Lucy

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

Lucy

 

Po jednima (kako shvatanjima, tako i istraživanjima), čovek koristi negde oko 10% mozga. Po drugima, čovek koristi kompletno svoj mozak, ali iskorišćava samo 10% svog kapaciteta/potencijala. Ako mene pitate, mislim da je istina negde na sredini, da mi koristimo oko 75% mozga, ali da koristimo 20% svog kapaciteta/potencijala (“A ako mene pitate, ja mislim da 90% populacije koristi 10% mozga i to na nivou 10% kapaciteta”-prim.podsvesti).

E sad, postavlja se pitanje da li je možda i dobro što još uvek nismo otključali pun kapacitet našeg uma? Da li bismo u tom slučaju postali prosvećeni ljudi? Pokorili Univerzum? Postali bogovi? Da li bi postali dobri ili loši, ili bi naš um prevazišao te pojmove kao besmislene?

Ko će ga znati…možda je sve što znamo o svetu oko nas pogrešno. Možda samo naš mozak pokušava da sve kvantifikuje i objasni iz straha od nepoznatog. Možda 1 i 1 nisu 2, možda mi ne razumemo kako funkcioniše naše telo, možda mi ne znamo ni ko ili šta je Bog, možda ne znamo ni da li magija zaista postoji ili ne… u stvari, možda ne znamo ni ono što mislimo da znamo, možda smo samo u nekakvom matriksu (“Woah, što bi rekao Neo, mnogo si zaglibio u ovu temu, ‘ajde, vraćaj se na kolosek”-prim.podsvesti).

Elem…

Upoznajte Lusi (Lucy), mladu devojku koja studira u Tajpeju (“Crna ona, šta tamo ima da se studira?”-prim.podsvesti). Ona je simpatična, otkačena i želi da uči (ipak je na studijama). Međutim, njen novi dečko je nagovara da za njega odradi jedan “poslić” i da jednu akt-tašnu punu papira dostavi jednom čoveku u hotelu, što ona odbija, jer joj se ne dopada ideja da ni njen novi dečko ne želi da nosi tu pošiljku tom nekom čoveku.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

„A mogla sam da studiram u Beograd…a ne, ja glupača sam morala da odem u Tajpej zbog ‘rane…j****e te nudle, kretenko, kad nisam znala da ima kineska i u Beograd…“

 

E sad, prosečan momak bi probao da odobrovolji devojku komplimentima, poljupcima, flertovanjem, maženjem, večerom, šopingom…i kad bi i na kraju rekla N-E, onda bi sâm odradio taj posao, i posle otišao naduren sa ortacima na pivo. Međutim, ovaj lik je prilično uporan, da je na silu lisicima vezao svoju devojku i akt-tašnu jedno za drugo (“Hm, lisice, zanimljiv pristup…”- mrmljanje podsvesti u bradu i ‘vatanje beleške).

U trenutku kada Lusi ulazu u hotel, njenog novog dečka ucmekaju ispred ulaza.

E sad, ovo je dovoljno da se zabrinete i pitate kakvi su to papiri koji treba da se dostave.

Ispostavlja se da Lusi treba da dostavi šifre od nuklearnog naoružanja američkom agentu koji se krije u sobi na 20.spratu ruskog hotela u Tajpeju koji je pun kineskih agenata.

Što nije istina…

Ispostavilo se da je Lusi dostavila akt-tašnu punu sintetičke eksperimentalne droge CPH4 (u stvari, četiri vrećice) korejskom gangsteru. Gospodin korejski gangster (sa sve svojom jezivom pratnjom), iako deluje zastrašujuće, potpuno razume da je ova devojka samo student koja se trudi da preživi. I on odlučuje da je poštedi. Zato ju je onesvestio, rasekao stomak, ubacio jednu vrećicu CPH4, zašio, a zatim joj naredio da sa još tri stranca ode u određenu državu gde će je sačekati “neke čike” da je ponovo otvore i uzmu paket iz nje, a ona će zauzvrat da ostane životu (“Ako prethodno ne umre od sepse…”-prim.podsvesti). U prevodu, Lusi je sada postala kurir za narko-kartel, za šta ste možda čuli i termin drug mule.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

Gospodin Saču Te Prebijem…ugledni korejski gangs…ovaj, biznismen…

 

Pa vi onda uzmite sada da radite preko omladinske za džeparac…

Da stvar bude gora, dok je bila u zarobljeništvu i čekala na “transport”, doživela je fizičko maltretiranje od strane sivonja koje radi za gangstera. E sad, u “Vodiču za gangstere”, pravilo 43 kaže: “Ne šutiraj kurira u tek sveže zašiveni stomak gde se nalazi droga, pogotovo ako je sva droga u jednoj vrećici”. E pa, ove sivonje nisu čitale taj vodič, pa se u Lusinom stomaku pocepala vrećica sa misterioznom drogom, i krenula da se razlaže u njenom telu i prodire u svaku moguću ćeliju.

E sad, ovde se stvari malo komplikuju. Lusi nije postala “naduvana” niti narkoman. Iz nekog razloga, ovolika količina droge je imala efekat da, kako vreme prolazi, Lusi nesvesno otključava kapacitete svog mozga. Verovatno se neki sećaju filma “Limitless” (sjajan film, zaslužuje recenziju…a ni serija nije loša). E pa, ovde je situacija malo drugačija. Otključavanje kapaciteta mozga ne podrazumeva samo veći stepen inteligencije…u Lusinom slučaju, počinje da joj daje, pored povećanih fizičkih kapaciteta (apsolutna kontrola nad telom i snagom, kao i sposobnost da oseti svaku ćeliju u svom telu i razume njenu svrhu), i one “natprirodne” mentalne prirode, kao što je telepatija, telekineza i psihometrija.

Međutim, ovo i nije toliko sjajno kao što izgleda. Lusi shvata da ona ne može da utiče na to kojom brzinom njen mozak “otključava” svoje kapacitete, kao i da njeno telo neće moći da dugo podnese ovu situaciju i da će se njeno telo sagoreti, tj. umreti (ili se preobraziti u duha ili šta već), i da ne zna šta da radi sa svim tim informacijama koje su u njenom umu. Postoji samo jedno rešenje, a to su, u stvari, tri: osvetiti se gangsteru, pronaći preostale vrećice droge (“Kažeš, nije narkoman, je li? To se zove KRIZIRANJE, bato moj!”-prim.podsvesti) da ne padnu u ruke kriminalaca i ne desi se još nekom nešto slično kao njoj ili da droga uopšte izađe na ulicu. A poslednje je da pronađe profesora Samjuela Normana, poznatog naučnika, koji je ceo život posvetio proučavanju mozga, uključujući i teoretisanje na temu otključavanja potencijala uma. Lusi uspeva da kontaktira profesora koji je zapanjen onim što je čuo (a i video na TV-u), ali je i uveren da Lusi govori istinu.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

„U stvari, pojma nemam o čemu ona mala priča, ali neće ništa provaliti ako budem klimao glavom i pričao mojim božanskim glasom…“

 

Od tog trenutka, počinje Lusina trka sa korejskim gangsterom (ne mislite valjda da je ovo neki šonja) ko će pre stići do preostale droge, a zatim i način da se dođe do profesora. U pronalaženju droge Lusi će se priključiti i jedan policijski inspektor, kao “pomoć” (mada mislim da je on tu više onako reda radi, jer Lusi je faktički živa verzija Nea iz “Matriksa”… usudiću se reći, jedno 70 puta opasnija verzija).

Da li će Lusi uspeti da stigne do profesora pre vremena pre nego što umre/nestane/transcedentira i kakve tajne Univerzuma sada krije njen um, pitanje je sad? Da li eminentni profesor Norman može da joj pomogne… da li uopšte može da razume ono što Lusi razume?

Ili se možda samo predozirala i umislila da joj sve ovo dešava?

Pitanja, pitanja…

Red je da počnemo od glumačke postave, zar ne?

Glavnu junakinju filma “Lucy” glumi moja velika ljubav još iz studentskih dana Skarlet Johanson (jeste da je ponovo verena, ali nada umire poslednja 😀 ). Šalu na stranu, stvarno nema smisla govoriti o svim odličnim ostvarenjima u kojima je glumila (pogotovo što je 2019. godinu pokidala, da je čak imala i dve nominacije za Oskara), i koja je jasan dokaz da lepota i talenat idu zajedno ruku pod ruku. Njena postepena transformacija u osobu koja polako odbacuje sve emocije kako njen mozak “otključava” svoj potencijal (a da ne preraste u drvenu glumu) nije nešto što može baš svaki glumac. Profesora Samjuela Normana glumi legenda Holivuda, Morgan Frimen. Tačka. Mislim, ne znam šta da dodam za ovog glumca koji je glumio u toni (poznatih i uspešnih) filmova, ima trilion nagrada i nominacija, i koji svojim legendarnim god-like glasom bi mogao da bude narator i dokumentarca o parizeru, i bude nominovan za nagrade na bar sedam festivala (i verovatno ih osvoji bar na dva). Mada, opet, i nije iznenađenje da vidimo Morgana Frimena u nekom filmu koji se (in)direktno dotiče božanskih tema. Korejskog gangstera glumi Min-sik Čoi (što vam možda i ne znači puno sem ako niste veliki ljubitelj korejske kinematografije… ali, ako vam kažem “Oldboy”…da, da, taj lik glavom i bradom 😀 ). Policijskog inspektora (koji više smeta i služi kao šofer) glumi čuveni Amr Vaked … u stvari, nemam pojma ko je ovaj lik, prvi put čujem za njega… ne znam ni da li je poznat i u svojoj zemlji…pojavljivao se u “Syriana” i “Marco Polo”.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

„Četiri meseca do penzije…ČETIRI PROKLETA MESECA…i onda dođe ova plava i us**e mi se u život…ima na poklon od policije da dobijem kovčeg umesto zlatnog sata…“

 

Film je režirao (i napisao) legenda Evrope, Lik Beson. Kod njega nema nekih velikih budžeta, ali, u glavnom, njegovi filmovi zarade 2-3 puta više od uloženog, a i radnje su uvek zanimljive, i za mnoge glumce je čast da se pojave u njegovim filmovima. A njegovi filmovi imaju i određeni vizuelni šmek i atmosferu, i film “Lucy ” nije izuzetak od toga. Pogotovo postaje vizuelno sve interersantnije kako Lusin mozak sve više “otključava” svoje potencijale.

Akcija je dinamična, od jurnjava kolima i do napucavanja, ali nikada nije previse, taman koliko treba za ovakav tip filma.

E sad…radnja i sama ideja filma je ono što će ovde publiku podeliti, na one koji nalaze ovaj film initrigantnim i zanimljivim, i one koji ovaj film smatraju teškim kršom i idiotlukom. A sve polazi od toga kako vi doživljavate koncept mozga i njegovog potencijala. Lik Beson je pokušao da ovaj film utemelji na jednog grani nauke koja stoji iza stave da mi koristimo samo mali procenat mozga. Ali, ne slaže se sva nauka (iz oblasti proučavanja mozga) sa ovom idejom. Da li “otključavanje” naših kapaciteta zaista podrazumeva natprirodne moći? Da li možemo najzad pristupimo moći podsvesti i njenom neograničenom potencijalu? Da li možemo da razumemo Univerzum? Dobijemo moći kao Neo? Ili jednostavno da brže rešavamo “Moj broj” u “Slagalici”?

Međutim, meni je ova scena, gde Lusi priča profesoru šta je sve prestala da oseća kako postaje sve inteligentnija, posebno interesantna, jer je ujedino i kontradiktorna. Prestala je da oseća bol, strah, želje (koje mogu da se tumače i u smislu strasti i poriva). I kaže “Kao da sve ono što nas čini ljudskim bićem u meni bledi”. Zamiljivo mi je kako je navela naše slabosti (koje su upravo često ono što nas i limitira da živimo punim životom) kao prve elemente koji se “gase” kako mozak evoluira. A navela je upravo one slabosti koje bi svaki čovek želeo da ih se reši. Nema sumnje, slabosti nas čine ljudima, ali ipak bismo voleli da ih izbegnemo ili kontrolišemo. A opet, te slabosti su znale da budu i jedan od pokretača evolucije čoveka.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

„Belo, oko mene sve je belo…i žuto, i plavo…i roze…i zeleno…vidi jednorog!“

 

Da li to znači da, ako otključamo naš pun potencijal, mi prestajemo da budemo ljudi? Šta onda postajemo? Bogovi? Mašine? Kolektivna (pod)svest? Gomila podataka? Ništa(vilo)?

I na kraju, da li je moderan čovek spreman da otključa potencijale svog mozga? Da li je to nešto što će spasiti ljudski rod ili ga uništiti?

Mada, mislim da je Lik Beson želeo samo da napravi jedan zanimljiv triler, i usput se malo poigra sa našim mozgom, i da nas natera da postavljamo ova razna nebulozna pitanja (“Ko to mi? Ja sam buljio samo u Skarlet Johanson i čekao da vidim da li će biti seksa, a ti jedini pričaš o nekakvim evolucija mozga ili šta već…”-prim.podsvesti).

Sve u svemu, za mene je ovo bio zanimljiv film i dotakao se zanimljive teme, i mislim da ga vredi odgledati. 😀

Godinama se unazad se vrti pitanje da li će biti nastavka. Mada Lik Beson smatra da je film zaokružena celina i da ne zna o čemu bi mogao biti nastavak (ako odgledate film, razumećete zbog čega to ima smisla…bar meni ima smisla 😀 )…opet, šuškaju se razne priče, iako ih Beson negira. Međutim, kada film koji je ima budžet 40 miliona dolara zaradi preko 450 miliona…onda uvek ima mesta da se bude fleskibilan, zar ne? 😀

 

A ti, dragi čitaoče, kako se tebi čini ideja da postoji mogućnost da “otključamo” pun potencijal našeg mozga? 😀 (“Dragi čitaoče, pusti ti njegovo retardirano pitanje…kako se tebi čini ideja da gledaš film sa Skarlet Johanson bez seksi scena????”-prim.podsvesti).

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Film

Trajanje : 89 minuta

 

Tags:

Death Note

 

Death Note Beleznica smrti

Death Note

 

Kada biste imali moć da odlučujete da li će i kada druga osoba umreti, da li biste je upotrebili? Znači, ne da povredite ili nešto slično, već da ubijete. Da li biste iskoristili da se osvetite, da li biste postali ubica, ili se uopšte ne bi usudili da ikada upotrebite tu moć? Ili biste možda pokušali da iskorenite zle ljude ovog sveta – ubice, lopove, silovatelje, beskrupolozne biznismene („političare?-prim.podsvesti“). I ako biste se usudili na takav potez, da li biste mogli da nosite na duši sve te osobe kojima ste oduzeli život, koliko god zli oni bili?

Jagami Lajt (Yagami Light, često izgovarano i kao Yagami Raito) je mladi, sedamnaestogodišnji student. Lep, šarmantan, uvek smiren, harizmatičan, popularan među svojim vršnjacima, devojke ga obožavaju. Pride je i genije (svetskog) nivoa, besprekornih ocena, odličan sportista. Uzoran sin, dobar stariji brat… Drugim rečima, prilično savršena (možda i previše) i kompletna osoba.

Jagami, u principu, ima dobru dušu i jak osećaj za pravdu. Zna da je svet surov i nepravedan i žao mu je patnje drugih ljudi. Želja mu je, po završetku studija, da krene očevim stopama i radi u japanskoj verziji FBI-a  (iako bi, sa svojim intelektom, mogao da radi koji god posao poželi).

 

Death Note Beleznica smrti

Pogodite ko od njih dvojice je „Gospodin Savršeni“?

 

Međutim, našem junaku je, i pored njegove briljantnosti, dosadno u životu. Nešto mu očigledno nedostaje. Mada je harizmatičan, nešto nema želju da stiče prijatelje ili da se puno udubljuje u neke romantične odnose. Mada uči, izgleda da uopšte ne treba da ulaže neki napor da bi bio broj jedan. Izgleda da jedino zašta pokazuje koliko-toliko interesovanje jeste njegova porodica.

I jednog dana, naš junak nalazi u parku škole neobičnu beležnicu, za koju mu se u jednom trenutku učinilo da je bukvalno pala sa neba.

Beležnica Smrti (Death Note)…

Neko je očigledno želeo da bude duhovit i da se sprda drugima. Svašta se nađe na AliExpressu za male pare što može da posluži za sprdnju.

I pošto je očigledno da nikom ne treba ova beležnica, Jagami je, iz dosade, nosi kući. Kao svaki tinejdžer, zaključa se u sobu, i uzima, iz pomešane dosade i radoznalosti, da lista Beležnicu Smrti.

 

Kako koristiti Beležnicu Smrti

I

  • Osoba čije ime bude zapisano u ovu beležnicu, umreće
  • Beleška neće imati efekta, osim ako pisac nema na umu lice osobe čije ime zapisuje. Stoga, osobe koje dele isto ime neće biti obuhvaćene.
  • Ako uzrok smrti bude napisan u roku od 40 sekundi od trenutka kada je napisano ime osobe, tako će se i desiti.
  • Ako uzrok smrti nije definisan, osoba će jednostavno umreti od srčanog udara.
  • Pošto bude napisan uzrok smrti, detalji o smrti treba da budu napisani u roku od 6 minuta i 40 sekundi.

 

Vau, neko se baš potrudio oko ove sprdnje, zar ne?

U tom trenutku, na malom televizoru, Jagami je video da je u toku uživo praćenje otmice. Televizija je prikazala ime i prezime i sliku otmičara. I naravno, naš pravedni Jagami je iz dosade napisao ime tog otmičara i uzeo da gleda na sat i broji sekunde.

… 35…36…37…38…

…39…

…40

I ništa.

Otmičar je i dalje živ i policija će morati da se pozabavi njime.

Jagami Lajt je bacio glupavu Beležnicu Smrti u kantu, okrenuo se svojim studijama, ostvario uspešnu karijeru, oženio supermodela, dobio dvoje dece, a kasnije se okrenuo preduzetničkim vodama i stvorio veliku IT imperiju.

Kraj.

 

Death Note Beleznica smrti

 

E sada, hajde da malo premotamo film u nazad.

Zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz

 

… 35…36…37…38…

…39…

…40

Reporter objavljuje da se nešto čudno dešava. Policija munjevitom brzinom uleće u zgradu gde se otmičar krije sa taocima. Najnovija vest! Taoci su bezbedni, a otmičar je mrtav! Kažu da mu je iznenada pozlilo. Kao… kao da je doživeo srčani udar.

Jagami Lajt u neverici.

Nemoguće…nemoguće! To mora da je bila slučajnost! Da, tako je, to je samo slučajnost!

A da li je?

Ne, nije slučajnost. Naš junak Jagami je imao prilike da se ponovo uveri u to. Beležnica Smrti je prava.

Onaj čije ime budi upisano u Beležnicu Smrti, umreće.

Ali, to nije sve!

Ako poručite vašu Beležnicu Smrti u narednih 10 minuta, dobijate na poklon i OVO!

Vašeg ličnog Boga Smrti! U japanskoj kulturi, znan pod terminom šinigami (Shinigami).

Upoznajte Rjuka (Ryuk), šinigamija kome je bilo dosadno, pa je stoga rešio da, kao slučajno, ispusti svoju Beležnicu Smrti u svet ljudi, u nadi da će ga pokupiti neka zanimljiva osoba koja će dobiti neke originalne ideje kako da je upotrebi.

 

Death Note Beleznica smrti

A da li je „Gospodin Savršeni“?

 

Zbog čega nam je Rjuk zanimljiv? Osim što je šinigami, njega jedino može da vidi i čuje onaj ko poseduje njegovu Beležnicu Smrti (u ovom slučaju, Jagami). Priličan je gnjavator, obožava jabuke, prilično je škrt na informacijama (više njegova karakterna osobina) ili su često dvosmislene. Onaj ko poseduje njegovu Beležnicu nije i njegov prijatelj, a u najvećem broju slučajeva, šinigami je upravo taj koji će na kraju oduzeti život korisniku Beležnice.

Znači, osim što je ružan, još je i ekscentrično đubre.

Ali, da se vratimo na dešavanja.

Jagami spoznaje da je Beležnica Smrti ono što je nedostajalo njegovom životu. Dala mu je moć da kažnjava kriminalce. Svet postoji na nekakvom čudnom status quo-u, gde se loši ljudi tolerišu, i zbog toga svet polako truli. Ali, on će sve to da reši. Postaće „Kira“ (japanski izgovor engleske reči killer = ubica), vigilante koji će da kažnjava kriminalce…ne, postaće novi Bog, koji će da stvori svet gde nema kriminala i gde pošteni i savesni ljudi mogu mirno da žive. Stvoriće utopiju. Nastaviće da ubija kriminalce.

 

Death Note Beleznica smrti

Ja zaista obožavam slatkiše, ali ovaj lik…

 

Ubrzo, kriminalci širom sveta počinju da ginu pod čudnim okolnostima ili od srčanog udara, ne samo oni na slobodi, već i oni koji su već u zatvoru. Globalni mediji su uvereni da se iza svih ovih smrti krije jedan genijalan mastermajnd koji postaje spasilac sveta, „Kira“. Kriminalci žive u strahu, a običan narod mu se divi i obožava ga, a policija nije sigurna da li da ga poštuje ili ne.

Međutim, svetske bezbednosne organizacije, na čelu sa Interpolom, su u jednom sigurne. Osoba koja se krije iza imena „Kira“, je najobičniji ubica. Osoba koja je umislila da je iznad zakona, i da može sama da odlučuje ko je kriv, a ko nije, ko zaslužuje da živi, a ko ne.

Međutim, ko može da se suprotstavi „Kiri“/Jagamiju? Jednoj od najinteligentijih osoba na svetu, koja poseduje čudnu veštinu da ubija, a da ga niko ne vidi?

Da li je Jagamija deli par koraka od toga da postane Bog iz senke novog sveta? Očigledno da je tako. Njemu samo treba ime i prezime i slika da bi ubio.

Kira. Nalaziš se u Japanu. Preciznije, u Kanto regiji. I dosta sam shvatio o tvom načinu ubijanja.

Jagami je dobio rivala dostojnog svog briljantnog intelekta, u vidu najčuvenijeg detektiva iz senke, kome se obraćuju sve bezbednosne agencije kada treba da se uhvati neuhvatljiv kriminalac.

L.

 

Death Note Beleznica smrti

Buduća žena?

 

Ne, nije greška u kucanju. Čuveni detektiv, kome niko nikada nije video lice, se krije iza pseudonima L.

I nije mu trebalo puno da skapira gde se nalazi „Kira“.

A šta ako se Jagami/“Kira“ i L sretnu lice u lice? Jedan samo želi da sazna identitet onog drugog, a drugi samo želi da dokaže da je „Kira“ ispred njih?

Od tog trenutka počinje prava borba. Mentalna igra dva mastermajnda. Igra mačke i miša. Crno protiv belog. Šerlok Holms protiv Morijartija. Karpov protiv Kasparova. Starbucks protiv Costa Coffee. Ćevapi protiv kolenice. Sarma protiv pasulja („Dobro, shvatili smo poentu, mrtva trka!“-prim.podsvesti).

Serija „Death Note“ je, u suštini, psihološki triler. Pratićemo mentalno nadmudrivanje dve briljantne osobe, koje moraju da razmišljaju, ne po pet ili deset, već po dvadeset i više koraka unapred i da obrade pažnju na svaki trivijalan detalj, da paze šta izgovaraju jedno pred drugim. Jer od toga im (bukvalno) zavisi život.

Ko će na kraju pobediti u ovom nadmudrivanju? Da li će Jagami stvoriti utopiju, ili će ga L sprečiti u tome? Da li je Rjuk jedini Šinigami na Zemlji? Koje još uslove krije među svojim koricama Beležnica Smrti? Da li čovek može da se oslobodi Beležnice Smrti? Ko je misteriozni model Misa Amane, koja obožava „Kiru“ i spremna je sve da učini za njega?

 

Death Note Beleznica smrti

I još je ružan samo tako…

 

Mnogo interesantnih pitanja krije serija „Death Note“.

Zvezda serije je, naravno, „Kira“/Jagami Lajt. Onog trenutka kada je počeo da koristi Beležnicu, pokazao je šta se zaista krije u njemu. Mada je zaista imao jak osećaj pravednosti i dobru nameru, njega je moć Beležnice obuzela. U kombinaciji sa njegovom genijalnošću, on je razvio kompleks Boga. Ubeđen je da mu je ta moć bila suđena, i da on razume kako treba zaista svet da funkcioniše i da sve loše ljude treba kazniti po svaku cenu (tj. ubiti). I zbog toga je rešio da maksimalno iskoristi sve svoje veštine. Da hladnokrvno manipuliše ljudima i njihovim emocijama, koristi ih poput piona i žrtvuje po potrebi, održi hladnokrvnost po svaku cenu, laže svoje najbliže, iskorišćava poverljive informacije od njemu bliskih ljudi… zaista, pravi egomanijak i egocentrik, koji nije svestan koliko je postao opasan za svet.

Šta reći, osim da je lik Jagami Lajta toliko neverovatno kompleksan i sjajno zamišljen, da bi se sati mogli posvetiti samo analiziranju njegovog psihološkog profila i motiva koji ga gone da čini to što čini. Ono što je sigurno, jeste da nijednog trenutka nećete znati da li da navijate da ga L uhvati ili da on ostvari zamisao utopije bez kriminalaca. Međutim, kako epizode budu otmicale, vrlo brzo će vam se iskristalisati stav prema Jagamiju. Ali, i dalje ćete iščekivati sa nestrpljenjem svaku narednu epizodu, samo da biste videli kako se Jagami snalaze u ovom hodu po veoma, veoma, veoma tankom ledu koji ga deli od toga da ga uhvate.

 

Death Note Beleznica smrti

 

Naravno, i ostali likovi su takođe interesantni. Misteriozni L sladokusac, fanatična Amane Misa, uvrnuti šinigami Rjuk, policajac Matsuda i ostali…njihove ličnosti vas neće ostaviti ravnodušnim.

Naravno, za radnjom ne zaostaje ni vizuelni dizajn. Likovi su jako lepo nacrtani, kao i okolina. Dominiraju prvenstveno tamne boje, sasvim u skladu sa temom serije. Pogotovo su zanimljivo urađeni detalji kada glavni likovi grozničavao razmišljaju, pa se vreme zaustavlja, a boja očiju se promeni, ili kada popunjavaju Beležnicu Smrti, pa deluje kao da su pali u trans. A ni muzička podloga nije loša.

Sve u svemu ovo nije jedna od top animiranih serija, tj. anime-a. Ovo je jedna od top seriji uopšte, koja nije bez razloga dobila odlične ocene, i ne prestaje da intrigira već godinama. Ako volite Šerloka Holmsa i takve mentalne igre, volećete i „Death Note“.

 

Death Note Beleznica smrti

 

A ti, dragi čitaoče, da li bi se ti usudio da koristiš Beležnicu Smrti? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 1 (37 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 24 minuta

 

Tags:

Altered Carbon (Season 1)

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Altered Carbon

 

Da li bi vam se zaista dopalo da budete besmrtni? Da živite nekoliko stotina godina, da vidite šta nosi budućnost? Da putujete na razna mesta (planete), radite razne stvari, upoznajete razne ljude? Zvuči zanmimljivo?

A šta ako bih vam rekao da je cena vaše besmrtnosti to što nećete moći da uvek imate isto telo? Da, dobro ste pročitali. Jedini način da živite dugovečno jeste da se vaša svest i sećanja u jednom trenutku prebace na jedno malo čudo od vanzemaljske tehnologije poput malog diska/usb-a (stack) koji se zatim ugrađuje (ubacuje?unosi?) negde malo ispod vratnih pršljenova? Međutim, ako vam neko uništi taj čip, a vidi nemate rezervu, završili ste za sva vremena?

Dobrodošli u svet serije „Altered Carbon“ (Digitalni ugljenik), gde vaše telo nije ono što je bitno za vaš opstanak (u stvari jeste, ali i ne toliko), koliko vaša podsvest i sećanje smešteni na disk (i ubuduće ću ga zvati disk ili stack, iako bi prevod mogao da bude i skladište, stog, kamara ili plast…ali mi je bezveze da to piše u recenziji, koliko god to da je to logičan prevod).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

 

„Altered Carbon“ je smešten u period leta Gospodnjeg 2384. godine. Kolonizacija i futurističke tehnologije su uzele maha. Čovek je tako došao i u posed vanzemaljske tehnologije (ali nigde vanzemaljaca na vidiku, maler…) koja čoveku omogućava da prebaci svoju podsvest i sećanja na disk (stack) i zatim se prebaci (download?) u drugo telo i faktički mu omogući da postane besmrtan.

Ali, zašto ovo nije tako kul kao što zvuči? Postoje mnoge mane: prosečan građanin ne može sebi da priušti da mu se telo klonira, pa je najčešće jedina opcija da mu daju neko telo iz nazovi „magacina/skladišta za tela“. I opet sve iz početka, odrastanje, pubertet, zrele godine… A može da se desi i da dobijete telo suprotnog pola, sa nekom bolešću…znači, nešto poput lutrije. I to je često razlog zašto su ljudi spremni da često promene telo još jedanput-dvaput i onda, da prostite, otegnu papke. Inače, termin koji se upotrebljava za telo je sleeve (bukvalan prevod bi bio rukav, naglavak ili futrola…što vam dosta govori koliko je telo u ovom svetu potrošna roba).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

 

A šta je prednost? Pa, ako možete da priuštite sebi, možete da dobijete drugo telo koje je genetski modifikovano/unapređeno, tako da možete da budete brži, jači, okretniji, inteligentniiji, pa čak i sa blago „natprirodnim unapređenjima“. Ili čak i da vam naprave klon, kao rezervno telo.

A šta rade buržuji u ovakvoj budućnosti? Kao i u vicu „Šta radi Zemunac na Dorćolu? – Šta ‘oće!“ (*sarkastično tapšanje podsvesti na smisao za humor). Žive vekovima, i za njih su obični ljudi nebitni, i oni sebe vide kao njihove bogove. Žive vekovima, pa ih zbog toga zovu i Metovima (Meths), što je, u stvari, skraćenica od Metuzalemi. Imaju u svojim privatnim rezervima gomile klonova, razne biznise, utiču na politiku planeta i sistema svojim uticajem i novcem…i tako. Ono, nije im loše.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Ima se, može se, tebra!

 

I tako, iznenada se jedan stack izvlači iz naftalina i ubacuje u jedno muško telo. To je naš junoša, Takeši Kovač (japansko-mađarsko poreklo, odatle egzotika) koji se budi u Bej Sitiju (Bay City).

Pre nego što nastavimo sa radnjom, mislim da bi trebalo da vam odmah kažem ko je Takeši Kovač.

Nije baš imao neko sjajno detinjstvo. On i njegova sestra (Rejlin) su bile žrtve nasilja svog oca, koji je u jednom trenutku ubio njihovu majku i sakrio telo. Međutim, jednom prilikom je otac pretio Rejlin, i Takeši nije mogao da višeto da trpi i ubio je nasilnika.

Umesto zatvora, Takeši je dobio priliku da spasi sebe i svoju sestru (koja bi bila smeštena na bezbedno, ali više nikada ne bi mogao da je vidi) ako se pridruži CTAC-u. CTAC bi bila neka vrsta elitnih supervojnika, čiji je cilj da eliminišu teroriste i sve što preti miru. Ali, ko preživi obuku, postaje mašina za ubijanje…bukvalno. To su ljudi koji su obučeni da savršeno barataju vatrenim oružjem i borilačkim veštinama, da se za neverovatno kratko vreme prilagode novom telu (prosečna osoba prilikom buđenja u novom telu uvek iskusi nuspojavu, koja je najsličnija kombinaciji morske bolesti, vrtoglavice, slabosti i čega sve ne). A kao da to nije dovoljno, još im čačkaju i po njihovoj psihi, tako da ne osećaju oklevanje kada treba nekog da ubiju.

Na jednoj od misija, igrom sudbine, Takeši naleće na svoju sestru Rejlin, koja radi za Jakuze. CTAC ne samo da nije zaštitio Rejlin, već ju je prodao Jakuzama. Istog trenutka, Takeši se okreće protiv CTAC-a, a Rejlin protiv Jakuza. I pošto, ovaj, reše da prekinu radni odnos sa svojim poslodavcima (tako što ih sve pobiju, kako drugačije), sada su u bekstvu. Ubrzo se priključuju „Izaslanicima“ (Envoys), pobunjeničkoj grupi (za jedne su borci za slobodu, za druge teroristi) koju vodi harizmatična Kelkrist Falkoner. E sad, „Izaslanici“ su specifična vrsta supervojnika. Kelkrist, kroz svoju filozofiju, istovremeno te vojnika obučava veštinama kada da maksimnalno iskoriste potencijal zbog duha i uma. Najbolje istrenirani „Izaslanici“ tako mogu da se skoro momentalno adaptiraju na novo telo (što im omogućava brzu reakciju), supersluh i dobro opažanje, neverovatno izraženu intuiciju (zbog čega su i vanserijski detektivi), manipulaciju „Konstruktom“ (virtuelna realnost), pa čak i da predviđaju kako će se neke situacije odvijati.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Porodično okupljanje

 

Međutim, u jednom nemilom događaju, svi „Izaslanici“ bivaju pobijeni, a njegova sestra i Kelkrist (koja je postala i njegova ljubav) ginu u eksploziji broda prilikom bekstva.

Jadan Takeši se posle svega toga okrenuo kriminalu i postao plaćenik, i tako živeo par godina, da bi ga na kraju uhapsio CTAC. Međutim, nije završio u ćorci, ali ni na tipičnoj doživotnoj robiji. Njegov disk (stack) je „osuđen“ da ode pod led na neodređen broj godina.

Kao što se dâ zaključiti, Takeši Kovač nije čovek sa kojim se treba kačiti, ali bi bilo super da vam je kum ili bar teča.

Ali, koja osoba ima moć da tako opasnog čoveka „vrati u život“? Ni manje ni više, nego Lorens Benkroft, jedan veoma moćan i uticajan Met(uzalem). On angažuje Takešija (i „ubacuje“ ga u telo bivšeg policajca) kao detektiva da reši jedan slučaj. Ubistvo Lorensa Benkrofta.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Hmmmm…neko mu je prosvirao glavu…biće da je mrtav…

 

Da, dobro ste pročitali. Naime, Lorens Benkroft se ne seća zadnja dva dana svog života pre nego što je ubijen. Naime, bogataši imaju privilegiju da se bekap njihove podsvesti i memorije radi češće. Međutim, Lorens je ubijen malo pre tog „procesa“, pa mu sada nedostaju dva dana života. Da li ga je ubio neko od prijatelja ili neprijatelja? Možda član porodice? Možda se i sâm ubio?

Ako Takeši reši slučaj, biće oslobođen svih optužbi, isplatiće mu se nagrada (u rangu sedmice na lotou), pa čak i telo po želji može da dobije. A ako ne reši…pa, natrag pod led. I nije da ima izbora, zar ne? U stvari, mogao bi da slomi sve kosti Benkroftu, ali ovaj će se vratiti u novom-starom telu, a Takeši opet ode pod led.

I tako naš Tak (ipak smo sada ortaci, nema potrebe za punim imenom) prihvata slučaj. I od starta problemi! Naravno, nije očekivao da će ići lako, ali ipak… tek što je sišao među narod, neko već hoće da ga ubije (Tak shvata da neko hoće da ubije telo u kojem je, pošto niko ne zna njegov pravi identitet), hoće da ga zavede Benkroftova žena („Pošto je i ona Met, pojam kuguarka dobija drugo značenje, hehe“-prim.podsvesti), oko njega se mota (veoma veoma) seksi visoko rangirani oficir policije (i još energična Meksikanka! Aj aj! 😀 ), smešta se u hotel čiji ekscentrični AI je veoma posesivan prema svojim klijentima (i zove se Po, a hotel kojim upravlja ima naziv „Gavran“… tako da mislim da već imate predstavu šta nas čeka), kao i neobičan saveznik (koji mu je prvobitno bio broj jedan osumnjičeni za ubistvo Benkrofta).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

JA: Oh draga poručnice, da, želim da me uhapsite i vežete i radite mi sve što…
KRISTIN ORTEGA: (premlaćuje negativca, lomi mu kosti, šutira ga i psuje na španskom)
JA: … … … … … … … ovaj, neka, nema veze, neka ostane ovo samo platonski…da….

 

Ko je ubio Benkrofta? Ko hoće da ubije Taka? Da li su u pitanju neke njegove tajne ili je možda telo koje „nosi“? Ko su bili misteriozni vanzemaljci (Elders)? Pitanja, pitanja…

Sa „Altered Carbon“ („Digitalni ugljenik“) sam se prvi put susreo pre par godina, kada sam pročitao istoimeni roman. Mada sam ga davno čitao, ostao mi je u sećanju kao prilično zanimljiv roman, smešten u neki neobičan futuristički tech-noire-cyberpunk svet. Znam da sam i tada pomislio „Ovo bi mogao da bude zanimljiv film“. Kad ono ispade serija nekoliko godina kasnije u Netflix produkciji. Ali, da li valja serija?

Po meni, serija je ispunila očekivanja i prilično uspešno prenela vajb knjige („Zar nisi rekao da si davno čitao knjigu, kako sada to znaš?“-prim. podsvesti). Mračni sajebrpank je odlično predstavljen u ovoj seriji. Mogao bih čak reći da je ova serija (kao i roman) omaž onom sirovom sajperpanku stare škole (mislim da ćete razumeti na šta mislim kad pogledate seriju), i u vizuelnom smislu, kao i po pitanju atmosfere.

Gluma je isto na jako dobrom i visokom nivou. Takeši Kovač u izvođenju Džoela Kinamana (Suicide Squad, Robocop, House of Cards) je baš onakakav kako biste zamislili Takešija Kovača. Namrgođen, mračan, sarkastičan, na (retke) momente šarmantan i kul, a najčešće surov, brutalan i zastrašujuć (čak i sa sve ružičastim rancem na leđima… ne pitajte). Druge verzije Takešija Kovača koje viđamo u njegovim sećanjima (glumci Bajron Man i Vil Jun Li) nisu imale puno scena, ali su pokazale prilično interesantne osobe (pogotovo njegova originalna, kung fu verzija). Ne treba zaboraviti ni interesantnu predstavnicu policije Kristin Ortega ( Marta Higareda…ne sećam se da sam je negde pre gledao, ali, osim što je veoma zgodna i šarmantna, stvarno je urnebesno odglumila temperamentnog policajca, sa sve komentarisanjem na španskom kad popiz…ovaj, kada se iznervira) kao ni uvrnutog AI/hotel Poa (Kris Koner je bio maestralan, čak možda i prava zvezda serije sa svojim uvrnutim ponašanjem i komentarima). Čak su matori članovi porodice Benkroft predstavljeni kako treba. Ta neka nezainteresovanost za sve što se dešava (neko bi možda čak rekao i nezainteresovana gluma ili odsustvo iste) je upravo onako kako biste zamislili ljude koji žive vekovima. Samouvereni i nezainteresovani, jer su toliko toga proživeli da ih retko šta može iznenaditi.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Verujte mi, ružičasti poni ranac čini ovog čoveka još opasnijim…

 

Akcija nimalo ne zaostaje sa atmosferom. Sirova je i surova… što i nije iznenađujuće za svet gde je telo (bukvalno) potrošna roba. Pucnjava, eksplozije, jurnjava, nasilje, lomljenje ruku i nogu (bilo kung fu stilom ili dobrim, starim premlaćivanjem), krv na sve strane (zbog toga je serija bila i predmet kontroverzi, ali šta se sve daje na televiziji, ovo i nije toliko strašno). Ali opet ima i tu neku seksi notu… i u prenesom i u bukvalnom smislu… i pritom ne mislim samo na golotinju. Serija će vas počastiti i sa jednom-dve seks scene, da ćete na momente zastati zbunjeni da li je ovo zaista Netflix (ali, bićete zbunjeni samo nekih 0.5 sekundi 😀 ). U prevodu, ima svega u ovoj seriji.

Naravno, intersantni su i motivi kojih se dotiče ova serija. Počevši od same ideje besmrtnosti. Da li biste zaista bili spremni da još živite, po cenu da završite u ko zna čijem (ili kakvom) telu? Da li mislite da biste mogli da to iskoristite da proživite smisleno ili biste jednostavno životarili, egzistirali (po principu „gde da žurim, neću umreti“)? Da li bi to možda uticalo na vašu psihu da pomislite da ste bogovi (kao što to misle Metovi za sebe)?

Ovde se provlači i zanimljiv religijski momenat. Naime, u seriji se sve vreme provlači debata o „Rezoluciji UN 653“. Pitanje je: da li osobu koja je ubijena treba, za kratko vreme, vratiti u život (privremeno u nečije drugo telo), da bi mogla da svedoči za svoje ubistvo? Sa jedne strane, to ima smisla, ali ovde se katolici bune protiv toga, jer smatraju da duša onda neće završiti na Nebu, u Raju. To otvara, kao što vidite, razna religijska, politička, ali i moralna pitanja.

Tu je, naravno, i (večito) pitanje veštačke inteligencije. Hotel/Po je predstavljen čak kao jedna vrsta „relikta“ veštačke inteligencije. Ali, on se već ponaša na nivou čoveka, sam donosi neke odluke na svoju ruku, misle da neke stvari razume bolje od ljudi, nije svestan svoje nesavršenosti, a kasnije jeste (što je tek uznemirijuće, da AI razume tako kompleksne teme).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Sa Poom se ne treba zezati…

 

Vojska/policija je ovde posebna priča. Da li ima smisla postojanje tako obučenih borbenih jedinica (ovo nisu plaćenici!) operisanih od emocija, koje funkcionišu po principu „prvo pucaj, pa onda postavljaj pitanja?“

Onda pitanje da li nas zaista čekaju takvi (drastično unapređeni) oblici provoda, poput droge na svakom ćošku, razni striptiz klubovi gde možete da radite (bukvalno) šta hoćete ako imate novca (ne zaboravite, telo je ovde sasvim nebitno). Ljudi su se u svetu ove serije (čast izuzecima), prilično emotivno distancirali jedni od drugih, sve se prenelo u digitalni svet.

Kad smo kod tela, videćete par scena borbe u arenama. Kako sada to protumačiti? Nema potrebe da se bude oprezan, samo uništavaj svoje telo, biće ti refundirano?

I naravno, da ne zaboravimo za kraj, pitanje kloniranja? Ima li smisla ili ne?

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Na ovoj slici su dve žene, verovali vi ili ne…

 

Kao što ste verovatno primetili, ovo nije neki besmisleni i nasilni sajberpank. Dobrom, jeste nasilan, ali teme kojih se dotiče, u kombinaciji za zanimljivom atmosferom, glumom i akcijom, čine svim ovim seriju „Altered Carbon“ vraški zabavnu.

I tako, čini mi se da je Netflix ubo pun pogodak sa ovom serijom. Zato je uveliko stigla i druga sezona (nisam se sada nje dotakao, iz prostog razloga zato što je ona priča za sebe, a i malo je drugačije urađena, pa mi je nekako bilo smislenije da ih odvojim), a pojavio se i animiran film. Tako da se čini da je „Altered Carbon“ došao da bi ostao, što bi neki rekli.

Od mene apsolutna preporuka. A mislim da bih mogao da se u skorijoj budućnosti podsetim i knjige.

 

 

I, dragi moj čitaoče, kako se tebi čini svet „Digitalnog ugljenika“? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 2 (18 epizoda)*

Prosečno trajanje epizode: 60 minuta

 

* Prva sezona (koja je ujedino i tema ove recenzije, ima 10 epizoda)

 

 

 

 

Tags: