Coach Carter

 

Coach Carter Samuel L Jackson

„Coach Carter“

 

Okolina (veoma) često voli da nam određuje (ili je možda bolja reč, kroji) sudbinu na suptilne načine. Često su to u pitanju i nama najbliži ljudi. Ubeđuju nas da su takve okolnosti, okruženje, život, ljudi, država, politika, da “ne talasamo” i slično. Da se prilagodimo onome što je oko nas, ako želimo neku šansu da nešto (koliko-toliko) ostvarimo u životu. Loše je ako nam to govore da nam naude, da nas obeshrabre i unište nam snove. Ali, mislim da je gore ako zaista veruju da je ispravno to što nam govore.

I mi poverujemo u to što nam kažu. Znate, ako vas od rane mladosti ubeđuju u nešto, vi odrastete u uverenju da je to istina. A posle, kad odrastete, onda vas (šira) okolina uzme pod svoje, pričajući vam slične priče.

Ali, dešava se da se (iznenada) pojavi neka osoba neka koja odstupa od okoline svojim shvatanjima. Počne da vam govori da (možda) nije problem u vama, već u sistemu koji je loš i koji ne podstiče razvoj i boljitak ljudi, iz Bog zna kojih razloga (često je u pitanju politika ili novac…najčešće oboje… ili nedostatak istog). I da, uz disciplinu i trud, možete da postignete mnogo više nego što ste mogli i da zamislite. Mnogo više nego što je okolina mogla da zamisli…

 

Coach Carter Samuel L Jackson

Da, momci i ženske, priča o meni…

 

Ken Karter (“Coach Carter”) je dobio ponudu da preuzme posao košarkaškog trenera u srednjoj školi “Ričmond” u istoimenom gradu u Kaliforniji. Gospodin Karter je ostavio traga u ovoj srednjoj školi kao košarkaš, tako da se može reći da poznaje košarku. A pošto je odrastao u ovom kraju, zna i kako se ovde živi. Ne baš sjajno.

Đaci ove gimnazije su, u najvećem broju, Latino, Hispano ili Afro-Amerikanci. Njihove porodice su prilično siromašne i mogu da im pruže samo elementarne uslove za život. Policija baš i ne zalazi puno u taj deo grada (uopšte u to područje). Dominiraju bande. Dilovanje droge. Ne baš inspirativno okruženje, složićete se.

A ni škola nije ništa bolja. Profesori nisu motivisani, a izgleda da ih i ne tangira ako im neki đaci brišu sa časova. A i direktorka je digla ruke od toga da će stvari biti bolje.

Ali, za jednu grupu klinaca, postoji jedan mali izduvni ventil. A to je košarka. Grupa srednjoškolaca koja voli da igra košarku i dobra su ekipa. Ali su gubitnička ekipa (imaju baš, baš, baš malo pobeda). I to je Ken Karter primetio. Kao i da su veoma bezobrazni, nekulturni, arogantni (“Znaš li ti ko sam ja, tebra!?”) i nedisciplinovani.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

I zato je Ken Karter tim klincima ponudio jednu vrstu (individualnog) ugovora. Ali, ne baš ugovor kakav biste očekivali. On je njima obećao da će ih naučiti kako da zaista igraju košarku (i pobeđuju, pride), pod uslovom da igrači:

  • redovno prisustvuju predavanjima (nema više bežanja sa časova)
  • sede u prvim redovima na časovima
  • nose košulje i (mogu i najjeftinija) odela na dane kada se održavaju utakmice
  • obraćaju se jedni drugima, a pogotvo treneru, sa „gospodine“ (sir), u znak poštovanja
  • da održavaju ocene na niovu 2.3 ili C+ (recimo, neka jača trojka kod nas)

Naravno, košarkaška ekipica gleda trenera Kartera kao da je pao sa kruške, čak pokazuju i prilično neprijateljski i agresivan stav prema njemu. Ali, pošto im je trener (bukvalno) pokazao da sa njim nema šale, počeo je da ih uči (veoma bolnoj) disciplini.

Međutim, postoji razlozi zašto su ovi momci takvi kakvi jesu (ne baš definicija idealne dece i članova komune). Imaju oni svoje probleme, koji se ne protežu samo na ekonomske situacije u njihovim porodicama. Mnogi od njih se susreću sa porodičnim i životnim dramama (poput kapitena tima, koji se lomi između trudne devojke i potencijalne košarkaške karijere; ili momka koji je prilično agresivan i uvučen u svet kriminala jer ne zna za bolje; ili momka kome nije lako zato što je belac u tom okruženju). A tu je i sin Kena Kartera, koju napušta elitnu školu (i tamošnji košarkaški tim) i prelazi u srednju školu „Ričmond“ zbog njegove velike želje da ga njegov otac nastavi trenirati (na šta mu ovaj stavlja do znanja da ni po čemu neće biti prvilegovan…i zaista nije bio, čak su mu postavljeni i veći izazovi nego drugim igračima).

Međutim, Ken Karter, pored svoje discipline, ima i veru u ove mlade ljude. On veruje da oni nisu propalice kojima je jedina nada za preživljavanje da uspeju (njih par procenata) da dobiju košarkašku stipendiju ili da krenu putem kriminala i nadaju se da ih neko neće ubiti. On veruje da svi trebaju da dobiju priliku da budu akademski obrazovani, i da igranje košarke nije jedino za one koji su samo u tome dobri, već da je igranje košarke privliegija akademski obrazovanih ljudi.

U prevodu, on smatra da deca u ovoj srednjoj školi nisu retardirani debili ili glupi kao tocila, i da ne zaslužuju da budu tretirani kao takvi.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

I polako, promene se naziru u timu. Nižu se pobede za pobedama, što kulminira osvajanjem jednog lokalnog školskog turnira. Oni postaju neke vrste zvezda u svom kraju i svi ih gotive, i đaci i profesori. Postaju arogantni.

I tu nastupa šok i razočarenje trenera Kartera u tim.

Mada su delovali (koliko-toliko) disciplinovani na terenu, van njega su i dalje bili Bože te sakloni. Počevši od toga što su iskrali posle turnira i otišli na žurku (i ponapijali kao majke, čak i dobri sin Karter), do trenerovog saznanja da nisu ispunili jedan bitan aspekt ugovora.

Ocene. Vidite, jedan od uslova je bio da profesori šalju treneru Karteru izveštaje o učinku njegovih igrača na časovima (prisustvo, ocene i slično). U početku je profesere bolelo uvo za to, ali kasnije su pod njegovim pritiskom počeli da mu ih šalju.

Osim dvojice-trojice, svi su imali jako loše ocene (ispod dogovorenog) ili nisu ni bili na časovima.

I to su krili od svog trenera, iako je dogovor bio drugačiji.

I tada se trener Karter odlučio na radikalan potez.

Stavlja katanac na košarkašku salu…bukvalno.

Srednja škola „Ričmond“ do daljnjeg neće učestvovati na prvenstvu, a svoje igrače je smestio u biblioteku. Dok ne poprave ocene, neće igrati košarku. Igrači su ogorčeni, smatraju da im trener Karter uništava živote.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

Ovo je dovelo do skandala, koji su i mediji propratili. I dok su akademski krugovi pozdravljali odluku trenera Kartera da je obrazovanje ispred sporta, škola i njeni profesori (kao i ostatak grada) su se okrenuli protiv Kena Kartera. Odakle njemu pravo da, u istorijskom uspehu ove gimnazije u košarci, zabrani svojim igračima da igraju da bi učili. Pa zar je on debil!? Što je najgore, ovo su pomislili ljudi od kojih nikada ne biste to očekivali… a to su bili, ni manje ni više, nego roditelji tih mladih košarkaša.

To je dovelo do čuvenog „saslušanja“ trenera Kartera pred školskim odborom kome su prisustvovali kako roditelji igrača, tako i ostali zainteresovani. I svi su napadali trenera Kartera što ne dozvoljava klincima da igraju, već ih „smara“ sa učenjem, za šta ovi momci nisu baš sposobni.

Da li je trener Ken Karter uspeo u svom poduhvatu, i kakva je sudbina snašla njega i mlade košarkaše, saznaćete ako odgledate film „Coach Carter“. 🙂

Za mene, ovo je bio sjajan film. I to iz mnogo razloga.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

Za početak, radnja. Ovo je u stvari, biografsko-dokumentarno-sportski film, rađen prema istinitoj priči o nekadašnjem košarkaškom treneru (a danas biznismenu) Kenu Karteru, koji je doneo odluku da zabrani utakmice svog tima dok ne poprave ocene. Preneti istinitu priču u film je izazovan zadatak, ali mislim da je ovaj film odlično uspeo u tome. Jako dobra kombinacija drame i porodičnog filma, sa primesama sporta.

Muzika se savršeno uklopila u radnju i period u koji je smešten film „Coach Carter“. Rep dominira, praćen R&B-em i hip-hopom, sa sve jakim muzičkim imenima. Poznavaoci ovih žanrova će, verujem, prepoznati imena poput Fabolous, Ciara, Kanye West, Van Hunt, DMX, Anthony Hamilton, Nina Sky, Akon, Avant, N.E.R.D, Black Eyed Peas, Tyrese i mnogi drugi… sve u svemu, odlično ukomponovane numere za ovaj film.

Gluma… malo je reći da je legendarni Samjuel Džekson odradio sjajan posao i definitivno je ovo jedna od njegovih boljih rola u karijeri i mislim da nema potrebe puno pričati o njemu i šta je on učinio za Holivud. Zanimljivo je da „Coach Carter“ bio filmski debi pevačice Ašanti (i to sasvim pristojan). On zvučnijih imena su tu i Rik Gonzales (možda ga prepoznajete iz serije „Arrow“) i Čening Tejtum (i sada sledi strasni gromoglasni uzdah žena širom planete……….da, evo ga). Sve u svemu, gluma je odlična.

Naravno, najmoćniji aspekt su univerzalne i snažne poruke koje ovaj film šalje. Neke od njih su, na primer:

Obrazovanju treba pružiti priliku i da (neka) deca nisu debili kao što ih okolina (pa i njihovi roditelji) smatraju

Ne treba da se plašimo i prilagodimo našim neprijateljima, već mi treba da vodimo „igru“

Poraz u nekim stvarima može, u stvari, biti velika pobeda ako se izvuku prave lekcije

Ne budite arogantni u svojim pobedama! I definitivno ne ponižavajte protivnika!

Samo zato što nam neko kaže da treba da odustanemo od nečega i da nećemo uspeti, ne znači da su i u pravu i da treba se predati! Neke stvari su u životu jednostavno test naše volje i posvećenosti.

– Ako ste deo tima, onda je i tim deo tebe. Sve delite zajedno, i lepe i ružne trenutke!

Naš najdublji strah nije da smo nesposobni, već da smo sposobniji nego što možemo da zamislimo, i da se mi u stvari plašimo našeg Svetla, a ne naše Tame. Ova poema Marijen Vilijamson (iako se često pripisuje Nelsonu Mendeli) je, po meni, jedan od najmoćnijih inspirativnih tekstova ikada napisanih.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

Nastavnice, mogu li do WC-a?

 

A tu je i još mnogo drugih divnih misli utkanih u film.

Ovaj film ima neku posebnu „težinu“. Nekako… nećete ga doživeti kao neki kliše inspirativno-motivacioni film… bar ga ja nisam tako doživeo. Ima nešto osnažujuće u ovom filmu. I zato preporučujem ljudima da pažljivo odgledaju. Svima. Nebitno je kako vam „ide“ u ovom trenutku u vašem životu. Imate probleme sa učenjem? Teškoće u karijeri? Dileme u vezi vaše sportske budućnosti? Nemate snage da se uhvatite u koštac sa porodičnim problemima? Ne znate da li možete da se oduprete siromaštvu? Odgledajte ovaj film. Možda će vam „Coach Carter“ dati neke odgovore. 🙂

Od mene preporuka. 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li si ti u svom životu sreo nekog takvog Kena Kartera? 🙂

 

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Film

Trajanje : 136 minuta

Tags:

Golmanov strah od penala

 

Golmanov strah od penala Peter Handke

„Golmanov strah od penala“ – Peter Handke

 

Kada sam završio sa čitanjem novele „Golmanov strah od penala“, nisam znao kako da se postavim prema ovom delu Petera Handkea. Da li mi se dopala ova knjiga ili nije? Da li sam možda prvo trebao da pročitam neko njegovo novije delo, umesto jedno od njegovih prvih dela (koliko vidim, „Golmanov strah od penala“ je njegova četvrta knjiga). U svakom slučaju, ni ja u ovom trenutku nisam siguran u kom pravcu će teći ova recenzija…

Peter Handke ima za svojim pojasom dosta romana, kao i mnogobrojne nagrade tokom svoje plodne literarne karijere, što je na kraju rezultiralo i dobijanjem Nobelove nagrade za književnost prošle godine za, uh… „uticajno delo/rad koje je sa jezičkom domišljatošću istražilo periferiju i specifičnosti ljudskog iskustva“ („Da,da, logično…čekaj, za šta bre?“-prim.podsvesti). Naravno, i to što je on postao dobitnik Nobelove nagrade je podiglo buru, kako u književnim, tako i u političkim krugovima. Handke je optuživao Zapad i njihove medije što Srbiju predstavljaju kao krivca za sve i otvoreno je stajao u odbranu Srba. Smatrao je da je rat u bivšoj Jugoslaviji bio pogrešan, kao i da nikada nije trebalo da dođe do rata, kao ni kasnijeg bombardovanja, i da je raspad Jugoslavije trebao da se spreči. Peter Handke je uvek imao tu specifičnu osobinu da provocira književne i političke krugove svojim buntovničkim stavom („Provocira…radi sve suprotno od drugih…buntovnik…ovaj kao da je rođen na ovim prostorima, a ne u Austriji…“-prim.podsvesti).

 

Golmanov strah od penala Peter Handke

 

No, da se okrenemo samoj recenziji…

Upoznajte Jozefa Bloha, nekadašnjeg golmana, sada i nekadašnjeg radnika na gradilištu. U stvari, bar on misli da je ostao bez posla, pošto niko u baraci od radnika (sem nadzornika gradilišta) nije obratio pažnju na njega kada se pojavio.

Od tog trenutka, njegov život kao da je postao još besmisleniji (pošto, čitajući knjigu, nisam mogao da se otmem utisku da njegov život i pre svega ovoga nije imao neki smisao). Luta Bečom, jede kobasice, čita novine i gomila ih na stolu u kafićima/hotelima/restoranima, stalno nešto telefonira po raznim govornicama bez neke konkretne namere (najčešće pozove svoju bivšu ženu), uleti u poneku tuču, dobije batine, pokušava da odvede po neku žensku u krevet, stalno odlazi u bioskop i delimično prati radnje filmova, završi u krevetu sa bioskopskom blagajnicom, ubija bioskopsku blagajnicu bez nekog razloga, pojede zemičke sa kobasicom, autobusom ode u pogranično malo naselje („Čekaj bre malo, ŠTA? Kako si tako u isti koš stavio ubistvo i zemičke, šta se ovde dešava???“-prim.podsvesti).

Otprilike, radnja i zaista ide u ovako nekako jednoličnom pravcu. U stvari, „Golmanov strah od penala“ i nema neku konkretnu radnju. Pratimo Jozefa Bloha i pokušavamo da shvatimo šta je u glavi ovog čoveka. Nikada nismo sigurni da li je on uključen ili ekstremno distanciran od ovog sveta. Umišlja da ga ljudi posmatraju i prate na svakom koraku, da namerno pričaju nepovezano sa njim i da mu stalno pričaju nekakve nebuloze, da pokušavaju manipulisati njime, da se svi nešto čudno ponašaju, a on sasvim normalno i logično.

U stvari, ne možete da se otmete utisku da je Jozef Bloh nekakav pasivno-aktivni posmatrač u svom životu, i da je on, jednostavno, patetična osoba i slabić koja nije ni svesna svojih akcija, kao ni posledica koje one uzrokuju. Drži se nekakvih fragmenata svoje prošlosti koji deluju veoma nepovezano, kao što je golmanska karijera (mada ni tu nismo sigurni da li je on uopšte imao nekakvu karijeru vrednu spomena). Može biti da je on, u stvari, veoma bolesna i opasna osoba. Generalizovanje ljudi, pasivnost, odsustvo boja u njegovom životu, nemogućnost da se emotivno (pa čak i normalno verbalno) poveže sa ljudima, komentarisanje stvari kad ne treba, paranoja, pa čak i situacije gde njegova paranoja ima svoju paranoju.

I sad, da li je on bolesna osoba kojoj treba lekarska pomoć (zatvor mu, u svakom slučaju, ne gine ako ga uhvate) ili se nešto desilo u njegovoj prošlosti što je od njega napravilo osobu takvu kakva je sada? Ali opet, kakva osoba može tako olako da smatra da je dobila otkaz? Zašto su njegovi razgovori sa bivšom ženom kratki, i deluje kao da je na oprezu kada sa njim priča? Mnogo pitanja se vrti oko Jozefa Bloha.

 

Golmanov strah od penala Peter Handke

 

„Golmanov strah od penala“ je dosta kratak roman, na nekih 130 strana. Objavljen je 1970. godine. Znači, pre tačno pola veka. Handke je nekih 28 godina kada je napisao ovaj roman. Kako protumačiti njegov stil pisanja, ta nekakva odsutnost? Da li je na to uticalo tadašnje vreme, njegova mladost i književno iskustvo, okruženje u kojem je odrastao ili možda tadašnji književni stil nemačko-austrijske škole? Ili je možda namerno pisao tako da se oseti praznina i marginalnost? Možda bolji odgovor mogu dati oni koji su pročitali još neki njegov roman.

U stvari, sada shvatam zašto mi je poznat ovaj osećaj nekakve teskobe i praznine! Ima sličnosti sa avanturama Jozefa K. u Kafkinom „Procesu“. Taj osećaj da ste upali u nekakvu mašineriju, gde nemate ikakvu kontrolu, gde je sve bezlično, pa i vi sami…Da li se, u stvari, tako oseća i Jozef Bloh, naš nekadašnji golman? Ko će ga znati…

Međutim, kada se pročitaju neke recenzije, vidite da su ljudi veoma podeljeni po pitanju ove knjige. Nije remek-delo, ali ni ne spore da postoji nešto u ovom romanu, nešto što ih je podsetilo na Kafkin „Proces“. Tako da, budem iskren, ja ću ostati neutralan po pitanju ove knjige. A videćemo kako će se njegova kasnija dela pokazati. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o Jozefu Blohu i njegovim „avanturama“? 🙂

 

 

Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan

 

 

Tags:

The Boys

 

The Boys Amazon Prime

„The Boys“

 

Ovo je serija o sadašnjosti. O našoj realnosti. Kako nam megakorporacije i države kroz razne oblike medija serviraju informacije koje želimo da čujemo. Da nas upozore i uplaše, a zatim uteše i ohrabre da su tu za nas i da imaju moć da nam pomognu i da nas zaštite. A mi samo treba to da (finansijski) platimo.

Ne, ova serija nije nekakav politički triler ili drama.

Ovo je serija o superherojima.

Da, dobro ste pročitali.

Ovo je priča o modernoj, korporativnoj Americi, gde ljudi sa supermoćima su međunarodno priznati kao heroji. Oni spašavaju ljude iz nevolja, snimaju filmove, imaju svoje linije suplemenata, odeće, igračaka, učestvuju na manifestacijama gde nasmejani mašu narodu i govore reči ohrabrenja.

 

The Boys Amazon Prime

 

I svi ovi heroji su u „vlasništvu“ korporacije Vought International, koja ih iznajmljuje/rentira/monetizuje… i na njima zarađuje milijarde. Tu korporaciju i ne interesuje toliko pomaganje/spašavanje naroda i slično. Njih interesuje broj lajkova, pregleda snimaka, kupljenih proizvoda, šta je trend, mišljenje/statistike o tome šta misli narod o određenom heroju ili nekom njegovom činu. Koliko je određena akcija/izjava superheroja imala udeo da se poveća podrška hrišćana/protestanata/levičara/LGBT/dece do 18 godina/penzionera/žena uzrasta između 20 i 40 godina… Najbolji ljudi iz sveta marketinga, PR-a, dizajneri, asistenti…svi žele da rade za Vought International.

Jadni naši superheroji! Žrtve biznisa i korporacija, a oni samo žele da pomažu narodu! Žele da pošalju narodu poruku ohrabrenja, dok svojim blistavim osmehom govore da je sve u redu, da su oni tu za nas.

Obožavajte me, bagro sirotinjska! Gomilo gubitnika! Mi smo vaši bogovi!

 

The Boys Amazon Prime

Rekao sam VOLITE ME, BAGRO SIROTINJSKA!

 

Ovo su rečenice koje ti heroji neprimetno procede između zuba dok se smeškaju i mašu nam.

„Šta koji moj…“ neko će pomisliti.

Dame i gospodo, momci i devojke, dobro došli u svet serije „The Boys“ („Momci“).

Svet koji nam pokazuje da se ispod tih herojskih persona krije, u stvari, gomila arogantnih, pokvarenih, sebičnih, patetičnih i mentalno nestabilnih ličnosti, koji često čine ogromne gluposti, ali koje Vought International uspešno zamaskirava.

Ali, da krenemo od radnje serije.

U tom svetu svetu superheroja, živi Hjui Kembel. Hjui je dobar momak. Ljubazan, povučen, radi u prodavnici elektronike, živi siguran i dosadan život. Veliki je fan superheroja. Ima divnu devojku Robin (koja smatra da Hjui traći svoj potencijal) i živi sa ocem, koji je možda previše zaštitnički nastrojen i sa stavom „igraj na sigurno i nemoj da talasaš“.

U svakom slučaju, iz Hjuieve perspektive život je dobar. On je srećan i uživa u trenucima sa Robin, pogotovo onim romantičnim kakve viđate na ulici, gde se momak i devojka drže obema rukama, što simbolizuje maksimalno poverenje…

Dok kroz vašu devojku u tom trenutku (bukvalno) ne proleti superheroj, i od nje ostane samo fleka…i njene ruke koje držite.

Da, dobro ste pročitali. Hjuievu devojku je ubio superheroj, bez ikakvog razloga, a zatim uz kratko „izvini“, zbrisao sa lica mesta.

Definitivno traumatično iskustvo, složićete se.

 

The Boys Amazon Prime

 

Ali, ovde se tek stvari zahuhtavaju, i tu se vraćamo na početak teksta.

Ubrzo se pojavljuje predstavnik korporacije Vought International, koji nudi Hjuiu minorni iznos novca kao „kompenzaciju“ za traumatično iskustvo, uz uslov da potpiše izjavu da se slaže da je njegova devojka bila nepažljiva, jer se našla na ulici dok je superheroj bio na tajnom zadatku, kao i da nikom nikada ne ispriča šta se stvarno dogodilo tok dana.

Hjui, koji je uvek igrao na sigurno (i pride ga otac pritiska da prihvati ponudu, jer je opasno zameriti se korporaciji Vought International) je devastiran. Sa jedne strane ga muči strah, a sa druge strane bes, želja za osvetom. Njegova vizija o superherojima, kojima se toliko divio, se srušila poput kule od karata.

U takvom momentu, Hjuiu se približava misteriozni Bili Butčer (eng. butcher = mesar), koji mu nudi jedinstvenu priliku. Da se pridruži njegovoj grupi „The Boys“, čiji je jedini cilj da raskrinkaju i unište korumpirane superheroje, na čelu sa grupom najmoćnijih, „Sedmorkom“ (Seven).

I Hjuieve avanture počinju…

 

Pređimo samo brzinski kroz aktere ove serije.

„The Boys“ čine:

  • Bili Bučer – vođa grupe, koji mrzi sve superheroje, i koji ima poseban pik na jednog superheroja, iz ličnih razloga. Misteriozni čovek sa misterioznom prošlošću, uvek ima informaciju za sve
  • Frenči (Frenchie) – ekspert za municiju, komunikaciju, nadziranje i komunikaciju, često ima naviku da neke stvari radi pod uticajem emocija (a ne bi trebao)
  • Marvin (znan i kao Mother’s Milk) – strpljiv, dobrodušan i metodičan čovek, koji se veoma brine za svoju porodicu. Definitivno poseduje vojno iskustvo.
  • Kimiko (The Female) – jedini ženski član ekipe i (izgleda) jedina sa superherojskim moćima. Nȇma je, ali zato ima nenormalne regenerativne moći i može da iskasapi čoveka za sekundu
  • I naravno Hjui Kembel – momak koji je u stvari hrabriji i pametniji nego što izgleda…za neke stvari

 

The Boys Amazon Prime

The Boys

 

Ispred „Sedmorke“ su:

  • Džon (Homelander) – spolja plemenita i patriotska verzija Supermena, u stvari je arogantno, sadističko, egocentrično đubre koje je pritom i mentalno nestabilan i ima neka svoja veoma čudna rezonovanja. Vođa grupe
  • Queen Maeve – veteran u grupi, koja je „sagorela“ u svom poslu i postala nezainteresovana za svoj posao, i odavno izgubila svoj entuzijazam za spašavanje ljudskih života i da bude „pravi superheroj“ kao nekada. Bivša devojka Homelander-a (i jedna od retkih koja zna njegovu pravo lice). Zamislite „Čudesnu Ženu“ bez želje za životom i entuzijazma
  • A-Train – Superheroj opsednut time da bude najbrži na svetu, iz straha da ne izgubi mesto u grupi. Zamislite Munju sa niskim samopouzdanjem koji se drogira. Pogodite ko je ubio Robin?
  • The Deep – Može da komunicira sa vodenim stvorenjima i diše pod vodom. Zamislite Akvamena koji je ekstremno patetičan, jadan i koji se oseća kao da služi grupi za sprdnju. Ni u jednom aspektu ne možete ga povezati sa ovom verzijom
  • Black Noir – superheroj u crnom kostimu nindže (Snake-Eyes, is that you dude?), uvek ćutljiv, možda potencijalno i najopasniji od svih u grupi.
  • Translucent – može da postane nevidljiv. Teška voajerčina i kreten.
  • Eni Dženuari (Starlight) – najnoviji i najmlađi član grupe, sa moćima da kontroliše svetlost/energiju. Divno i slatko devojče sa sela, sa zaista iskrenom namerom da bude superheroj koji pomaže ljudima. Dušica, nema pojma u šta se uvalila…

 

The Boys Amazon Prime

Seven

 

Kao što vidite, interesantni junaci zanimljivih psiholoških profila (pogotovo za psihijatriju).

„Pa ovo ne deluje kao tipična superherojska serija“, neko će reći. I nije. Ovo bi bila neka „superherojsko crnohumorna akciona drama“. Radnja se prvenstveno vrti oko grupe „The Boys“, njihove međusobne interakcije kao i njihovih susreta sa superherojima. Ima dosta špijunskih scena, infiltracije, detektivskih momenata, kao i dobrog starog premlaćivanja. A tu se i provuče poneki romantičan trenutak.

Glumačka postava je odlična. Karl Urban (znan i kao „Jao, to je onaj glumac, ma znaš onaj iz Ridika, ma iz one pucačine, ona futuristička policijska serija…jao, kako se zove, ima neko prezime, ma znaš bre, glumio je onu barabu u Toru, ne ne, on je onaj „Sudija Dred“ iz rimerjka onog Staloneovog filma…ma znaš bre tog glumca, brate, bio je i u Xenia…jao kako bre ne znaš. Ma da, to je bre Eomer iz Gospodara! “) se našao u ulozi koja kao da je skrojena za njega. Tu je i Džek Kvejd („Hunger Games“), Entoni Star („Banshee“), Dominik MekEligot („House of Cards“), Džesi Ašer („Shaft“), Sajmon Peg („Shaun of the Dead“), kao i šarmantna i slatka Erin Morijarti („Captain Fantastic“). A ne zaboravimo ni legendarnu Elizabet Šu („Leaving Las Vegas“), koja je na čelu korporacije korporacije Vought International.

Sve u svemu, prilično zanimljiva serija koja je oduševila publiku (uključujući i onu koja ne voli superherojske filmove/serije) i za koji svi sa nestpljenjem iščekuju drugu sezonu. Uključujući i mene. 🙂

Ma šta zanimljiva, serija je sjajna.

 

A ti, dragi čitaoče, kako se tebi čini ovakva serija? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 1 (8 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 60 minuta

 

Tags: