The Mandalorian

 

The Mandalorian Star Wars Disney

The Mandalorian

 

“Sve je to lepo, ali ne možeš da napraviš film o Džokeru bez Betmena i da to valja!”

Džoker (Hoakin Finiks) : “Izvini, ne mogu da prođem, blokiraš mi put” (silazi niz stepenice i đuska)

 

“Ajde dobro, desi se… ali nema šanse da se napravi serija na temu “Ratova zvezda” (Star Wars ili SW) bez džedaja i da valja!”

Mandalorian: “Možeš li da se pomeriš, žurimo” (žurno prolazi i vodi bebi Jodu sa sobom)

 

Mandalorian Star Wars Disney

Beba je, jel’te, mala, pa se zato ne vidi u ovom kadru

 

Ideja da se pravi nešto na temu “Ratova zvezda” gde glavnu ulogu ne igraju Džedaji je nešto na šta će svako ko iole poznaje “Ratove zvezda” podići obrvu. “Seriju gde nema Džedaja, mačevanja i korišćenje Sile? Koliki god budžet da tu upumpaš, neće ti to ništa pomoći, biće to fijasko.”

No dobro, ali šta će se desiti ako damo Džonu Favru (sa njegovim zanimljivim glumačkim i rediteljskim projektima) i Dejvu Filoniju (inače veliki zaluđenik za “Ratove zvezda”) nekih stotinjak miliona dolara da naprave seriju na temu “Ratova Zvezda” koja nema veze sa Džedajima?

Desiće se “The Mandalorian”. Desiće se bebi Joda (baby Yoda).

Publika u neverici.

Star Wars IX u neverici.

Upravni odbor Diznija u neverici.

Gazda Diznija zove domara Sredoja: “Sredoje, da odmah skloniš mi onaj spomenik onom pacovu ispred ulaza u firmu, i da u ponedeljak vidim bebi Jodu kad dođem na posao. ZNAČI, da mu je visina bar 60 metara”. Gazda Diznija zove sekretaricu Bebu: “BEEEBO! Ipak je bio veliki uspeh, nećemo da slavimo uz “Zaječarsko”, donesi nam viskić. Ma kakav Balantajns ženo, donesi bre onaj Makalan što krijem u donjoj fioci…”

Ovako nešto se verovatno nije desilo…a možda i jeste, ko će ga znati.

Ali nema sumnje da je serija “The Mandalorian” ostvarila dobar rezultat.

 

Mandalorian Star Wars Disney

 

Pa, da krenemo redom…

Objasniti ko ili šta je Mandalorian (ne zamerite, ali u daljem tekstu ću upotrebljavati ovaj izraz, a ne Mandalorijan ili Mandalorijanac) je prilično nezahvalan posao. Mislim da nije lako ni za ljubitelje “Ratova zvezda” da objasne (sem one, baš zagrižene). Iako sam veliki fan serijala, meni pojam Mandalorian nije mnogo govorio niti sam se susretao sa njim i jedina približna asocijacija mi je bio plaćenik Boba Fet, i to samo zbog oklopa. Ali, ako bih probao da sumiram, mislim da bi najlogičniji odgovor (možda) bio ovakav: Mandalorians originalno vuku poreklo sa planete Mandalore. Mandalorians su bili poznati i časni ratnici, koji su mogli da se nose i sa Džedajima. Vremenom su prihvatali (usvajali) decu i sa drugih planeta i takođe ih obučavali da budu ratnici. Vremenom se, zbog ratova, njihov broj smanjio, i oni su prerasli u nekakvu vrstu tajnog udruženja, klana, sekte ili sličan termin za zatvoreno društvo (u seriji se za njih upotrebljava i engleska reč creed, čiji bi najpribližniji prevod bio vera ili veroispovest). U vreme u koje je smeštena ova serija, uglavnom ih ima u malom broju, žive prilično povučeno i sada su poznati kao elitni plaćenici i osobe koje angažujete kada želite da neki zadatak bude zaista odrađen. Uh, recimo neka bude otprilike ovako objašnjenje. 😀

 

Mandalorian Star Wars

Mandalorian…prototip moderne domaćice 71. veka – obavlja plaćeničke poslove, puca, unapređuje oklop, a usput stiže i da dete odveze svemirskim brodom u školu, opere veše, skuva i ostalo

 

Radnja serije je (hronološki) smeštena u period između šestog i sedmog dela filmskog serijala. Prati avanture Mandaloriana (pravo ime mu je Din Djarin, mada ga mnogi poznanici zovu i Mando, što doduše, koliko god zvuči kao nadimak sa jedne strane, vrlo često ima i uvredljiv prizvuk, da ne kažem rasistički) koji zarađuje za život kao plaćenik-frilanser. Najčešće bira zadatke iz plaćeničke gilde koju drži Grif Karga (koji prilično poštuje našeg Manda). Na svom poslednjem angažmanu, dobija zadatak da za misterioznog “Klijenta” pronađe i donese mu jednu “vrednu stvar” sa određene planete.

 

Mandalorian Star Wars Disney

Napomena: ovo nije ta „vredna stvar“ ovo je poručeno sa AliExpress-a

 

Posle mnogo peripetija, naš Mando pronalazi tu “vrednu stvar”. Međutim, ubrzo shvata da mu je ta “stvar” spasila život, da se vezala za njega (a i on za nju), da “Klijent” planira tu “stvar” da ubije (ili i nešto gore), kao i da je možda došao trenutak u njegovom životu da možda postupi onako kako zaista oseća, a ne kako nameće plaćenička gilda ili njegov klan. I zato se odlučuje da spasi “stvar” od zlog “Klijenta” i okreće leđa plaćeničkoj gildi (time stavljajući i sebi na leđa veliku crvenu metu) i luta od planete do planete, trudeći se da sačuva svoju glavu i kao i glavu “stvari” (jer sada neprijatelj nije samo plaćenička gilda), i usput doživljavajući svakojake (plaćeničke) avanture.

A sada da uđemo malo dublje u detalje u vezi serije, ali pre toga…

Dame i gospodo, upoznajte misterioznu “vrednu stvar”!

 

baby yoda mandalorian disney star wars

HEJOOOOOOOOO!

 

“OH MOJ BOŽE, BEBI JODA, KAKO JE SLADAAAAAK!”

Verovatno je ovo gromoglasno odjeknulo širom planete Zemlje (a i ostalim planetama u galaksiji) kada su ga prvi put ugledali. Publika i mediji su odlepili za bebi Jodom (inače, on u seriji nema zvanično ime, ovako su ga krstili publika i mediji). Kako i ne bi? Svi su obožavali matorog Jodu, a sada se pojavila bebasta verzija (napomena: mada ga svi zovu bebi Joda, on izgleda nema puno veze sa njim, sem da su pripadnici iste rase…bar je tako za sada, dosta se krije u vezi porekla bebčeta). Bebče je slatko, umiljato, nestašno, svašta trpa u usta, svi ga zavole koji ga vide…a još izgleda i poseduju nekakve moći (što je najverovatnije čuvena Sila iliti the Force). Kao što sam spomenuo, ljudi na internetu su odlepili, da ne kažem prolupali zbog bebi Jode, i postao je momentalni hit na internet. Tone mimova (memes) se izbacuje svakodnevno, ljudi na Youtube-u vrte videe gde se samo on pojavljuje u seriji, ljudi (svih godina) kao blesavi kupuju igračke, majice i sve što ima veze sa njegovim likom. Inače, mala zanimljivost vezana za igračku bebi Jode: mada je Dizni očekivao da će bebi Joda pobrati simpatije, njih je nenormalno oduševljenje publike toliko uhvatilo nespremne, da je po nekim računicama Dizni “ispustio” blizu tri miliona dolara, usled nedostatka robe sa temom bebi Jode za vreme božićnih i novogodišnjih praznika… doduše, ne treba da se sekiramo za Dizni, oni uveliko štancuju nove igračke bebi Jode, a za mnoge od njih postoji i lista čekanja. Mada, ako ćemo pravo, igračke su stvarno simpatične i lepe za poklon (pa i da imate jednu za sebe), čak i za one koji nisu ljubitelji “Ratova zvezda”.

Međutim, i pored svega ovoga, skoro ništa se ne zna o poreklu bebi Jode, kao i koja je njegova uloga u budućnosti (da li on treba postane novi matori Joda i da li će se pojavljivati možda u desetom delu “Ratova zvezda” ili kasnije).

I dosta što se tiče bebi Jode (“NEEEE, hoćemo još da pričamo o njemu!”)

 

Star Wrs Mandalorian baby yoda Disney

Dobro, zaista je presladak, ali stvarno moramo dalje sa recenzijom…

 

Što se tiče našeg Manda… i on je zanimljiv momak, mada prilično kontradiktoran (kao i ceo njegov klan). Sa jedne strane poštuje nekakav samurajsko-religiozno-etički kodeks (često ćete čuti kako pripadnici klana govore “Ovo je Put” ili “This is the Way”… iako niko nema predstavu šta je taj “Put” i šta se sve podrazumeva pod tim), a sa druge strane prihvataju plaćeničke zadatke (u rangu baraba kakve viđate u svakom baru u “Ratovima zvezda”). Ne sme niko da mu vidi lice, tj. stalno nosi kacigu (ne baš higijenski ako mene pitate, ali “Put” tako propisuje), ne voli da priča puno, poput Džon Vika (i isto tako voli da “overi” neprijatelje blasterom u glavu), ima taj neki Klint Istvud vestern auru oko sebe, blago izmešanu sa samurajskim pogledom na svet. Međutim, on očigledno ima neku harizmu, jer privlači oko sebe generalno dobre ljude. Ali, očigledno se tu krije i neka mračna prošlost, jer poznaje i prilično puno bitangi (i pritom ne mislim samo na plaćeničku gildu). Sve u svemu, prilično interesantan, ali i prilično nedefinisan lik.

 

STar wars mandalorian disney

Koja bre Dženi Vika, kakva Djina Darina, znate li vi ko sam ja!?

 

Što se tiče audio-vizuelno pogleda na seriju… mislim da je ovde prilično uspešno odrađen posao. “The Mandalorian” poseduje taj neki sci-fi western vibe (malo me je podsetilo na kultni “Firefly”), koji (bar kod mene) evocira uspomene na originalnu trilogiju “Ratova zvezda” (epizode IV-VI), počevši od barova/krčmi na pustinjskim planetama do sela na “džunglastim” planetama. Muzički aspekt ništa ne zaostaje. Glavna muzička tema je pun pogodak, kada je prvi put čujete, ne možete da ne kažete “e ovo se zove vestern naučna fantastika” (fali samo Klint Istvud).

Gluma…

Bebi Joda je odradio sve za desetku. Sladak je, guguče, pravi gluposti kao svako bebče. Može Oskar.

 

baby yoda star wars mandalorian

Moje Oksar, ali pje bih mjeko… ili viskić

 

 

Mando…Pedro Paskal uopšte nije imao lak zadatak, morate priznati. Stalno je morao da nosi kacigu (lice mu vidimo samo u flešbekovima vezanim za njegovo detinjstvo, a kao odraslog samo na par sekundi u jednoj sceni), a pritom je njegov junak zamišljen kao čovek od malo reči. I pored svega, mislim da je jako dobro izneo svoju ulogu sa svojim Klint Istvud/Džon Vik/samuraj pristupom. Kroz njegove pauze u odgovorima, uzdahe, govor tela, mislim da može da se oseti namera da se predstavi junak koji, koliko god da se trudi da stoički podnosi sve, sa druge strane ima teškoće da se uzdrži od emocija besa, straha, tuge, pa i razočaranosti.

Ostali likovi u seriji su isto odradili dobro u svojim epizodnim ulogama, počevši od lika koji je pozajmio glas droidu-plaćeniku (droidi uvek imaju originalnu i komičnu notu u univerzumu “Ratova zvezda”), preko šarmantne i sirove plaćenice koja nekada pripadala pobunjeničkoj armiji (Đina Karano! :D), tu je dobrodušni Kvil… a ne zaboravimo i legendu koja je glumila Grifa Kargu (ni manje ni više nego legendarni Apolo Krid iz “Rokija”…mada moram da priznam da sam u jednom trenutku zbunio i izgovorio “šta Lando Kalrisijan radi ovde” zbog njihove sličnosti sada kada su ovako matori :D), kao i mnogi drugi…

 

mandalorian star wars disney

 

Sve u svemu, mislim da je  “The Mandalorian” bio i jedan od načina da Dizni opipa puls publike u kom pravcu da u budućnosti razvija univerzum “Ratova zvezda” (pogotovo u domenu serija), tj. da li može da se napravi dobra serija koja ne obuhvata Džedaje. Možda serija i neće ostvariti neku impozantnu zaradu, ali će doneti vrednost Dizniju na duge staze, pogotovo u domenu publike. Za to će se definitivno pobrinuti vestern osećaj i bebi Joda.

I tako, ako tražite naučno fantastičnu seriju sa jakim uplivom vesterna i ponekom komičnom scenom, ljubitelj ste Klint Istvuda i Džona Vika, zaluđeni ste bebi Jodom i još obožavate “Ratove zvezda” mislim da će vam “The Mandalorian” savršeno leći. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, šta ti misliš o bebi Jodi? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona : 1 (osam(8) epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 30-40 minuta

 

 

Tags:

The Witcher (Netflix) / Veštac (serija)

 

The Witcher

„The Witcher“

 

Ah, „The Witcher“… veštac Geralt i ja se znamo dugo. Naše prijateljstvo traje nešto više od 10 godina. Pratio sam ga na njegovim avanturama kroz svih osam knjiga (dve zbirke priča i šest romana…sve posedujem, uključujući i famoznu ogrlicu :D) i tri video igre koje su izašle uz periodu od 2007-2015. godine. Nisam se (još uvek) dotakao poljske verzije serije i filma.

Moj drug Geralt je dobar momak. Malo je sirovina i ćutolog (često samo hukne „hmm“ umesto komentara), međutim, ima trenutke kada samo odjednom se uključi u razgovor i krene da prosipa takve filozofske misli i razmišljanja da vas ostavi bez teksta njegova iznenadna elokvencija (inače biste pomislili da je nekakav brđanin), kao i poznavanje dešavanja oko nas, mada se trudi da se ne meša u politiku. Ima neki svoj moralni i etički kodeks koji se trude da prekrši ni zbog koga, a definitivno ne zbog politike.

 

The WItcher Netflix

„Hmmm…“ će da uđe u klasike motivacionih misli

 

Moj drug Geralt nema puno hobija, ali voli da lepo popije i pojede. Kad smo već kod hobija, voli jahanje i mačevanja, a povremeno i amaterski boksuje (u krčmama). Kada ima vremena, voli da odigra i po koju partiju tablića ili remija.

Moj drug Geralt, osim što voli da pojede, voli i da pojeb… ovaj, voli i žene i njihovo društvo. Mada nije baš preterano zgodan niti pun manira (iskreno ovo pričam, ipak mi je prijatelj), njegov pomalo egzotičan izgled (ima ožiljke, neobičnu boju očiju i dugu kosu koju farba u belo…malo hipsterska fora, ako mene pitate), u kombinaciji sa njegovim nepričljivošću i poslom kojim se bavi, daje mu i prilično misterioznu notu, zbog čega privlači pažnju žena, izmešanu sa dozom straha. A žene kojima privlači pažnju mogu biti i seljančice, kao i princeze i veštice (danas se to valjda zove „selebriti“).

 

The WItcher Netflix

Nova krčma…a pasulj od prošle nedelje…

 

Moj drug Geralt je, po zanimanju, preduzetnik/frilenser, ili kako to danas popularno zovu, entrper…enrtprent…enpret… ovaj, ona strana reč što je svi danas prosipaju, a u stvari znači rmbačenje od jutra do sutra. Nije mu lako, stalno je na putu (svih trista šezdeset i kusur dana godišnje), para i nije neka, dovoljno da preživljava, da nađe smeštaj u nekoj jeftinoj krčmi, plati za jeftinu hranu, piće, postelju i žensku. Nažalost, ljudi po selima i u gradovima ga baš i ne vole (štaviše, veoma ga se plaše), što mi uopšte ne ide u glavu, jer ga baš ti isti ljudi angažuju da im odradi posao koji za oni nisu sposobni. A on uvek pošteno odradi posao, ne voli da pravi probleme. Oh da, zaboravio sam da kažem čime se moj drug Geralt bavi… on kolje po kućama i selima…ovaj, ne kolje ljude (veoma retko, i najčešće u samoodbrani)… doduše, ne kolje ni piliće, prasiće ili jariće… to su najčešće vodanoji, brukse, strige, kikimore, baziliski, vukodlaci, viverni, zombiji…

 

The WItcher Netflix

Ako i u ovoj krčmi bude pasulj od prošle nedelje, neće samo kikimora da nastrada…

 

Moj drug Geralt je veštac.

A ovo je serija o njegovim avanturama…“The Witcher“.

Sa ovim polušaljivim uvodom sam pokušao da vam dočaram samo jedan mali fragment vešca Geralta i univerzuma u koji su smeštene njegove avanture. Ući u opširnije objašnjavanje bi zahtevalo čitav jedan blog posvećen samo tome. To bi bio isto tako opširan posao kao da sam uzeo da vam objašnjavam svet „Ratova zvezda“, „Gospodara prstenova“ ili „Igre prestola“. Nikad kraja i sigurno bih propustio da kažem dosta toga bitnog.

Valjda vam dovoljno govori i činjenica da (trenutno) ima osam knjiga (pisac je Poljak, Andžej Sapkovski), tri (glavne) video-igre (od kojih svaka traje desetinama i desetinama sati i čiji je kreator CD PROJEKT RED, pogađate, iz Poljske), kao i poljska verzija filma i serije.

„Čekaj, da li to znači da bih trebao da pročitam sve te knjige i odigram igre da bih razumeo seriju?“

Možda ste to pomislili.

Ali, hajde da vam malo približim radnju serije pre nego što vam dam odgovor.

Prva sezona serije pokriva period iz prve dve knjige (tj. zbirki priča „Poslednja želja“ i „Mač sudbine“), i pravi avanture vešca Geralta, čarobnice Jenefer (ah, Jen…) i mlade princeze Ciri, kao i ključne događaje koji su oblikovali njihove puteve pre nego što će se najzad svo troje sresti i zajedno započeti borbu sa nečim mnogo većim (i opasnijim) nego što su mogli ikada da zamisle. Ovo troje, da pojednostavimo, vezuje sudbina koja je jača od svega.

 

The WItcher Netflix

 

Ovde bih stao sa radnjom, iz prostog razlika što je prva sezona serije bazirana na zbirkama priča, koje hronološki idu malo tamo-vamo (a često i paralelno prate dešavanja glavnih junaka), tj. ima dosta „flešbekova“ (pa često niste sigurni šta su sadašnja, a šta prošla dešavanja). Međutim, pošto je očigledna namera kreatora serije bila da se prati literarni predložak (uz, uh…ovaj, i prilična odstupanja od istog predloška…ne pitajte, ko zna šta je kreatorima serije bilo sve u glavi kada su stvarali seriju), ovo je (možda?) i bio jedini način da se započne serija. Rizik jeste veliki da ovo odbije ljude koji nisu upoznati sa „The Witcher“ u nekom obliku, ali s obzirom na armiju obožavalaca knjiga i video-igara, mislim da posledice na sudbinu serije neće biti ozbiljne…bar se nadam.

A sada malo o utiscima…

Za početak, nemam nameru da povlačim paralelu sa „Igrom prestola“, jer to je isto kao da hoćete da poredite jabuke i pomorandže, ili kako je „Igra prestola“ grandiozniji projekat (zaista je prerano za takve izjave). „The Witcher“ svet se fokusira na manji broj glavnih junaka (ovde se sve prvenstveno vrti oko Geralta, Jenefer i Ciri, kao i njihovu sudbinsku povezanost), drugačiji je pristup u tome kako se formiraju odluke junaka i posledice istih odluka. Mada će neki reći kako je „Igra prestola“ remek-delo prikaza političkih dešavanja i previranja, ali oni koji su čitali knjige Andržeja Sapkovskog (ispravite me ako grešim, ipak je prošlo dosta vremena od kada sam čitao knjige) dobro znaju da politička dešavanja u Geraltovom svetu ništa nisu manje komlikovanija (možda su čak i više) nego u „Igri prestola“ Džordža R.R. Martina. Ipak su prve knjige oba pisca se pojavile početkom devedesetih, pri čemu je jedan pisac Amerikanac, a drugi je Poljak. A mislim da svi mi u Evropi (pogotovo ovo podneblje) dobro znamo kakve su bile devedesete, i sa ekonomskog i sa političkog stanovništva.

Sa vizuelnog aspekta, iako je serija američke produkcije, sasvim pristojno (ali, daleko od savršenog) je predstavljen taj slovenski duh, tj. civilizacija. Nošnje različitih nacija, atmosfere u krčmama… sve je dobro (uz izuzetak ratne opreme Nilfgarda, za ono stvarno nemam komentar). Mitska bića i čudovišta kao u okruženja u kojima su smešteni su odrađeni savršeno jezivo (počevši kikimore u močvari pa sve do borbe sa strigom u napuštenom zamku). Akcione sekvence su super odrađene. Naš veštac je prilično okretan s obzirom da vitla teškim mačevima, i nađena je fina ravnoteža između elegantnih pokreta i praktičnog kasapljenja žrtvi. 😀 Magije su pristojno odrađene, mada mnogi imaju zamerke da nije to to. Pravo da vam kažem, ja sam čarobnjake/veštice u „Witcher“ serijalu nekako više doživaljavao kao majstore trikova i iluzija a la Džon Konstantin (sa povremenim kecom iz rukava u vidu neke epske magije) nego kao one koji vitalju munjama i metorima kao nenormalni i čak se ni ne zadišu bar malo.

Gluma…

Šta god ljudi mislili (a kako vidim, sve više ljudi ovako to doživljava), ali Henri „Supermen“ Kavil je odradio odličan posao, i mislim da je sada teško zamisliti nekog drugog glumca kao Geralta. Neko će možda prokomentarisati kako je nagruvan za ovu ulogu, ali ljudi moji, treba vitlati one mačeve po ceo dan i bacakati se u cilju da vas pojede neki monstrum, a još pride ste i mutant! Tako da mislim da njegov izgled ima smisla (nekako sam ga ovako doživljavao i u knjigama). A mislim da je jedan od razloga što je njegova uloga Geralta uspešna i to što je glumac izjavio da je fan „The Witcher“ video-igara (odatle je i pozajmio ideju za Geraltov hrapav glas i ono čuveno „hmmm“). Sve u svemu, čovek je uspešno izneo celu seriju na svojim plećima.

 

The Witcher Netflix

Pevušim „Toss a coin to your Witcher“ kada nema nikog u blizini

 

Jenefer… od mene dobija odličnu ocenu. Mada mi glumica nije poznata, ipak je veoma slatka i dopadljiva. A u kombinaciji sa šminkom, mislim da su uspeli da prenesu upravo onako kako je Jenefer zamišljena u knjiga što se tiče izgleda (lepotica nesavršene lepote, koja poseduju određenu notu zavodljivosti), a što se tiče harizme i ponašanja, mislim da ne može se puno reći, jer tek u narednim knjigama (ako se ne varam) bolje upoznajemo Jen i zašto se ponaša tako kako se ponaša. Gejmerska populacija bi sigurno volela Jen iz igara (ko ne bi!), ali i ovde smo dobili sasvim dobru Jen.

 

The Witcher

Jenefer od Vengerb….Ventregb….Vegren…Varburgeng… na slici je Jenefer

 

Tris… ne znam, nije mi to to, ni po izgledu ni po ponašanju, ali prerano je za neke utiske, ali definitivno je nisam ovako zamišljao. Možda je kasnije sačeka neka transformacija?

Ciri… da, za sada deluje da je dobar izbor, videćemo kako će se razvijati kroz naredne sezone (ipak ona proživljava najveće transormacije od princeze do ratnice).

Ljutomir/Neven/Jaskier (kako već želite da ga krstite)… mislim da je ok izbor i da je ok zamišljen, mada sam ga zamišljao kao većeg ženskaroša i komičara (ali i cinika), ali još je rano za ocenu, mora da prođe još koja sezona.

Ukljeva/Crvenperka/Roach… šta da vam kažem, radi kao konj, ponaša se kao konj, pametno kao konj…da, mislim da sa sigurnošću možemo reći da može da dobije nagradu za „najboljeg konja u nekoj seriji“. 😀

Ostatak glumačke postave je isto dobar i lepo su izneli svoje role.

Ali, serija nije savršena, postoje neke stvari koje… pa, nije da bodu, ali „bockaju“ oči.

Prva je, naravno ritam serije. Mada je bio logičan izbor da se prati izbor zbirke priča, to je ujedino bio i mač sa dve oštrice (ali, izgleda da se nije mnogo obilo o glavu seriji). Često prebacivanje između prošlosti i sadašnjosti će definitivno napraviti konfuziju kod ljudi koji nisu čitale knjige (da se ne lažemo, biće konfuzno i za one koji su čitale knjige, jer nije baš da se striktno prati literarni predložak). Ali, to bi sve trebalo da iskristališu naredne sezone.

Tu je i takođe primetna „amerikanizacija“. Shvatite, ja prvi nemam ništa protiv boje kože, rase, političkih, religijskih ili seksualnih uverenja (svako zaista ima pravo na svoj izbor kako će da vodi svoj život)… ali, ako se već naglašavaju ti detalji, to mora malo suptilnije, da deluje prirodno, znate, kao neka prirodna integracija (pogotovo, jer su u pitanju knjige pisane pre više od dvadeset godina). Neću da ulazim u tu temu, videćete i sami. Ali definitivno će biti i situacije (a još ako ste u životu pročitali bar jednu epsku fantastiku), gde ćete prokometarisati „Šta koji moj…“. Možda će nekima to zasmetati, meni nije, ali je dovelo do toga da mi neke situacije u seriji izgledaju blago komične.

I da se, na kraju, vratimo na neodgovoreno pitanje.

„Čekaj, da li to znači da bih trebao da pročitam sve te knjige i odigram igre da bih razumeo seriju?“

Odgovor je isti kao i na nekim oglasima za posao – „Prehodno radno iskustvo nije potrebno, ali je poželjno da ste bar pročitali jednu knjigu ili odigrali jednu igru. Prednost će imati kandidati koji su pročitali sve knjige, odigrali sve video-igre i znaju da nabroje bar dve podvrste vodanoja“. 😀

Ali, mislim da vredi gledanja bez obzira na vaše prethodno predznanje. Serija sasvim dobro kombinuje elemente akcije, drame, fantastike i horora, sa blagim uplivom jeftinog humora. U prevodu, pravi svet u kome živi moj drug Geralt. 🙂

 

The Witcher

 

Dajte seriji priliku, ako se Netflix potrudi, ima ovde materijala za šest-sedam sezona.

A i ocene govore dosta, zar ne? Pogotovo jer je publika oduševljena, pa sad i nazovikritičari moraju da menjaju ploču, da ne izgledaju kao debili…

A ja odoh da iskopam moje knjige o avanturama mog drugara Geralta… a tu bi trebalo negde i da mi je lanac sa vukom…

Inače, već nedeljama pevam ovu pesmu svuda. 😀

 

A ti, dragi čitaoče, spreman da zaroniš u svet kojem obitava moj drugar Geralt? 🙂

 

The Witcher Netflix

– Gosn’ Geralte, nemamo kupus sa slaninu, ali što nam je dobar ovaj pasulj od prošle ned…
– DOSTA… VIŠE… SA… TIM… PASULJEM!

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona : 1 (osam(8) epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 60 minuta

 

Tags:

Put mirnog ratnika (film)

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

„Put mirnog ratnika“

 

Uh, ova situacija nije laka ni za film koji nam je danas na tapetu, a ni za mene.

Kako ostati objektivan u recenziji filma od koga imaš velika očekivanja, zato što je rađen po jednoj od tvojih najdražih knjiga?

Ali, što se mora, nije teško. 🙂

Zaronimo u filmsku verziju knjige „Put mirnog ratnika“.

Kao i u književnoj verziji, mladi junoša-student Den započinje svoj univerzitetski život. Međutim, on nema miran san, stalno ga proganjaju košmari. Poslednji košmar (u kome sanja da da je nezgodno pao tokom vežbanja i da su se njegove noge raspršile u komadiće, koje metlom sakuplja domar kome vidi samo patike) ga toliko uznemiri, da oseća potrebu da ostavi studentsku sobu (i koleginicu koja mu greje postelju) i izađe da se malo istrči i izduva. Osetivši žeđ, ulazi u lokalnu benzinsku pumpu i tamo sreće ekscentričnog sedokosog radnika koji nosi identične patike kao domar iz njegovog košmara! Mada zbunjen svime, mladi Den kupuje sok i napušta pumpu. Međutim, „nešto“ ga natera da se okrene, i tada ugleda sedokosog radnika kako sada stoji na krovu benzinske stanice, iako je pre par sekundi stajao u prizemlju radnje.

To je bila noć kada je Den upoznao misterioznog čoveka po imenu Sokrates.

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

I njegov život od tog trenutka više nikada neće biti isti.

Pre nego što nastavite sa čitanjem ove recenzije, moj prijateljski savet vam je da prvo pročitate knjigu (možete i moju recenziju iste), da steknete bolji utisak o svemu, pa i značaju koji ova kniga ima za mene. 🙂

A sada, malo utisaka o samom filmu.

„Put mirnog ratnika“, sam po sebi, uopšte nije loš. Ako niste čitali knjigu, prilično je izvesno da ćete zaista uživati u ovom inspiracionom-motivacionom filmu, čuti puno pametnih misli, i verovatno se malo zamisliti nad svojim životom.

Ono gde može nastati problem, jeste ako ste prvo čitali knjigu, pa se onda dohvatili filma.

Tada imate utisak da je film, u najbolju ruku, solidan. Razlog tome je što puno je toga ostalo neispričano, i potencijal filma nije iskorišćen do kraja.

Sve vreme ćete imati osećaj da filmu nedostaje ono „nešto“ što poseduje knjiga, a što je filmu preko bilo potrebno. I da je film imao to „nešto“, verovatno bi postao instant klasik filmske kinematografije.

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

Da vam malo pojasnim…

Knjiga odiše nekom mističnošću (da ne kažem magijskikm trenucima), gde niste sigurni šta je realno, a šta nije, da li Den zaista proživlja nekakve avanture sa Sokratesom, ili to samo umišlja. Film takođe koketira sa tim „natprirodnim“ trenucima, ali istovremeno pokušava da im dâ i nekakvu „nedefinisanu“ dozu realnosti. Za onoga ko nije čitao knjigu, ovo su zanimljivi detalji, ali za onoga ko jeste, ovakve cene deluju nekako mlako.

Spoilers ahead!!!

„Put mirnog ratnika“ ne prati baš do kraja radnju knjige. Film se završava u periodu kada se Den uspešno oporavlja od saobraćajne nesreće i smrskane noge i pobeđuje na takmičenju uz ovacije publike. I tu se film završava! Ovo je toliko iznenađenje, da je čak i moja sarkastična i sveznajuća podsvest ostala bez teksta („…ono, što jes’ jes’, i mene je iznenadilo, stvarno nemam neki sarkastičan komentar na sve ovo“-prim.podsvesti). A ključni detalji knjige kreću upravo od tog trenutka, kada Den nailazi na najveće izazove na putu svoje transformacije! To je period kada prolazi Sokratesova iskušenja i testove, sreće neke veoma bitne ljudi, prolazi kroz period gubitka pamćenja i, mnogo godina kasnije, sačekuje ga konačan test na ivici života i smrti, koji mu najzad otvara oči šta je, u stvari, smisao života!

U filmu kao da je više pažnje posvećeno Denovim drugarima iz sale, nego Džoj. U filmu, Džoj, devojka koja po mudrosti parira Sokratesu, voli da džogira po studentskom kampusu i gaji poštovanje i simpatije prema Denu, koji se polako zaljubljuje u nju. Za razliku od filma, gde Džoj ima čisto epizodnu ulogu, u knjizi njena uloga i scene u kojima se pojavljuje su od ogromne važnosti za Dena (naš junoša ne da se zaljubljuje u nju, nego skroz poludi u njenom prisustvu od zaljubljenosti, a ni ona ne ostaje imuna na njegov šarm). Trenuci koje ona provodi sa Denom i Sokratesom, scene trčanja kroz prirodu, njena povremena (neočekivana) pojavljivanja, sve to ima veliki značaj za Dena.

Mnoge mudre misli i razgovori koji se pojavljuju u prvom delu knjige, ovde kao da su namerno izostavljeni (a to su neke misli koje su, bar po meni, presudne za razumevanje Sokratesa i njegovog pogleda na svet).

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

I tako dalje i tako bliže.

Što se tiče same glume, moji utisci su podeljeni. Lik koji glumi Dena Milmana je sasvim dobro odradio svoj posao i nemam neke zamerke.

Moj „problem“ se javlja sa Sokratesom. Kada sam prvi put pročitao roman (tada još nisam znao za film), moja prva misao za Sokratesa je bila: „Kada bi postojala filmska verzija ove knjige, Sokratesa bi mogao da glumi jedino Nik Nolti“. Možete da mislite moje oduševljenje kada sam saznao da on i jeste glumio Sokratesa u filmskoj verziji. I onda sam odgledao film…i ostao podeljenog mišljenja. Noltijeva verzija Sokratesa nije loša, per se, ali, da budem iskren, nije ono čemu sam se nadao. Jeste, njegov Sokrates je prepun mudrosti i svog šarma, ali nema one doze mističnosti i ekscentričnosti koja krasi književnog Sokratesa. Noltijev Sokrates je mnogo odmereniji, i više deluje kao osoba koja jednostavno ima životno iskustvo koje želi da podeli sa drugim. Ali, Sokrates iz knjige, pored svog životnog iskustva, ima još bitnije, to neko „mistično“ iskustvo, znanja koja menjaju… bolje reći, uzdrmavaju i šokiraju čovekove pogled na svet. Ima sve to i filmski Sokrates, ali u mnogo manjem obimu. Gledajući uvrnutost glumca Nika Noltija, bio sam prilično uveren da je on mogao da verno prenese duh Sokratesa iz knjige. Kao što rekoh, nije ni njegov Sokrates loš, ali ipak… nekako sam osetio blago razočarenje.

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

A Džoj se toliko retko pojavljuje, da nisam mogao da steknem neki utisak o samoj glumici.

Muzika i vizuelni aspekt su sasvim u redu. Da tako kažem, prilično standardni.

Čitajući ovu recenziju, neko bi mogao da pomisli da je ovo loš film. Daleko od toga! „Put mirnog ratnika“ je jedan divan film koji svako treba da pogleda bar jednom u životu (ili, u mom slučaju, pet-šest puta :D). Vreme će vam brzo proleteti uz ovaj film i bićete puni pozitivnih utisaka.

Ali ova iskrena recenzija (kao i sve prethodne) je došla iz srca osobe za koju knjiga „Put mirnog ratnika“ ima posebnu vrednost i značaj (koju i ne mogu da opišem rečima), i koji je jednostavno želeo da film maksimalno prenese punu lepotu, značaj i poruke knjige.

Možda će u budućnosti biti urađen rimejk (ova knjiga to zaista zaslužuje), mada bi pre mini-serija mogla da uradi pravi posao (eto prilike za Netflix ili HBO). I mislim da bi to bio pun pogodak.

Eto, toliko od mene. 🙂

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

A ti dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o filmu „Put mirnog ratnika“? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Film

Trajanje: 120 minuta

 

Tags: