Coach Carter

 

Coach Carter Samuel L Jackson

„Coach Carter“

 

Okolina (veoma) često voli da nam određuje (ili je možda bolja reč, kroji) sudbinu na suptilne načine. Često su to u pitanju i nama najbliži ljudi. Ubeđuju nas da su takve okolnosti, okruženje, život, ljudi, država, politika, da “ne talasamo” i slično. Da se prilagodimo onome što je oko nas, ako želimo neku šansu da nešto (koliko-toliko) ostvarimo u životu. Loše je ako nam to govore da nam naude, da nas obeshrabre i unište nam snove. Ali, mislim da je gore ako zaista veruju da je ispravno to što nam govore.

I mi poverujemo u to što nam kažu. Znate, ako vas od rane mladosti ubeđuju u nešto, vi odrastete u uverenju da je to istina. A posle, kad odrastete, onda vas (šira) okolina uzme pod svoje, pričajući vam slične priče.

Ali, dešava se da se (iznenada) pojavi neka osoba neka koja odstupa od okoline svojim shvatanjima. Počne da vam govori da (možda) nije problem u vama, već u sistemu koji je loš i koji ne podstiče razvoj i boljitak ljudi, iz Bog zna kojih razloga (često je u pitanju politika ili novac…najčešće oboje… ili nedostatak istog). I da, uz disciplinu i trud, možete da postignete mnogo više nego što ste mogli i da zamislite. Mnogo više nego što je okolina mogla da zamisli…

 

Coach Carter Samuel L Jackson

Da, momci i ženske, priča o meni…

 

Ken Karter (“Coach Carter”) je dobio ponudu da preuzme posao košarkaškog trenera u srednjoj školi “Ričmond” u istoimenom gradu u Kaliforniji. Gospodin Karter je ostavio traga u ovoj srednjoj školi kao košarkaš, tako da se može reći da poznaje košarku. A pošto je odrastao u ovom kraju, zna i kako se ovde živi. Ne baš sjajno.

Đaci ove gimnazije su, u najvećem broju, Latino, Hispano ili Afro-Amerikanci. Njihove porodice su prilično siromašne i mogu da im pruže samo elementarne uslove za život. Policija baš i ne zalazi puno u taj deo grada (uopšte u to područje). Dominiraju bande. Dilovanje droge. Ne baš inspirativno okruženje, složićete se.

A ni škola nije ništa bolja. Profesori nisu motivisani, a izgleda da ih i ne tangira ako im neki đaci brišu sa časova. A i direktorka je digla ruke od toga da će stvari biti bolje.

Ali, za jednu grupu klinaca, postoji jedan mali izduvni ventil. A to je košarka. Grupa srednjoškolaca koja voli da igra košarku i dobra su ekipa. Ali su gubitnička ekipa (imaju baš, baš, baš malo pobeda). I to je Ken Karter primetio. Kao i da su veoma bezobrazni, nekulturni, arogantni (“Znaš li ti ko sam ja, tebra!?”) i nedisciplinovani.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

I zato je Ken Karter tim klincima ponudio jednu vrstu (individualnog) ugovora. Ali, ne baš ugovor kakav biste očekivali. On je njima obećao da će ih naučiti kako da zaista igraju košarku (i pobeđuju, pride), pod uslovom da igrači:

  • redovno prisustvuju predavanjima (nema više bežanja sa časova)
  • sede u prvim redovima na časovima
  • nose košulje i (mogu i najjeftinija) odela na dane kada se održavaju utakmice
  • obraćaju se jedni drugima, a pogotvo treneru, sa „gospodine“ (sir), u znak poštovanja
  • da održavaju ocene na niovu 2.3 ili C+ (recimo, neka jača trojka kod nas)

Naravno, košarkaška ekipica gleda trenera Kartera kao da je pao sa kruške, čak pokazuju i prilično neprijateljski i agresivan stav prema njemu. Ali, pošto im je trener (bukvalno) pokazao da sa njim nema šale, počeo je da ih uči (veoma bolnoj) disciplini.

Međutim, postoji razlozi zašto su ovi momci takvi kakvi jesu (ne baš definicija idealne dece i članova komune). Imaju oni svoje probleme, koji se ne protežu samo na ekonomske situacije u njihovim porodicama. Mnogi od njih se susreću sa porodičnim i životnim dramama (poput kapitena tima, koji se lomi između trudne devojke i potencijalne košarkaške karijere; ili momka koji je prilično agresivan i uvučen u svet kriminala jer ne zna za bolje; ili momka kome nije lako zato što je belac u tom okruženju). A tu je i sin Kena Kartera, koju napušta elitnu školu (i tamošnji košarkaški tim) i prelazi u srednju školu „Ričmond“ zbog njegove velike želje da ga njegov otac nastavi trenirati (na šta mu ovaj stavlja do znanja da ni po čemu neće biti prvilegovan…i zaista nije bio, čak su mu postavljeni i veći izazovi nego drugim igračima).

Međutim, Ken Karter, pored svoje discipline, ima i veru u ove mlade ljude. On veruje da oni nisu propalice kojima je jedina nada za preživljavanje da uspeju (njih par procenata) da dobiju košarkašku stipendiju ili da krenu putem kriminala i nadaju se da ih neko neće ubiti. On veruje da svi trebaju da dobiju priliku da budu akademski obrazovani, i da igranje košarke nije jedino za one koji su samo u tome dobri, već da je igranje košarke privliegija akademski obrazovanih ljudi.

U prevodu, on smatra da deca u ovoj srednjoj školi nisu retardirani debili ili glupi kao tocila, i da ne zaslužuju da budu tretirani kao takvi.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

I polako, promene se naziru u timu. Nižu se pobede za pobedama, što kulminira osvajanjem jednog lokalnog školskog turnira. Oni postaju neke vrste zvezda u svom kraju i svi ih gotive, i đaci i profesori. Postaju arogantni.

I tu nastupa šok i razočarenje trenera Kartera u tim.

Mada su delovali (koliko-toliko) disciplinovani na terenu, van njega su i dalje bili Bože te sakloni. Počevši od toga što su iskrali posle turnira i otišli na žurku (i ponapijali kao majke, čak i dobri sin Karter), do trenerovog saznanja da nisu ispunili jedan bitan aspekt ugovora.

Ocene. Vidite, jedan od uslova je bio da profesori šalju treneru Karteru izveštaje o učinku njegovih igrača na časovima (prisustvo, ocene i slično). U početku je profesere bolelo uvo za to, ali kasnije su pod njegovim pritiskom počeli da mu ih šalju.

Osim dvojice-trojice, svi su imali jako loše ocene (ispod dogovorenog) ili nisu ni bili na časovima.

I to su krili od svog trenera, iako je dogovor bio drugačiji.

I tada se trener Karter odlučio na radikalan potez.

Stavlja katanac na košarkašku salu…bukvalno.

Srednja škola „Ričmond“ do daljnjeg neće učestvovati na prvenstvu, a svoje igrače je smestio u biblioteku. Dok ne poprave ocene, neće igrati košarku. Igrači su ogorčeni, smatraju da im trener Karter uništava živote.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

Ovo je dovelo do skandala, koji su i mediji propratili. I dok su akademski krugovi pozdravljali odluku trenera Kartera da je obrazovanje ispred sporta, škola i njeni profesori (kao i ostatak grada) su se okrenuli protiv Kena Kartera. Odakle njemu pravo da, u istorijskom uspehu ove gimnazije u košarci, zabrani svojim igračima da igraju da bi učili. Pa zar je on debil!? Što je najgore, ovo su pomislili ljudi od kojih nikada ne biste to očekivali… a to su bili, ni manje ni više, nego roditelji tih mladih košarkaša.

To je dovelo do čuvenog „saslušanja“ trenera Kartera pred školskim odborom kome su prisustvovali kako roditelji igrača, tako i ostali zainteresovani. I svi su napadali trenera Kartera što ne dozvoljava klincima da igraju, već ih „smara“ sa učenjem, za šta ovi momci nisu baš sposobni.

Da li je trener Ken Karter uspeo u svom poduhvatu, i kakva je sudbina snašla njega i mlade košarkaše, saznaćete ako odgledate film „Coach Carter“. 🙂

Za mene, ovo je bio sjajan film. I to iz mnogo razloga.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

Za početak, radnja. Ovo je u stvari, biografsko-dokumentarno-sportski film, rađen prema istinitoj priči o nekadašnjem košarkaškom treneru (a danas biznismenu) Kenu Karteru, koji je doneo odluku da zabrani utakmice svog tima dok ne poprave ocene. Preneti istinitu priču u film je izazovan zadatak, ali mislim da je ovaj film odlično uspeo u tome. Jako dobra kombinacija drame i porodičnog filma, sa primesama sporta.

Muzika se savršeno uklopila u radnju i period u koji je smešten film „Coach Carter“. Rep dominira, praćen R&B-em i hip-hopom, sa sve jakim muzičkim imenima. Poznavaoci ovih žanrova će, verujem, prepoznati imena poput Fabolous, Ciara, Kanye West, Van Hunt, DMX, Anthony Hamilton, Nina Sky, Akon, Avant, N.E.R.D, Black Eyed Peas, Tyrese i mnogi drugi… sve u svemu, odlično ukomponovane numere za ovaj film.

Gluma… malo je reći da je legendarni Samjuel Džekson odradio sjajan posao i definitivno je ovo jedna od njegovih boljih rola u karijeri i mislim da nema potrebe puno pričati o njemu i šta je on učinio za Holivud. Zanimljivo je da „Coach Carter“ bio filmski debi pevačice Ašanti (i to sasvim pristojan). On zvučnijih imena su tu i Rik Gonzales (možda ga prepoznajete iz serije „Arrow“) i Čening Tejtum (i sada sledi strasni gromoglasni uzdah žena širom planete……….da, evo ga). Sve u svemu, gluma je odlična.

Naravno, najmoćniji aspekt su univerzalne i snažne poruke koje ovaj film šalje. Neke od njih su, na primer:

Obrazovanju treba pružiti priliku i da (neka) deca nisu debili kao što ih okolina (pa i njihovi roditelji) smatraju

Ne treba da se plašimo i prilagodimo našim neprijateljima, već mi treba da vodimo „igru“

Poraz u nekim stvarima može, u stvari, biti velika pobeda ako se izvuku prave lekcije

Ne budite arogantni u svojim pobedama! I definitivno ne ponižavajte protivnika!

Samo zato što nam neko kaže da treba da odustanemo od nečega i da nećemo uspeti, ne znači da su i u pravu i da treba se predati! Neke stvari su u životu jednostavno test naše volje i posvećenosti.

– Ako ste deo tima, onda je i tim deo tebe. Sve delite zajedno, i lepe i ružne trenutke!

Naš najdublji strah nije da smo nesposobni, već da smo sposobniji nego što možemo da zamislimo, i da se mi u stvari plašimo našeg Svetla, a ne naše Tame. Ova poema Marijen Vilijamson (iako se često pripisuje Nelsonu Mendeli) je, po meni, jedan od najmoćnijih inspirativnih tekstova ikada napisanih.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

Nastavnice, mogu li do WC-a?

 

A tu je i još mnogo drugih divnih misli utkanih u film.

Ovaj film ima neku posebnu „težinu“. Nekako… nećete ga doživeti kao neki kliše inspirativno-motivacioni film… bar ga ja nisam tako doživeo. Ima nešto osnažujuće u ovom filmu. I zato preporučujem ljudima da pažljivo odgledaju. Svima. Nebitno je kako vam „ide“ u ovom trenutku u vašem životu. Imate probleme sa učenjem? Teškoće u karijeri? Dileme u vezi vaše sportske budućnosti? Nemate snage da se uhvatite u koštac sa porodičnim problemima? Ne znate da li možete da se oduprete siromaštvu? Odgledajte ovaj film. Možda će vam „Coach Carter“ dati neke odgovore. 🙂

Od mene preporuka. 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li si ti u svom životu sreo nekog takvog Kena Kartera? 🙂

 

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Film

Trajanje : 136 minuta

Tags:

Princeza Mononoke

 

Princeza Mononoke princess

„Princeza Mononoke“

 

Reći da je „Studio Gibli“ (Studio Ghibli) japanska verzija „Volta Diznija“… pa… koliko god da sa jedne strane ima smisla uporediti ih, sa druge strane, ipak imaju neke svoje jedinstvene tačke. No, jedno je sigurno. Ni jedni ni drugi neće ostaviti ravnodušnim kako decu, tako ni odrasle.

„Princeza Mononoke“ se pojavila 1997. godine, i oduševila svet. Ako je bilo poznavalaca filmova koji do tada nisu znali za ime Hajao Mijazaki (Hayao Miyazaki), pojavom ovog filma im se definitivno urezalo to ime i prezime. Ovaj oskarovac nam već decenijama unazad prikazuje neverovatne fantastične svetove (gde se često prepliću i srednji vek i japanska mitologija i steampunk i šta sve ne), šarmantne glavne (a i sporedne) junake, opčinjavajuću muziku… mislim da ste shvatili. Ono što (nekad, a i sada) stvaraju „Dizni“ i „Pixar“, tu im parira i „Studio Gibli“.

 

Princeza Mononoke princess

 

Radnja filma „Princeza Mononoke“ (Mononoke-hime) je smeštena u srednjevekovni Japan (tačnije, period znan i kao „Muromači era“ ili „Ašikage era“). Ašitaka, poslednji princ Emišija (etnička grupa koja je nekada živela na ostrvu Honšu), uspeva da spasi svoje selo tako što ubija misterioznog demona u obliku ogromnog mutiranog divljeg vepra, ali biva ranjen (to jest, proklet bolešću koja se širi njegovim telom). Uz pomoć mudre žene (i duhovnog vođe sela), Ašitaka saznaje da je demon, u stvari, božanstvo znano kao Nago, koje je bilo iskvareno zbog misterioznog komada gvožđa koje su pronašli u njegovom telu. Takođe, kletva se koja se širi mladim princom poput otrova, daje mu nadljudsku snagu, ali će ga na kraju i ubiti. Jedina nada za mladog princa je da zauvek napusti svoje selo i putuje na zapad, gde će možda pronaći rešenje kako da skine kletvu.

 

Princeza Mononoke princess

 

I tako naš mladi princ se zaputi na daleki put sa svojim vernim losom (koji se zove Jakul). Na svom putovanju sreće neobičnog monaha Džiga, koju mu otkriva da je možda jedini način da se skine kletva, taj da pronađe misterioznog „Velikog šumskog boga“, u formi mističnog jelena, koji poseduje moć da podari, ali i uzme život (verzija božanstva koji predstavlja stvaranje, ali i prestanak života).

U svojoj potrazi za ovim božanstvom, mladi Ašitaka slučajno pronalazi u nabujaloj reci dvojicu ranjenih seljana, čiji karavan su napali vukovi, predvođeni vučjim bogom (znan kao Moro), pri čemu je jednog od vukova jahala mlada devojka-ratnica. Ašitaka uspeva ranjenike da sprovede kroz mističnu šumu, punu simpatičnih šumskih duhova (u japanskoj mitologiji se zovu kodame, i nešto najpribližnije tome bi bile drijade u grčkoj mitologiji), pa čak i da na trenutak vidi u daljini „Velikog šumskog boga“ (koji ubrzo nestaje sa vidika), i na kraju, stižu do utvrđenog naselja Gvozden-grad (Irontown, japanski Tataraba). Gvozden-gradom gospodari misteriozna dama Eboši, koja je prilično sigurna u svoju moć i koju svim srcem podržava stanovništvo naselja. Njen Gvozden-grad je utočište za mnoge koji su se tada smatrali otpadnicima (poput ljudi koji su oboleli od lepre, iliti gube). Žene su prilično poštovane, donekle ravnopravne sa muškarcima (i voljne da rade teške poslove)…i izgleda oduševljene (a i malo izgleda napaljene) pojavljivanjem mladog princa.

 

Princeza Mononoke princess

 

Međutim, situacija sa damom Eboši i Gvozden-gradom je prilično komplikovana, pa i kontradiktorna. Ljudi su poštovani i zbrinuti u ovom gradu, i Eboši je veoma stalo do njenih ljudi. Ali… Gvozden-grad živi od kopanja gvožđa i pravljenja musketa (a sâma Eboši insistira da muskete budu tako napravljene da i žena može da ih koristi bez problema da bi se zaštitile), što je jedan od razloga zašto šuma propada i zašto su šumski bogovi besni na Eboši (a kao što ste verovatno zaključili, ona je i razlog zašto je božanstvo Nago/vepar postao iskvaren/proklet i pretvorio se u demona). Takođe, Eboši ne priznaje Imperatora za vladara, kao ni lokalne feudalne lordove, tako da svi imaju pik na nju (žele da je skrate za glavu, ali opet, ona im je i glavni proizvođač vatrenog oružja).

Stvar komplikuje i misteriozna devojka-ratnica. Ona se zove San (kao broj tri u japanskom…znate ono, ići, ni san, ši…), a znaju je kao i princeza Mononoke. San je, u stvari, odgajana kao jedan od članova vučjeg čopora (ona smatra božanstvo Moro za majku, a Moro nju za ćerku) i naučena je da mrzi ljude (pogotovo Eboši), jer su oni uzrok zla i uništavaju šumu i njene stanovnike.

 

Princeza Mononoke princess

 

I tako jedne večeri, vučja ratnica San napada Gvozden-grad sa ciljem da ubije Eboša. I tada ima blizak susret sa mladim princem Ašitakom, koji pokušava da spreči sukob između San i Eboši, i pritom biva ozbiljno ranjen.

I stvari se od tog trenutka još više komplikuju. Ko je u stvari, misteriozna i prelepa vučja princeza San i kakva je njena veza sa šumom? Koji su Ebošini skriveni motivi za toliko naoružavanje i rat sa prirodom? Da li je ekscentrični monah Džigo samo to (monah), ili nešto više? Da li zaista mladi princ Ašitaka jedini traga za „Velikim šumskim bogom“ ili… pitanja, pitanja… ali to su pitanja, u čijem otkrivanju odgovora ćete uživati.

 

Princeza Mononoke princess

 

„Princeza Mononoke“ je prelep film, ali zaista prelep u svakom aspektu. Crtež i animacija su predivni (od prelepo nacrtanih glavnih i sporednih junaka, pa do životinja, božanstava i same prirode) i sve odiše nekakvom srednjevekovnom japanskom mističnošću. Zanimljivo je da je veći deo filma ručno crtan, uz poneki deo koji je morao biti kompjuterski animiran (što nećete ni primetiti). Jednostavno, ima šmeka i šarma za bacanje. Muzika je isto prelepa (nije baš da će te pevati kao što biste pevali neke pesmice iz „Diznijevih“ filmova, ali ćete uživati, pogotovo u instrumentalima). Tako da vizuelni i muzički aspekt prave odličnu atmosferu. I tome dodajte zanimljive likove sa dušem (i dobru glasovnu glumu), malo akcije, malo mistike, malo mračnih cena (ipak je ovo Japan, ne može baš da ne prođe bez malo krvi i demona…možda poneka odsečena glava ili crvi, ali dâ se podneti, nije toliko eksplicitno).

 

Princeza Mononoke princess

 

„Princeza Mononoke“ se dotiče jako zanimljivih i univerzalnih tema. Najočiglednija tema je ujedino i uvek aktuelna (pogotovo u današnje vreme). A to je pitanje do koje granice je čovek spreman da ide sa uništavanjem prirode i njenih (sada već polako ograničenih) resursa zarad svojih sebičnih ciljeva i interesa? U ovom filmu priroda nije predstavljena kao baš bespomoćni entitet koji trpi čovekovo, da tako kažem, „maltretiranje“. Božanstva se okreću protiv čoveka, napadaju ga sa ciljem da spreče svoje istrebljenje (iako su svesna da sve teže se odupiru modernoj tehnologiji), što kulminira jednom veoma bitnom scenom u završnici filma, koja pokazuje šta se dešava kada čovek prekorači sve granice razuma kada je u pitanju priroda. Ne možete, a da se po završetku filma ne zapitate neke stvari. Nije ovde sad u pitanju religija i to da li ste hrišćanin, pripadnik islama, budista, šintoista, ateista ili nešto šesto, pa kako vidite Prirodu (sada sa namerno velikim „P“). Pitanje je nešto drugo. Da li čovek može da bude siguran da je zaista pokorio Prirodu i postao njen gospodar, kao što sebe predstavlja. Činjenica je da Priroda (ili možda je bolje reći Zemlja) ima neke svoje načine da uzvrati udarac čoveku. Ali, da li smo sigurni da možda u nekom trenutku nećemo „čačnuti“ u nešto što nismo smeli, i sami sebi iskopati grob? Ima ljudi koji veruju da moramo da nađemo neki balans i pomirimo se sa Prirodom (mislim da je konstantno Ašitakino „šetanje“ u filmu između šume i Gvozden-grada, u stvari simbol za pokušaj pomirenja između čoveka i Prirode, kao neka vrsta glasnika). Prilično ozbiljna tema (i danas veoma aktuelna, kao što se dâ primetiti).

Naravno tu se suptilno provlače i teme ljubavi, vere, razumevanja napaćenih ljudi, poštovanja žena i cenjenja njihove snage i požrtvovanosti… ima ovde raznih motiva, od kojih su mnogi suptilno utkani u film.

 

Princeza Mononoke princess

 

Sve u svemu, nebitno je da li ste ljubitelj anime žanra, „Diznijevih“ crtaća ili crtanih filmova uopšte. Ovo je jedan od onih filmova koji morate da odgledate u životu, ako ništa bar zbog teme koje se dotiče.

A za ljude koji su ljubitelji Japana, njihove mitologije, anime-a, Hajao Mijazakija i svega pratećeg…pa… mislim da je očigledno šta treba da uradite, ako već niste. 🙂

Za kraj, evo vam i članak o nekim zanimljivostima koje možda niste znali u vezi flima „Princeza Mononoke“. 🙂

 

Princeza Mononoke princess

 

 

A tebi, dragi čitaoče, da li misliš da možda previše iskušavamo Majku Prirodu, i da će nas možda sačekati scenario kao u ovom filmu? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic | MyAnimeList

Trailer

Format: Film

Trajanje : 134 minuta

 

 

Tags:

Serenity

 

Serenity

„Serenity“

 

Sećate se moje objektivne recenzije serije „Firefly“ („Kako se ne sećamo, toliko si „objektivno“ i „profesionalno“ napisao recenziju da su svi pomislili da ti je neko platio…što je još tužnije po tebe, niko ti ne plaća za ovo što se blamiraš na svom blogu“-prim.podsvesti)? E pa, samo ćemo da se nadovežemo na nju recenzijom filma „Serenity“. 🙂

„Serenity“ je jednostavno morao da se desi. Po njenom završetku (tj. otkazivanju), serija „Firefly“ je ubrzo stekla kultni status. Međutim, steći kultni status nije isto što i zaraditi gomilu para i imati veliku gledanost (jedan od glavnih razloga za otkazivanje svake serije), tako da i budžet za film nije bio veliki. No dobro, lepo je bilo što su glavonje iz Universal Studiosa otkupile prava za film od FOX-a i rešile da daju svoje poverenje Džošu Vidonu… ali kao i svi biznismeni-budžovani-direktori, lako daju poverenje, lako će vam dati i člana svoje porodice ako treba, ali su na parama nešto tvrđi… pa je tako film dobio, na kraju, 2/5 predviđenog budžeta (koji je bio mnogo manji nego što je imala serija). No dobro, umereniji CGI, malo lepka, malo kupovine inventara u SuperVeru i bloku 70, mazgu umesto motora na koju nakačite letelicu, par prostitutki umesto statista, ketering kod Milanke iz Sisevca, mehaničar Žile iz Popučke („E sad izmišljaš, ne postoji selo Pop… vidi ovo… stvarno postoji…“-prim.podsvesti) i nekako se uklopi budžet za film.

 

Serenity

 

Šta se dešava sada?

Prošlo je nekoliko meseci od dešavanja iz poslednje epizode. Naša petočlana banda… a da, sad ih je petoro! Pastor se smestio na jednu siromašnu planetu gde pomaže lokalnom stanovništvu, a prelepa boginja nežnosti, anđeo dobrote i talentovani biznismen Inara se udaljila od posade jer se popič**la sa „kapetanom“ Malkom Rejnoldsom, za šta je prilično očigledno da je ovo đubre od „kapetana“ krivo i da su se razdvojili jer ovo govedo od „kapetana“ nije mogao da razume prisustvo tako divnog anđela na njegovoj krntiji od svemirskog broda koji deluje raspadnutije od komšijinog Fiće kome su „digli“ obe zadnje gume, da mu milu mater bezosećajnu je*** („AHEM! Mislim da je svima jasno da ti se dopada glumica, ali zar je moguće da si zaboravio koga glumi u seriji!“-prim.podsvesti)… ovaj…Mal i Inara su se udaljili zbog nesporazuma…

 

Serenity

Divna Inara

 

Elem, Mal smatra da je dobra ideja da povedu našu malu čudakinju River u pljačku banke (čemu se strogo protivi njen brat i doktor Sajmon), jer su utvrdili da njene veštine čitanja misli i govora tela drugih ljudi mogu da budu od velike koristi. Ispostavilo se da je River i zaista bila od velike koristi za našu malu pljačkašku bandu, jer je uspela da predoseti iznenadni napad Reaversa na taj deo planete, što je omogućilo ekipi da se spase u poslednjem trenutku. Da, dragi moji, dobro ste pročitali. Najzad se susrećemo lice u lice sa misterioznim kanibalima Reaversima koji otimaju ljude, a zatim te iste siluju, muče, oderu, ubiju i pojedu (ne nužno ovim redom).

Pošto je ekipa jedva izvukla živu glavu, Sajmon se iznervirao (blaga reč) zbog toga što su ugrozili život njegove sestre i posle kraće prepirke (opet blaga reč) rešio da on i njegova sestra napuste ovu ekipu i da ide svako svojim putem, samo da podele plen od pljačke i slete na prvu bezbednu planetu (Bomond).

 

Serenity

 

Međutim, iako su razdvojili, slučajno se svi ponovo sreću u istom kafiću. U trenutku kada Mal i Džejn dogovaraju kako da sa klijentima podele plen, našoj River zapada za oko retardirani crtani film-džingl-reklama za nekakve voćne pločice (ili tako neki keks). Sledeće što se dešava je veoma zanimljivo: našu River u tom trenutku kao da je zaposeo zli duh, koji je izgleda kombinacija frustrirane balerine, Brusa Lija i pobesnele mehanizacije. Ovo je omogućilo tom mršavom devojčurku od nekih 40 kg da (graciozno i surovo istovremeno) isprebija na mrtvo sve žive goste kafića, bez imalo napora i ijedne ogrebotine. Imajte na umu, ovo nije kafić pun dece, već odraslih ljudi, od kojih mnogi bi mogli da vam polome sve kosti u telu brže nego što biste spelovali svoje ime, a da se zovete Džo. U trenutku kada je umalo falilo da upuca Mala, uleće njen brat i izgovara naglas „Eto kuram nasmekh“ (ni engleski ni kineski već, ni manje ni više nego, ruski) zbog čega River pada kao komirana. Šta naša ponovo okupljena ekipa saznaje od doktora Sajmona? Alijansa je u mnoge mlade ljude koje su trenirale da budu ubice (među kojima je i River) „isprogramirala“ ključne reči i signale koje podsvesnim nadražajem pretvaraju vašu dragu kasirku iz „Maxija“ u osvetnika iz pakla, nešto što bi verovatno Terminator sanjao da ima noćne more.

 

Serenity

Da………..River se malo „otkačila“ u ovom filmu…

 

I stvari se od tog trenutka komplikuju („Fala Bogu, pa je do sada sve bila bleja i zezanje“-prim.podsvesti). Alijansa je otkrila River posle višemesečne potrage i hoće da je sada (najzad) uhvate po svaku cenu, i u svrhu toga šalju svog plaćenika o kome nemamo nikakve informacije, osim da je fanatik i prilično zeznut (u glavu) protivnik. I taj misteriozni plaćenik ponovo spaja predivnu boginju Inaru sa našom posadom.

Šta je konačna misija naše posade? Pa, iz Riverinog brbljanja saznaju za postojanje „Mirande“. Ubrzo otkrivaju da je to ni manje ni više nego planeta čije postojanje je Alijansa krila sve ove godine. I oni se upućuju ka toj planeti. A put ka toj planeti će im otkriti neke veoma bitne odgovore. A da li će biti srećnog kraja za našu posadu? Eeeeeee…

Iako je definitivno bio manji budžet nego što je bio za seriju, ljudi koji su radili na filmu „Serenity“ su uspeli prilično dobro da se snađu da se ne izgubi na kvalitetu što se tiče audio-vizuelnog aspekta. Ne očekujte remek-delo zato što je film, ali nećete puno (možda nećete uopšte) osetiti razliku u odnosu na seriju.

Vidonov originalni scenario je mnogo toga pokrivao, ali je mnogo toga moralo da se „iseče“ i izbaci da bi se ukalupilo u trajanje jednog prosečnog filma. Zato će mnogi imati osećaj da gledaju jednu dužu epizodu „Firefly-a“, što samo po sebi uopšte nije mana, jer će vam vreme neverovatno brzo proleteti. I ono što je najbitnije, film pokušava da objasni jedan aspekt Alijanse i Reaversa koji se u originalnoj seriji samo ovlaš spominjao.

 

Serenity

 

Gluma i glumci…nema ni ovde zamerke, i ne bih se puno zadržavao na ovoj temi (sve o glumcima imate ovde). Jedino što bih dodao da je ovde veći akcenat na Malkomu Rejnoldsu (sada ćemo imati prilike da malo više vidimo tu drugu, nemilosrdniju i hladniju stranu njegove ličnosti, koju se trudio da drži zakopanu u svojoj prošlosti, tj. u periodu kada je ratovao na strani pobunjenika) i River (koja je dobila svojih pet minuta da zasija… ili možda je bolje reći, isprebija sve što joj se nađe na putu), a ni novi misteriozni neimenovani plaćenik je pokazao prilično zanimljivo ponašanje (a u pitanju je glumac koji je kasnije postao poznat zbog ovog filma… a inače, ovaj gospodin ima toliko nagrada i nominacija da je morao da dobije posebnu stranicu na Wikipediji posvećenu samo tome!).

Sve u svemu, ovo je ispao veoma dobar film, u kome će fanovi serije uživati. A za ostale…pa, preporučujem vam da odgledate prvo seriju, možete i da pročitate recenziju, pa onda navalite na ovaj film. 🙂

Da li će „Firefly“ i „Serenity“ doživeti nastavak? Možda nekad u budućnosti. Ako se pojavi neko voljan da investira, Vidon i kompanija bi se sigurno ponovo okupili.

Da li će „Firefly“ i „Serenity“ doživeti restart? I ovo bi se možda moglo desiti nekada u budućnosti. Ali, ovde bi moralo definitivno da se pazi na izbor glumaca, jer hemija između originalne postave je ono što je možda i najbolji aspekt serije, kao i filma.

 

A tebi, dragi čitaoče, kako se tebi dopao film? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Film

Trajanje : 119 minuta

 

Tags: