Put mirnog ratnika (film)

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

„Put mirnog ratnika“

 

Uh, ova situacija nije laka ni za film koji nam je danas na tapetu, a ni za mene.

Kako ostati objektivan u recenziji filma od koga imaš velika očekivanja, zato što je rađen po jednoj od tvojih najdražih knjiga?

Ali, što se mora, nije teško. 🙂

Zaronimo u filmsku verziju knjige „Put mirnog ratnika“.

Kao i u književnoj verziji, mladi junoša-student Den započinje svoj univerzitetski život. Međutim, on nema miran san, stalno ga proganjaju košmari. Poslednji košmar (u kome sanja da da je nezgodno pao tokom vežbanja i da su se njegove noge raspršile u komadiće, koje metlom sakuplja domar kome vidi samo patike) ga toliko uznemiri, da oseća potrebu da ostavi studentsku sobu (i koleginicu koja mu greje postelju) i izađe da se malo istrči i izduva. Osetivši žeđ, ulazi u lokalnu benzinsku pumpu i tamo sreće ekscentričnog sedokosog radnika koji nosi identične patike kao domar iz njegovog košmara! Mada zbunjen svime, mladi Den kupuje sok i napušta pumpu. Međutim, „nešto“ ga natera da se okrene, i tada ugleda sedokosog radnika kako sada stoji na krovu benzinske stanice, iako je pre par sekundi stajao u prizemlju radnje.

To je bila noć kada je Den upoznao misterioznog čoveka po imenu Sokrates.

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

I njegov život od tog trenutka više nikada neće biti isti.

Pre nego što nastavite sa čitanjem ove recenzije, moj prijateljski savet vam je da prvo pročitate knjigu (možete i moju recenziju iste), da steknete bolji utisak o svemu, pa i značaju koji ova kniga ima za mene. 🙂

A sada, malo utisaka o samom filmu.

„Put mirnog ratnika“, sam po sebi, uopšte nije loš. Ako niste čitali knjigu, prilično je izvesno da ćete zaista uživati u ovom inspiracionom-motivacionom filmu, čuti puno pametnih misli, i verovatno se malo zamisliti nad svojim životom.

Ono gde može nastati problem, jeste ako ste prvo čitali knjigu, pa se onda dohvatili filma.

Tada imate utisak da je film, u najbolju ruku, solidan. Razlog tome je što puno je toga ostalo neispričano, i potencijal filma nije iskorišćen do kraja.

Sve vreme ćete imati osećaj da filmu nedostaje ono „nešto“ što poseduje knjiga, a što je filmu preko bilo potrebno. I da je film imao to „nešto“, verovatno bi postao instant klasik filmske kinematografije.

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

Da vam malo pojasnim…

Knjiga odiše nekom mističnošću (da ne kažem magijskikm trenucima), gde niste sigurni šta je realno, a šta nije, da li Den zaista proživlja nekakve avanture sa Sokratesom, ili to samo umišlja. Film takođe koketira sa tim „natprirodnim“ trenucima, ali istovremeno pokušava da im dâ i nekakvu „nedefinisanu“ dozu realnosti. Za onoga ko nije čitao knjigu, ovo su zanimljivi detalji, ali za onoga ko jeste, ovakve cene deluju nekako mlako.

Spoilers ahead!!!

„Put mirnog ratnika“ ne prati baš do kraja radnju knjige. Film se završava u periodu kada se Den uspešno oporavlja od saobraćajne nesreće i smrskane noge i pobeđuje na takmičenju uz ovacije publike. I tu se film završava! Ovo je toliko iznenađenje, da je čak i moja sarkastična i sveznajuća podsvest ostala bez teksta („…ono, što jes’ jes’, i mene je iznenadilo, stvarno nemam neki sarkastičan komentar na sve ovo“-prim.podsvesti). A ključni detalji knjige kreću upravo od tog trenutka, kada Den nailazi na najveće izazove na putu svoje transformacije! To je period kada prolazi Sokratesova iskušenja i testove, sreće neke veoma bitne ljudi, prolazi kroz period gubitka pamćenja i, mnogo godina kasnije, sačekuje ga konačan test na ivici života i smrti, koji mu najzad otvara oči šta je, u stvari, smisao života!

U filmu kao da je više pažnje posvećeno Denovim drugarima iz sale, nego Džoj. U filmu, Džoj, devojka koja po mudrosti parira Sokratesu, voli da džogira po studentskom kampusu i gaji poštovanje i simpatije prema Denu, koji se polako zaljubljuje u nju. Za razliku od filma, gde Džoj ima čisto epizodnu ulogu, u knjizi njena uloga i scene u kojima se pojavljuje su od ogromne važnosti za Dena (naš junoša ne da se zaljubljuje u nju, nego skroz poludi u njenom prisustvu od zaljubljenosti, a ni ona ne ostaje imuna na njegov šarm). Trenuci koje ona provodi sa Denom i Sokratesom, scene trčanja kroz prirodu, njena povremena (neočekivana) pojavljivanja, sve to ima veliki značaj za Dena.

Mnoge mudre misli i razgovori koji se pojavljuju u prvom delu knjige, ovde kao da su namerno izostavljeni (a to su neke misli koje su, bar po meni, presudne za razumevanje Sokratesa i njegovog pogleda na svet).

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

I tako dalje i tako bliže.

Što se tiče same glume, moji utisci su podeljeni. Lik koji glumi Dena Milmana je sasvim dobro odradio svoj posao i nemam neke zamerke.

Moj „problem“ se javlja sa Sokratesom. Kada sam prvi put pročitao roman (tada još nisam znao za film), moja prva misao za Sokratesa je bila: „Kada bi postojala filmska verzija ove knjige, Sokratesa bi mogao da glumi jedino Nik Nolti“. Možete da mislite moje oduševljenje kada sam saznao da on i jeste glumio Sokratesa u filmskoj verziji. I onda sam odgledao film…i ostao podeljenog mišljenja. Noltijeva verzija Sokratesa nije loša, per se, ali, da budem iskren, nije ono čemu sam se nadao. Jeste, njegov Sokrates je prepun mudrosti i svog šarma, ali nema one doze mističnosti i ekscentričnosti koja krasi književnog Sokratesa. Noltijev Sokrates je mnogo odmereniji, i više deluje kao osoba koja jednostavno ima životno iskustvo koje želi da podeli sa drugim. Ali, Sokrates iz knjige, pored svog životnog iskustva, ima još bitnije, to neko „mistično“ iskustvo, znanja koja menjaju… bolje reći, uzdrmavaju i šokiraju čovekove pogled na svet. Ima sve to i filmski Sokrates, ali u mnogo manjem obimu. Gledajući uvrnutost glumca Nika Noltija, bio sam prilično uveren da je on mogao da verno prenese duh Sokratesa iz knjige. Kao što rekoh, nije ni njegov Sokrates loš, ali ipak… nekako sam osetio blago razočarenje.

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

A Džoj se toliko retko pojavljuje, da nisam mogao da steknem neki utisak o samoj glumici.

Muzika i vizuelni aspekt su sasvim u redu. Da tako kažem, prilično standardni.

Čitajući ovu recenziju, neko bi mogao da pomisli da je ovo loš film. Daleko od toga! „Put mirnog ratnika“ je jedan divan film koji svako treba da pogleda bar jednom u životu (ili, u mom slučaju, pet-šest puta :D). Vreme će vam brzo proleteti uz ovaj film i bićete puni pozitivnih utisaka.

Ali ova iskrena recenzija (kao i sve prethodne) je došla iz srca osobe za koju knjiga „Put mirnog ratnika“ ima posebnu vrednost i značaj (koju i ne mogu da opišem rečima), i koji je jednostavno želeo da film maksimalno prenese punu lepotu, značaj i poruke knjige.

Možda će u budućnosti biti urađen rimejk (ova knjiga to zaista zaslužuje), mada bi pre mini-serija mogla da uradi pravi posao (eto prilike za Netflix ili HBO). I mislim da bi to bio pun pogodak.

Eto, toliko od mene. 🙂

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

A ti dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o filmu „Put mirnog ratnika“? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Film

Trajanje: 120 minuta

 

Tags:

Put mirnog ratnika

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

„Put mirnog ratnika“ – Den Milmen

 

Ova knjiga i ja idemo mnogo godina unazad… mnogo je tu istorije. Koliko, pitam se… nekih sedam-osam godina? Možda koja godina više? Kada sam prvi put video knjigu „Put mirnog ratnika“, privukao mi je pažnju njen naslov (sa sve koricama), kao i neki citati iz knjige na unutrašnjoj strani korica:

 

 „Probudi se! Kad bi znao da si smrtno bolestan – kad bi ti ostalo malo vremena za život – zar bi propustio i to malo?“

 „Bolje je napraviti grešku svom silinom svog bića nego pažljivo izbegavati greške bojažljivim korakom.“

 „Odgovornost znači prepoznati i zadovoljstvo i cenu, napraviti izbor na osnovu te spoznaje, a zatim živeti s tim izborom bez zabrinutosti.“

 

Već tada sam osetio da mi je ova knjiga zbog nečega posebnog zapala za oko i da postoji neka povezanost. Da me sada neko pita zašto je nisam odmah tada kupio, ne bih znao da vam da odgovor, ma da me ubijete (možda nisam imao pare pri sebi?). Ali, to, na kraju, i nije bilo ni bitno, jer jer karma učinila svoje i donela mi knjigu baš za moj rođendan. 🙂

I moj život od tog trenutka više nije bio isti. Kliše rečenica, znam, ali za mene ova rečenica ima određenu težinu.

Sa ovom knjigom sam krenuo na jedno životno putovanje (koje još uvek traje i trajaće) za koje mi je veoma drago što se dogodilo, sa svim dobrim i lošim iskustvima, divnim i bolnim trenucima, pobedama i porazima, i na kome sam veoma zahvalan. I mislim i verujem da idem u pravom smeru, iako mi odredište nije cilj, već sâmo putovanje.

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

„Oh, vau, kakav je ovo uvod? Nikada ga nismo videli („I nisu te videli, nepismeni, već pročitali“ – prim.podsvesti) ovoliko emotivnog i nostalgičnoj u jednoj recenziji. Ovo nas je veoma dirnulo („Nije ih dirnulo, i ne stavljaj svoje reči u usta poštenog naroda, blentavi“ – prim.podsvesti). Kakva li je ovo knjiga?“

Možda su neki od vas ovo pomislili („Ne, nisu“ – prim.podsvesti).

„Put mirnog ratnika“ je knjiga koja mi je veoma draga i puno mi znači („Nikada ne bismo to zaključili iz tvog dosadašnjeg uvoda“ – prim.podsvesti), i za koju će mi biti izazov da ostanem objektivan u njenoj recenziji, jer definitivno spada u moje „top tri“ knjige. A nije isključivo i da je „broj jedan“…

Ali, daću sve od sebe da budem što je objektivniji moguće.

Ahem…

„Put mirnog ratnika“ predstavlja nešto između autobiografije (tj. sâm autor tvrdi da je sve zasnovano na istinitim događajima) i nekakve mistične (natprirodne) priče.

Naš junak, Den, započinje svoj život na „Berkli koledžu“. Mlad, pametan, zgodan (bavi se gimnastikom, pa je, jelte, sav vitak, a mišićav). Dobro mu je krenulo. Dosta lagano prolazi na ispitima, zvezda je gimnastičarskog tima, ima zgodnu devojku… sve ide kao po loju. Šta više jedan mladić može da poželi?

Ali, nešto nije u redu, i Den to zna.

Već duži period ima noćne more, u kojima se pojavljuju on, Smrt, i neki sedokosi čovek, prilično opušten i nasmejan (s obzirom na situaciju). I Smrt se uvek domogne Dena, dok sedokosi lik se smeje svemu tome.

Den se budi svake noći obliven znojem, zbunjen i pun nemira.

Jedne noći, pošto ga je opet probudio isti košmar, više nije mogao da izdrži, pa je izašao na svež noćni vazduh i uputio se kao lokalnoj benzinskoj pumpi da popije sodu (gazirani sok) i malo dođe sebi.

Možete zamisliti njegovo zaprepašćenje kada je shvatio da je usamljeni sedokosi radnik noćne smene na toj benzinskoj pumpi pljunuti sedokosi lik iz njegovih noćnih mora. Ma kakvi pljunuta ta osoba, to i jeste ta osoba! A i pomalo se ponaša čudno ovaj pumpadžija, baš kao i lik iz njegovog košmara.

I pored tog prvobitnog šoka, Den odlučuje da pređe preko ove čudne „slučajnosti“ i napušta pumpu. Međutim, posle desetak koraka, neki osećaj ga je naterao da se okrene.

Radnika sa pumpe nije bilo igde. Ispravka…

Sada je taj čovek stajao na krovu benzinske pumpe i posmatrao zvezde.

Den je, kao vrstan gimnastičar i razumno ljudsko biće, dobro znao da nije izvodljivo (niti moguće) da se u par trenutaka jedna osobu stvori na krovu benziniske pumpe. I da čovek ne može (fizički) da se popne/skoči toliko visoko i brzo za par sekundi.

Sedokosi čovek je tada pogledao Dena, i izgovorio prorčanske reči.

„Da, kako mogu da ti pomognem?“

Od te večeri, Denov život više neće biti isti.

Den nije ni znao da je te večeri krenuo „putem ratnika“.

Radnja knjige prati razgovore Dena i Sokratesa (kako je Den „krstio“ misterioznog radnika na pumpi, što je ovaj sa oduševljenjem prihvatio), koji se najvećim delom odvijaju noću na pumpi, uz povremene dnevne izlete i periode obuka.

Kao i čitalac, i naša junačina Den je u početku veoma zbunjen Sokratesom i njegovim „čudnim“ (sa razlogom su navodnici) pogledima na svet i funkcionisanje čoveka. Posmatrajući Sokratesovo ponašanje i rezonovanje, Den se po prvi put pita da li je zaista moguće da je Sokrates, u stvari, jedan od retkih normalnih ljudi koji su na pravom putu (i „budnih“ na ovom svetu), a da smo svi mi ostali izgubljeni.

Den često pokušava (kao i svi mladi i obrazovani ljudi) da opovrgne Sokratesove teorije o životu svoim logičnim i savremenim argumentima, siguran da Sokrates priča (lupa) gluposti koje nisu primenljive u današnje doba, ali kao da se sa svakim Sokratesovim odgovorom, njegov svet sve više menja.

Ali, Sokrates nije jedina osoba koje će uzdrmati Denov svet.

Tu je i Džoj, mlada (nikada joj nećete pogoditi godine), vetropirasta i spontana devojka, Sokratesova prijateljica, u koju se Den momentalno zaljubljuje. Međutim, u Dena se istovremeno uvlači i blaga frustracija, jer izgleda da je i Džoj „ratnica“ poput Sokratesa, i kao da se njih dvoje razumeju na nekom nivou koji je za Dena i dalje nedostižan i ne preterano razumljiv. Međutim, Den u tom trenutku nije mogao ni da zamisli kakve je planove život imao za njega i Džoj.

Nije sve ostalo samo na noćnim teorijskim raspravama sa Sokratesom na benzinskoj pumpi. Ne, za Dena je to tek bio početak. Sokrates je Dena podvrgavao i fizičkim vežbama i naterao ga na radikalne promene u ishrani, kao i u načinu razmišljanja.

I tako je Den ubrzo postao prosvećen kao Buda i bogat kao Džef Bezos.

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

Kad bismo se zezali…

Čak i za disciplinovanog i posvećenog momka kao što je Den, Sokratesovi „izazovi“ su bili veoma, uh, izazovni. Puno će biti uspona i padova na tom putu, puno preispitivanja, puno mističnih (natprirodnih) putovanja sa Sokratesom…

… kao i neki porazi/traume sa kojima čovek (generalno) ne bi mogao lako da se izbori. Ali, i u takvim trenucima se pojavljuju Sokrates i Džoj, da ukažu Denu na neke bitne, suštinske stvari.

Šta će se kasnije dešavati sa Denom, da li će kao stariji (i zreliji) spoznati „put ratnika“ ili će ga tek tada čekati pravi test, saznaćete ako pročitate ovu knjigu. 🙂

Uh, odakle krenuti sa utiscima…

Knjiga je puna predivnih Sokratesovih misli i lekcija. To nisu klasične inspiracione/motivacione rečenice, već misli nad kojima ćete se zaista zamisliti. Neke nećete možda odmah razumeti, a značenje nekih Sokratesovih reči će se menjati vremenom.

I tu se krije jedna od čari ove knjige.

„Put mirnog ratnika“ jedna od onih knjiga koje treba povremeno pročitati. Jedna od onih knjiga kod kojih sa svakim čitanjem otkrivate nešto novo ili spoznajete nešto što vam je pre promaklo ili niste svojevremeno dobro razumeli. Polazim od sebe, ja je pročitam barem jedanput godišnje. 🙂

Ali, ovo nipošto ne treba da vas obeshrabri ili da vas navede da pomislite kako je ova nekakva teška filozofska knjiga. Baš naprotiv! Knjiga je neverovatno laka za čitanje, prosto ne želite da je ispustite iz ruku. Stalno se pitate šta li Dena čeka uza ćoška, kakvu li će mu životnu lekciju Sokrates pokazati. Da li će to biti još jedan razgovor na pumpi (gde će Sokrates dokazati Denu kolika je on, u stvari, magarčina za nekle stvari :D), izlet ili šetnja (koji su, ujedino, i deo obuke), teške fizičke vežbe? Njegovi neplanirani susreti sa Džoj? Delovi njegovog života na koledžu? Kako psihofizičke transformacije utiču na njegovo viđenje okoline i interakciju sa njemu bliskim ljudima? I šta će se desiti sa Denom u godinama kada bude razdvojen od Sokratesa?

Kao što sam spomenuo, knjiga je zaista laka za čitanje, pa je samim tim i njen stil pisanja takav. Zanimljiva autobiografija, sa lepo izbalansiranim opisima lokacija i ljudi, kao i dinamičnim scenama u kojima učestvuje Den.

Nije na odmet da uz sebe imate i olovku ili mobilni telefon, pa da povremeno podvučete/uslikate neke rečenice iz ove knjige, koje biste trebali povremeno da pročitate. 🙂

Spomenuo sam da „Put mirnog ratnika“ zauzima posebno mesto na mojoj polici (kao i u mom srcu, koliko god to zvučalo kao kliše), i zbog toga nije lako pisati utiske, a da ne zvuče kao neki hvalospevi.

To je jedna od onih knjiga koju rado poklanjam, i iza koje mogu da stanem po pitanju njene vrednosti. Verujem da je ovo jedna od onih knjiga koju bez problema možete da poklonite i osobama koje nisu ljubitelji motivacionih-inspiraciono-spiritualnih knjiga, iz prostog razloga što je tako napisana da ima svojevrsnu dinamiku u životnim dešavanjima glavnog junaka, pa samim tim nema nekakav spor tempo niti preteranog bombardovanja dubokim mislima.

Sve u svemu, „Put mirnog ratnika“ je jedna od onih knjiga iz moje top kategorije i apsolutna preporuka.

I, pošto posle toliko godina i dalje nisu prevedene njegove druge knjige, vidim da ću morati da ih nabavim iz inostranstva.

A koliko je dobra knjiga, mislim da dovoljno govori i činjenica da je svojevremeno doživela i svoju solidnu filmsku adaptaciju. 🙂

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

I za kraj, ko je uopšte Den Milman:

„Den Milmen (rođen 22. februara 1946.) je bivši šampion sveta u gimnastici na trambolini, univerzitetski profesor, instruktor borilačkih veština, učitelj i autor četrnaest knjiga iz oblasti samo-pomoći, prevedenih i objavljenih u mnogim zemljama, od kojih je najpoznatija delimično autobiografska novela Put mirnog ratnika. Ova novela je adaptirana u dugometražni nagrađivani film, „Peaceful Warrior“.

Na Svetskom šampionatu u trambolini, u Londonu 1964. godine, Den Milmen je postao prvi svetski prvak u toj disciplini.

Kasnije, 1968. godine, nakon teške povrede zadobijene u saobraćajnoj nesreći na motociklu, on se čudesno oporavlja da bi se pridružio gimnastičkom timu Kalifornijskog univerziteta kao kapiten. Takođe, 1968. godine naimenovan je za gimnastičkog upravnika univerziteta Stenford, gde je lično trenirao američkog olimpijca Stiva Haga (Steve Hug) i proslavio tim Stenforda u Americi.

Njegova rana biografija uključuje treninge modernog plesa, gimnastike i borilačkih veština. Nosilac je crnog pojasa u aikidou. Kasnije je izučavao različite jogičke i borilačke veštine, putovao širom sveta istražujući integrativne discipline, što je kasnije (od 1980. godine) rezultiralo time da stekne afirmaciju kao autor, motivacioni govornik i učitelj načina života koji on naziva „put mirnog ratnika“. Zbog višeslojnosti njegovog pisanog dela njegovo delo je teško kategorizovati, ali se ono generalno bavi razvojem ljudskih potencijala.

Den Milmen živi sa svojom ženom Džoj ( 😉 ) u Severnoj Kaliforniji. Oni imaju tri odrasle kćerke i dva unuka.“ (delovi njegove biografije su preuzeti sa sajta meni drage izdavačke kuće Babun, pošto mi se dopao njihov prevod i delove autorovog života koje su pokrili, pa nije bilo potrebe da se pozivam na Wikipediu i sajt autora 🙂 )

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li si ti spreman da pođeš svojim „putem mirnog Ratnika“? 🙂

 

 

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Babun | Knjizara.com

Sajt autora Dena Milmana

Njegovo gostovanje na TEDx

 

Tags:

Moja baba zen budista

 

Moja baba zen budista

„Moja baba zen budista“ – Siniša Ubović

 

Posle svoje prve knjige „Put promene“, druga knjiga Siniše Ubovića je rešila da zaplovi vodama kojima suvereno vladaju dela poput „Alhemičar“ (Paulo Koeljo) i „Kaluđer koji je prodao svoj ferari“ i „Budni u pet“ (Robin Šarma). A ta dela su, da ih tako nazovemo, „inspiraciono-motivacioni romani“.

A i sâm citat sa zadnje korice knjige lepo kaže:

Kroz svoju novu knjigu „Moja baba zen budista“ Siniša nastavlja da nas fascinira fantastičnim stillom, mudrošću, kao i poznavanjem najdubljih ljudskih stanja, strahova, dilema i izazova. U formi romana prati život savremenog čoveka u Beogradu u trenutku u kojem mu se život raspada i koji sticajem neverovatnih okolnosti u samo nekoliko dana dolazi do novih spoznaja i otvara vrata istine, koju je često u životu slušao, ali je sada prvi put istinski čuje. Prolazeći kroz turbulentno emotivno stanje, glavni junak ovog fanstastičnog romana bori se s različitim pitanjima o samom smislu života, sa strahom i nedoumicom, ali istovremeno i željom za spoznajom i ljubavlju.

Kroz suze i smeh doći ćete do odgovora za kojima ste možda i vi čitavog života tragali. Kakav život zaista živimo?

 

Moja baba zen budista

 

Da li je Siniša uspeo u tome?

Hajde da saznamo. 🙂

Upoznajte Nikolu Novakovića. Ekspert za finansijska pitanja, doktor ekonomskih nauka, povremeni predavač na univerzitetima. Konstantno je zauzet poslovnim sastancima i putovanjima. Zarađuje i više nego solidno, ali ga posao baš i ne ispunjava, a i ne stiže da baš puno vremena provodi sa svojom porodicom.

Oženjen je i ima ćerkicu.

Ali, stvari nisu idilične. Čak naprotiv!

Sve učestalije svađe između njega i njegove supruge Ane, koja ga krivi za manjak kvalitetno provedenog vremena sa porodicom, odsutnost i uzimanje supruge i deteta zdravo za gotovo (na šta je njegov argument da se samo trudi da obezbedi normalnu finansijsku egzistenciju sa svoju porodicu), kulminira privremenim razdvajanjem. Supruga i ćerka odlaze kod njenih roditelja, i pri tom se trude da imaju što manje kontakata sa Nikolom.

Naš junak shvata da su sve sakupljene emocije u njemu kulminirale, da mu se život smučio, i da su mu sada, više nego ikada, potrebni odgovori na neka egzistencijalna pitanja.

Zato kupuje kartu za Indiju i planira da tamo provede šest meseci, ni sam ne znajući šta tamo treba da učini (verovatno da meditira, posti i razgovara sa joginima i filozofima).

 

Moja baba zen budista

 

Da li odlazi da pronađe odgovore, ili jednostavno beži od svega, pitanje je sad.

Međutim, na dan njegovog puta, dok se približavao aerodromu koji je trebao da ga odvede put Indije, Nikoli se dešavaju sve nekakve neobične situacije do trenutka kada treba da uđe u avion, a on još, pride, i preispituje svoje životne odluke, prošarane svađama sa samim sobom i drugima u svojoj glavi! Uh, nije mu lako, zar ne?

I, kako to obično u životu biva, jedan poziv menja sve.

Njegova draga baka (večita podrška i bezuslovna ljubav), doživljava nezgodan pad i povređuje se u svom stanu.

Slučajnost ili igra sudbine?

Nikola otkazuje svoj put i juri da odvede svoju baku u bolnicu, gde biva hitno operisana.

Međutim, naredni dani koje provodi u bolnici uz svoju dragu baku, njene mudre, „narodske“ misli, ispunjene ljubavlju i bezgraničnim strpljenjem, menjaju njegov život iz korena i teraju ga da preispita svoj odnos prema životu, karijeri, ženi, bratu… ma svemu. A kako se to završilo po njega… pa, saznaćete kad pročitate. 🙂

 

Moja baba zen budista

Siniša Ubović

 

Ova knjiga se čita još brže nego prethodna! Ma za jedno popodne! Napisana je laganim stilom, još malo pa kao da gledate nekakav film, takav utisak ostavlja. J

Pitanja, koja Marko sebi postavlja u ovom romanu, su verovatno i naša pitanja. A odgovori se kanališu kroz njegovu baku. I to je cela mudrost. Nikakva dubokoumna filozofija! Samo životni odgovori. Mora se priznati, baba Zorka je „opasan igrač“!  ^^

Par lepih misli iz knjige:

„Ljubav je tu, u nama, sve što je u nama nikada ne može da se izgubi. To što je ponekad ne vidimo ne znači da je nema, to samo znači da ne možemo da se setimo gde je.“

„Nije život juče, a nije ni sutra. Današnji dan nema reprizu.“

„Oslobodimo se svog kaputa zvanog ego i pronađimo snage da budemo ljubazni, ma šta nam se u životu događalo.“

„Ne treba moje dobro raspoloženje da zavisi od drugih. Ne može moja sreća da zavisi od toga da li je neko uradio ono što meni odgovara.“

„Nema ti žurbe u životu. Kad god kreneš, stižeš u pravo vreme. Sve ćete stići, sve ćete završiti, samo bez žurbe. Samo polako, deco moja, samo polako. Polako, polako – pa će sve biti i brzo!“

 

Sve u svemu, ako ste željni jednog laganog, nežnog motivacionog romana bez preterano dubokog filozofiranja, mislim da će vam se dopasti knjiga „Moja baba zen budista“.

A, ruku na srce, mogla bi da „padne“ i filmska verzija ove knjige u nekoj budućnosti. Ne bi škodilo. 🙂

 

A da li i ti, dragi čitaoče, imaš (ili si imao) svoju „baba Zorku, zen budistu“? 🙂

 

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Dereta | Makart | Laguna | Knjizara.com

Sajt Siniše Ubovića

 

 

Tags: