Hobbs and Shaw

 

Hobbs and Shaw

Hobbs and Shaw

 

Da bi se neki film dopao publici, nekada nisu potrebni karakterni glumci, koji će vas naterati da se šokirate, plačete ili ostanete zamišljeni nad njihovim ulogama. Nekada nisu potrebni ni spektakularni fantazijski/naučnofantastični efekti koji će da vam oduzmu dah. Ma nekada vam nije potrebna ni dubokoumna radnja, puno zapleta, prepleta i obrta. Nekada su vam jednostavno dovoljni filmovi kao što je „Paklene ulice: Hobs i Šo“ (Fast & Furious Presents: Hobbs & Shaw). Jednostavno, nekada vam treba samo visokooktanska zabava, a da mozak pustite na ispašu. J

Hobbs and Shaw predstavlja spin-off serijala „Paklene ulice“ (Fast and Furious). Ove ludačke jurnjave besnim kolima, pune akcije i eksplozije, započele su svoju avanturu još 2001. godine, i od tada se pojavilo osam filmova (i još nekoliko ih je u planu u godinama koje dolaze). Mada definitivno nisu remek-dela, zanimljiva glumačka postava, ludačke trke i bežanije u „nasviranim“ kolima, kao i dobra muzika, definitinvo su pobrali simpatije publike. Ovaj serijal je imao (van snimanja) i svoje tužne trenutke, ali izgleda da se polako sve vraća u normalu za Fast and Furious porodicu.

Ako vas interesuje ko su Hobs i Šo, moj vam je savet da pročitate malo istoriju serijala „Paklene ulice“ (ili jednostavno odgledate sve filmove iz serijala 😀 ), jer mislim da bi oduzelo previše prostora recenziji da prođemo njihove istorije od trenutka kada su se pridružili posadi „Paklenih ulica“. Mada, čak i da nikada niste gledali nijedan film u serijalu, ne brinite, lako ćete ukačiti koliko je film jednostavan. 😀

 

Hobbs and Shaw

(istovremeno): „Ja ne mogu da radim sa ovim govedom!“

 

Recept za film „Hobbs and Shaw“ je jednostavan. U lonac ubacite:

  • Dva alfa mužjaka suprotnih karaktera i dijametralnih pristupa rešavanju zadataka, koji se međusobno ne podnose (ali se poštuju, mada to nikad neće javno priznati) i koji prozivaju jedan drugog, u rangu „obračuna uvredama“ 😀
  • Jednog negativca koji je u, stvari, unapređena verzija supervojnika, koji sam sebe naziva „Crnim Supermenom“, koji radi za tehnokult koji želi da „pročisti“ ljudski rod korišćenjem specijalnog virusa
  • Seksi sestru jednog od glavnih junaka, koja pripada specijalnim jedinicama, i koja smatra da je najpametnije rešenje da virus skloni od negativaca tako što će ga ubrizgati u sebe, s tim što joj sada preostalo još 72 sata života pre nego što virus „proradi“ i uništi ceo svet, osim ako ga ne ekstraktuje iz sebe i izoluje… a pritom je sada juri i ceo svet.
  • Epizodne komične uloge u kojima se pojavljuju Dedpul, Piter, i Fridž
  • Sarkastično-komično-cinične komentare
  • Ludačke akcione scene
  • Besna kola
  • Eksplozije
  • Tuče
  • Još ludačkih akcionih scena
  • Egzotičnu lokaciju
  • I još tuče
  • I još sarkastično-komično-ciničnih komentara

I to bi otprilike bilo to! 😀

 

Hobbs and Shaw

 

Šalu na stranu, ovo je veoma zabavan i opuštajući film.  Ne očekujte hamletovske emocije, teško ljubavnu priču, dubokoumne dijaloge i slično. Ovo je film koji je seksi (ali bez seksa).

Ruku na srce, Dvejn DžonsonDžejson Statam su rutinski dobro odradili svoj posao. Mislim da potencijal Idrisa „Lutera/Hajmdala“ Elbe možda nije iskorišćen do kraja (čak i za ovakav tip filma), dok je šarmantna Vanesa Kirbi lepo začinila ovu mušku postavu. 😀

A pojavljivanje Rajana Rejnoldsa koji se ponaša kao da je na setu filma „Deadpool“ je priča za sebe. 😀

S obzirom da je film zaradio nešto manje od 700 miliona dolara, verujem da je nastavak izvestan (i onako je ostalo nedorečeno ko stoji iza misterioznog tehnokulta, jer njihov misteriozni vođa očigledno ima prošlost sa našim junacima).

 

Sve u svemu, ako vam treba laka zabava sa dosta akcije, eksplozije i malo humora, „Hobbs and Shaw“ će solidno odraditi svoj posao.

 

A ti, dragi čitaoče, tvoji utisci o filmu? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Film

Trajanje: 137 minuta

 

 

Tags:

Borilački klub

 

Borilački klub Fight Club

 „Borilački klub“ – Čak Palahnjuk

 

Prvo pravilo borilačkog kluba –     o borilačkom klubu se ne priča

Drugo pravilo borilačkog kluba –  o borilačkom klubu se ne priča

 .

 .

 .

Osmo pravilo borilačkog kluba – ako je ovo tvoja prva noć u borilačkom klubu, moraš da se boriš

 

Ako ćemo pravo, uopšte nisam siguran u kom pravcu ide ova recenzija. Upravo sada, dok kucam, razmišljam šta da napišem o kultnoj knjizi Čaka Palahnjuka, „Borilački klub“.

Knjigu sam jednom davnom pročitao, i nisam bio siguran šta da mislim o njoj, mada sam razumeo da je čitalačka publika bila podeljena.

Film sam isto tako davno odgledao, znam da mi je svojevremeno bio intrigantan i mračan, ali mislim da sam bio premlad da sagledam celokupnu sliku.

Mnogo godina kasnije, eto ga pravi trenutak da se obnovi gradivo i, nadam se ovoga puta, bolje razume.

Mada je mnogima na pojam Borilački klub prva asocijacija film… pre filma je, ipak, bila knjiga koja je sve ovo zamesila.

Od trenutka njenog objavljivanja, knjigu Čaka Palahnjuka je pratilo puno kontroverze, koja se samo još više produbila pojavljivanjem filmske adaptacije. Nema sumnje da je knjiga „Borilački klub“ jedno malo remek-delo. Ali, i kao takvo, ono definitivno neće svima prijati.

Roman je ispričan u prvom licu. Glavni junak serije je Narator (Očigledno, doktore, ako je roman u prvom licu-prim.podsvesti), a to mu je ujedino i ime. On je vaš svakodnevni čovek, komšija iz kraja koji radi posao koji ga ne inspiriše, šta više, iscrpljuje ga, i koji pronalazi sitna zadovoljstva u kupovini jednostavnih komada nameštaja. Međutim, stresan posao i česta službena putovanja (avionom) koja zahtevaju menjanje vremenskih zona, u kombinaciji sa „običnošću“ njegovog života, dovode do toga da postane hronično iscrpljen i da ima problema da zaspi, što dovodi do toga da čovek počne da pati od nesanice, tj. insomnije, i ima sve manje snage da se nosi sa sobom i životom.

Lekar ga savetuje da poseti jednu od onih grupa za podršku, kao što je grupa za one koji imaju rak testisa, eto, „da vidiš šta je prava patnja“.

Mada naš Narator ne boluje od raka testisa, on ipak odlučuje da poseti jednu takvu grupu, i ubrzo shvata da samim tim što sluša i deli patnju drugih, njemu je, nekako, lakše u borbi sa insomnijom… do trenutka kada se na jednom od okupljanja pojavljuje devojka po imenu Marla, koja ga podseća da su, oboje, foliranti u ovoj grupi (a i drugim grupama koje posećuju). Našem Naratoru se ovo ne dopada, i, mada su se dogovorili da se ne sreću na grupama za podršku, njemu se insomnija vratila.

 

Borilčaki klub Fight Club

 

I tako, jednom prilikom, naš Narator upoznaje na nudističkoj plaži misterioznog Tajlera Derdena. Njegova harizma, slobodarski duh i nihilistički pogled na svet oduševljavaju našeg Naratora, i njih dvojica ubrzo postaju nerazdvojni prijatelji.

Ubrzo se u stanu našeg Naratora dešava eksplozija koja je kompletno uništila sve što je posedovao, na šta mu njegov prijatelj Tajler predlaže da dođe da živi kod njega.

Ubrzo se u njihov odnos meša i Marla, koja se zaljubljuje u Tajlera i ubrzo oni završe u krevetu. Narator prema Marli sada ima prilično neutralan stav (iako je Marla njega „zgotivila“), mada mu je čudno zašto nikada ne vidi Tajlera i Marlu zajedno, kao i zašto Tajler nekako Marlu drži na distanci.

Međutim, to ne utiče puno na sam odnos između Naratora i Tajlera, koji kao da postaju sve bliži, do te mere da bukvalno znaju šta onaj drugi misli.

Tajler Derden je intrigantna osoba. Radi samo noću, i to kao ili kinooperater ili konobar na ekskluzivnim dešavanjima, kada uslužuje elitu. Ali, on takođe i čini sitne sabotaže na tim dešavanjima. Na primer, on će, kada niko ne gleda, ovaj, da prostite, da „pusti goluba“ na puslice (Reci lepo, da „prdne“, nije to ružna reč-prim.podsvesti) ili da, uh ovaj, urinira u supu (Reci, bre, lepo da piš…uh, moramo da proverimo da li je ružno reći pišati…dođavola,rekao sam-prim.podsvesti) što definitivno vas natera da se zamislite (započetak, nad time da li je pametno da naručujute supu ili puslice u restoranu pošto ste ovo pročitali :D).

Na prvi pogled, Tajler deluje kao harizmatični buntovnik protiv sistema, s tim što ima prilično mračan stav prema ljudskom životu (da smo svi mi jedna vrsta ljudskog otpada) i smatra da jedino kroz destrukciju čovek može da spozna sebe i bude srećan, kao i da su ljudi postali frustrirani jer nemaju „ventil“ u svom životu koji im daje samopouzdanje i da trebaju da nađu način da postanu gospodari svog života.

Zato zajedno sa Naratorom osniva Borilački klub, mesto gde će se odabrana grupa ljudi uveče okupljati i boriti (bolje reći, lemati i razbijati zube jedni drugima) jedan na jedan, dok jedan od boraca ne klone ili se ne preda (i ovde ne možete da budete u ulozi posmatrača, ako želite da budete član kluba, morate da se borite). A zatim sa tim istim masnicama, posekotinama, polomljenim zubima (ili nešto još gore), odete sutradan na posao, skroz psihički rasterećeni, bez straha od šefa ili okoline, ponosito noseći svoje povrede kao ordenje. Zamislite momka koji vas uslužuje u restoranu, ljubazan, vaspitan i predusetljiv, ma milina od usluge. A onda taj isti momak vas uveče u Borilačkom klubu polomi od batina, nabije vam koleno u vilicu, a zatim zabije vaše lice zabije u pod, a vaši polomljeni zube vam cepaju obraz. Brutalno i odvratno zvuči? Dobrodošli u Borilački klub.

Takođe, Tajler je veoma „načitan“ i „obrazovan“ po pitanju proizvodnje sapuna (što mu kasnije postaje i jedan od izvora prihoda), kao i po pitanju pravljenja različitih vrsta eksploziva od materijala koji se daju relativno lako nabaviti u vašoj okolini.

I vremenom, naš Narator shvata da Tajler Derden nije baš ono za šta se prikazuje. Mada je na prvi pogled delovao kao harizmatičan buntovnik i mali revolucionar, Tajler je, u stvari, jedna vrsta zlog fanatika koji veruje da Bog nije bitan (i ne veruje da nas On voli) i da jedino kroz (bukvalnu) destrukciju i smrt može da se postigne potpuna sloboda. A da ne spominjemo što se, iza te njegove retorike i psiholoških trikova i manipulacija, krije jedan teški kompleksaš i egocentrični narcisoid. Njegove destruktivne vizije idu dotle da su Borilački klubovi (koji su se raširili brzinom požara kroz mnogobrojne gradove), kroz njegove govore, počeli te iste „borce“ da regrutuje za „projekat Haos“, i da ih grupišu da rade sabotaže širom grada, što treba da se kruniše i jednom velikom eksplozijom, u kojoj će Tajler da ubije sebe i postane „svetac“, ali će ubiti i Naratora. A u tome će mu pomoći članovi Borilačkih klubova, koji su postali poput sekte, ali sasvim uvereni u ispravnost ciljeva koje je zacrtao Tajler Derden.

I naš Narator shvata da mora pod hitno da spreči Tajlera Derdena, pre nego što i on nastrada zbog njega, kao što će i Marla verovatno postati žrtva.

Međutim, Narator kao da nema moć da spreči Tajlera. Članovi kluba ga bledo gledaju kada im govori da moraju da prestanu da slušaju Tajlera, a zatim se smeju i klimaju glavom u znak odobravanja. A kako se približava trenutak kada „operacija Haos“ treba da kulminira, počinju da gaje čak i veliko poštovanje prema Naratoru. Čak ni Marla ne razume zašto Narator govori toliko loše o Tajleru. A nevini ljudi ginu.

Deluje kao da je Tajler uvek jedan korak ispred Naratora.

Što će dovesti do bolesne kulminacije.

I tačka. NAPOMENA: Sledi težak spoiler, koji ne preporučujem ljudima koji nisu čitali knjigu/gledali film, jer je ovo krucijalan detalj za ovo delo, ali mislim da treba da ga se dotaknemo. Znači, čitate na sopstvenu odgovornost. 🙂

 

Borilčaki klub Fight Club

 

Narator i Tajler Derden su jedna ista osoba.

Narator u stvari i ne shvata (do pred sam kraj romana) da su stres i insomnija, u stvari, bili okidač za to da razvije podeljenu ličnost, kao nekakav alter-ego za koji nije svestan da je deo njega. U prevodu, on boluje od mentalnog oboljenja, disocijativnog poremećaja ličnosti.

Pošto sam se malo više raspisao, hajde da polako zaokružimo recenziju, sa osvrtom na stil pisanja i smisao romana.

Stil pisanja je, ironija, jednostavan, sirov, grub, bez puno opisnih detalja, ali pun izreka i misli Tajlera Derdena za koje možete reći da su da idu od dubokih filozofskih misli do običnog lupetanja poremećene osobe. U svakom slučaju, razmišljanja Tajlera i Naratora, kao i Naratorovo posmatranje okoline definitivno neće nikog ostaviti ravnodušnim (a prilično sam siguran i da će mnoge uznemiriti).

A sâm smisao romana…šta reći sem da je Čak Palahnjuk prilično pogodio stanje svesti društva. Dekadencija, haos, beznađe, osećaj inferiornosti kod ljudi, želja za buntovništvom, ne obraćanje pažnje na sebe, iscrpljivanje na poslu, nemogućnost da sa nekim prijateljima iskreno popričate, da znate kada da zatražite pomoć, verovanje da je (samo)destrukcija rešenje svih problema, kako smo mi u stvari uzvišena, a bezvredna bića… sve ove teme nikada neće izgubiti na aktuelnosti, a sa razvojem informacionih tehnologija, kao i potencijalnim posledicama koje nose (otuđenost, anonimnost, mogućnost da se putem interneta šire dezinformacije i zablude), ovaj roman je u stvari i način da se zamislite nad time u kom pravcu ide ovo društvo. I da se nadate da nećete sresti Tajlera Derdena u bilo kom obliku. A i sami znate,  takvi tipovi ličnosti će uvek postojati u svakoj epohi i treba ih se paziti.

Sve u svemu, roman koji treba bar jednom pročitati u životu.

A ono što mi se posebno dopalo kod ovog romana, a to do sada nisam govorio za druge romane…korice u izdanju „Lagune“ su mnogo dobro urađene, baš sam se prijatno iznenadio, baš su pogodile naslov i smisao romana. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, kakvo je tvoje viđenje pogleda na svet Tajlera Derdena?

 

Cena knjige: Vulkan | Laguna | Delfi | Makart | Dereta

 

Tags:

Konstantin / Constantine

 

Constantine Konstantin

 Konstantin

 

Ja otvoreno priznajem – volim filmsku verziju „Konstantina“, sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi. Meni je brat Kijanu dobar lik i dobar glumac (bio je i pre ove silne pomame zadnjih godina, koju sam krstio kao „kijanumanija“). Njegove filmove mogu uvek da gledam.

Ali, opet, mnogi su kritikovali da njegova verzija Konstantina nema onaj stripski vajb. (eng. Vibe – vibracija, osećaj).

Zato ćemo se danas posvetiti seriji „Konstantin“.

 

Constantine Konstantin

 

U ovoj (serijskoj) verziji, Džon Konstantin, naš lovac na demone, egzorcist (raznosač pic…ovaj, isterivač đavola) i čovek koji voli da „čačka“ (mečku) po okultnom, pokušava da se oporavi od neuspešnog egzorcizma, koje je imalo za posledicu da je jedna devojčica izgubila život, a njegova  duša (p)ostala prokleta (događaj znan i kao „Nesreća iz Liverpula“).

Iako pokušava da se oporavi u, uh, mentalnoj ustanovi (svojevoljno), ipak za Džona nema odmora! „Buđenje tame“ (Rising Darkness) je „nešto“ što se širi Zemljom, i daje i običnim ljudima i onima koji se „igraju“ sa okultnim natprirodne moći (ili pojačava već postojeće), a samim tim ih i „truje“ i polako okreće tamnoj strani (a da osobe često toga nisu ni svesne).

A tu se, odjednom, pojavljuje i misteriozni anđeo Meni, koji nudi Konstantinu priliku za iskupljenje (redemption) ako nastavi svoju borbu protiv mračnih sila.

 

Constantine Konstantin

 

I tako naš Džoni (možemo ga zvati i DžejKej ili Džeki, ako više volite 😀 ) kreće u novu detektivsko-okultnu avanturu, posećujući lokacije gde se dešavaju natprirodne pojave, usput pokušavajući da otkrije ko stoji iza „Buđenja tame“.

U tome će mu pomoći i njegov dugogodišnji prijatelj, dobrodušni vozač Čez (koji se iz nekog razloga uvek vraća u život…saznaćete i zašto sam ovo napisao, ako odgledate seriju) i novajlija u ekipi, ljupka i seksipilna Zed, koja često ima vizije koje može (bukvalno) da naslika velikom brzinom. A tu se povremeno pojavljuje i Meni (koji Konstantina više iritira nego što mu je od koristi).

U određenim situacijama, Džonu će asistirati još neki prijatelji iz prošlosti (ali koji su se udaljili od njega posle nesreće u Liverpulu, a neke je Džon i sâm namerno oterao od sebe).

 

Konstantin / Constantine 1

 

A sad, da malo zađemo u konkretnije detalje o seriji…

Na glumu zaista nemam neke zamerke. Perjanica serije je Met Rajan (Džon Konstantin), koji je, po komentarima ljubitelje stripske verzije istoimenog junaka, rođen za ovu ulogu, i mislim da su tu zaista u pravu. Ova verzija Džona Konstantina je prepredena, bezobrazna, lukava, šarmantna bitanga velikog srca, kojoj je, u stvari, veoma stalo do ljudi, pogotovo do prijatelja (iako to pokazuje na čudne načine). Prilično je sirov, sarkastičan, ciničan i ogorčen, na momente i veoma surov, ali se pojave i trenuci kada se vidi koliko je ranjiv, i koliko težak i bolan teret nosi na svojim plećima, a i u duši.

Njegovi neprijatelji su iz raznolikog (mitološko-religijskog) folklora, od demona, duhova, nemrtvih, palih anđela, do vračeva i vudu sveštenika.

A protiv svih njih se Džeki bori prvenstveno svojim lukavstvom i magijom. Džeki poseduje ogromno znanje o natprirodnom, brzo skapira svoje protivnike i uspeva da ih nadmudri (mada, uz Džekijev karakter, bolji termini su „nadigra“ ili „doskoči“). Kada god pomislite na englesku reč (tj. pridev) cunning, u stvari mislite na Džona Konstantina.

A magije su posebna priča. Doduše, mnogi će se razočarati ako očekuju vizuelno-magijski spektakl poput filma „Doktor Strejndž“ (Doctor Strange), pošto Džeki više voli da se oslanja na svoje okultno znanje, korišćenje (prilično zanimljivih) ritualnih artefakata, kao i prevarama i „mađioničarskim“ trikovima. Mislim da će fanovi ovo znati da cene.

Moj prijateljski savet je da malo izguglate o Džonu Konstantinu da biste bolji razumeli kompleksnost ovog junaka. Mislim da ćete onda i bolje razumeti zašto je serija odradila solidan posao sa predstavljanjem magije ovde.

A ja bih želeo da vam objasnim lik Džona Konstantina u par reči.

 

Konstantin / Constantine 2

 

Da, teška je pijandura i puši kao Turčin, hoće tu i tamo da se pobije, i često se ponaša kao neprilagođena osoba i idiot. Ali, on je ujedino i genije. Majstor je za magiju i okultno. Magiju, doduše, retko koristi (više preferira trikove), jer svoje protivnike pobeđuje lukavstvom i manipulacijama. Mislim, koliko znate (fiktivnih) likova koji su izmanipulisali i izmajmunisali gospodare Pakla (sa veeelikim G i velikim P)?! I zašto bi takav čovek pošto-poto koristio magiju. I najveći čarobnjaci priznaju da ne bi želeli Džekija za protivnika. A pride je to čovek koji ima naklonost i nekih anđela!

Pa, kad je sve tako sjajno, gde je to onda ova serija „pala“? Da, „pala“, jer je otkazana posle jedne sezone. Uh, teško je reći. Možda je serija imala malo sporiji ritam, i nije da su se pojavljivali neki poznatiji good or bad guys (sem Papa Midnajta).

Ali, mislim da je ovoj seriji trebalo pružiti više prilike i dati joj više vremena. Kada imate kompleksnog (i komplikovanog anti)heroja kao što je Džon Konstantin, jednostavno morate dati vremena liku da se „razvija“ u seriji. Nekako verujem da bi ova serija pokazala svoj pun potencijal u 2. ili 3. sezoni i da bi vredelo sačekati.

Met Rajan je pokazao svoj talenat. Njegov Džon Konstantin je gostovao u seriji „Strela“, a kasnije i u „Legendama sutrašnjice“, kao i u odličnim animiranim filmovima.

A to nešto govori, zar ne?

A zamislite i da se još sreo i sa ovim Luciferom? Vau, to bi bio spektakl!

 

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovoj seriji? 🙂

 

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 1 (13 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 45 minuta

 

Tags: