Joker / Džoker

 

Joker / Dzoker

Joker / Džoker

 

Odakle početi…

Kada su se, nenadano, svojevremeno pojavile prve slike Hoakina Finiksa kao Džokera (Joker), publika se brzo podelila u dva tabora.

Jedni su već u startu sahranili film, stavljajući do znanja da Hoakinovo predstavljanje legendarnog negativca ne obećava, kao i da niko neće moći da nadmaši legendarnog Hita Ledžera i njegovu inkarnaciju Džokera u „Mračnom vitezu“. A tu se i postavilo pitanje poente filma o Džokeru bez Betmena.

Drugi tabor je stao u odbranu Hoakina Finiksa. Čovek koji nominovan nekoliko puta za Oskar, Zlatni Globus i BAFTA nagradu, i koji ima za pojasom glavne (i to specifične) uloge u uspešnim i nagrađivanim filmovima (Gladiator, The Master, Walk the Line, Her, Signs), nije neko koga bi trebalo potceniti, pa čak i kada su mi legendarni rivali pokojni Hit Ledžer, kao i još uvek mrdajući Džek Nikolson i Mark Hamil. i Džared Leto

Pošto je sasvim očigledno koja strana je bila u pravu (čak i da još uvek niste gledali film, niste čuli za Hoakina Finiksa i da ste zadnjih 20 godina živeli pod kamenom, sigurno vam je komšija ispod drugog kamena već ispričao), da preletimo na brzaka radnju i da se okrenemo samoj glumi i značenju filma.

 

Joker / Dzoker

 

Artur Flek je momak koji radi nepuno radno vreme kao klovn (žurke, bolnice, reklame i slično) dok pokušava da postane stendap komičar. Naš Artur, pored depresije i drugih psihičkih problema, boluje i od neurološkog poremećaja koji izaziva neočekivane napade nekontrolisanog smeha, što mu baš, jelte, i ne pomaže da se uklopi u norme društva, zbog čega vodi prilično povučen život (a i ovako ga smatraju čudakom) i pokušava da se bori sa svojom bolešću uz pomoć lekova koje može da dobije jedino uz pomoć socijalne službe. Brine se o staroj majci, koja ne može da izlazi iz stana, i po ceo dan gleda televiziju ili uporno piše pisma milijarderu Tomasu Vejna, u nadi da će joj odgovoriti (pošto je, kao mlada, radila za njega i njegovu porodicu). Mora se priznati, nije mu lako, ali se bori. I stalno se trudi da ima osmeh na licu.

O ocu ne zna ništa, pa približne očinske figure vidi jedino u milijarderu Tomasu Vejnu i talk-show voditelju Mareju Frenklinu.

Ubrzo pošto je, zbog nameštaljke jednog od kolege koji mu je dao pištolj (kao „za samoodbranu“, mada je dobro znao da je Artur psihički obolela osoba i da ne bi smeo da poseduje vatreno oružje), dobio otkaz, jer mu je pištolj ispao u bolnici gde je zabavljao bolesnu decu (ne pitajte), Artur doživljava napad smeha dok se vozi podzemnom železnicom. Na žalost, u vozu su u tom trenutku i tri pijana bitange biznismena koji rade za korporaciju Tomasa Vejna i koji, ne dajući mu priliku da objasni zašto ima napad smeha, počinju mučki da tuku Artura.

Preplašeni Artur (a i isfrustriran svime), u pokušaju da se odbrani, puca i ubija trojicu biznismena, a zatim beži sa mesta zločina i trudi se da nastavi da vodi „normalan“ život. Ubrzo pošto se pročuje u medijima za ubistvo, Arturov život počinje drastično da se menja, jer narod ne osuđuje ta ubistva. Štaviše…

I ovde ćemo stati. 😀

Gluma… kada bi u jednoj kraćoj rečenici trebao da opišem glumu Hoakina Finiksa, to bi bila: „Pokidao je!“ 😀 Bez ikakve sumnje je zvezda filma, ali ne samo zato što je on u glavnoj ulozi. Od prvog minuta kada čujete taj uznemirujući smeh, preko njegovog pogleda do izgleda (čovek je izgubio više od dvadeset kilograma za potrebe ove uloge…samo se setite sličnih transformacija Kristijana Bejla, Džejka Glienahala ili Metju Mekonahija), prosto progutate knedlu i ne bude vam svejedno kada vidite njegovu transformaciju, prvo na početku filma, a zatim još više uznemirijuću psihičku transformaciju tokom filma! Glumac je, navodno, izjavio da je bukvalno gledao video snimke ljudi koji imaju patloške poremećaje koji ih teraju na nekontrolisani smeh da bi probao što vernije da uđe u ulogu! Budite uvereni, drastična fizička transformacija, u kombinaciji sa ulaženjem u psihu ličnosti koja je psihički bolesna i ima svoju viziju sveta, nije nešto što može da prođe bez posledica po samog glumca. To je opasan nivo posvećenosti. A Hoakin Finiks je sve odradio majstorski, zaista za Oskara. Toliko je moćno njegovo prisustvo da ni Zazi Bets, Bret Kalen, Franses Konroj ili Robert De Niro ne mogu, čak ni u svojim sporednim ulogama, da zasijaju.

Elem, mislim da je očigledno da mi se dopala gluma u ovom filmu (Hahahahahahaha-prim.Džokera). 😀

 

Joker / Dzoker

 

Ono što je posebno intersantan detalj u filmu, jeste da gledalac često nije siguran da li su se neki događaji zaista desili, ili se sve to odigralo samo u glavi Artura Fleka. Ne znam zašto, ali odmah sam se setio filma „Inception“.

Audio-vizuelni aspekt filma je isto lepo ukomponovan, i uspešno dočarava grad Gotam Siti, pun bede, sukoba, očaja i bezosećajnosti ljudi. Beznađe koje je zavladalo među ljudima, osećaj izgubljenosti, nepoverenje prema vlastima (pogotovo bogatašima) i osećaj sveopšte napetosti (koja kulminira ubrzo nakon ubistva trojice momaka u podzemnoj železnici), uokvireno u sveopšte sivilo tmurnog Gotam Sitija, zaista ostavljaju utisak na gledaoca. Imajte na umu, ipak je ovo period pre nego što je Brus Vejn postao Mračni Vitez, a detektiv Džejms Gordon je tek bio na početku svoje karijere u Gotamu.

Pored glume glavnog junaka, jedan od šampiona filma jeste i poruka koju nosi „Džoker“.

Ono što je, po meni, nesporna činjenica, jeste da je društvo „stvorilo“ Džokera. Da, društvo. Svojom bezosećajnošću i nebrigom, i samo gledanjem sopstvenog interesa. Artur Flek jeste osoba sa (psihičkim) problemima, ali ono što je spoznaja jeste da on, sam po sebi, i nije bio (tolika) opasnost za svoju okolinu. Međutim, sebičnost, arogancija i nedostatak empatije ljudi u njegovoj okolini, jeste ono što je Artura Fleka gurnulo „u provaliju“ iz koje se rodio anarhista koji je potpuno izgubio kompas, ogorčen ponašanjem ljudi.

„Džoker“ je i kritika savremenog društva. Opomena da naša nezainteresovanost za druge i nemanje želje da (bar pokušamo) da razumemo druge, može da ima posledice koje mogu biti mnogo dalekosežnije nego što možemo da zamislimo. Nezainteresovanost društva i vlasti za najugroženije jeste ono što može da izrodi haos. Naravno, činjenica je da ne možemo svima pomoći, da ne možemo svi da živimo puni para i zdravlja, ali ne to ne znači da ne možemo pokušati da bar olakšamo život onima kojima je pomoć najpotrebnija. Nesporno je da živimo u vremenima kada pokušavamo da preživimo i kada nemamo ni finansijske mogućnosti, a često ni snage ni volje da se posvetimo i drugima. Ali, ako bismo se bar (samo malo) posvetili ljudima u našoj okolini, možda nikada ne bismo ni bili svesni koliko bismo usmerili nečiji život na pravi put. Razmislite o tome.

E sad, ne želim da ulazim u to da li je Artur Flek „pravi“ Džoker iz stripova i filmova ili ne. Po nekima on jeste Džoker koji će kasnije postati Betmen najveći neprijatelj. Po drugima, on je osoba koja će uticati na „rođenje“ pravog Džokera. Uzeti u obzir Hit Ledžerovog Džokera nema smisla, pošto se Ledžerov Džoker pojavljuje kao već formirani negativac, psihopata anarhista, a Hoakinov Džoker je kreacija u nastanku. Ako mene pitate, u ovom trenutku mislim da ovaj Džoker nije onaj stripsko/filmski Džoker. U ovom trenutku ne vidim njegov potencijal kao ekstremno inteligentnog mastermajnda koji seje haos Gotamom (a i mislim da bi bio previše mator rival za Betmena koji tek treba da se pojavi za, recimo, desetak godina), mada, vreme će pokazati.

 

Joker / Dzoker

 

Pošto je ovaj film na odličnom putu da zaradi milijardu dolara i postane najprofitabilniji R-rated film svih vremena, već su se pojavile priče kako će se raditi nastavak. Sa jedne strane, koliko god bi mi bilo drago da vidim nastavak (mogućnosti u nastavku su neograničene, od toga da Artur Flek još više upadne u svoje ludilo, do toga da postane revolucionar, preko toga da se pojavi još neki kultni negativac, ili možda i mladi Betmen), sa druge strane imam utisak da je ovaj film zaokružena celina i da se završio u idealnom trenutku. Ali, pare će uvek imati prioritet pre umetnosti, zar ne? 😀

Imajte jednu stvar na umu: ovaj film DEFINITIVNO nije za decu. Lepo je što ona vole Betmena i njegove neprijatelje, ali ovo nije stripski „klasično“ poreklo Džokera, i mislim da psihološki aspekt filma mlađi baš i neće razumeti najbolje. Sa tog aspekta, definitivno je 18+.

Ovo je film o kome će se pričati i u godinama koji dolaze, u to nema sumnje, iz mnogo razloga. Od glume, preko radnje i zarade na blagajnama, do psihološkog profila junaka i analize društva, kao i toga da za određene stripsko/filmske negativce nije uvek potreban heroj kao tas na vagi da bi film bio uspešan (dok gledate ovaj film, uopšte i ne razmišljate o Betmenu).

Definitivno film za Oskara (bar za Hoakina Finiksa). Tačka.

 

A ti, dragi čitaoče? Hoakin Finiks ili Hit Ledžer?

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Film

Trajanje: 122 minuta

 

Tags:

Konstantin / Constantine

 

Constantine Konstantin

 Konstantin

 

Ja otvoreno priznajem – volim filmsku verziju „Konstantina“, sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi. Meni je brat Kijanu dobar lik i dobar glumac (bio je i pre ove silne pomame zadnjih godina, koju sam krstio kao „kijanumanija“). Njegove filmove mogu uvek da gledam.

Ali, opet, mnogi su kritikovali da njegova verzija Konstantina nema onaj stripski vajb. (eng. Vibe – vibracija, osećaj).

Zato ćemo se danas posvetiti seriji „Konstantin“.

 

Constantine Konstantin

 

U ovoj (serijskoj) verziji, Džon Konstantin, naš lovac na demone, egzorcist (raznosač pic…ovaj, isterivač đavola) i čovek koji voli da „čačka“ (mečku) po okultnom, pokušava da se oporavi od neuspešnog egzorcizma, koje je imalo za posledicu da je jedna devojčica izgubila život, a njegova  duša (p)ostala prokleta (događaj znan i kao „Nesreća iz Liverpula“).

Iako pokušava da se oporavi u, uh, mentalnoj ustanovi (svojevoljno), ipak za Džona nema odmora! „Buđenje tame“ (Rising Darkness) je „nešto“ što se širi Zemljom, i daje i običnim ljudima i onima koji se „igraju“ sa okultnim natprirodne moći (ili pojačava već postojeće), a samim tim ih i „truje“ i polako okreće tamnoj strani (a da osobe često toga nisu ni svesne).

A tu se, odjednom, pojavljuje i misteriozni anđeo Meni, koji nudi Konstantinu priliku za iskupljenje (redemption) ako nastavi svoju borbu protiv mračnih sila.

 

Constantine Konstantin

 

I tako naš Džoni (možemo ga zvati i DžejKej ili Džeki, ako više volite 😀 ) kreće u novu detektivsko-okultnu avanturu, posećujući lokacije gde se dešavaju natprirodne pojave, usput pokušavajući da otkrije ko stoji iza „Buđenja tame“.

U tome će mu pomoći i njegov dugogodišnji prijatelj, dobrodušni vozač Čez (koji se iz nekog razloga uvek vraća u život…saznaćete i zašto sam ovo napisao, ako odgledate seriju) i novajlija u ekipi, ljupka i seksipilna Zed, koja često ima vizije koje može (bukvalno) da naslika velikom brzinom. A tu se povremeno pojavljuje i Meni (koji Konstantina više iritira nego što mu je od koristi).

U određenim situacijama, Džonu će asistirati još neki prijatelji iz prošlosti (ali koji su se udaljili od njega posle nesreće u Liverpulu, a neke je Džon i sâm namerno oterao od sebe).

 

Konstantin / Constantine 1

 

A sad, da malo zađemo u konkretnije detalje o seriji…

Na glumu zaista nemam neke zamerke. Perjanica serije je Met Rajan (Džon Konstantin), koji je, po komentarima ljubitelje stripske verzije istoimenog junaka, rođen za ovu ulogu, i mislim da su tu zaista u pravu. Ova verzija Džona Konstantina je prepredena, bezobrazna, lukava, šarmantna bitanga velikog srca, kojoj je, u stvari, veoma stalo do ljudi, pogotovo do prijatelja (iako to pokazuje na čudne načine). Prilično je sirov, sarkastičan, ciničan i ogorčen, na momente i veoma surov, ali se pojave i trenuci kada se vidi koliko je ranjiv, i koliko težak i bolan teret nosi na svojim plećima, a i u duši.

Njegovi neprijatelji su iz raznolikog (mitološko-religijskog) folklora, od demona, duhova, nemrtvih, palih anđela, do vračeva i vudu sveštenika.

A protiv svih njih se Džeki bori prvenstveno svojim lukavstvom i magijom. Džeki poseduje ogromno znanje o natprirodnom, brzo skapira svoje protivnike i uspeva da ih nadmudri (mada, uz Džekijev karakter, bolji termini su „nadigra“ ili „doskoči“). Kada god pomislite na englesku reč (tj. pridev) cunning, u stvari mislite na Džona Konstantina.

A magije su posebna priča. Doduše, mnogi će se razočarati ako očekuju vizuelno-magijski spektakl poput filma „Doktor Strejndž“ (Doctor Strange), pošto Džeki više voli da se oslanja na svoje okultno znanje, korišćenje (prilično zanimljivih) ritualnih artefakata, kao i prevarama i „mađioničarskim“ trikovima. Mislim da će fanovi ovo znati da cene.

Moj prijateljski savet je da malo izguglate o Džonu Konstantinu da biste bolji razumeli kompleksnost ovog junaka. Mislim da ćete onda i bolje razumeti zašto je serija odradila solidan posao sa predstavljanjem magije ovde.

A ja bih želeo da vam objasnim lik Džona Konstantina u par reči.

 

Konstantin / Constantine 2

 

Da, teška je pijandura i puši kao Turčin, hoće tu i tamo da se pobije, i često se ponaša kao neprilagođena osoba i idiot. Ali, on je ujedino i genije. Majstor je za magiju i okultno. Magiju, doduše, retko koristi (više preferira trikove), jer svoje protivnike pobeđuje lukavstvom i manipulacijama. Mislim, koliko znate (fiktivnih) likova koji su izmanipulisali i izmajmunisali gospodare Pakla (sa veeelikim G i velikim P)?! I zašto bi takav čovek pošto-poto koristio magiju. I najveći čarobnjaci priznaju da ne bi želeli Džekija za protivnika. A pride je to čovek koji ima naklonost i nekih anđela!

Pa, kad je sve tako sjajno, gde je to onda ova serija „pala“? Da, „pala“, jer je otkazana posle jedne sezone. Uh, teško je reći. Možda je serija imala malo sporiji ritam, i nije da su se pojavljivali neki poznatiji good or bad guys (sem Papa Midnajta).

Ali, mislim da je ovoj seriji trebalo pružiti više prilike i dati joj više vremena. Kada imate kompleksnog (i komplikovanog anti)heroja kao što je Džon Konstantin, jednostavno morate dati vremena liku da se „razvija“ u seriji. Nekako verujem da bi ova serija pokazala svoj pun potencijal u 2. ili 3. sezoni i da bi vredelo sačekati.

Met Rajan je pokazao svoj talenat. Njegov Džon Konstantin je gostovao u seriji „Strela“, a kasnije i u „Legendama sutrašnjice“, kao i u odličnim animiranim filmovima.

A to nešto govori, zar ne?

A zamislite i da se još sreo i sa ovim Luciferom? Vau, to bi bio spektakl!

 

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovoj seriji? 🙂

 

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 1 (13 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 45 minuta

 

Tags: