruki Murakami.

Knjiga, koja bi se najlakše mogla opisati kao kombinacija memoara i intimnih beleški, obuhvata period od leta 2005. do jeseni 2006. godine (sa malim „izletom“ u 1996. godinu), kada je učestvovao na nekoliko trka/maratona/triatlona.

Čekaj, hoćeš da kažeš da je ovo knjiga o trčanju?

Ne, ovo je knjiga o Harukiju Murakamiju.

Knjiga o običnom, stvarnom čoveku.

 

O čemu govorim kada govorim o trčanju

 

Teško je reći šta bi bila radnja ovog romana…možda je najpribližniji odgovor – „unutrašnje stanje“ Harukija Murakamija?

Ovde nam se pruža prilika da upoznamo našeg pisca u nekom novom (prvom? pravom?) svetlu.

Da pročitamo njegove misli i razmišljanja koja mu prolaze kroz glavu i srce, kako tokom (ne)zvaničnih trka, tako i tokom njegovih džoging/trkačkih seansi. O okolini kojom trči, ljudima i životinjama koje sreće, njegovoj prošlosti i sadašnjosti… šta ga je podstaklo da otvori bar, a onda da ga zatvori da bi postao pisac…kako mu se telo oseća dok trči… bol, upale, zadovoljstva, blamaže…

Sve u svemu, (pseudo)memoari o trčanju, pisanju, telu, patnji i disciplini.

Moram da spomenem da se u ovoj knjizi kriju i neke duboke, inspirativne misli, poput…

„Trčanje je za mene bila korisna vežba i istovremeno važna metafora. Trčeći iz dana u dan, i sabirajući trke, pomalo sam dizao visinu praga kritetrijuma svog uspeha i, dosegnuvši ga, uzdizao sam i sebe. Bar sam to želeo i na tome sam svakodnevno radio.Naravno, ja nisam neki trkač. Pre sam na nivou prosečng – iili bolje reći osrednjeg – trkača. Mada, to uopšte nije važno. Važnije je da li sam uspeo da bar malo prevaziđem onog sebe od juče. Ako u trci na duge staze postoji neko koga treba da pobedite, to ste sami vi kakvi ste bili pre.“

…ili…

„Ja sam ja a ne neko drugi, i to je moje značajno preimućstvo. Rane na duši su uobičajena cena koju čovek mora da plati za svoju autonomiju pred svetom.“

…ili…

„Pošto i mišići, kao i životinje, žele da žive što opuštenije, ako im ne stavljate teret, samo će im laknuti i izbrisaće ga iz pamćenja. A da biste jednom izbrisanu informaciju ponovo uneli u pamćenje, morate ponovo proći istim putem od početka. Predah je, razume se, neophodan, ali u ovom presudnom trenutku pred trku moramo im pokazati ko je ovde gazda.“

…ili…

„Na sreću, ove dve sposobnosti (koncentracija i istrajnost), za razliku od talenta, mogu da se steknu i ojačaju treningom. Ako redovno trenirate da fokusirate svest u jednu tačku, koncentracija i istrajnost se prirodno stiču. To liči na postupak dresiranja mišića koje sam ranije opisao. Neprestano šaljite svom telesnom sistemu informaciju da je za vas kao biće neophodno da radite s punom koncentracijom pišući svakog dana bez izuzetka, i ono će dobro memorisati. Onda postepeno podižite granicu. Pomerajte je krišom, lagano i neprimetno.“

Duboke i mudre, a opet jednostavne misli, zar ne? 🙂

 

O čemu govorim kada govorim o trčanju Haruki Murakami

 

Ovaj Haruki Murakami je stariji (i ne baš pričljivi) komšija iz vašeg kraja, sa svim svojim vrlinama, manama i ritualima. Ali, kada biste probali da uđete u neki kraći razgovor sa njim, otkrili biste da je (možda i previše i preterano) skroman, povučen, stidljiv, možda čak i prilično nesiguran čovek, koji nema preterano visoko mišljenje o sebi. Zapitali biste se : „Da ovaj možda malo „ne glumi“ sa tom svojom skromnošću? Zar hoćeš da poverujem da je ovaj bogati i uspešan pisac, koji za pojasom ima bestselere, večiti kandidat za Nobelovu nagradu za književnost, zaista tako skroman kao što se predstavlja u svojoj knjizi?“

Osim ako nije majstor obmane (onda mu svaka čast na tome, stvarno je majstor), stičem utisak da je ovo pravi, istinski Murakami. Običan čovek, koga ćete sresti na ulici, kako vodi sasvim običan život.

Ako ste ljubitelj sporta (prvenstveno trčanja), interesuje vas kako je to biti pisac, ili ste jednostavno fan Haruki Murakamija (ili sve troje), mislim da ćete uživati u ovoj knjizi.

A to je dovoljna preporuka za knjigu „O čemu govorim kada govorim o trčanju“, zar ne? 🙂

A možda se i naterate sa otresete prašinu sa svojih patika i krenete sa trčanjem? 🙂

 

A vama, dragi čitaoci, kakve vama misli prolaze kroz glavu dok trčite (ili šetate) ? 🙂

 

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Makart | Dereta | Knjizara.com

 

Tags: