Altered Carbon (Season 1)

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Altered Carbon

 

Da li bi vam se zaista dopalo da budete besmrtni? Da živite nekoliko stotina godina, da vidite šta nosi budućnost? Da putujete na razna mesta (planete), radite razne stvari, upoznajete razne ljude? Zvuči zanmimljivo?

A šta ako bih vam rekao da je cena vaše besmrtnosti to što nećete moći da uvek imate isto telo? Da, dobro ste pročitali. Jedini način da živite dugovečno jeste da se vaša svest i sećanja u jednom trenutku prebace na jedno malo čudo od vanzemaljske tehnologije poput malog diska/usb-a (stack) koji se zatim ugrađuje (ubacuje?unosi?) negde malo ispod vratnih pršljenova? Međutim, ako vam neko uništi taj čip, a vidi nemate rezervu, završili ste za sva vremena?

Dobrodošli u svet serije „Altered Carbon“ (Digitalni ugljenik), gde vaše telo nije ono što je bitno za vaš opstanak (u stvari jeste, ali i ne toliko), koliko vaša podsvest i sećanje smešteni na disk (i ubuduće ću ga zvati disk ili stack, iako bi prevod mogao da bude i skladište, stog, kamara ili plast…ali mi je bezveze da to piše u recenziji, koliko god to da je to logičan prevod).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

 

„Altered Carbon“ je smešten u period leta Gospodnjeg 2384. godine. Kolonizacija i futurističke tehnologije su uzele maha. Čovek je tako došao i u posed vanzemaljske tehnologije (ali nigde vanzemaljaca na vidiku, maler…) koja čoveku omogućava da prebaci svoju podsvest i sećanja na disk (stack) i zatim se prebaci (download?) u drugo telo i faktički mu omogući da postane besmrtan.

Ali, zašto ovo nije tako kul kao što zvuči? Postoje mnoge mane: prosečan građanin ne može sebi da priušti da mu se telo klonira, pa je najčešće jedina opcija da mu daju neko telo iz nazovi „magacina/skladišta za tela“. I opet sve iz početka, odrastanje, pubertet, zrele godine… A može da se desi i da dobijete telo suprotnog pola, sa nekom bolešću…znači, nešto poput lutrije. I to je često razlog zašto su ljudi spremni da često promene telo još jedanput-dvaput i onda, da prostite, otegnu papke. Inače, termin koji se upotrebljava za telo je sleeve (bukvalan prevod bi bio rukav, naglavak ili futrola…što vam dosta govori koliko je telo u ovom svetu potrošna roba).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

 

A šta je prednost? Pa, ako možete da priuštite sebi, možete da dobijete drugo telo koje je genetski modifikovano/unapređeno, tako da možete da budete brži, jači, okretniji, inteligentniiji, pa čak i sa blago „natprirodnim unapređenjima“. Ili čak i da vam naprave klon, kao rezervno telo.

A šta rade buržuji u ovakvoj budućnosti? Kao i u vicu „Šta radi Zemunac na Dorćolu? – Šta ‘oće!“ (*sarkastično tapšanje podsvesti na smisao za humor). Žive vekovima, i za njih su obični ljudi nebitni, i oni sebe vide kao njihove bogove. Žive vekovima, pa ih zbog toga zovu i Metovima (Meths), što je, u stvari, skraćenica od Metuzalemi. Imaju u svojim privatnim rezervima gomile klonova, razne biznise, utiču na politiku planeta i sistema svojim uticajem i novcem…i tako. Ono, nije im loše.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Ima se, može se, tebra!

 

I tako, iznenada se jedan stack izvlači iz naftalina i ubacuje u jedno muško telo. To je naš junoša, Takeši Kovač (japansko-mađarsko poreklo, odatle egzotika) koji se budi u Bej Sitiju (Bay City).

Pre nego što nastavimo sa radnjom, mislim da bi trebalo da vam odmah kažem ko je Takeši Kovač.

Nije baš imao neko sjajno detinjstvo. On i njegova sestra (Rejlin) su bile žrtve nasilja svog oca, koji je u jednom trenutku ubio njihovu majku i sakrio telo. Međutim, jednom prilikom je otac pretio Rejlin, i Takeši nije mogao da višeto da trpi i ubio je nasilnika.

Umesto zatvora, Takeši je dobio priliku da spasi sebe i svoju sestru (koja bi bila smeštena na bezbedno, ali više nikada ne bi mogao da je vidi) ako se pridruži CTAC-u. CTAC bi bila neka vrsta elitnih supervojnika, čiji je cilj da eliminišu teroriste i sve što preti miru. Ali, ko preživi obuku, postaje mašina za ubijanje…bukvalno. To su ljudi koji su obučeni da savršeno barataju vatrenim oružjem i borilačkim veštinama, da se za neverovatno kratko vreme prilagode novom telu (prosečna osoba prilikom buđenja u novom telu uvek iskusi nuspojavu, koja je najsličnija kombinaciji morske bolesti, vrtoglavice, slabosti i čega sve ne). A kao da to nije dovoljno, još im čačkaju i po njihovoj psihi, tako da ne osećaju oklevanje kada treba nekog da ubiju.

Na jednoj od misija, igrom sudbine, Takeši naleće na svoju sestru Rejlin, koja radi za Jakuze. CTAC ne samo da nije zaštitio Rejlin, već ju je prodao Jakuzama. Istog trenutka, Takeši se okreće protiv CTAC-a, a Rejlin protiv Jakuza. I pošto, ovaj, reše da prekinu radni odnos sa svojim poslodavcima (tako što ih sve pobiju, kako drugačije), sada su u bekstvu. Ubrzo se priključuju „Izaslanicima“ (Envoys), pobunjeničkoj grupi (za jedne su borci za slobodu, za druge teroristi) koju vodi harizmatična Kelkrist Falkoner. E sad, „Izaslanici“ su specifična vrsta supervojnika. Kelkrist, kroz svoju filozofiju, istovremeno te vojnika obučava veštinama kada da maksimnalno iskoriste potencijal zbog duha i uma. Najbolje istrenirani „Izaslanici“ tako mogu da se skoro momentalno adaptiraju na novo telo (što im omogućava brzu reakciju), supersluh i dobro opažanje, neverovatno izraženu intuiciju (zbog čega su i vanserijski detektivi), manipulaciju „Konstruktom“ (virtuelna realnost), pa čak i da predviđaju kako će se neke situacije odvijati.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Porodično okupljanje

 

Međutim, u jednom nemilom događaju, svi „Izaslanici“ bivaju pobijeni, a njegova sestra i Kelkrist (koja je postala i njegova ljubav) ginu u eksploziji broda prilikom bekstva.

Jadan Takeši se posle svega toga okrenuo kriminalu i postao plaćenik, i tako živeo par godina, da bi ga na kraju uhapsio CTAC. Međutim, nije završio u ćorci, ali ni na tipičnoj doživotnoj robiji. Njegov disk (stack) je „osuđen“ da ode pod led na neodređen broj godina.

Kao što se dâ zaključiti, Takeši Kovač nije čovek sa kojim se treba kačiti, ali bi bilo super da vam je kum ili bar teča.

Ali, koja osoba ima moć da tako opasnog čoveka „vrati u život“? Ni manje ni više, nego Lorens Benkroft, jedan veoma moćan i uticajan Met(uzalem). On angažuje Takešija (i „ubacuje“ ga u telo bivšeg policajca) kao detektiva da reši jedan slučaj. Ubistvo Lorensa Benkrofta.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Hmmmm…neko mu je prosvirao glavu…biće da je mrtav…

 

Da, dobro ste pročitali. Naime, Lorens Benkroft se ne seća zadnja dva dana svog života pre nego što je ubijen. Naime, bogataši imaju privilegiju da se bekap njihove podsvesti i memorije radi češće. Međutim, Lorens je ubijen malo pre tog „procesa“, pa mu sada nedostaju dva dana života. Da li ga je ubio neko od prijatelja ili neprijatelja? Možda član porodice? Možda se i sâm ubio?

Ako Takeši reši slučaj, biće oslobođen svih optužbi, isplatiće mu se nagrada (u rangu sedmice na lotou), pa čak i telo po želji može da dobije. A ako ne reši…pa, natrag pod led. I nije da ima izbora, zar ne? U stvari, mogao bi da slomi sve kosti Benkroftu, ali ovaj će se vratiti u novom-starom telu, a Takeši opet ode pod led.

I tako naš Tak (ipak smo sada ortaci, nema potrebe za punim imenom) prihvata slučaj. I od starta problemi! Naravno, nije očekivao da će ići lako, ali ipak… tek što je sišao među narod, neko već hoće da ga ubije (Tak shvata da neko hoće da ubije telo u kojem je, pošto niko ne zna njegov pravi identitet), hoće da ga zavede Benkroftova žena („Pošto je i ona Met, pojam kuguarka dobija drugo značenje, hehe“-prim.podsvesti), oko njega se mota (veoma veoma) seksi visoko rangirani oficir policije (i još energična Meksikanka! Aj aj! 😀 ), smešta se u hotel čiji ekscentrični AI je veoma posesivan prema svojim klijentima (i zove se Po, a hotel kojim upravlja ima naziv „Gavran“… tako da mislim da već imate predstavu šta nas čeka), kao i neobičan saveznik (koji mu je prvobitno bio broj jedan osumnjičeni za ubistvo Benkrofta).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

JA: Oh draga poručnice, da, želim da me uhapsite i vežete i radite mi sve što…
KRISTIN ORTEGA: (premlaćuje negativca, lomi mu kosti, šutira ga i psuje na španskom)
JA: … … … … … … … ovaj, neka, nema veze, neka ostane ovo samo platonski…da….

 

Ko je ubio Benkrofta? Ko hoće da ubije Taka? Da li su u pitanju neke njegove tajne ili je možda telo koje „nosi“? Ko su bili misteriozni vanzemaljci (Elders)? Pitanja, pitanja…

Sa „Altered Carbon“ („Digitalni ugljenik“) sam se prvi put susreo pre par godina, kada sam pročitao istoimeni roman. Mada sam ga davno čitao, ostao mi je u sećanju kao prilično zanimljiv roman, smešten u neki neobičan futuristički tech-noire-cyberpunk svet. Znam da sam i tada pomislio „Ovo bi mogao da bude zanimljiv film“. Kad ono ispade serija nekoliko godina kasnije u Netflix produkciji. Ali, da li valja serija?

Po meni, serija je ispunila očekivanja i prilično uspešno prenela vajb knjige („Zar nisi rekao da si davno čitao knjigu, kako sada to znaš?“-prim. podsvesti). Mračni sajebrpank je odlično predstavljen u ovoj seriji. Mogao bih čak reći da je ova serija (kao i roman) omaž onom sirovom sajperpanku stare škole (mislim da ćete razumeti na šta mislim kad pogledate seriju), i u vizuelnom smislu, kao i po pitanju atmosfere.

Gluma je isto na jako dobrom i visokom nivou. Takeši Kovač u izvođenju Džoela Kinamana (Suicide Squad, Robocop, House of Cards) je baš onakakav kako biste zamislili Takešija Kovača. Namrgođen, mračan, sarkastičan, na (retke) momente šarmantan i kul, a najčešće surov, brutalan i zastrašujuć (čak i sa sve ružičastim rancem na leđima… ne pitajte). Druge verzije Takešija Kovača koje viđamo u njegovim sećanjima (glumci Bajron Man i Vil Jun Li) nisu imale puno scena, ali su pokazale prilično interesantne osobe (pogotovo njegova originalna, kung fu verzija). Ne treba zaboraviti ni interesantnu predstavnicu policije Kristin Ortega ( Marta Higareda…ne sećam se da sam je negde pre gledao, ali, osim što je veoma zgodna i šarmantna, stvarno je urnebesno odglumila temperamentnog policajca, sa sve komentarisanjem na španskom kad popiz…ovaj, kada se iznervira) kao ni uvrnutog AI/hotel Poa (Kris Koner je bio maestralan, čak možda i prava zvezda serije sa svojim uvrnutim ponašanjem i komentarima). Čak su matori članovi porodice Benkroft predstavljeni kako treba. Ta neka nezainteresovanost za sve što se dešava (neko bi možda čak rekao i nezainteresovana gluma ili odsustvo iste) je upravo onako kako biste zamislili ljude koji žive vekovima. Samouvereni i nezainteresovani, jer su toliko toga proživeli da ih retko šta može iznenaditi.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Verujte mi, ružičasti poni ranac čini ovog čoveka još opasnijim…

 

Akcija nimalo ne zaostaje sa atmosferom. Sirova je i surova… što i nije iznenađujuće za svet gde je telo (bukvalno) potrošna roba. Pucnjava, eksplozije, jurnjava, nasilje, lomljenje ruku i nogu (bilo kung fu stilom ili dobrim, starim premlaćivanjem), krv na sve strane (zbog toga je serija bila i predmet kontroverzi, ali šta se sve daje na televiziji, ovo i nije toliko strašno). Ali opet ima i tu neku seksi notu… i u prenesom i u bukvalnom smislu… i pritom ne mislim samo na golotinju. Serija će vas počastiti i sa jednom-dve seks scene, da ćete na momente zastati zbunjeni da li je ovo zaista Netflix (ali, bićete zbunjeni samo nekih 0.5 sekundi 😀 ). U prevodu, ima svega u ovoj seriji.

Naravno, intersantni su i motivi kojih se dotiče ova serija. Počevši od same ideje besmrtnosti. Da li biste zaista bili spremni da još živite, po cenu da završite u ko zna čijem (ili kakvom) telu? Da li mislite da biste mogli da to iskoristite da proživite smisleno ili biste jednostavno životarili, egzistirali (po principu „gde da žurim, neću umreti“)? Da li bi to možda uticalo na vašu psihu da pomislite da ste bogovi (kao što to misle Metovi za sebe)?

Ovde se provlači i zanimljiv religijski momenat. Naime, u seriji se sve vreme provlači debata o „Rezoluciji UN 653“. Pitanje je: da li osobu koja je ubijena treba, za kratko vreme, vratiti u život (privremeno u nečije drugo telo), da bi mogla da svedoči za svoje ubistvo? Sa jedne strane, to ima smisla, ali ovde se katolici bune protiv toga, jer smatraju da duša onda neće završiti na Nebu, u Raju. To otvara, kao što vidite, razna religijska, politička, ali i moralna pitanja.

Tu je, naravno, i (večito) pitanje veštačke inteligencije. Hotel/Po je predstavljen čak kao jedna vrsta „relikta“ veštačke inteligencije. Ali, on se već ponaša na nivou čoveka, sam donosi neke odluke na svoju ruku, misle da neke stvari razume bolje od ljudi, nije svestan svoje nesavršenosti, a kasnije jeste (što je tek uznemirijuće, da AI razume tako kompleksne teme).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Sa Poom se ne treba zezati…

 

Vojska/policija je ovde posebna priča. Da li ima smisla postojanje tako obučenih borbenih jedinica (ovo nisu plaćenici!) operisanih od emocija, koje funkcionišu po principu „prvo pucaj, pa onda postavljaj pitanja?“

Onda pitanje da li nas zaista čekaju takvi (drastično unapređeni) oblici provoda, poput droge na svakom ćošku, razni striptiz klubovi gde možete da radite (bukvalno) šta hoćete ako imate novca (ne zaboravite, telo je ovde sasvim nebitno). Ljudi su se u svetu ove serije (čast izuzecima), prilično emotivno distancirali jedni od drugih, sve se prenelo u digitalni svet.

Kad smo kod tela, videćete par scena borbe u arenama. Kako sada to protumačiti? Nema potrebe da se bude oprezan, samo uništavaj svoje telo, biće ti refundirano?

I naravno, da ne zaboravimo za kraj, pitanje kloniranja? Ima li smisla ili ne?

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Na ovoj slici su dve žene, verovali vi ili ne…

 

Kao što ste verovatno primetili, ovo nije neki besmisleni i nasilni sajberpank. Dobrom, jeste nasilan, ali teme kojih se dotiče, u kombinaciji za zanimljivom atmosferom, glumom i akcijom, čine svim ovim seriju „Altered Carbon“ vraški zabavnu.

I tako, čini mi se da je Netflix ubo pun pogodak sa ovom serijom. Zato je uveliko stigla i druga sezona (nisam se sada nje dotakao, iz prostog razloga zato što je ona priča za sebe, a i malo je drugačije urađena, pa mi je nekako bilo smislenije da ih odvojim), a pojavio se i animiran film. Tako da se čini da je „Altered Carbon“ došao da bi ostao, što bi neki rekli.

Od mene apsolutna preporuka. A mislim da bih mogao da se u skorijoj budućnosti podsetim i knjige.

 

 

I, dragi moj čitaoče, kako se tebi čini svet „Digitalnog ugljenika“? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 2 (18 epizoda)*

Prosečno trajanje epizode: 60 minuta

 

* Prva sezona (koja je ujedino i tema ove recenzije, ima 10 epizoda)

 

 

 

 

Tags:

BATMAN: Noćobdija

 

BATMAN: Nightwalker

 BATMAN: Noćobdija – Meri Lu

 

Ja sam Bat-fan. Da, jesam. Izgovarao sam naglas na engleskom: “Ja sam Betmen” (sa sve dubokim i hrapavim glasom) pred drugim ljudima. Da, u javnosti. Da, pred pravim ljudima, ne imaginarnim. Odgledao sam sve i stare i nove filmove (jeste, Nolanova verzija sa Kristijanom Bejlom mi je omlijena, ali isto tako smatram da je Ben Aflek odradio sjajan posao sa svojom verzijom Betmena), animirane (novije) serije, odigrao video igre (od onih na Segi do najnovijih iz “Arkham” i “Injustice” serijala). Od onoga što me interesuje jedino se nisam domogao gračikih novela i novih ukoričenih izdanja stripova (skup poduhvat za Srbiju i dalje 😀 ).

Sve u svemu, Betmen kao ličnost je interesantan ne samo kao maskirani heroj (čuveni detektiv, majstor borilačkih veština, poseduje kul gedžete, Bet-pećinu, što je verovatno jedini smrtnik koji uz pravu analizu podataka i pripremu terena može da pobedi svakog superzloću… ili superheroja), već i kao plejboj-filantrop-milijarder Brus Vejn, obožavan od strane medija od malena. A da ne ulazimo u psihološki profil Betmena/Brus Vejna… možemo o tome da imamo ne posebnu temu, već poseban blog.

Sve u svemu, shvatili ste, Betmenov sam fan i kad porastem želim da budem Betmen… u stvari, radije bih bio Brus Vejn. 😀

Tajming kada sam uzeo da čitam knjigu nije mogao biti bolji. Bio sam upravo završio poslednju (tj. četvrtu) sezonu serije “Gotam”, koja govori o usponu detektiva Džejmsa Gordona, i Brusu Vejnu u godinama koje su dolazile posle ubistva njegovih roditelja, i kako su ga odluke u tim mladim danima polako oblikovale u pravcu ličnosti koja će jednog dana postati Mračni Vitez, zaštitnik Gotama.

 

BATMAN: Noćobdija 1

 

Knjiga Meri Lu “Batman: Noćobdije” (moram da priznam da mi se dopao prevod reči Nightwalker kao Noćobdija 🙂 ) pokriva period kada se približava Brus Vejnova matura i počinju pripreme za upis na koledž. To je ujedino i period kada treba da postane punoletan, dobije kompletan pristup novcu i biznisu svoje porodice (jadničak, do tada je mogao da troši po koje milionče dolara, a sada će moći po koju milijardicu). Brus Vejn je u ovom uzrastu predstavljen kao tvrdoglav i  pomalo svojeglav, ali pametan momak. Trenira borilačke veštine, uči o svom porodičnom biznisu (pogotovo tehnologijama “VejnTeka”), vozi besna kola…ma uživancija.

I oseća jaku želju da po svaku cenu spreči zločin. Toliko jaku da je sprečio jednog pripadnika zloglasne terorističke organizacije “Noćobdije” da pobegne policiji u ludoj jurnjavi kolima. Doduše, zbog toga ga je malo policija uzela na zub (tipa, načinio je samo 46 prekršaja dok je vozio), pa je pravosudni sistem odlučio da ga pošalje malo na društveno-korisni rad.

U normalnu vaspitno-popravnu-eduk…ma koga ja zavaram.

U ludaru “Arkam”. Da čisti podove i šta sve ne… kao rad preko omladinske zadruge…samo što vam ne plate… i okruženi ste najgorim ološom koji postoji u državi. Jupi!

Elem, Brus u ludari uspostavlja kontakt sa jednim od novopridošlih pacijenata, Medlin. Zgođušan devojčurak, osim što je pripadnica “Noćobdija” (možda i njihov vođa) i još je navodno iskasapila troje svojih žrtava (inače, svi su pripadali bogatoj eliti Gotama)… no dobro, kako ljudi kažu, ljubav je slepa…

Međutim, Medlin uporno odbija da komunicira i sa policijom i sa psihijatrima i stalno se igra sa svojom papirnom figurom. Jedno sa Brusom komunicira, što i policija pokušava da iskoristi da sazna više o Medlin i aktivnostima Noćobdija.

I tu počinje igra mačke i miša između Medlin i Brusa. Malo li je reći da Medlin uspeva (i to prilično dobro) da izbaci Brusa iz takta. Na osnovu njegovog govora tela i pogleda, ona mu bukvalno čita misli, predviđa svaki njegov pokret kao od šale, često mu šalje dvosmislene poruke i signale, te se ne zna da li želi da mu pomogne u raskrinkavanju “Noćobdija” ili sve vreme maipuliše njime. Igra na kartu njegovih ubijenih roditelja, ali mu i otkriva bitne detalje o sebi i svojoj majci. Zbunjena devojka ili genijalni zločinac, pitanje je sad?

Imajte na umu da je Brus, koliko god pametan i intuitivan, ipak veoma mlad i u mnogočemu naivan, pa je Medlin za njega i više nego dostojan protivnik.

I zato Brus, često na svoju ruku, a često uz pomoć svojih saveznika (prvenstveno Lušijusa Foksa i vernog batlera Alfreda), sprovodi istrage najbolje što može, rešen da raskrinka “Noćobdije”.

Dok i sam ne postane svestan da je u većoj opasnosti nego što je mogao i da pomisli.

Stil pisanja Meri Lu je lep i jasan. Leći će svima, bez obzira na godine. Akcija je dinamično opisana, a dijalozi i Brusova razmišljanja su isto tako lepo ukomponovani.

Šta da vam kažem. Skoro sam završio sa serijom “Gotam”, pa su mi se kroz knjigu obraćali likovi iz serije (poput Brusa, Alfreda i Lušijusa), i zbog toga mi je ova knjiga još više legla.

Definitivno nije remek-delo, ali je vraški zabavno za čitanje. Merina verzija Betmena je interesantna i stvarno se stiče utisak da je uživala dok je pisala ovaj roman.

Sve u svemu, knjiga je zabavna i dinamična i mislim da će leći svima, a pogotovo ljubiteljima Mračnog Viteza.

Ja sam kupio standardno izdanje knjige (čak ima ubačen i jedan mali poster), ali sam verovatno kao pravi Betmen fan trebao da kupim kolekcionarsko izdanje “Urban Readsa” (koje deluje prilično kul).

Pogreši čovek…

 

A vi, dragi Bat-čitaoci, da li ste i vi fanovi Betmena ili ne? 🙂

BATMAN: Noćobdija 2

 

Tags: