Konstantin / Constantine

 

Constantine Konstantin

                     Konstantin

 

Ja otvoreno priznajem – volim filmsku verziju „Konstantina“, sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi. Meni je brat Kijanu dobar lik i dobar glumac (bio je i pre ove silne pomame zadnjih godina, koju sam krstio kao „kijanumanija“). Njegove filmove mogu uvek da gledam.

Ali, opet, mnogi su kritikovali da njegova verzija Konstantina nema onaj stripski vajb. (eng. Vibe – vibracija, osećaj).

Zato ćemo se danas posvetiti seriji „Konstantin“.

 

Constantine Konstantin

 

U ovoj (serijskoj) verziji, Džon Konstantin, naš lovac na demone, egzorcist (raznosač pic…ovaj, isterivač đavola) i čovek koji voli da „čačka“ (mečku) po okultnom, pokušava da se oporavi od neuspešnog egzorcizma, koje je imalo za posledicu da je jedna devojčica izgubila život, a njegova  duša (p)ostala prokleta (događaj znan i kao „Nesreća iz Liverpula“).

Iako pokušava da se oporavi u, uh, mentalnoj ustanovi (svojevoljno), ipak za Džona nema odmora! „Buđenje tame“ (Rising Darkness) je „nešto“ što se širi Zemljom, i daje i običnim ljudima i onima koji se „igraju“ sa okultnim natprirodne moći (ili pojačava već postojeće), a samim tim ih i „truje“ i polako okreće tamnoj strani (a da osobe često toga nisu ni svesne).

A tu se, odjednom, pojavljuje i misteriozni anđeo Meni, koji nudi Konstantinu priliku za iskupljenje (redemption) ako nastavi svoju borbu protiv mračnih sila.

 

Constantine Konstantin

 

I tako naš Džoni (možemo ga zvati i DžejKej ili Džeki, ako više volite 😀 ) kreće u novu detektivsko-okultnu avanturu, posećujući lokacije gde se dešavaju natprirodne pojave, usput pokušavajući da otkrije ko stoji iza „Buđenja tame“.

U tome će mu pomoći i njegov dugogodišnji prijatelj, dobrodušni vozač Čez (koji se iz nekog razloga uvek vraća u život…saznaćete i zašto sam ovo napisao, ako odgledate seriju) i novajlija u ekipi, ljupka i seksipilna Zed, koja često ima vizije koje može (bukvalno) da naslika velikom brzinom. A tu se povremeno pojavljuje i Meni (koji Konstantina više iritira nego što mu je od koristi).

U određenim situacijama, Džonu će asistirati još neki prijatelji iz prošlosti (ali koji su se udaljili od njega posle nesreće u Liverpulu, a neke je Džon i sâm namerno oterao od sebe).

 

 

A sad, da malo zađemo u konkretnije detalje o seriji…

Na glumu zaista nemam neke zamerke. Perjanica serije je Met Rajan (Džon Konstantin), koji je, po komentarima ljubitelje stripske verzije istoimenog junaka, rođen za ovu ulogu, i mislim da su tu zaista u pravu. Ova verzija Džona Konstantina je prepredena, bezobrazna, lukava, šarmantna bitanga velikog srca, kojoj je, u stvari, veoma stalo do ljudi, pogotovo do prijatelja (iako to pokazuje na čudne načine). Prilično je sirov, sarkastičan, ciničan i ogorčen, na momente i veoma surov, ali se pojave i trenuci kada se vidi koliko je ranjiv, i koliko težak i bolan teret nosi na svojim plećima, a i u duši.

Njegovi neprijatelji su iz raznolikog (mitološko-religijskog) folklora, od demona, duhova, nemrtvih, palih anđela, do vračeva i vudu sveštenika.

A protiv svih njih se Džeki bori prvenstveno svojim lukavstvom i magijom. Džeki poseduje ogromno znanje o natprirodnom, brzo skapira svoje protivnike i uspeva da ih nadmudri (mada, uz Džekijev karakter, bolji termini su „nadigra“ ili „doskoči“). Kada god pomislite na englesku reč (tj. pridev) cunning, u stvari mislite na Džona Konstantina.

A magije su posebna priča. Doduše, mnogi će se razočarati ako očekuju vizuelno-magijski spektakl poput filma „Doktor Strejndž“ (Doctor Strange), pošto Džeki više voli da se oslanja na svoje okultno znanje, korišćenje (prilično zanimljivih) ritualnih artefakata, kao i prevarama i „mađioničarskim“ trikovima. Mislim da će fanovi ovo znati da cene.

Moj prijateljski savet je da malo izguglate o Džonu Konstantinu da biste bolji razumeli kompleksnost ovog junaka. Mislim da ćete onda i bolje razumeti zašto je serija odradila solidan posao sa predstavljanjem magije ovde.

A ja bih želeo da vam objasnim lik Džona Konstantina u par reči.

 

 

Da, teška je pijandura i puši kao Turčin, hoće tu i tamo da se pobije, i često se ponaša kao neprilagođena osoba i idiot. Ali, on je ujedino i genije. Majstor je za magiju i okultno. Magiju, doduše, retko koristi (više preferira trikove), jer svoje protivnike pobeđuje lukavstvom i manipulacijama. Mislim, koliko znate (fiktivnih) likova koji su izmanipulisali i izmajmunisali gospodare Pakla (sa veeelikim G i velikim P)?! I zašto bi takav čovek pošto-poto koristio magiju. I najveći čarobnjaci priznaju da ne bi želeli Džekija za protivnika. A pride je to čovek koji ima naklonost i nekih anđela!

Pa, kad je sve tako sjajno, gde je to onda ova serija „pala“? Da, „pala“, jer je otkazana posle jedne sezone. Uh, teško je reći. Možda je serija imala malo sporiji ritam, i nije da su se pojavljivali neki poznatiji good or bad guys (sem Papa Midnajta).

Ali, mislim da je ovoj seriji trebalo pružiti više prilike i dati joj više vremena. Kada imate kompleksnog (i komplikovanog anti)heroja kao što je Džon Konstantin, jednostavno morate dati vremena liku da se „razvija“ u seriji. Nekako verujem da bi ova serija pokazala svoj pun potencijal u 2. ili 3. sezoni i da bi vredelo sačekati.

Met Rajan je pokazao svoj talenat. Njegov Džon Konstantin je gostovao u seriji „Strela“, a kasnije i u „Legendama sutrašnjice“, kao i u odličnim animiranim filmovima.

A to nešto govori, zar ne?

A zamislite i da se još sreo i sa ovim Luciferom? Vau, to bi bio spektakl!

 

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovoj seriji? 🙂

 

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 1 (13 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 45 minuta

 

Tags:

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

 

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

             Love, Death + Robots

 

Nekada vam ne treba serija, koja se sastoji od 45-minutnih epizoda, gde je svaka povezana sa prethodnom, gde često treba da se setite šta se desilo u određenoj sceni određene epizode (pre par sezona), da biste bolje povezali sa onim što sada pratite.

Ne, nekada je dovoljna serija koja se sastoji od 18 epizoda, od kojih svaka traje ispod 20 minuta i gde epizode uopšte nemaju veze jedna sa drugom. Štaviše, nekada je dovoljna serija gde je svaku epizodu kreirala, režirala i glumila različita postava.

Da, dobro ste pročitali. 🙂

„Love, Death and Robots“ (u daljem tekstu: LDR) je antologijska animirana serija za odrasle. Nemojte ovo „animirana“ da vas zbuni, ovo je zaista serija za odrasle. Teme/epizode su poprilično adult, dosta inspirisane „Heavy Metal“ serijalom, i različitih su žanrova (od naučne fantastike, preko fantazije, do horora i komedije).

 

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

 

Pređimo epizode na brzaka, u po reč-dve, čisto da steknete bolji utisak:

  • Sonnie’s Edge – u distopijskom Londonu, mlada Soni učestvuje u borbama gde se „pilotira“ genetski modifikovanim (vanzemaljskim) zverima. Ali, koji je njen motiv da stalno učestvuje u takvim borbama i šta joj se to dogodilo u prošlosti?
  • Three Robots – Čovečanstvo je odavno nestalo sa lice Zemlje, a tri blesava robota lutaju kroz postapokaliptične ruševine grada izigravajući turiste, usput pokušavajući da saznaju nešto više o ljudima. Ali, zašto su mačke i dalje tu?
  • The Witness – Devojka je svedok ubistva u hotelskoj sobi preko puta nje, i sada beži od ubice. Kakav će ishod biti jurnjave ulicama Hong Konga?
  • Suits – Farmeri u jednoj maloj zajednici brane svoje farme od povremenih invazija insekata-vanzemaljaca. A kako se brane? Farmerski mecha style! 😀 Ali, koliko dugo mogu tako da žive?
  • Sucker of Souls – Arheolozi i plaćenici istražuju tunel u potrazi za legendom o Drakuli. A šta ako pronađu nešto gore?
  • When the yogurt took over –..da, dobro ste pročitali. Šta se dešava kada jogurt mutacijom postane svesno biće?
  • Beyond the Aquilla Rift – Svemirski brod ne završi na željenom odredištu. Jedan od članova posade na nepoznatoj lokaciji sreće svoju staru ljubav. Otkud ona tu?
  • Good Hunting – Radnja smeštena u Kinu početkom 20. veka. Otac i sin love demonsku devetorepu lisicu, koju i uspevaju da ubiju. Ali, šta će se dalje dešavati u Kini koja se polako modernizuje?
  • The Dump – Posle ove epizode biće vam jasno zašto nikada nisam hteo da budem gradski inspektor. ^^
  • Shape-Shifters – Šta ako vukodlaci zaista postoje, i još sa vama služe vojsku? Ima li ovde mesta diskriminaciji?
  • „Helping Hand“ – Šta se dešava kada žena iz radničke klase mora da popravi satelit? Lak posao ili ne?
  • Fish Night – A posle ove epizode će vam biti jasno zašto nikada nisam želeo da budem terenski komercijalista ^^
  • Lucky 13 – Da li letelica za transport marinaca može da ima dušu? Da li je broj 13 utisnut na letelicu znak nesreće? Ili možda sreće?
  • Zima – Kontroverzni umetnik otkriva plan za svoje konačno umetničko delo gde će pred svetom pronaći svoj smisao i sreću – „povratak kući“.
  • Blindspot – Četvoro blesavih kiborga pokušavaju da opljačkaju teško naoružani konvoj. Da li će preživeti?
  • Ice Age – Jedina epizoda sa pravim (živim?) glumcima. A poenta je u njihovom zamrzivaču…da li biste i vi voleli da imate takav?
  • Alternate histories – Zaronite u simulaciju edukativnog programa, koji pokazuje alternativne mogućnosti koje bi oblikovale našu istoriju, ali i budućnost. Na primer, šta da je Hitlera kao mladića pogodio meteor?
  • The Secret War – U vreme opsade Staljingrada, jedan odred Crvene Armije mora da se bori sa demonima…vau!? 🙂

 

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

 

Epizode zvuče zanimljivo, zar ne? I jesu, vreme će vam zaista brzo proleteti uz njih.

Svaka epizoda je vizuelno-atmosferski spektakl, praćen solidnom muzikom i zanimljivom glumačkom postavom (među kojom je i naš glumac, Stefan Kapičić).

Ono na šta treba obratiti pažnju, jeste da serija (ali zaista) nije za svakog. Epizode su često mračne, nasilne, uvrnute, ima scena seksa…

Ali, „Love, Death & Robots“ je serija koja vas definitivno neće ostaviti ravnodušnim. Pogotovo jer se skoro sve epizode iznenada završavaju, ostavljajući vas sa pitanjem „a šta je bilo posle“?

Netflix je sa ovom serijom, bar po meni, odradio dobar posao.

Verovatno je zato i „naručena“ druga sezona! 🙂

 

A da li se vama dopala ova serija? 🙂

 

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 1 (18 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: Ispod 20 minuta

 

Tags:

Priče tvog života

Price tvog zivota - Ted Cang

Priče tvog života – Ted Ćang

 

U slučaju ove zbirke priča/novela, moram da napravim izuzetak i da odmah kažem svoju presud…ovaj, konačni utisak. A to je – ne preporučujem kupovinu ove knjige po punoj ceni. Eto, rekao sam to, uz rizik da ljudi koji su već pročitali ove priče dignu ruke od daljeg čitanja ove recenzije, ali nadam se ne i celog bloga. Ali, prvo da uradim ono što bi uradilo svako hrabro ljudsko biće. Da panično i plačljivo stanem u svoju odbranu.

Ted Ćang je, nesumnjivo, inteligentan momak (za svojih mladalačkih pola veka života). Diplomirao je kibernetiku. Radi u softverskoj industriji. Žena mu je supermodel (dobro, nije… u stvari, ne znam ni da li ima ženu).

Ova zbirka sadrži osam nagrađivanih priča, koje su osvajale razne nagrade iz oblasti naučne fantastike  (Nebula, Hugo, Lokus…). Čovek je, znači, Majkl Felps SCI-FI priča. E sad, sigurno se pitate, koji si ti faktor da tako grubo započneš recenziju, kada su ga toliki kritičari nahvalili i nagradili? E pa, dame i gospodo, kao najeminentniji i najkvalifikovaniji… i jedini član žirija – Ted Čang ne dobija nagradu KIK-a. Ne sumnjam da će biti veoma razočaran kada ovo sazna. 🙂

A sada malo ozbiljnije. Da je Ted talentovan pisac, jeste. Da su mu sve priče dobre, nisu. Ali, Ćang svejedno oduševljava čitaoca na mnogo načina. Za početak, njegove priče su nešto sa čime se baš i ne srećete često. Prvo što sam pomislio, jeste: „Zaista, ovaj čovek piše drugačije“. Priče se mu inteligentno napisane i vidi se da je čovek proučio materije koje je kasnije pretočio u priče. Njegova naučna fantastika (koja povremeno uplovi i u fantazijske vode) je prilično suptilna, što, možda će te se složiti, jeste pomalo neobično za ovaj žanr. Nikakvi ogromni svemirski brodovi, epske bitke, Transformersi, paraleleni svetovi ili putovanja kroz vreme. SF elementi su suptilni, a akcenat je na ljudima.

Teme kojih se dotiče nisu ništa manje intrigantne. Vavilonska kula, komunikacija sa vanzemaljcima, Raj i Pakao koji su vidljivi, neurološke modifikacije čoveka… ima ženski, ima svega. Njegove priče idu standardnim (i pomalo nedokučivim) tempom, a onda vas u sledećem trenutku oduvaju nečim neočekivanim, a to je, najčešće, vaša spoznaja šta je prava poenta priče.

Čoveče blesavi, pa šta onda ne valja? Možda nisi dovoljno inteligentan da shvatiš Tedijevu genijalnost? Možda. Mada mislim da sam dovoljno inteligentan i načitan jer sam, ipak, ispratio, bez većeg napora, stručne termine spomenute u ovim pričama. Uh… 🙂

O čemu se radi… Kada sam došao do kraja knjige, shvatio sam da su najveće vrline ovih priča ujedino postale i njihove najveće mane. Ako tražite lagano štivo, onda zaboravite na ovu knjigu. Ako zaista hoćete da razumete ove priče (uključujući i stručnu terminologiju koja se konstantno provlači kroz njih), moraćete da se malo više udubite. Nisam mogao da se otmem utisku da su priče postajale previše inteligentne za svoje dobro. I, da budem iskren, nisam mogao da se otmem utisku da su ove priče više pisane umom naučnika nego srcem pisca. I sama naracija je često znala da bude monotona. Zamislite Morgana Frimena na bensedinu koji čita ove priče, jednolično i bez upliva emocija. U početku vam i može biti interesantno zato što su teme takve (i jer je narator Morgan Frimen J), ali vremenom postaje sve monotonije i konfuznije, da se u jednom trenutku toliko smorite kao spasilac na Olimpijskim igrama, dok traje takmičenje u disciplini 100m leptir stilom.

Ali, po meni, najveća mana jeste izbor priča. To mi je najviše pokvarilo utisak. Prve četiri priče vas prosto oduvaju i lansiraju u stratosferu… a onda druge četiri kreću sa vama da se obrušavaju u ponor. Ono što hoću da kažem… da je zbirka sadržala samo prve četiri priče, ne bih imao ikakvu zamerku da napišem.

A da se malo dotaknemo samih pričica?

Vavilonska kula – malo drugačiji pristup čuvenoj biblijskoj legendi, više po principu „šta bi bilo kad bi bilo“. Priča prati religioznog, ali pragmatičnog rudara Hilaluma, koji je upućen na rad u Vavilonsku kulu. Ali, naš baja ne ide da kopa nadole, već nagore. Da, dobro ste pročitali. A da li ste znali i da mnoge porodice žive u Vavilonskoj kuli, i to na bogami povećim visinama? Pa koliko je visoka ta kula? I zar ona nije bila srušena zbog prkošenja Bogu? Eeee… to je nešto što morate da pročitate. Usput ćete se družiti i sa Hilalumovim razmišljanjima na temu kule. Sve u svemu, jako dobra priča, ali sa mlakim krajem.

Shvati – Uuuuu… ova priča me je oduvala, i po meni je najbolja od svih u ovoj zbirci! Čovek posle nesreće završava sa teškim oštećenjem mozga i na njemu se isprobava eksperimentalni lek. Naš junak ne mutira ni u kakvog stvora, niti u kapetana Ameriku, ali mu lek zato regeneriše oštećene neurone. Ali, to nije sve. On shvata (što i bolnička testiranja potvrđuju), da je postao natprosečno inteligentan. Štaviše, nude mu priliku da učestvuje u daljem eksperimentalnom istraživanju ovog leka. I šta se dešava kada mu ponovo ubrizgaju lek? Pa, već ste pretpostavili, zar ne? Postaje još inteligentniji. I tada kreće rokenrol. Shvata (pošto je sada baš pametan momak) da ga CIA sigurno neće pustiti tako pametnog da šeta međ’ običan narod i da kupuje u Maxi-ju. I zato naš junak radi jedinu pametnu stvar, a to je bežanija. Nadmudrivanje neprijatelja je za njega dečja igra, jer u svemu može da vidi obrasce u ponašanju, govoru tela, čula mu postaju izoštrena i shvata pun potencijal svog tela. Godine učenja može da „sabije“ u par nedelja. A onda ubrizgava novu dozu leka. Dostiže nove nivoe samospoznaje (već i čitaocu postaje sve teže da ga prati u njegovim razmišljanjima). Međutim, pojavljuje se neko ko može da mu parira. A ishod je posebna priča… Inače, neko se seća filma „Limitless“? J

Deljenje nulom – Šta se dešava kada naučnica otkrije da matematika nije savršena i logična kao što je svi predstavljaju i kada sve teoreme i aksiomi se sruše kao kule od karata? Kada se dokaže da je matematika ipak ikonstint… inkonzit….inkosiz… kontradiktorna sama sebi (i da su sve one patnje na kontrolnima iz matematike na kraju bile nepotrebne i uzaludne)? Ovo otkriće menja našoj junakinji život iz korena. A šta njen muž misli i čini povodom toga? Da li je na kraju zaista 9a = 9b ?

Priča tvog života – Zaista, priča nije bez razloga izabrana da bude perjanica ove zbirke. Doktorka Lujza Benks nam priča dve priče. Jednu u sadašnjem, a drugu u prošlom vremenu, a pritom se dve priče konstantno prepliću.Jedna je o Lujzinom pokušaju da uspostavi komunikaciju sa dva vanzemaljca u istraživačkom centru, trudeći se da razume njihov jezik (Heptapod A i B su, na prvi pogled, vrlo neobični vanzemaljci… koliko mogu da budu neobična želatinasta burad sa viškom ruku i nogu J), i pritom polako postaje svesna da pojam vremena možda i nije onakav kakvim ga mi doživljavamo. Druga priča je vezana za njenu ćerku, gde joj priča o njenom odrastanju i njenoj smrti. Da, dobro ste pročitali. Imate utisak da priča svojoj nerođenoj ćerci njen život. Zbunjeni? Aha, i ja sam bio, dok nisam završio sa čitanjem priče, kada su sve kockice sklopile. I onda shvatite koliko je ovo zaista tužna i bolna priča. Jedva čekam da odgledam film zasnovan na ovoj priči.

72 slova – I dobro došli u svet moje agonije. Priča koja me je umalo naterala da odustanem od daljeg čitanja. Ok, zanimljivo počinje. Interesantan period; ideja o golemima i kako dodeljivanje pravog imena može da im dodeli određene veštine; naučnik idealista koji je otkrio ime koje golemima (kada im se ime dodeli, oni postaju vrste robota) daje skoro ljudsku okretnost… aha, to je ovde loše…a zašto je loše…čekaj, onaj što mu je prijatelj je sada postao novi Hitler? Sad hoće da ubiju ovog naučnika? Šta se ovde dešava? I zašto ovo ide ovako smorenim tempom i potpuno besmislieno? Uh…

Razvoj ljudske nauke – Forma kratkog novinskog članka / naučnog rada. Skroz neinteresantno i nepotrebno, bar po meni…

Pakao je odsustvo Boga – Uh, ovde se situacija malo popravlja, više bih voleo da je ova priča bila na početku knjige, pre nego što su me prethodne dve ubile u pojam. Ova priča je čista fantazija, ni malo naučna fantastika. Raj, Pakao i Bog zaista postoje, kao i dokazi njihovog postojanja. I možete dobiti jedinstvenu priliku da ih vidite. A da, anđeli se često pojavljuju na Zemlji! Međutim, ovde ne sleću graciozno poput bele lastavice koju vetar nežno spušta na Zemlju… više su poput zapaljenog Boinga bez pilota koji se munjevito obrušava na planetu. Tako, pored mogućnosti da dobijete proviđenje, dar ili blagoslov, postoji i velika verovatnoća da završite kao kolateralna šteta zbog eksplozije/radijacije koja prati njihovo sletanje, što će vam omogućiti da Boga upoznate brže nego što mislite. Priča prati Nila koji je rešio da zavoli Boga, iako mu je žena poginula baš zbog pojavljivanja anđela. Zvuči čudno?  I jeste, ali videćete i zašto Nil želi da pruži Bogu šansu, kao i da li je njegova namera opravdana. Njegov put će se urkstiti sa Dženis (koja je izgubila svoj blagoslov/prokletstvo i sada preispituje svoja uverenja) i Itanom (koji je u potrazi za svojom svrhom). Međutim, ovo dvoje su više tu da bi kompletirali Nilovu priču. A šta mislite o samom kraju? Očekivan ili ne?

Voleti ono što vidite: Dokumentarac – summa summarum: interesantna tema o lepoti napisana izuzetno dosadno i naporno u obliku gomile kraćih izveštaja i mišljenja. Ova priča me je dokrajčila (i to u baš baš negativnom smislu).

 

A kao dodatak imate i obrazloženje pisca kako je došao na ideju da napiše svaku priču. Prilično naučno objašnjeno. Bolje da je zadržao ovaj deo za sebe…

 

Eto, kao što vidite, ovo su moju utisci o ovoj zbirci priča. Priče su bukvalno u kategoriji „volim ili ne volim“. Nisu za svakog, pogotovo ako tražite laganije štivo za čitanje. Neko će možda prokomentarisati da ne volim inteligentne priče (baš naprotiv), ali mi neke od ovih priča zaista nisu legle kako treba.

Kažu da Ćang još uvek nije napisao roman… iskreno, možda je tako i bolje.

 

Pitanje za vas: Najbolja i najgora priča ove zbirke i zašto? I da li sam možda bio neobjektivan u vezi neke od njih i zašto?

…dobro, to su dva pitanja 🙂 …

 

Tags: