Lucy

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

Lucy

 

Po jednima (kako shvatanjima, tako i istraživanjima), čovek koristi negde oko 10% mozga. Po drugima, čovek koristi kompletno svoj mozak, ali iskorišćava samo 10% svog kapaciteta/potencijala. Ako mene pitate, mislim da je istina negde na sredini, da mi koristimo oko 75% mozga, ali da koristimo 20% svog kapaciteta/potencijala (“A ako mene pitate, ja mislim da 90% populacije koristi 10% mozga i to na nivou 10% kapaciteta”-prim.podsvesti).

E sad, postavlja se pitanje da li je možda i dobro što još uvek nismo otključali pun kapacitet našeg uma? Da li bismo u tom slučaju postali prosvećeni ljudi? Pokorili Univerzum? Postali bogovi? Da li bi postali dobri ili loši, ili bi naš um prevazišao te pojmove kao besmislene?

Ko će ga znati…možda je sve što znamo o svetu oko nas pogrešno. Možda samo naš mozak pokušava da sve kvantifikuje i objasni iz straha od nepoznatog. Možda 1 i 1 nisu 2, možda mi ne razumemo kako funkcioniše naše telo, možda mi ne znamo ni ko ili šta je Bog, možda ne znamo ni da li magija zaista postoji ili ne… u stvari, možda ne znamo ni ono što mislimo da znamo, možda smo samo u nekakvom matriksu (“Woah, što bi rekao Neo, mnogo si zaglibio u ovu temu, ‘ajde, vraćaj se na kolosek”-prim.podsvesti).

Elem…

Upoznajte Lusi (Lucy), mladu devojku koja studira u Tajpeju (“Crna ona, šta tamo ima da se studira?”-prim.podsvesti). Ona je simpatična, otkačena i želi da uči (ipak je na studijama). Međutim, njen novi dečko je nagovara da za njega odradi jedan “poslić” i da jednu akt-tašnu punu papira dostavi jednom čoveku u hotelu, što ona odbija, jer joj se ne dopada ideja da ni njen novi dečko ne želi da nosi tu pošiljku tom nekom čoveku.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

„A mogla sam da studiram u Beograd…a ne, ja glupača sam morala da odem u Tajpej zbog ‘rane…j****e te nudle, kretenko, kad nisam znala da ima kineska i u Beograd…“

 

E sad, prosečan momak bi probao da odobrovolji devojku komplimentima, poljupcima, flertovanjem, maženjem, večerom, šopingom…i kad bi i na kraju rekla N-E, onda bi sâm odradio taj posao, i posle otišao naduren sa ortacima na pivo. Međutim, ovaj lik je prilično uporan, da je na silu lisicima vezao svoju devojku i akt-tašnu jedno za drugo (“Hm, lisice, zanimljiv pristup…”- mrmljanje podsvesti u bradu i ‘vatanje beleške).

U trenutku kada Lusi ulazu u hotel, njenog novog dečka ucmekaju ispred ulaza.

E sad, ovo je dovoljno da se zabrinete i pitate kakvi su to papiri koji treba da se dostave.

Ispostavlja se da Lusi treba da dostavi šifre od nuklearnog naoružanja američkom agentu koji se krije u sobi na 20.spratu ruskog hotela u Tajpeju koji je pun kineskih agenata.

Što nije istina…

Ispostavilo se da je Lusi dostavila akt-tašnu punu sintetičke eksperimentalne droge CPH4 (u stvari, četiri vrećice) korejskom gangsteru. Gospodin korejski gangster (sa sve svojom jezivom pratnjom), iako deluje zastrašujuće, potpuno razume da je ova devojka samo student koja se trudi da preživi. I on odlučuje da je poštedi. Zato ju je onesvestio, rasekao stomak, ubacio jednu vrećicu CPH4, zašio, a zatim joj naredio da sa još tri stranca ode u određenu državu gde će je sačekati “neke čike” da je ponovo otvore i uzmu paket iz nje, a ona će zauzvrat da ostane životu (“Ako prethodno ne umre od sepse…”-prim.podsvesti). U prevodu, Lusi je sada postala kurir za narko-kartel, za šta ste možda čuli i termin drug mule.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

Gospodin Saču Te Prebijem…ugledni korejski gangs…ovaj, biznismen…

 

Pa vi onda uzmite sada da radite preko omladinske za džeparac…

Da stvar bude gora, dok je bila u zarobljeništvu i čekala na “transport”, doživela je fizičko maltretiranje od strane sivonja koje radi za gangstera. E sad, u “Vodiču za gangstere”, pravilo 43 kaže: “Ne šutiraj kurira u tek sveže zašiveni stomak gde se nalazi droga, pogotovo ako je sva droga u jednoj vrećici”. E pa, ove sivonje nisu čitale taj vodič, pa se u Lusinom stomaku pocepala vrećica sa misterioznom drogom, i krenula da se razlaže u njenom telu i prodire u svaku moguću ćeliju.

E sad, ovde se stvari malo komplikuju. Lusi nije postala “naduvana” niti narkoman. Iz nekog razloga, ovolika količina droge je imala efekat da, kako vreme prolazi, Lusi nesvesno otključava kapacitete svog mozga. Verovatno se neki sećaju filma “Limitless” (sjajan film, zaslužuje recenziju…a ni serija nije loša). E pa, ovde je situacija malo drugačija. Otključavanje kapaciteta mozga ne podrazumeva samo veći stepen inteligencije…u Lusinom slučaju, počinje da joj daje, pored povećanih fizičkih kapaciteta (apsolutna kontrola nad telom i snagom, kao i sposobnost da oseti svaku ćeliju u svom telu i razume njenu svrhu), i one “natprirodne” mentalne prirode, kao što je telepatija, telekineza i psihometrija.

Međutim, ovo i nije toliko sjajno kao što izgleda. Lusi shvata da ona ne može da utiče na to kojom brzinom njen mozak “otključava” svoje kapacitete, kao i da njeno telo neće moći da dugo podnese ovu situaciju i da će se njeno telo sagoreti, tj. umreti (ili se preobraziti u duha ili šta već), i da ne zna šta da radi sa svim tim informacijama koje su u njenom umu. Postoji samo jedno rešenje, a to su, u stvari, tri: osvetiti se gangsteru, pronaći preostale vrećice droge (“Kažeš, nije narkoman, je li? To se zove KRIZIRANJE, bato moj!”-prim.podsvesti) da ne padnu u ruke kriminalaca i ne desi se još nekom nešto slično kao njoj ili da droga uopšte izađe na ulicu. A poslednje je da pronađe profesora Samjuela Normana, poznatog naučnika, koji je ceo život posvetio proučavanju mozga, uključujući i teoretisanje na temu otključavanja potencijala uma. Lusi uspeva da kontaktira profesora koji je zapanjen onim što je čuo (a i video na TV-u), ali je i uveren da Lusi govori istinu.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

„U stvari, pojma nemam o čemu ona mala priča, ali neće ništa provaliti ako budem klimao glavom i pričao mojim božanskim glasom…“

 

Od tog trenutka, počinje Lusina trka sa korejskim gangsterom (ne mislite valjda da je ovo neki šonja) ko će pre stići do preostale droge, a zatim i način da se dođe do profesora. U pronalaženju droge Lusi će se priključiti i jedan policijski inspektor, kao “pomoć” (mada mislim da je on tu više onako reda radi, jer Lusi je faktički živa verzija Nea iz “Matriksa”… usudiću se reći, jedno 70 puta opasnija verzija).

Da li će Lusi uspeti da stigne do profesora pre vremena pre nego što umre/nestane/transcedentira i kakve tajne Univerzuma sada krije njen um, pitanje je sad? Da li eminentni profesor Norman može da joj pomogne… da li uopšte može da razume ono što Lusi razume?

Ili se možda samo predozirala i umislila da joj sve ovo dešava?

Pitanja, pitanja…

Red je da počnemo od glumačke postave, zar ne?

Glavnu junakinju filma “Lucy” glumi moja velika ljubav još iz studentskih dana Skarlet Johanson (jeste da je ponovo verena, ali nada umire poslednja 😀 ). Šalu na stranu, stvarno nema smisla govoriti o svim odličnim ostvarenjima u kojima je glumila (pogotovo što je 2019. godinu pokidala, da je čak imala i dve nominacije za Oskara), i koja je jasan dokaz da lepota i talenat idu zajedno ruku pod ruku. Njena postepena transformacija u osobu koja polako odbacuje sve emocije kako njen mozak “otključava” svoj potencijal (a da ne preraste u drvenu glumu) nije nešto što može baš svaki glumac. Profesora Samjuela Normana glumi legenda Holivuda, Morgan Frimen. Tačka. Mislim, ne znam šta da dodam za ovog glumca koji je glumio u toni (poznatih i uspešnih) filmova, ima trilion nagrada i nominacija, i koji svojim legendarnim god-like glasom bi mogao da bude narator i dokumentarca o parizeru, i bude nominovan za nagrade na bar sedam festivala (i verovatno ih osvoji bar na dva). Mada, opet, i nije iznenađenje da vidimo Morgana Frimena u nekom filmu koji se (in)direktno dotiče božanskih tema. Korejskog gangstera glumi Min-sik Čoi (što vam možda i ne znači puno sem ako niste veliki ljubitelj korejske kinematografije… ali, ako vam kažem “Oldboy”…da, da, taj lik glavom i bradom 😀 ). Policijskog inspektora (koji više smeta i služi kao šofer) glumi čuveni Amr Vaked … u stvari, nemam pojma ko je ovaj lik, prvi put čujem za njega… ne znam ni da li je poznat i u svojoj zemlji…pojavljivao se u “Syriana” i “Marco Polo”.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

„Četiri meseca do penzije…ČETIRI PROKLETA MESECA…i onda dođe ova plava i us**e mi se u život…ima na poklon od policije da dobijem kovčeg umesto zlatnog sata…“

 

Film je režirao (i napisao) legenda Evrope, Lik Beson. Kod njega nema nekih velikih budžeta, ali, u glavnom, njegovi filmovi zarade 2-3 puta više od uloženog, a i radnje su uvek zanimljive, i za mnoge glumce je čast da se pojave u njegovim filmovima. A njegovi filmovi imaju i određeni vizuelni šmek i atmosferu, i film “Lucy ” nije izuzetak od toga. Pogotovo postaje vizuelno sve interersantnije kako Lusin mozak sve više “otključava” svoje potencijale.

Akcija je dinamična, od jurnjava kolima i do napucavanja, ali nikada nije previse, taman koliko treba za ovakav tip filma.

E sad…radnja i sama ideja filma je ono što će ovde publiku podeliti, na one koji nalaze ovaj film initrigantnim i zanimljivim, i one koji ovaj film smatraju teškim kršom i idiotlukom. A sve polazi od toga kako vi doživljavate koncept mozga i njegovog potencijala. Lik Beson je pokušao da ovaj film utemelji na jednog grani nauke koja stoji iza stave da mi koristimo samo mali procenat mozga. Ali, ne slaže se sva nauka (iz oblasti proučavanja mozga) sa ovom idejom. Da li “otključavanje” naših kapaciteta zaista podrazumeva natprirodne moći? Da li možemo najzad pristupimo moći podsvesti i njenom neograničenom potencijalu? Da li možemo da razumemo Univerzum? Dobijemo moći kao Neo? Ili jednostavno da brže rešavamo “Moj broj” u “Slagalici”?

Međutim, meni je ova scena, gde Lusi priča profesoru šta je sve prestala da oseća kako postaje sve inteligentnija, posebno interesantna, jer je ujedino i kontradiktorna. Prestala je da oseća bol, strah, želje (koje mogu da se tumače i u smislu strasti i poriva). I kaže “Kao da sve ono što nas čini ljudskim bićem u meni bledi”. Zamiljivo mi je kako je navela naše slabosti (koje su upravo često ono što nas i limitira da živimo punim životom) kao prve elemente koji se “gase” kako mozak evoluira. A navela je upravo one slabosti koje bi svaki čovek želeo da ih se reši. Nema sumnje, slabosti nas čine ljudima, ali ipak bismo voleli da ih izbegnemo ili kontrolišemo. A opet, te slabosti su znale da budu i jedan od pokretača evolucije čoveka.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

„Belo, oko mene sve je belo…i žuto, i plavo…i roze…i zeleno…vidi jednorog!“

 

Da li to znači da, ako otključamo naš pun potencijal, mi prestajemo da budemo ljudi? Šta onda postajemo? Bogovi? Mašine? Kolektivna (pod)svest? Gomila podataka? Ništa(vilo)?

I na kraju, da li je moderan čovek spreman da otključa potencijale svog mozga? Da li je to nešto što će spasiti ljudski rod ili ga uništiti?

Mada, mislim da je Lik Beson želeo samo da napravi jedan zanimljiv triler, i usput se malo poigra sa našim mozgom, i da nas natera da postavljamo ova razna nebulozna pitanja (“Ko to mi? Ja sam buljio samo u Skarlet Johanson i čekao da vidim da li će biti seksa, a ti jedini pričaš o nekakvim evolucija mozga ili šta već…”-prim.podsvesti).

Sve u svemu, za mene je ovo bio zanimljiv film i dotakao se zanimljive teme, i mislim da ga vredi odgledati. 😀

Godinama se unazad se vrti pitanje da li će biti nastavka. Mada Lik Beson smatra da je film zaokružena celina i da ne zna o čemu bi mogao biti nastavak (ako odgledate film, razumećete zbog čega to ima smisla…bar meni ima smisla 😀 )…opet, šuškaju se razne priče, iako ih Beson negira. Međutim, kada film koji je ima budžet 40 miliona dolara zaradi preko 450 miliona…onda uvek ima mesta da se bude fleskibilan, zar ne? 😀

 

A ti, dragi čitaoče, kako se tebi čini ideja da postoji mogućnost da “otključamo” pun potencijal našeg mozga? 😀 (“Dragi čitaoče, pusti ti njegovo retardirano pitanje…kako se tebi čini ideja da gledaš film sa Skarlet Johanson bez seksi scena????”-prim.podsvesti).

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Film

Trajanje : 89 minuta

 

Tags:

Princeza Mononoke

 

Princeza Mononoke princess

„Princeza Mononoke“

 

Reći da je „Studio Gibli“ (Studio Ghibli) japanska verzija „Volta Diznija“… pa… koliko god da sa jedne strane ima smisla uporediti ih, sa druge strane, ipak imaju neke svoje jedinstvene tačke. No, jedno je sigurno. Ni jedni ni drugi neće ostaviti ravnodušnim kako decu, tako ni odrasle.

„Princeza Mononoke“ se pojavila 1997. godine, i oduševila svet. Ako je bilo poznavalaca filmova koji do tada nisu znali za ime Hajao Mijazaki (Hayao Miyazaki), pojavom ovog filma im se definitivno urezalo to ime i prezime. Ovaj oskarovac nam već decenijama unazad prikazuje neverovatne fantastične svetove (gde se često prepliću i srednji vek i japanska mitologija i steampunk i šta sve ne), šarmantne glavne (a i sporedne) junake, opčinjavajuću muziku… mislim da ste shvatili. Ono što (nekad, a i sada) stvaraju „Dizni“ i „Pixar“, tu im parira i „Studio Gibli“.

 

Princeza Mononoke princess

 

Radnja filma „Princeza Mononoke“ (Mononoke-hime) je smeštena u srednjevekovni Japan (tačnije, period znan i kao „Muromači era“ ili „Ašikage era“). Ašitaka, poslednji princ Emišija (etnička grupa koja je nekada živela na ostrvu Honšu), uspeva da spasi svoje selo tako što ubija misterioznog demona u obliku ogromnog mutiranog divljeg vepra, ali biva ranjen (to jest, proklet bolešću koja se širi njegovim telom). Uz pomoć mudre žene (i duhovnog vođe sela), Ašitaka saznaje da je demon, u stvari, božanstvo znano kao Nago, koje je bilo iskvareno zbog misterioznog komada gvožđa koje su pronašli u njegovom telu. Takođe, kletva se koja se širi mladim princom poput otrova, daje mu nadljudsku snagu, ali će ga na kraju i ubiti. Jedina nada za mladog princa je da zauvek napusti svoje selo i putuje na zapad, gde će možda pronaći rešenje kako da skine kletvu.

 

Princeza Mononoke princess

 

I tako naš mladi princ se zaputi na daleki put sa svojim vernim losom (koji se zove Jakul). Na svom putovanju sreće neobičnog monaha Džiga, koju mu otkriva da je možda jedini način da se skine kletva, taj da pronađe misterioznog „Velikog šumskog boga“, u formi mističnog jelena, koji poseduje moć da podari, ali i uzme život (verzija božanstva koji predstavlja stvaranje, ali i prestanak života).

U svojoj potrazi za ovim božanstvom, mladi Ašitaka slučajno pronalazi u nabujaloj reci dvojicu ranjenih seljana, čiji karavan su napali vukovi, predvođeni vučjim bogom (znan kao Moro), pri čemu je jednog od vukova jahala mlada devojka-ratnica. Ašitaka uspeva ranjenike da sprovede kroz mističnu šumu, punu simpatičnih šumskih duhova (u japanskoj mitologiji se zovu kodame, i nešto najpribližnije tome bi bile drijade u grčkoj mitologiji), pa čak i da na trenutak vidi u daljini „Velikog šumskog boga“ (koji ubrzo nestaje sa vidika), i na kraju, stižu do utvrđenog naselja Gvozden-grad (Irontown, japanski Tataraba). Gvozden-gradom gospodari misteriozna dama Eboši, koja je prilično sigurna u svoju moć i koju svim srcem podržava stanovništvo naselja. Njen Gvozden-grad je utočište za mnoge koji su se tada smatrali otpadnicima (poput ljudi koji su oboleli od lepre, iliti gube). Žene su prilično poštovane, donekle ravnopravne sa muškarcima (i voljne da rade teške poslove)…i izgleda oduševljene (a i malo izgleda napaljene) pojavljivanjem mladog princa.

 

Princeza Mononoke princess

 

Međutim, situacija sa damom Eboši i Gvozden-gradom je prilično komplikovana, pa i kontradiktorna. Ljudi su poštovani i zbrinuti u ovom gradu, i Eboši je veoma stalo do njenih ljudi. Ali… Gvozden-grad živi od kopanja gvožđa i pravljenja musketa (a sâma Eboši insistira da muskete budu tako napravljene da i žena može da ih koristi bez problema da bi se zaštitile), što je jedan od razloga zašto šuma propada i zašto su šumski bogovi besni na Eboši (a kao što ste verovatno zaključili, ona je i razlog zašto je božanstvo Nago/vepar postao iskvaren/proklet i pretvorio se u demona). Takođe, Eboši ne priznaje Imperatora za vladara, kao ni lokalne feudalne lordove, tako da svi imaju pik na nju (žele da je skrate za glavu, ali opet, ona im je i glavni proizvođač vatrenog oružja).

Stvar komplikuje i misteriozna devojka-ratnica. Ona se zove San (kao broj tri u japanskom…znate ono, ići, ni san, ši…), a znaju je kao i princeza Mononoke. San je, u stvari, odgajana kao jedan od članova vučjeg čopora (ona smatra božanstvo Moro za majku, a Moro nju za ćerku) i naučena je da mrzi ljude (pogotovo Eboši), jer su oni uzrok zla i uništavaju šumu i njene stanovnike.

 

Princeza Mononoke princess

 

I tako jedne večeri, vučja ratnica San napada Gvozden-grad sa ciljem da ubije Eboša. I tada ima blizak susret sa mladim princem Ašitakom, koji pokušava da spreči sukob između San i Eboši, i pritom biva ozbiljno ranjen.

I stvari se od tog trenutka još više komplikuju. Ko je u stvari, misteriozna i prelepa vučja princeza San i kakva je njena veza sa šumom? Koji su Ebošini skriveni motivi za toliko naoružavanje i rat sa prirodom? Da li je ekscentrični monah Džigo samo to (monah), ili nešto više? Da li zaista mladi princ Ašitaka jedini traga za „Velikim šumskim bogom“ ili… pitanja, pitanja… ali to su pitanja, u čijem otkrivanju odgovora ćete uživati.

 

Princeza Mononoke princess

 

„Princeza Mononoke“ je prelep film, ali zaista prelep u svakom aspektu. Crtež i animacija su predivni (od prelepo nacrtanih glavnih i sporednih junaka, pa do životinja, božanstava i same prirode) i sve odiše nekakvom srednjevekovnom japanskom mističnošću. Zanimljivo je da je veći deo filma ručno crtan, uz poneki deo koji je morao biti kompjuterski animiran (što nećete ni primetiti). Jednostavno, ima šmeka i šarma za bacanje. Muzika je isto prelepa (nije baš da će te pevati kao što biste pevali neke pesmice iz „Diznijevih“ filmova, ali ćete uživati, pogotovo u instrumentalima). Tako da vizuelni i muzički aspekt prave odličnu atmosferu. I tome dodajte zanimljive likove sa dušem (i dobru glasovnu glumu), malo akcije, malo mistike, malo mračnih cena (ipak je ovo Japan, ne može baš da ne prođe bez malo krvi i demona…možda poneka odsečena glava ili crvi, ali dâ se podneti, nije toliko eksplicitno).

 

Princeza Mononoke princess

 

„Princeza Mononoke“ se dotiče jako zanimljivih i univerzalnih tema. Najočiglednija tema je ujedino i uvek aktuelna (pogotovo u današnje vreme). A to je pitanje do koje granice je čovek spreman da ide sa uništavanjem prirode i njenih (sada već polako ograničenih) resursa zarad svojih sebičnih ciljeva i interesa? U ovom filmu priroda nije predstavljena kao baš bespomoćni entitet koji trpi čovekovo, da tako kažem, „maltretiranje“. Božanstva se okreću protiv čoveka, napadaju ga sa ciljem da spreče svoje istrebljenje (iako su svesna da sve teže se odupiru modernoj tehnologiji), što kulminira jednom veoma bitnom scenom u završnici filma, koja pokazuje šta se dešava kada čovek prekorači sve granice razuma kada je u pitanju priroda. Ne možete, a da se po završetku filma ne zapitate neke stvari. Nije ovde sad u pitanju religija i to da li ste hrišćanin, pripadnik islama, budista, šintoista, ateista ili nešto šesto, pa kako vidite Prirodu (sada sa namerno velikim „P“). Pitanje je nešto drugo. Da li čovek može da bude siguran da je zaista pokorio Prirodu i postao njen gospodar, kao što sebe predstavlja. Činjenica je da Priroda (ili možda je bolje reći Zemlja) ima neke svoje načine da uzvrati udarac čoveku. Ali, da li smo sigurni da možda u nekom trenutku nećemo „čačnuti“ u nešto što nismo smeli, i sami sebi iskopati grob? Ima ljudi koji veruju da moramo da nađemo neki balans i pomirimo se sa Prirodom (mislim da je konstantno Ašitakino „šetanje“ u filmu između šume i Gvozden-grada, u stvari simbol za pokušaj pomirenja između čoveka i Prirode, kao neka vrsta glasnika). Prilično ozbiljna tema (i danas veoma aktuelna, kao što se dâ primetiti).

Naravno tu se suptilno provlače i teme ljubavi, vere, razumevanja napaćenih ljudi, poštovanja žena i cenjenja njihove snage i požrtvovanosti… ima ovde raznih motiva, od kojih su mnogi suptilno utkani u film.

 

Princeza Mononoke princess

 

Sve u svemu, nebitno je da li ste ljubitelj anime žanra, „Diznijevih“ crtaća ili crtanih filmova uopšte. Ovo je jedan od onih filmova koji morate da odgledate u životu, ako ništa bar zbog teme koje se dotiče.

A za ljude koji su ljubitelji Japana, njihove mitologije, anime-a, Hajao Mijazakija i svega pratećeg…pa… mislim da je očigledno šta treba da uradite, ako već niste. 🙂

Za kraj, evo vam i članak o nekim zanimljivostima koje možda niste znali u vezi flima „Princeza Mononoke“. 🙂

 

Princeza Mononoke princess

 

 

A tebi, dragi čitaoče, da li misliš da možda previše iskušavamo Majku Prirodu, i da će nas možda sačekati scenario kao u ovom filmu? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic | MyAnimeList

Trailer

Format: Film

Trajanje : 134 minuta

 

 

Tags:

Nordijska mitologija

 

Nordijska mitologija Nil Gejmen Norse mythology Neil Gaiman

„Nordijska mitologija“ – Nil Gejmen

 

Pričati o Nilu Gejmenu i njegovim umetničkim ostvarenjima zaista ne bi imalo smisla…čovek je radio na stripovima, pisao romane i kratke priče, čitao knjige za audio izdanja, sarađivao na filmovima i serijama, objavljivao publikacije… i dobijao nagrade čime god se bavio. Mada sigurno nije jedan od plaćenijih pisaca (težak je „samo“ 20 miliona dolara), definitivno je jedan od kvalitetnijih.

I bez daljeg odlaganja (nema potrebe za dužom pričom, družićemo se sa Nilom i u budućnosti), zavirimo u svet nordijske mitologije.

Moja ljubav prema mitologiji postoji od kada postoji i moja ljubav prema knjigama…od malena. Obožavao sam (i dalje obožavam!) grčku mitlogiju, kao i japansku, slovensku i egipatsku mitologiju. Volim i nordijsku mitologiju, mada sam se tek kasnije upoznao sa njom. Tor, Odin, Loki, divovi, patuljci-kovači, vilenjaci, devet svetova, mitsko drvo Jigdrasil, Ragnarok, mistične rune… bogatstvo nordijske mitologije je nepresušno, bogato, hladno i mistično, kao i sâma Skandinavija. 🙂

 

Nordijska mitologija Nil Gejmen Norse mythology Neil Gaiman

 

„Nordijska mitologija“ započinje simpatičnim Nilovim uvodom o tome kako se prvi put susreo sa Torom, Odinom i kompanijom kroz stripove koje su radili legendarni Džek Kirbi i Sten Li, i njihovom futurističkom verzijom gradova i šaljivim karkaterom bogova, a posle je pročitao „Nordijske mitove“ Rodžera Grina, gde je upoznao vikinšku, mračniju verziju bogova i njihovih avantura.

I sada nam je Nil Gejmen podario kroz knjigu „Nordijska mitologija“ svoj pogled na avanture nordijskih bogova. Koliko se stiče utisak, rešio je da ostane veran originalnim spisima o mitologiji, ali je usput dodao i svoj „gejmenovski“ stil, i začinio suptilnom dozom humora.

Kroz nekih dvadesetak priča, upoznaćemo se sa postankom sveta, rođenjem prvih bogova, Jigdrasilom, zašto je Odin žrtvovao svoje oko, legendardna blaga koje su bogovi dobili na poklon, ko su Lokijeva deca, avanture prgavog i arogantnog gromovnika Tora i kako bi najradije prebio svog prepredenog (polu)brata Lokija, putovanja u zemlju divova, smrti prelepog boga Baldera, poslednjim Lokijevim danima, kao i trenutak kada je nastupio čuveni Ragnarok.

 

Nordijska mitologija Nil Gejmen Norse mythology Neil Gaiman

 

Odmah da vam kažem, ako ste ljubitelji Nila Gejmena, a pride volite i mitologiju, uživaćete u ovoj knjizi. Ali, ako se nekim slučajem, pre čitanja ove, knjige odgledali i neki Marvelov film gde se spominju nordijski bogovi, poput „Tora“ ili „Osvetnika“, garantujem vam da ćete se dodatno zabaviti u čitanju ove knjige. U mom slučaju, zbog specifičnog stila pisanja Nila Gejmena, za sve vreme čitanja avantura bogova, zamišljao sam njihove filmske verzije i dijalozima pozajmljivao glasove gulmaca, tako da je sve na kraju ispalo urnebesno. 😀

Stil pisanja je lak, dinamičan i zanimljiv, tako da se knjiga čita u jednom dahu, i velika je verovatnoća da ćete poželeti da je završite u jednom danu.

Zaista ne znam koje bi zamerke imao, osim da je Gejmen mogao da se dotakne mnogo više avantura naših pijanih i gladnih bogova (ipak je to vikinški stil, ako se ne biju, onda piju i jedu; ako ne jedu i ne piju, onda jure svoje žene; a ako ne jure svoje žene, onda se biju; a ako ne rade ništa od toga, onda najverovatnije jure Lokija da mu polome kosti zbog njegovih smicalica), iz prostog razloga što se knjiga čita neverovatno brzo. 🙂

Nema sumnje da je Nil Gejmen pokazao da ima talenat i da nam ispriča mitologiju na jedan prilično dinamičan i zabavan način, a da pritom ne odstupi od originalnog materijala. Ko zna, možda se nekada usudi da nam dočara i grčku mitologiju, i da vidimo Trojanski rat iz perspektive bogova? To bi bilo interesantno videti.

 

Nordijska mitologija Nil Gejmen Norse mythology Neil Gaiman

(Tor se gleda u ogledalu): Mamu mu….LOKIIIIIIIIIIII!“

 

Sve u svemu, knjiga ima apsolutnu preporuku. Ako ste za brzo, zabavno i lagano štivo, a pritom se ljubitelj mitologije, ovo će biti pun pogodak za vas.

 

A ti, dragi čitaoče, kako se tebi čini zamisao da Nil Gejmen ispriča mitove iz svoje perspektive? 🙂

 

 

Sajt Nila Gejmena

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Dereta | Laguna

 

Tags: