Vožnja života

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

“Vožnja života” – Robert Ajger

 

Ljudi su, izgleda, imali velika očekivanja od Roberta “Boba” Ajgera i njegovog biznis/CEO-memoara “Vožnja života”. Imao sam i ja. Imao sam neki neobjašnjivo dobar predosećaj u vezi ove knjige. I zato sam se maksimalno trudio da izbegnem čitanje bilo kakvih (kako domaćih, tako i stranih) recenzija knjige, dok je i sâm ne pročitam. Kad god se odlučim da nešto recenziram, trudim se da ne dozvolim sebi da potpadnem pod uticaj (tj. impresije) drugih o nečemu. Želim da jednostavno opišem stvari onako kako ih doživljavam.

Što se tiče knjige (nadalje ću koristiti ovaj izraz, da “ne šetam” između izraza memoari/biografija/biznis) “Vožnja života”…drago mi je da me osećaj nije prevario. 🙂

Generalno važi neki (balkanski) stav da svi oni koji su pri ili na vrhu hijerarhije neke kompanije (CEO, CMD, COO, president, VP, Head manager, tast, tetka, mama, gazda Jova)… njima je milina, sve potaman, nerealne plate, razni benefiti, privatni avioni, žurke, poznanstva. Kao što to odlično znamo, mi (balkanski narodi) imamo taj prirodni talent da imamo odgovore i rešenja za sve… na primer, vaš komšija Ljubomir možda radi kao v.d. zamenika pomoćnika saradnika asistenta glavnog kuvara u lokalnom restoranu (jer mu tast drži taj isti restoran) i ekspert je za treću nemačku ligu u lokalnoj kladionici, ali on “provereno” zna kako se vodi reprezentacija, kako da reši političku situaciju u zemlji (a što da ne i regionu, a sigurno bi imao i koji savet da dâ Bajdenu ili Merkelovoj), provereno zna sastave svih vakcina i gde su otišle pare sa zadnja tri tendera. More, da njemu date da bude CEO kompanije “Volt Dizni” (Walt Disney) u trenutku kada se kompanija nalazila u velikoj krizi…sve bi sredio za, brat bratu, šest meseci najviše, zar ne?

Sa druge strane, kada bi prosečnog balkanskog CEO-a (za prosečnog CEO-a uzimamo u obzir ljude koji imaju neko konkretno obrazovanje, zaista naporno rade, pošteni su i opstaju bez upliva političkog ili kriminalnog miljea i nameštaljki i imaju bar 50 zaposlenih…dakle nekih…*broji na prste*… nekih 17 CEO-a) pitali da preuzme “Volt Dizni” u vreme krize, ne bih isključio da bi se njih 90% u trenutku preznojilo i postavilo pitanja poput “a jel’ moram baš ja…”, “sigurno smem da napišem bilo koji iznos za platu…” i “znači, garantujete mi da privatno zdravstveno ukljčuje i BILO KOG PSIHIJATRA I PSIHOTERAPEUTA PO MOM IZBORU BEZ OBZIRA NA CENU…”

Malo smo se našalili, sada idemo ozbiljno…

 

Robert Ajger Fortune

 

Pre dolaska na čelo “Diznija”, Robert će nas prvo provesti kroz svoje početke u kompaniji “ABC”, gde je počeo sa radom 1974. godine, sa samog dna hijerarhijske lestvice (kao supervizor studija…dolazi prvi, odlazi zadnji sa posla). Vredno je radio i učio od ljudi oko sebe, pa je, nekih 10 godina kasnije dogurao i do pozicije zamenika direktora “ABC Sports”. I baš u tom trenutku je “ABC” prodat za 3.5 milijardi dolara kompaniji “Kapital Sitis Komjunikejšns” (Capital Cities Communications). Naravno, preuzimanje od strane druge kompanije nikada nije bezbolan proces. Dešavaju se razne promene, zaposleni se brinu da ne ostanu bez posla ili ostanu bez prilike za napredak. Robert se dosta „lomio“, ali je ipak pristao da ostane u kompaniji, i kasnije je postao direktor za „ABC Entertainment“, u okviru novoformirane „Cap Cities/ABC“ kompanije.

Ubrzo je na scenu stupila 1995. godina, kada je „Dizni“ (na čelu sa Majklom Ajznerom, koji je uveliko vodio kompaniju od 1984. godine) pokazao interesovanje da kupi „Cap Cities/ABC“, što se i desilo 1996. godine (vrednost kupovine – 19 milijardi dolara). Robert Ajger je već imao finu reputaciju kao direktor u „Cap Cities/ABC“ i Majkl Ajzner je namerovao da Roberta zadrži po svaku cenu u „Dizniju“. I tako je već 1999. godine Robert postao drugi čovek „Diznija“ i tesno sarađivao sa Majklom.

Međutim, odbor “Diznija” u narednim godinama je bio sve nezadovoljniji radom Majkla Ajznera, i na kraju im je, sredinom prve decenije 21. veka, prekipelo. Majkl je morao da ode, i morao je da dođe neko spolja, sposoban za inovaciju i biznis. Jedini kandidat unutar kompanije je bio upravo Robert, ali da li je odbor spreman da dâ poverenje čoveku koji je pet godina bio desna ruka osobi koju su upravo „najurili“?

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

 

Posle mnogo natezanja, odlučeno je da Robert Ajger postane CEO „Diznija“. Pozicija koju je (prilično uspešno) držao narednih 15 godina.

I ako je do te 2005. godine bio Robertov drmusavi uspon, od tog trenutka je krenula njegova prava “vožnja života”, pravi rolerkoster.

Od samog početka Robert je morao da se uhvati u koštac sa mnogobrojnim izazovima. Na stranu što je sada bio odgovoran za čitavu armiju zaposlenih (prema izveštaju iz 2019. godine, za „Dizni“ je radilo 223.000 ljudi), već je morao da drastično „osveži“ kompaniju, koja je zapala u krizu. Njegov prethodnik, Majkl Ajzner, je zaista uspeo da izvadi „Dizni“ iz blata i učini ga dominantnom medjskom silom 90-ih, ali izgleda da Majklova (pomalo arogantna) narav i blaga paranoja nisu mogli da iznesu „Dizni“ u 21. vek (što se pogotovo videlo na finansijskom stanju kompanije).

Robert je morao da ima drugačiji pristup. Mudriji, taktičniji, hrabriji…i riskantniji.

I uspeo je u tome. Zahvaljujući Robertovim poslovnim potezima, “Volt Dizni” je postao moćna medijsko-zabavna sila kakvu znamo danas.

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

 

Pomirio je “Dizni” i “Piksar” (Pixar). Postao je dobar prijatelj sa Stivom Džobsom (za razliku od odnosa Ajznera i Džobsa, koji je bio, blago reći, neprijateljski). Uspeo je i da ubedi Džobsa da mu proda „Piksar“ (što je smatrano nemogućom misijom), i time uspeo da vrati u život „Dizni Animacije“ (do tada je „Piksar“ ubedljivo dominirao kvalitetom filmova), a Džobs je postao deo odbora.

Ajk Perlmuter je bio misteriozan čovek i tvrd orah, koji je bio prilično vezan za svoju kompaniju. Međutim, Robert Ajger je verovao u nepresušan potencijal koji bi došao akvizicijom Ajkove kompanije. U leto 2009. godine, Robert je uspeo u svojoj nameri. Superherojski „Marvel“ je kupljen za 4.24 milijarde dolara.

Tokom 2011. je postavio temelje, a 2016. otvorio ogroman Diznijev rezort u Šangaju.

Mada je Džordž Lukas znao da mu je lakše da se odrekne oba bubrega nego svoje „LucasFilm“ imperije, ipak je bio zabrinut ko će očuvati njegovu „Ratovi zvezda“ (Star Wars) zaostavštinu. Mada je ovo bio riskantan potez, Robert i „Dizni“ su, posle prilično natezanja, uspeli da ugrabe i „LucasFilm“ za 4.05 milijardi dolara. Franšiza „Ratovi zvezda“ je bila njihova.

A nije da ni običan ni poslovni svet (a pogotovo regulatorna tela) nije pažljivo pratio borbu “Diznija” i “Komkasta” (Comcast) oko preuzimanje kompanije „FOX“ (21st Century Fox). U ovom napetom i iscrpljujućem procesu, nekako je pobedio „Dizni“. Kupili su „FOX“ za 71.3 milijarde dolara.

Uspešne akvizicije, transformacije raznih procesa unutar same kompanije, uvođenje novih tehnologija i rast profita, omogućili su (sada već 70-godišnjem) Bobu da se polako povlači iz vođstva „Diznija“ i da se više usmerava na rad u odboru, kreativne procese i savetničku ulogu (ne, nije da je odbor želeo da ga najuri, izgleda da je čovek sâm procenio da je najbolje povući se dok si na vrhu), a posle može da nađe zanimaciju u nekoj drugoj kompaniji ili da pokrene svoju, a može i da uživa u penziji (ipak je, po nekim procenama, Bob sada „težak“ oko nekih 400 miliona dolara).

E sad, da li je „Vožnja života“ ništa drugo nego hvalisanje Boba Ajgera šta je kupio „Diznijevim“ parama i kako je on zbog toga mnogo kul lik?

 

Robert Ajger

Da, jesam mnogo kul, i vi to odlično znate…

 

Daleko od toga.

Ovde sam vam izneo samo neke činjenice o Bobu Ajgeru koje možete pronaći i na internetu.

Značaj knjige “Vožnja žviota” leži u nekim drugim stvarima koje su njoj napisane.

Poput Bobovog viđenja nekih ljudi sa kojima je radio, od kojih je učio zanat, sa kojima je bio u sukobima, od kojih je naučio neke važne poslovne (a i životne) lekcije, poput Runa Arledža, Majkla Ajznera, Pitera Marfija, Majkla Ovica, Ruperta Mardoka, Stiva Džobsa, Džordža Lukasa i mnogih drugih.

Ili serija, filmova, animiranih naslova, kvizova, dokumentaraca i sportskih dešavanja kojima je Bob, tokom svog rada kako u „ABC“, tako i „Dizniju“, dao „zeleno svetlo“ za realizaciju…od kojih su neki ostvarili veliki uspeh, neki prosečan, a neki su bili i prilično razočarenje i Bob je morao da snosi odgovornost.

Tu su i priče gde je Bob morao da balansira između različitih timova, upravnih odbora i mnogih uticajnih ljudi.

A ni akvizicije „Piksara“, „Marvela“ ili “LukasFilma” nisu bile med i mleko. Bob je morao da pronađe načine da suptilno i taktički inkorporira u „Dizni“ ove kompanije, tako da se one ne osete „progutane“ ili samo još jedna stavka u „Diznijevom“ portfoliju, već da i dalje imaju i izvesnu dozu samostalnosti u svom radu i zadrže svoje male „kompanijske kulture“ (company culture)…a sa druge strane i da odbor bude miran. Jer akvizicija velikih kompanija ne znači automatski profit, već (u početku) i finansijski gubitak i veliki rizik, jer ako ubrzo nemate uspešne projekte, stvari mogu samo poći nizbrdo. A ni „Diznilendi“ (Disneyland) nisu baš jeftini za održavanje, zar ne? 😀

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

 

Bob je morao da donosi kako lepe, tako i teške poslovne odluke koje su se ticale zaposlenih. Da otpusti one koji su pravili probleme, da nekima pruži priliku da dostojanstveno napuste kompaniju, a neke i da ohrabri i unapredi. Da daje zvanične izjave da gde slavi uspehe, ali i gde kritikuje neprimerena ponašanja.

Razmišljao je u jednom trenutku i o ozbiljnijoj karijeri u politici (možda je i mudrije što je odustao od te ideje).

Morao je da pronalazi način da balansira između „ABC“ i „Diznija“ i svog porodičnog života (nije mu bilo lako).

Ali, jedan od najbitnijih zadataka Boba Ajgera, bio je da pronađe načine da modernizuje „Dizni“.

Gledajući gde se „Dizni“ danas nalazi, rekao bih da je Bob uradio dobar posao, zar ne? 🙂 Mislim da bi se finansijsko odeljenje (sa sve odborom) složilo sa ovim (za vreme Bobove „vladavine“, vrednost „Diznija“ je skočila sa 47 na 257 milijardi dolara).

„Vožnja života“ je prilično dobro i kvalitetno, a opet jednostavno napisana knjiga, koja se čita lako i brzo. Ono što je posebno interesantno, jeste da imate osećaj (tj. bar sam ja tako doživeo) da je Bob pisao ovu knjigu bez preteranog upliva svog Ega i potrebe za hvalisanjem. Iako je napisana lično (logično), ima priličnu dozu, da tako kažem, „neutralnosti“ ili bolje reći objektivnosti, pogotovo za period kada je Bob bio u „ABC“ i početnim godinama „Diznija“. To bih možda mogao da pripišem Bobovoj skromnoj prirodi, tome što je radio prilično stresan posao, a i što je prošlo dovoljno godina da sada, sa neke vremenske distance, može objektivnije da proceni kako svoje (i dobre i loše) postupke, tako i postupke svojih saradnika.

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

 

Ono što mogu da vas posavetujem, jeste da držite olovku ili neki marker uz sebe dok čitate „Vožnju života“. Bob nije smarao sa preteranim „prosipanjem“ svojih mudrosti, ali ćete naići na delove gde je delio svoje stavove kako da vodite sebe i druge u nekim situacijama (vođstvo iliti leadership u pravom smislu te reči). Ono što je zanimljivo, jeste da je Bob na kraju knjige ( u poglavlju „Dodatak“) bukvalno izdvojio te iste kratke pasuse sa svojim stavovima koji se već nalaze u knjizi (mislim da sam ih već bio sve podvukao u prethodnim poglavljima, tako je bila malo komična situacija za mene). Zaista su „zlata vredni“ jer sumiraju nekih njegovih skoro 45 godina iskustva… a i olakšao vam je da ih ne tražite po celoj knjizi. 😀

Kada sam završio sa čitanjem, pogledao sam kako se kotira Bobova “Vožnja života”. Izgleda da se najvećem broju ljudi zaista dopala. Čistih pet zvezdica na Amazonu, čak 4.41/5 na Goodreadsu (koji inače je prilično surov u ocenama), na Audible-u 4.8/5Bil Gejts preporučuje ovu knjigu…rekao bih da su ovo prilično lepe ocene (baš ne verujem da je svih dvesta i kusur hiljada zaposlenih „Diznija“ pojurilo na ove sajtove da namerno daje petice 😀 ).

 

WD logos

 

„Vožnja života“ zaista zaslužuje apsolutnu preporuku. Odlična biznis knjiga puna korisnih lekcija, prožeta skromnim tonom autora. Bez obzira da li ste na početku svoje karijere, ili uveliko imate iza sebe radnog staža, vodite tim od pet ili 55.000 ljudi, ovo je knjiga koju trebate da imate u svojoj biblioteci.

Bob je čovek za vreme čijeg je upravljanja „Dizni“ iznedrio hitove, poput „Cars“, Ratatouille“, „WALL-E“, „Up“, “Toy Story 3”, “Toy Story 4”, “Monster University”, “Frozen”, “Inside Out”, “Zootopia”, “Coco”, “The Lion King (2019)”…a tu su i novi Star Wars i “Marvel” filmovi…i ne zaboravimo fenomenalnu seriju “The Mandalorian”. I naravno, njihovo najnovije (moćno) čedo – Disney+.

Bob bi imao ponešto pametno da nam kaže, zar ne? 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, kako ti doživljavaš Bobovu “vožnju života”? 🙂

 

 

Sajt kompanije “Walt Disney”

Korporativna biografija Boba Ajgera

Cena knjige: Finesa | Vulkan | Delfi

 

Tags:

The Wolf of Wall Street

 

Wolf of Wall Street Leonardo DiCaprio Margot Robbie

The Wolf of Wall Street

 

E ovo je druga priča… pretpostavljam da sećate moje recenzije knjige „Wolf from Wall Street“ („Zver sa Vol Strita“). Sasvim solidna knjiga, poučna u mnogočemu.

Sada se postavlja pitanje da li može film da bude bolji od knjige.

Moj odgovor je – da. U ovom slučaju, film je nadmašio knjigu.

Pogotovo kada odlučite da film ne shvatite za ozbiljno.

Pošto sam se dosta raspisao o radnji u recenziji knjige (imate ovde), sada ćete dobiti skraćenu verziju. Džordan Belfort à manipulacija bezvrednim akcijama na berzi i mladim Stratoncima à prijatelji narkomani kao i on à zgrnuto desetina miliona dolara à rolerkoster orgijanja sa drogom, alkoholom i prostitutkama (i to najčešće sve zajedno i nikada samo jedna prostitutka u tom scenariju) à nadmudrivanje sa FBI-jem à propast.

I dosta. 🙂

 

Wolf of Wall Street Leonardo DiCaprio Margot Robbie

 

Elem, film je neverovatno zabavan i komičan. Pravo da vam kažem, ja sam ga posmatrao više kao parodiju knjige nego filmsku iteraciju iste. Zamišljao sam scenu gde Skorseze i Dikaprio odlaze kod Džordana Belforta i kažu mu: „Slušaj, mislimo da je tvoja knjiga odlična, možda malo previše suvoparna, ali ima veliki potencijal. Rešili smo da je adaptiramo u film, uzećemo neke najurnebesnije scene iz knjige, malo ih prepakovati, a onda napravite još nebuloznije i uvrnutije. Ne, Džordane, nećemo ti platiti u kvaludesu i kokainu, dobićeš pare kao i sav normalan svet. Džordane, ostavi te Orbit bombone, već smo ti sedam puta rekli, nije kvaludes!“.

I onda dobijete scene poput ove, i zagrcnete se od smeha. 😀

Ili genijalne scene poput ove.

Međutim, to što je uvijen u oblande komedije, ne znači da “The Wolf of Wall Street” ne šalje ozbiljnu poruku. Postoje ljudi koji hoće da vas zavrnu na svakom koraku. Koji hoće da vam „prodaju“ neku priču i toliko brzo vas izbombarduju informacijama da nemate vremena da pošteno uključite mozak i razmislite o svemu, već u panici da ne propustite „idealnu“ priliku, vi se upuštate u Bog zna šta i ostajete bez para.

Film je odlično ukomponovan sa vizuelne i muzičke strane.

Glumačka postava je sjajno odradila posao. Leonardo Dikaprio stvarno postaje poput vina kada je u pitanju gluma. Jednostavno je naređao tako dobre uloge da verujem da se sve manje ljudi seća onog smaračkog klinca iz „Titanika“ kome su predviđali da ništa neće postići u filmskom svetu i da nikada neće izrasti u pravog glumca. Ono što je pogotovo interesantno za malog od (Titanikove) palube jeste da je pokazao i da ima žicu za komediju, i to čak i za klasičnu slepstih komediju (pogledajte prvi link ako ste ga slučajno preskočili). Trebao bi malo više da se oproba u ovom žanru. Zaslužena nominacija za Oskara za ovaj film. Džona Hil mu odlično parira, čovek zna svoj posao u komediji. Isto zaslužena nominacija za Oskara. Prelepa Margo Robi isto je odlična kao „Vukova“ supruga, i velika je šteta što nije dobila više prilike u ovom filmu da pokaže svoj glumački talenat (s obzirom da je u knjizi Nadin dobila olala prostora). A i ostatak glumačke postave je lepo ukomponovao sve što je trebalo. Metju Mekonahi je lud koliko i genijalan, njemu je nekada dovoljno i 10 minuta, pa da zasija u svojoj uvrnutosti.

 

Wolf of Wall Street Leonardo DiCaprio Margot Robbie

 

Sve u svemu, “The Wolf of Wall Street” je jedan zaista superzabavan film i lepo ćete se zabaviti uz isti. Ali, definitivno nije najbolje Skorsezeovo (pa ni Dikaprievo) delo. Zaslužio je visoke ocene i pohvale, mada su po meni možda i malo previsoke. Za mene, koliko god da je dobar i zabavan film, neće ući u neke moje klasike. I mislim da će, ipak, brzo ispariti iz sećanja ljudi.

I to je razlog više da ga ne propustite, bila bi šteta. 😀

Ironija je što je zaista film bolje ispao od knjige. Džordan Belfort ipak i nije neki pisac. 😀

 

 

A ti, dragi čitaoče, glasaš pre za film ili knjigu? 🙂

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Trajanje : 180 minuta

 

Tags:

Pleme najboljih

 

Pleme najboljih Tim Feris Tribe of Mentors Tim Ferris

“Pleme najboljih” – Tim Feris

 

Uh, Tim Feris…pravo da vam kažem, nisam siguran šta da mislim o njemu. Evo, zaista ne znam. On jedan od onih autora kada imam osećaj da su mi zanimljiviji i da imaju više kredibiliteta njegov blog i podkast (podcast) nego njegove knjige. Odavno imam i njegov bestseler „Obogatite se radeći 4 sata nedeljno“, kao i knjigu „Telo“…ali nekako mi sporo ide čitanje tih knjiga, nekako ne mogu lako da se „povežem“ sa onim napisanim.

Lik je zanimljiv jer dosta toga eksperimentiše na sebi, zaluđen je istraživanjem raznih trikova za produktivnost i efikasnost (life hacks) i nije da se ne može pročitati i naučiti nešto zanimljivo i korisno. Ali, kada počnem sa čitanjem njegovih knjiga, steknem neki čudan utisak da ono što je napisano i nekako nije toliko primenljivo na ovim prostorima, a da neke stvari i nemaju logike. Opet kažem, možda je do mene, neću da grešim dušu o čoveka, možda samo njegovim knjigama nisam pošteno pružio priliku.

Možda je zato zanimljiva ironija da mi je njegova treća knjiga, „Pleme najboljih“, u kojoj Tim Feris ima najmanje upliva, nekako i najviše držala pažnju. 😀

Koncept knjiga poput „Pleme najboljih“ nije ništa novo i posebno, a opet je veoma popularno. Ljudi su danas postali opsednuti uspešnim ljudima, njihovim poslovnim i životnim ritualima, mantrama, savetima, knjigama koje čitaju i ostalim. Tim Feris je rešio da iskoristi popularnost svega toga, i to na prilično jednostavan način.

Formulisao je nekih 11 (životnih, a ujedino i poslovnih) pitanja za koja smatra da bi vredelo da uspešni ljudi podele sa svetom odgovore na njih. To su:

  1. Koju ste knjigu (ili knjige) najčešće poklanjali drugim osobama i zašto? Ili koje su tri knjige najviše uticale na vaš život?
  2. Šta ste kupili za sto dolara ili jeftinije od toga u poslednjih šest meseci, a da je ta kupovina dobro uticala na vaš život?
  3. Kako vas je neki neupseh, ili ono što je samo delovalo kao neuspeh, pripremio za potonji uspeh? Imate li „omiljeni“ neuspeh?
  4. Kada biste imali džinovski reklamni pano, šta bi na njemu pisalo i zašto?
  5. Koja vam se investicija najviše isplatila?
  6. Koju neobičnu naviku ili besmislicu volite?
  7. Koje novo uverenje, ponašanje ili navika su vam najviše poboljšali život u poslednjih pet godina?
  8. Koji savet biste dali pametnom, marljivom studentu koji se sprema da stupi u „stvarni svet“? Koji savet bi trebao da ignoriše?
  9. Koje loše preporuke čujete u svojoj profesiji ili stručnoj oblasti?
  10. U poslednjih pet godina, čemu jasnije kažete „ne“?
  11. Kada se osećate preopterećeno, neusredsređeno ili vam privremeno popusti pažnja, šta radite?

 

Pleme najboljih Tim Feris Tribe of Mentors Tim Ferris

 

A zatim ih je spakovao u jedan mail i poslao stotinama („HILJADA MILIONA“-prim.podsvesti glasom Vuka Draškovića) uspešnih ljudi u nadi da će dobiti odgovor na njih. I to je to! ^^

Ako mu odgovori 10% ljudi, on je na konju, ima dovoljno materijala za knjigu. I dobio je odgovore od mnogih. Kada završite sa knjigom, nećete moći, a da se ne zapitate da li je pisao još nekim ljudima koje smatrate uspešnim, a da mu nisu odgovorili. Verovatno je tako i bilo. X)

U ovoj knjizi ćete pronaći odgovore (uspešnih ljudi) iz raznih biznis oblasti: investitori, biznismeni, direktori, pisci, muzičari, bivši sportisti-postali-biznismeni, koučevi, glumci, režiseri, scenaristi, voditelji, IT magovi, konceptualni umetnici, filozofi, naučnici i mnogi drugi. U principu su odgovarali na svih 11 pitanja Tima Ferisa…ili bar većinu (a neki i na samo tri-četiri pitanja). Dosta njih očigledno zna Tima Ferisa od pre (jer su mu gostovali na blogu ili podkastu), a neki su očigledno i prvi put “gostovali”.

A koja su to silna imena, te baje (i bajice) koje dele sa nama svoju mudrost? Pa spomenućemo neke od njih, poput: Stiven Presfild, Suzan Kejn, Dita fon Tiz, Nil Štraus, Ben Stiler, Džozef Gordon Luit, Džimi Falon, Marija Šarapova, Arijana Hafingtom, Geri Vajnerčuk, Ber Grils, Ešton Kučer, Toni Hok, Rej Dalio, Lari King, Dejvid Linč, Nil Gejmen, Adam Fišer, Stiv Aoki, Džoko Vilnik, Robert Rodrigez, Juval Noa Harari i mnogi drugi.

Na svakih 20-30 “gostovanja”, sačekaće vas stranica gde Tim Ferisa razmišlja o nekih pet-šest citata poznatih ličnosti. Da ne bude zabune, ne objašnjava ih, samo razmišlja o njima. 😀

Govoriti o nečemu kao što je stil pisanja nema poente, jer knjigu čime sakupljeni odgovori stotine ljudi. Neki koncizno (ovde: pasus-dva) odgovaraju na pitanja, pa ćete pročitati po dve-tri strane, a neki se pošteno raspišu, pa bude i po šest-sedam strana.

 

Pleme najboljih Tim Feris Tribe of Mentors Tim Ferris

 

Glavna prednost knjige se krije u velikoj raznolikosti osoba koje su odgovarale na pitanja. Za svaku osobu dobijate mini biografiju, a zatim pitanja i odgovore. I velika je verovatnoća da će se tu naći ljudi koji su vam na neki način inspiracija (uzori?), pa ćete imati priliku da steknete mali uvid u njihova razmišljanja. Meni konkretno su najinteresantnija bila pitanja o knjigama koje preporučuju/rado poklanjaju i kako su uticala na njih (čak ćete početi i da uočavate šablon koje su to dve-tri knjige koje veliki broj uspešnih ljudi rado preporučuje), omiljeni neuspesi, kao i koje “savete” dobijaju za svoju branšu.

Međutim, prednost knjige je nešto što ujedino može se tumačiti i kao njena mana. Velika verovatnoća je da biste dosta (sličnih) odgovora od ovih uspešnih ljudi mogli da pronađete i na internetu. Ali opet, da li želite da odvojite vreme da tragate za njima kada već imate spakovano? A postoji verovatnoća da ćete ovde pronaći odgovore ljudi koji vam ne bi pali na pamet u prvom trenutku, a značilo bi vam da pročitate.

Kao što sam spomenuo na početku, “Pleme najboljih” su knjiga u kojoj najmanje ima Tima Ferisa, a potencijalno bi ovo mogla da bude njegova najbolja knjiga…potencijalno.

Ovo je knjiga koju možete da čitate natanane, dok čitate i druge knjige. Koncept knjige je takav da vam je dovoljno da pročitate odgovore nekoliko uspešnih ljudi dnevno i da vam bude dosta.

Mada je knjiga puna zanimljivih informacija/odgovora, nije ništa revolucionarno ili kategorija must read, ali je šteta ne pročitati je nekada. Uzmite je kada bude na popustu, bilo u fizičkom ili digitalnom obliku, to vam je neki moj prijateljski savet. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, koje bi ti dao odgovore na ovih 11 pitanja? 🙂

 

 

Blog autora Tima Ferisa | Sajt posvećen knjizi

Cena knjige: Vulkan | Dereta

 

Tags:

Originalni

 

Originalni Originals Adam Grant

“Originalni” – Adam Grant

 

Hm… pojma nemam kako da recenziram ovu knjigu, koja me je oduševila i ohrabrila na mnogo načina i sasvim sigurno je (za mene) jedno od najprijatnijih iznenađenja 2020. godine („Ma nemoj, a korona ti nije bila iznenađenje, ti idio…ah, napisao si najprijatnije, sad sam tek video, my bad…“-prim.podsvesti).

Adam Grant je redovni profesor na prestižnoj poslovnoj školi „Vorton“ (Univerzitet u Pensilvaniji). Priznati je naučnik-istraživač i autor mnogobrojnih radova koji su prevedeni na veliki broj jezika, pa bi možda čovek očekivao da njegova knjiga „Originalni“ („Što mu je „originalan“ naziv…“-prim.podsvesti), i pored neobičnog naziva, bude suvoparna i dosadna. Ali, ako mnogi smatraju ovog profesora i naučnika veliki ekspertom u oblasti međuljudskih odnosa, to onda postaje druga priča, zar ne? 🙂

Ko su ti originalni ljudi sa originalnim idejama? Gde ih pronaći i kako ih prepoznati? Da li su možda svuda oko nas, samo ne umemo da ih primetimo? Možda je originalna osoba ona koja ima neobičnu, a opet jednostavnu ideju, kao što je recenziranje knjiga i filmova, istraživanje kafića i pomaganje ljudima („Uuugh, zaboga…izvinite me, odoh da „bacim peglu“, ne mogu da verujem da je ovo napisao“-prim.podsvesti).
Continue reading on Originalni »

Tags:

Savršeno iznenađenje

 

Savršeno iznenadjenje perfect surprise Milica Kljajic

“Savršeno iznenađenje” – Milica Kljajić

 

Kao što ste možda primetili po recenzijama knjiga, ne uzimam lako u ruke domaće pisce “novije generacije” (u smislu perioda objavljivanja knjiga, ne njihovih godina 😀 ) i malo njih je do sada na mene ostavilo neki “vau” utisak. Ima izuzetaka, naravno, kao što je prva knjiga koja je recenzirana na ovom blogu. Međutim, procenat moje rigoroznosti drastično poraste kada se domaći pisci dohvate tema motivacije, spiritualizma ili ne-daj-Bože savetovanja o karijeri i(li) preduzetništvu. Mentalitet ljudi sa našeg područja (u smislu ex-Yu) ima za tendenciju da krene u pravcu recikliranja već poznatog materijala stranih autora ili hvalisanja o sopstvenom uspehu. Naravno, ima i tu izuzetaka kada su u pitanju teme biznisa ili motivacije/usavršavanja.

Milica Kljajić mi je poznata preko društvene mreže LinkedIn sa svojom firmom “Savršeno iznenađenje” koja…pa…radi upravo kao što kaže i njen naslov. Sumirati u jednoj rečenici čime se to ona tačno bavi je popriličan izazov… možda bi najpribližnije bilo “pripremanje kreativnih poklona/dešavanja za vama bitnu i blisku osobu (bilo na emotivnom/porodičnom ili poslovnom/biznis planu) sa ciljem da kod te osobe probudi lepa i pozitivna osećanja…tj. da ih usreći (oraspoloži, ohrabri, razveseli, rasplamsa ljubav, itd)”. Nemojte me gledati belo, probajte vi da opišete nečiji neobičan biznis u jednoj rečenici. 😀

Naziv kompanije (a sada i knjige) definitivno zvuči preterano (samouvereno) na prvi pogled. Međutim, ako malo više zagrebete to čime se Milica bavi (i pride pročitate knjigu), možda steknete utisak da naziv i nije toliko daleko od istine.

Kroz svoj književni prvenac, Milica pokušava sa nama da podeli svoju priču kako je nastalo “Savršeno iznenađenje”, kao i kakvi su je izazovi čekali na poslovnom (a i emotivnom) planu dok se njen posao razvijao. Od trenutka donošenja te odluke (hrabre ili sulude, to procenite sami) da se otisne u preduzetničke vode sa neobičnom (unikatnom) idejom (i to u vreme kada je prolazila i kroz emotivne teškoće), prvih klijenata i njihovih očekivanja, postepenog dovođenja novih saradnika, ponekog konflikta (izdaje?), balansiranja porodičnih odnosa i (ne)razumevanje pojedinih prijatelja (a i rodbine), kao i zašto je odlučila da se bavi “zanatom”, sa Milicom pratimo izazove jednog preduzetnika na poslovnom, ali i (što je možda često i bitnije) na emotivnom planu.

To bi bilo ukratko o radnji. Sve preko navedenog bi otkrilo previse, a to ne bismo želeli, zar ne?

 

Milica Kljajić

Milica Kljajić

 

A što se tiče samog pisanija…

Iznenadilo me je što je pisac uspeo da izvuče iz mene jednu reakciju koja je (za mene) jako retka kada je u pitanju “žanr” biznis ili motivacionih knjiga. A to je da sam sebe uhvatio kako se povremeno smeškam dok čitam ovu knjigu. Prvi put kada mi se to desilo, samo sam otresao glavom. “Ne, ne, ne, Milice, nemoj da mi igraš na tu kartu. Daj da vidimo krv, rat, plivanje sa ajkulama, patetiku, sâm protiv svih, ali onako da bude surovo, da možemo da namirišemo krv i strah…” Međutim, to ovde nećete naći…što je, možda, i dobro. 🙂 Verovatno ste i sâmi primetili da ogroman broj knjiga koje se tiču “puta preduzetnika” (borilačka veština znana i kao “entrepreneurship-do” 😀 ) često imaju jedan (pomalo) “predvidiv” šablon. Znate, ono… “iz nasilne porodice, na ivici bede, svakodnevno pešačenje 50 km uvek uzbrdo i korica hleba u džepu, okružen ajkulama i piranama koji čekaju na grešku da rastrgli konkurenciju, pobeda nad sistemom i apsolutna dominacija” i slično. Nemojte pogrešno da me shvatite, ovakve priče uspešnih ljudi (definitivno) jesu inspirativne i ohrabrujuće i podstiču na akciju (prvi sam zagovornik toga), ali nekada je lepo, za promenu, pročitati i priču jedne, da tako kažem, „obične“ osobe sa ovih prostora. Kada kažem „obične“, mislim u smislu da dobar deo ljudi može da se lako poveže sa autorom. Znate, živite (relativno) pristojno na ovom području, ali osećate da živite ispod svojih mogućnosti… i onda vam se dese neki životni udarci koji vas dobrano uzdrmaju i vi se zapitate šta dalje, izabrati neki ustaljeni put i živeti u nadi da će sve ići nekakvim tokom… ili se, možda, usuditi na riskantan potez i slediti svoje srce (ili intuiciju…ili ludost? :D) i verovati da će život (opet) postaviti neki dobar (ali sada mnogo dinamičniji) tok…što se autoru, izgleda, i dešava.

Znate, kažu mi da (u velikom broju slučajeva) mogu dobro da procenim ljude na nekom intuitivnom (a i logičkom) nivou, da „osetim“ kakav je neko kao osoba (pretpostavljam da će se, u skladu sa tim, možda i moji životni putevi vezani za pomaganje ljudima pokazati kao dobar izbor). Mislim da mogu dosta da procenim i sa fotografije, ali mnogo pomaže videti osobu uživo i čuti joj glas, bar na minut-dva. Kada je u pitanju pisana reč (pogotovo kod ovakvog tipa knjiga), postoji jedan izazov. A to je koliko je pisac uneo istinitih priča i emocija, a koliko su neki događaji našminkani/izmenjeni/izmišljeni (a u skladu sa njima i emocije autora). Poći ću od pretpostavke (bolje reći, predosećaja) da je ovde u pitanju prvi scenario. Na osnovu toga sam stekao utisak da je autor jedna veoma emotivna osoba, koja se trudi da, koliko može, racionalizuje svoja osećanja i da proba da ih što više drži pod kontrolom, da bi očuvala svoju analitčinu stranu ličnosti…a time i opstala u svetu preduzetništva. Mada i sama kaže da je prolila suze dok se razvijao ovaj posao, mislim da ih je prolila mnogo više nego što pretpostavljamo (na primer, kada se, možda, noću isplače u tišpini, da nekoga ne probudi).

Mada kroz knjigu stičemo utisak da se u svom poslu prilično vodi emocijama i nekakvim romantičnim idealizmom, prilično sam siguran da Milica uopšte nije naivan „igrač“. Stičem utisak da je tip ličnosti koji (kao i svi) greši, ali mnogo ređe ponavlja svoje greške, jer pokušava da sve izanalizira i sagleda iz različitih perpsektiva…kao i mnogi knjigožderi. 😀 Ali opet, može biti i da sam daleko omašio u proceni. Mislim, kolike su šanse da nekoga procenite na osnovu njegove prve knjige? Ko zna, možda sam pisao i o sebi, a da nisam svestan („Eh, aj ne drami, sad još treba da se i zbog tebe raspekmezimo“-prim.podsvesti).

Stil pisanja je prilično lagan za čitanje i uopšte ne zamara ni u jednom trenutku. Takođe, ako malo bolje obratitie pažnju, primećitete pored preciznog gramatičkog izražavanja i prilično kreativne konstrukcije rečenica (isto jedna od osobina ljudi koji baš, baš puno čitanju). „Savršeno iznenađenje“ se brzo čita i drži pažnju, pa se zbog toga može pročitati za kratko vreme. Prilično je emotivna za jednu knjigu koja ima preduzetničku notu… što je osvežavajuće za promenu. Kao što se da primetiti, knjiga mi se zaista dopala i mislim da je treba pročitati svako koga interesuje preduzetništvo (pogotovo sa emotivne strane) i u glavi ima nekakvu neobičnu ideju za biznis.

 

Savršeno iznenadjenje perfect surprise Milica Kljajic

 

Kao što sam spomenuo, ne znam koliko je ovde istinitog, a koliko ne, ali činjenica je da Milica Kljajić ima dara za pisanje, i da bi „Savršeno iznenađenje“ moglo da dobije i svoj nastavak… ili možda i da nastane nekakav novi roman sa izmišljenim likovima, što da ne. 🙂 Štaviše, podstaklo me je da izvadim moj(e) roman(e) iz naftalina i oduvam prašinu sa njih i da ih možda najzad objavim („E to je lepo, najzad i ti nešto pametno da napišeš…samo se nadam da nisi u svojim pisanijama u istoj rečenici spominjao i naftalin i prašinu, jer to zaista nema smisla…“-prim.podsvesti).

A kad samo pomislim da sam pre mnogo godina rekao sebi u šali kako bi bilo interesantno da postoji neka osoba poput vile ili nindže (ili FBI agenta) koja bi prikupljala podatke o nekoj osobi  i na osnovu toga formirala ideje kakvi bi se pokloni toj osobi dopali… i eto, neko je godinama kasnije bio dovoljno kreativan i hrabar (i pametan da to istraži i otkrije da ne postoji) da nešto slično zamisli i realizuje („Ako ćemo pravo, Google se uspešno bavi ovim poslom zadnjih 20 godina…mislim, prikupljanjem podataka i nuđenjem šta bismo verovatno voleli da imamo…jes’ da nas nije pitao da li se sa time slažemo, ali Bože moj, to su detalji…“-prim.podsvesti).

Sve u svemu, preporuka od mene. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, da li si i ti nekada imao neku neobičnu ideju, i ako jesi, da li si probao da je realizuješ? 🙂

 

 

Sajt “Savršenog iznenađenja”

Cena knjige: Iznenadjenje.com | Delfi

 

Tags:

Idealan timski igrač

 

Idealan timski igrač Patrik Lenćioni The Ideal Team Player Patrick Lencioni

“Idealan timski igrač” – Patrik Lenćioni

 

Gledajući temu kojom se bavi knjiga “Idealan timski igrač”, kao i da je dosta povezana sa mojim poslom, za promenu ćemo imati jednu malo ozbiljniju i stručniju recenziju, ali nadam se ne i dosadnu, mada moja podsvest danas neće puno učestvovati, a znam da bi imala štošta da kaže (“Dobro, bre…neću se danas javljati, što si na kraj srca…”-prim.podsvesti). 😀 Mada, znajući sebe, neće biti sve vreme ozbiljan tekst…

Ako ste na nekoj liderskoj/menadžerskoj/direktorskoj/HR poziciji, možda ste čuli za Patrika Lenćionija (mislim da je na ovim prostorima najviše poznat po knjizi “Pet nedostataka u radu tima”). Autor 11 knjiga, konsultant i govornik, pre više od dvadeset godina je osnovao svoju konsultantsku kuću čiji je fokus na tome kako da kompanije neguju zdravu kulturu, timski rad i kvalitetno upravljanje zaposlenima.
Continue reading on Idealan timski igrač »

Tags:
Categories:

Pravilo 10X

 

Pravilo 10X 10X Rule Grant Cardone

“Pravilo 10X” – Grant Kardon

 

(duboki izdah): Haaaaaaaaa…….. Pravilo 10X…….. šta reći/napisati kada se „dohvatite“ ljudi poput Gerija Vajnerčuka, Brendona Burčarda, Dena Loka, Roberta Kiosakija, Tima Ferisa, Tonija Robinsa…ili Granta Kardonea? Šta je istina, a šta iluzija kada su ovi ljudi u pitanju? Da li su to ljudi koji su prvo ostvarili neki uspeh, pa su onda počeli sve više da se (medijski) eksponiraju i stiču armije pratilaca, uveravajući ih da im oni mogu pomoći da budu srećniji/uspešniji, dok (usput) uvećavaju svoje uveliko stečeno bogatstvo? Ili su od samog starta krenuli da se agresivno eksponiraju i prezentuju ljudima, ubeđujući ih da su oni pravi izbor, a onda su na verovanjima tih ljudi, izgradili svoje bogatstvo? Kada malo popričate sa ljudima (ili pronjuškate internetom), vidite da su mišljenja prilično podeljena, zar ne? Za jedne, oni su nešto čemu treba težiti, a za druge su samo gomila prevaranata koji manipulišu ljudima i bogate se na njihov račun.
Continue reading on Pravilo 10X »

Tags:

#AskGaryVee – O biznisu, marketingu, menadžmentu, vinu, roditeljstvu i čemu sve ne

 

AskGaryVee

 #AskGaryVee

 

Ako iole provodite vreme na socijalnim mrežama (Pobogu čoveče, ko to danas ne radi – prim.podsvesti), sigurno ste primetili jednog glasnog, kontroverznog i (pomalo) bezobrazno drčnog čoveka, koji stalno kači (tj. najverovatnije to radi njegov tim) video snimke, motivacione postere i šta sve ne. Snimci mu budu urađeni kako mobilnim, tako i profi kamerama, u goste mu dolaze poznate ličnosti iz sveta biznisa, drži poslovno-motivaciono-inspiracione govore pred stotinama i stotinama ljudi. Ima svoju medijsku imperiju. Bolno je iskren i drčan, a neki bi rekli i arogantan i bezobrazan. Obožava da dokazuje ljudima kako svako može da zaradi par dolara u kratkom vremenskom periodu, i to radi tako što se pojavi na nekoj garažnoj rasprodaji, gde nađe nešto povoljno, pa proda skuplje. Ljubitelj je i poznavalac vina i fan je Džetsa.

Pretpostavljam da već imate predstavu o kome govorim.
Continue reading on #AskGaryVee – O biznisu, marketingu, menadžmentu, vinu, roditeljstvu i čemu sve ne »

Tags:
Categories: