Konstantin / Constantine

 

Constantine Konstantin

                     Konstantin

 

Ja otvoreno priznajem – volim filmsku verziju „Konstantina“, sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi. Meni je brat Kijanu dobar lik i dobar glumac (bio je i pre ove silne pomame zadnjih godina, koju sam krstio kao „kijanumanija“). Njegove filmove mogu uvek da gledam.

Ali, opet, mnogi su kritikovali da njegova verzija Konstantina nema onaj stripski vajb. (eng. Vibe – vibracija, osećaj).

Zato ćemo se danas posvetiti seriji „Konstantin“.

 

Constantine Konstantin

 

U ovoj (serijskoj) verziji, Džon Konstantin, naš lovac na demone, egzorcist (raznosač pic…ovaj, isterivač đavola) i čovek koji voli da „čačka“ (mečku) po okultnom, pokušava da se oporavi od neuspešnog egzorcizma, koje je imalo za posledicu da je jedna devojčica izgubila život, a njegova  duša (p)ostala prokleta (događaj znan i kao „Nesreća iz Liverpula“).

Iako pokušava da se oporavi u, uh, mentalnoj ustanovi (svojevoljno), ipak za Džona nema odmora! „Buđenje tame“ (Rising Darkness) je „nešto“ što se širi Zemljom, i daje i običnim ljudima i onima koji se „igraju“ sa okultnim natprirodne moći (ili pojačava već postojeće), a samim tim ih i „truje“ i polako okreće tamnoj strani (a da osobe često toga nisu ni svesne).

A tu se, odjednom, pojavljuje i misteriozni anđeo Meni, koji nudi Konstantinu priliku za iskupljenje (redemption) ako nastavi svoju borbu protiv mračnih sila.

 

Constantine Konstantin

 

I tako naš Džoni (možemo ga zvati i DžejKej ili Džeki, ako više volite 😀 ) kreće u novu detektivsko-okultnu avanturu, posećujući lokacije gde se dešavaju natprirodne pojave, usput pokušavajući da otkrije ko stoji iza „Buđenja tame“.

U tome će mu pomoći i njegov dugogodišnji prijatelj, dobrodušni vozač Čez (koji se iz nekog razloga uvek vraća u život…saznaćete i zašto sam ovo napisao, ako odgledate seriju) i novajlija u ekipi, ljupka i seksipilna Zed, koja često ima vizije koje može (bukvalno) da naslika velikom brzinom. A tu se povremeno pojavljuje i Meni (koji Konstantina više iritira nego što mu je od koristi).

U određenim situacijama, Džonu će asistirati još neki prijatelji iz prošlosti (ali koji su se udaljili od njega posle nesreće u Liverpulu, a neke je Džon i sâm namerno oterao od sebe).

 

 

A sad, da malo zađemo u konkretnije detalje o seriji…

Na glumu zaista nemam neke zamerke. Perjanica serije je Met Rajan (Džon Konstantin), koji je, po komentarima ljubitelje stripske verzije istoimenog junaka, rođen za ovu ulogu, i mislim da su tu zaista u pravu. Ova verzija Džona Konstantina je prepredena, bezobrazna, lukava, šarmantna bitanga velikog srca, kojoj je, u stvari, veoma stalo do ljudi, pogotovo do prijatelja (iako to pokazuje na čudne načine). Prilično je sirov, sarkastičan, ciničan i ogorčen, na momente i veoma surov, ali se pojave i trenuci kada se vidi koliko je ranjiv, i koliko težak i bolan teret nosi na svojim plećima, a i u duši.

Njegovi neprijatelji su iz raznolikog (mitološko-religijskog) folklora, od demona, duhova, nemrtvih, palih anđela, do vračeva i vudu sveštenika.

A protiv svih njih se Džeki bori prvenstveno svojim lukavstvom i magijom. Džeki poseduje ogromno znanje o natprirodnom, brzo skapira svoje protivnike i uspeva da ih nadmudri (mada, uz Džekijev karakter, bolji termini su „nadigra“ ili „doskoči“). Kada god pomislite na englesku reč (tj. pridev) cunning, u stvari mislite na Džona Konstantina.

A magije su posebna priča. Doduše, mnogi će se razočarati ako očekuju vizuelno-magijski spektakl poput filma „Doktor Strejndž“ (Doctor Strange), pošto Džeki više voli da se oslanja na svoje okultno znanje, korišćenje (prilično zanimljivih) ritualnih artefakata, kao i prevarama i „mađioničarskim“ trikovima. Mislim da će fanovi ovo znati da cene.

Moj prijateljski savet je da malo izguglate o Džonu Konstantinu da biste bolji razumeli kompleksnost ovog junaka. Mislim da ćete onda i bolje razumeti zašto je serija odradila solidan posao sa predstavljanjem magije ovde.

A ja bih želeo da vam objasnim lik Džona Konstantina u par reči.

 

 

Da, teška je pijandura i puši kao Turčin, hoće tu i tamo da se pobije, i često se ponaša kao neprilagođena osoba i idiot. Ali, on je ujedino i genije. Majstor je za magiju i okultno. Magiju, doduše, retko koristi (više preferira trikove), jer svoje protivnike pobeđuje lukavstvom i manipulacijama. Mislim, koliko znate (fiktivnih) likova koji su izmanipulisali i izmajmunisali gospodare Pakla (sa veeelikim G i velikim P)?! I zašto bi takav čovek pošto-poto koristio magiju. I najveći čarobnjaci priznaju da ne bi želeli Džekija za protivnika. A pride je to čovek koji ima naklonost i nekih anđela!

Pa, kad je sve tako sjajno, gde je to onda ova serija „pala“? Da, „pala“, jer je otkazana posle jedne sezone. Uh, teško je reći. Možda je serija imala malo sporiji ritam, i nije da su se pojavljivali neki poznatiji good or bad guys (sem Papa Midnajta).

Ali, mislim da je ovoj seriji trebalo pružiti više prilike i dati joj više vremena. Kada imate kompleksnog (i komplikovanog anti)heroja kao što je Džon Konstantin, jednostavno morate dati vremena liku da se „razvija“ u seriji. Nekako verujem da bi ova serija pokazala svoj pun potencijal u 2. ili 3. sezoni i da bi vredelo sačekati.

Met Rajan je pokazao svoj talenat. Njegov Džon Konstantin je gostovao u seriji „Strela“, a kasnije i u „Legendama sutrašnjice“, kao i u odličnim animiranim filmovima.

A to nešto govori, zar ne?

A zamislite i da se još sreo i sa ovim Luciferom? Vau, to bi bio spektakl!

 

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovoj seriji? 🙂

 

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 1 (13 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 45 minuta

 

Tags:

Ekvilibrijum / Equilibrium

 

Ekvilibrijum

                         Ekvilibrijum

 

Moram da vam nešto priznam od samog starta. Meni je film „Ekvilibrijum“ (Equilibrium) jedan od top 10 filmova ikada… mada je i u top pet … ma, biće i da je u top tri. 😊

U svakom slučaju, to je film koji obavezno pogledam barem jednom godišnje, i uvek otkrijem nešto novo i zanimljivo.

Ali, pošto vam je sigurno postalo očigledno da će ovde biti dosta hvalospeva, da vam samo u par reči otkrijem radnju filma, važi? 😊

Ahem… (pokušaj imitiranja glasovnih mogućnosti Lijama Nilsona):

TREĆI SVETSKI RAT se dogodio. Postalo je očigledno da čovečanstvo neće moći da preživi i ČETVRTI.

Mora se pronaći rešenje.

I pronađeno je.

Moraju se „ubiti“ emocije, jer su one izvor zla. One rađaju bes, strast, ljubomoru, mržnju… sve one emocije koje mogu dovesti do sukoba… i rata.

A rešenje je … bromazepam!

Šala mala… u pitanju je „prozijum“.

Strašno, zar ne? 😀

„Prozijum“ je lek koji stanovnici moraju sami sebi da ubrizgavaju svakoga dana, u tačno određeno vreme, i koji potpuno umrtvljuje njihove emocije.

Jedna od stvari koja može da probudi emocije su i umetnička dela. I zbog toga ona moraju biti pronađena i uništena (tj. spaljena). Nebitno da li je to slika „Mona Lize“, gramofon i ploča sa Mocartovim opusom, Čarls Dikens, Haruki Murakami, „Svet Kompjutera“ ili filmovi Rajana Rejnoldsa (Oprosti, o Kanado! – prim.podsvesti)… sve se uništava.

Na čelu (takve) države je Otac, legendarna ličnost, koja se vrti na svakom kanalu i radio stanici i drži propovedi i govore koji odjekuju po celom gradu kako je svet spašen i kako je narodu dobro (Uh, zašto mi sve ovo zvuči nekako poznato? – prim.podsvesti).

Drugim rečima, stvorena je (dis)topija.

Ali, neki se baš i ne slažu sa ovom politikom „bez emocija“.

Oni su Otpor. Pokušavaju da se bore protiv režima partizanski, u manjim grupama, trudeći se da sačuvaju/sakriju umetnička dela od uništenja. Ali, najveći problem za Otpor nije vojska ili policija.

Ne, pravi problem su Klerici, pripadnici Reda Tetragramatona. Pojedinci specijalno obučeni za borbu sa teroristima, čije su veštine, okretnost i hladnokrvnost na granici sa natprirodnim. Jedan Klerik može bez problema da se bori sa desetinama terorista, bilo u zatvorenom ili otvorenom prostoru. Oni su strah i trepet.

Jedan od tih Klerika je i naš junoša. Džon Preston (ali, pošto smo ortaci sa njima, zvaćego ga Džej Pi).

 

Ekvilibrijum Equilibrium

Pogledajte to umiljato lice…ma svaka majka bi ga poželela za zeta

 

Za Džej Pija sve ide po PS-u, do trenutka kada mora da eliminiše svog partnera zbog krivičnog dela „osećanja“, zarobi jednu pripadnicu Otpora… i nepažnjom propusti da uzme svoju dozu „prozijuma“…

Odakle početi sa utiscima o „Ekvilibrijumu“?

Krenimo od glume. Glavna rola je poverena jednom od mojih omiljenih glumaca, Kristijanu Bejlu, srpskom zetu. Njegova tranzicija od bezosećajne mašine za ubijanje, do osobe koja spoznaje emocije i mora da pokuša da ih koliko-toliko drži pod kontrolom je sjajna. A ni ostali glumci ne zaostaju sa svojim ulogama (Šon „I u ovom filmu/seriji ću da nagrabusim“ Bin, Šon Pertvi, Angus Mekfejden, Taje Digs, Emili Votson i drugi).

Vizuelni detalji u filmu su posebno interesantni. Jednobojna, bezlična (dis)topija puna visokih jednobojnih, bezličnih zgrada. Ljudi koji se kreću poput robota, nemi i operisani od svake emotivne reakcije. A periferije grada, gde se najčešće krije Otpor, su sve same ruševine. Zaista unese blagu jezu.

Akcija je ono zbog čega sam zavoleo ovaj film još kao klinac. Kristijan Bejl kicks as*es as hell! Obračuni sa više protivnika, kako golorukim stilom tako i pištoljima, čuvena gun-kata (pištolj-kata? Puška-kata?) koja je postala klasik za sva vremena…vau!

A radnja? Ljudi moji, o tome može da se raspravlja danima. Da li je društvo bez emocija rešenje za sve ljudske probleme? Ili su emocije upravo no što nas čini ljudima (ljudskim bićima, ako više volite), i bez njih bismo bili samo roboti? Da li emocije zaista vode u haos? Ili su emocije ono što je omogućilo evoluciju i napredak čovečanstva? Da li su negativci „teroristi“ koji se bore za slobodu emocija i izbora, ili je to možda „uređeno“ društvo, na prvi pogled mirno i bez greške?

Ali, ako je takvo društvo idealno, da li to onda znači da su i (političke) vođe idealne? Ili…

Sve u svemu, „Ekvilibrijum“ je film kojim filmski kritičari i nisu bili nešto oduševljeni, ali publika zato (uglavnom) jeste, i koja staje u odbranu ovog filma (evo, ja u prvim redovima). Meni ovaj film nikada neće dosaditi, uvek ću mu se vraćati (barem jednom godišnje) i uvek ću otkrivati neki novi detalj nad kojim ću se zamilsliti…

… i naravno, uvek ću uživati u scenama kada Džej Pi razbija zadnjice svima živima. A jedna od scena koja možda i najbolje opisuju ljudski rod?

Poslednji kadar. 😊

 

A vi, dragi čitaoci, kakvi su vaši utisci o ovom filmu? 😊

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Film

Vreme trajanja filma: 107 minuta

 

Tags:

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

 

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

             Love, Death + Robots

 

Nekada vam ne treba serija, koja se sastoji od 45-minutnih epizoda, gde je svaka povezana sa prethodnom, gde često treba da se setite šta se desilo u određenoj sceni određene epizode (pre par sezona), da biste bolje povezali sa onim što sada pratite.

Ne, nekada je dovoljna serija koja se sastoji od 18 epizoda, od kojih svaka traje ispod 20 minuta i gde epizode uopšte nemaju veze jedna sa drugom. Štaviše, nekada je dovoljna serija gde je svaku epizodu kreirala, režirala i glumila različita postava.

Da, dobro ste pročitali. 🙂

„Love, Death and Robots“ (u daljem tekstu: LDR) je antologijska animirana serija za odrasle. Nemojte ovo „animirana“ da vas zbuni, ovo je zaista serija za odrasle. Teme/epizode su poprilično adult, dosta inspirisane „Heavy Metal“ serijalom, i različitih su žanrova (od naučne fantastike, preko fantazije, do horora i komedije).

 

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

 

Pređimo epizode na brzaka, u po reč-dve, čisto da steknete bolji utisak:

  • Sonnie’s Edge – u distopijskom Londonu, mlada Soni učestvuje u borbama gde se „pilotira“ genetski modifikovanim (vanzemaljskim) zverima. Ali, koji je njen motiv da stalno učestvuje u takvim borbama i šta joj se to dogodilo u prošlosti?
  • Three Robots – Čovečanstvo je odavno nestalo sa lice Zemlje, a tri blesava robota lutaju kroz postapokaliptične ruševine grada izigravajući turiste, usput pokušavajući da saznaju nešto više o ljudima. Ali, zašto su mačke i dalje tu?
  • The Witness – Devojka je svedok ubistva u hotelskoj sobi preko puta nje, i sada beži od ubice. Kakav će ishod biti jurnjave ulicama Hong Konga?
  • Suits – Farmeri u jednoj maloj zajednici brane svoje farme od povremenih invazija insekata-vanzemaljaca. A kako se brane? Farmerski mecha style! 😀 Ali, koliko dugo mogu tako da žive?
  • Sucker of Souls – Arheolozi i plaćenici istražuju tunel u potrazi za legendom o Drakuli. A šta ako pronađu nešto gore?
  • When the yogurt took over –..da, dobro ste pročitali. Šta se dešava kada jogurt mutacijom postane svesno biće?
  • Beyond the Aquilla Rift – Svemirski brod ne završi na željenom odredištu. Jedan od članova posade na nepoznatoj lokaciji sreće svoju staru ljubav. Otkud ona tu?
  • Good Hunting – Radnja smeštena u Kinu početkom 20. veka. Otac i sin love demonsku devetorepu lisicu, koju i uspevaju da ubiju. Ali, šta će se dalje dešavati u Kini koja se polako modernizuje?
  • The Dump – Posle ove epizode biće vam jasno zašto nikada nisam hteo da budem gradski inspektor. ^^
  • Shape-Shifters – Šta ako vukodlaci zaista postoje, i još sa vama služe vojsku? Ima li ovde mesta diskriminaciji?
  • „Helping Hand“ – Šta se dešava kada žena iz radničke klase mora da popravi satelit? Lak posao ili ne?
  • Fish Night – A posle ove epizode će vam biti jasno zašto nikada nisam želeo da budem terenski komercijalista ^^
  • Lucky 13 – Da li letelica za transport marinaca može da ima dušu? Da li je broj 13 utisnut na letelicu znak nesreće? Ili možda sreće?
  • Zima – Kontroverzni umetnik otkriva plan za svoje konačno umetničko delo gde će pred svetom pronaći svoj smisao i sreću – „povratak kući“.
  • Blindspot – Četvoro blesavih kiborga pokušavaju da opljačkaju teško naoružani konvoj. Da li će preživeti?
  • Ice Age – Jedina epizoda sa pravim (živim?) glumcima. A poenta je u njihovom zamrzivaču…da li biste i vi voleli da imate takav?
  • Alternate histories – Zaronite u simulaciju edukativnog programa, koji pokazuje alternativne mogućnosti koje bi oblikovale našu istoriju, ali i budućnost. Na primer, šta da je Hitlera kao mladića pogodio meteor?
  • The Secret War – U vreme opsade Staljingrada, jedan odred Crvene Armije mora da se bori sa demonima…vau!? 🙂

 

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

 

Epizode zvuče zanimljivo, zar ne? I jesu, vreme će vam zaista brzo proleteti uz njih.

Svaka epizoda je vizuelno-atmosferski spektakl, praćen solidnom muzikom i zanimljivom glumačkom postavom (među kojom je i naš glumac, Stefan Kapičić).

Ono na šta treba obratiti pažnju, jeste da serija (ali zaista) nije za svakog. Epizode su često mračne, nasilne, uvrnute, ima scena seksa…

Ali, „Love, Death & Robots“ je serija koja vas definitivno neće ostaviti ravnodušnim. Pogotovo jer se skoro sve epizode iznenada završavaju, ostavljajući vas sa pitanjem „a šta je bilo posle“?

Netflix je sa ovom serijom, bar po meni, odradio dobar posao.

Verovatno je zato i „naručena“ druga sezona! 🙂

 

A da li se vama dopala ova serija? 🙂

 

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 1 (18 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: Ispod 20 minuta

 

Tags:

Patrola prokletih / Doom Patrol

 

Patrola Prokletih Doom Patrol

Patrola Prokletih

 

Kada je u pitanju igrani svet DC univerzuma, stiče se utisak da stvari (možda i polako) kreću nabolje, pogotovo kada izađete iz standardnih superherojskih okvira. A kada to uradite, onda se desi da napravite nešto što neće biti interesantno samo ljubiteljima superheroja, već i generalno filmofilima.

Tako je ispalo i sa „Patrolom prokletih“ (Doom Patrol).

Postoji mnogo razloga zbog čega je, po meni, ova serija odlična:

  • Glumačka postava: baš sam se obradovao kada sam video Brendona Frejzera! Nekadašnji „zlatni dečko Holivuda“, koji nas je zabavljao svojim hitovima, poput „Đorđe iz džungle“, „Začaran“ (svi se dobro sećamo „đavoljeg“ izdanja Elizabet Harli :D) ili trilogije „Mumija“, poslednju deceniju nije baš bio viđan u holivudskim hitovima (iz mnogobrojnih razloga se morao povući iz Holivuda). Ovde se našao u pravoj ulozi! Zatim Alan Tidik (kultna serija koja-je-nepravedno-otkazana-i-koju-fanovi-ne-mogu-da-prežale „Firefly“ i „3:10 to Yuma“), za koga ne treba spominjati njegovo genijalno pozajmljivanje glasova otkačenim animiranim i CGI junacima, poput HeiHei (mom oduševljenju nije bilo kraja! :D), Lenny, Duke of Weaselton, Iago i K-2SO. A sada u odličnoj ulozi bizarnog negativca. Zatim je tu i Met Bumer (da li je dovoljno reći „White Collar“?), kao i Dajen Gerero u izazovnoj ulozi tinejdžerke sa poremećajem višestruke ličnosti (devojka je, inace, ’86 godište!). I da ne zaboravilmo legendarnog Timoti Daltona (za koga mislim da zaista nema potrebe nabrajati njegovu sjajnu filmografiju). Dobra postava – potvrđeno!

 

Patrola Prokletih Doom Patrol

 

  • Junaci – naši superheroji nisu nikakvi idealni uzori za kojima se ciči, vrišti i pada u nesvest (poput Betmena, Supermena ili Čudesne Žene). Ne, ovde imamo Robot-čoveka (nekada popularni vozač auto-trka, kome je u nesreći spašen samo mozak, sada smešten u metalnoj šklopociji koja deluje kao Limenko koji bio u emisiji „Pimp my ride“). Onda je tu nekadašnji pilot, koga je u avionskoj nesreći zveknula negativna energija, pa je zbog visokog stepena opekotina i radijacije sada sav u zavojima poput mumije (a u njemu sada „živi“ i nekakav energetski entitet sa kojim ima problema u komunikaciji). Onda je na redu Luda Džejn sa poremećajem ličnosti … samo što su kod nje 64 ličnosti, i sve su poremećene…i pride svaka ima svoju supermoć… i pojavljuju se kako je kojoj volja. Prelepa Rita Far/Elastična Žena, nekadašnja holivudska zvezda, koja je prilikom snimanja filma doživela nesreću i dobila moć da mutira i menja delove svog tela (i to u ne baš privlačnom izdanju…videćete već). A tu je i legendarni Kiborg/Cyborg iz svojim mlađih dana (i godinama daleko od svog punog potencijala). I ne zaboravimo glavnog negativca, koji ima moć da utiče na realnost… i još pride veruje da je narator serije! (Deadpul bi svašta imao da kaže na ovo :D). I ne zaboravimo Šefa, mentor i „otac“ našoj bandi superheroja, pun tajni iz prošlosti i greha iz mladosti. A sporedni likovi su priča sebe (ulica koja je živi entitet, pacov Admiral Viskers sa Betmen kompleksom i bubašvaba Ezekiel koja propoveda apokalipsu su šou za sebe).

 

Patrola Prokletih Doom Patrol

 

  • Radnja – kao i njeni junaci, uvrnuta i bizarna. Gomila neprilagođenih superheroja treba da se bori protiv bizarnog negativca koji se konstantno igra sa njihovim umovima (a pri tom oni i nemaju pojma kako se ponašaju superheroji).Kao što možete da vidite, mnogo toga interesantnog se ovde krije. Ima solidne akcije, dobru audio-video podlogu, uvrnut i mračan (i pomalo nastran) humor. Ne baš serija za decu…definitivno za starije uzraste.

A sada i ključni razlog zašto je ova serija sjajna za odrasle:

  • Sami superheroji i njihova međusobna interakcija – naši junaci nisu dobili svoje moći na rođenju ili u nekakvim polustrašnim nesrećama. Ovo su superheroji koji su preživeli traumatična iskustva, koja su ih unakazila i nanela im fizičke i psihičke (a i duhovne i emotivne) ožiljke za ceo život. Traume koje su dovele do toga da su, posle svojih nesreća, samo životarili, da ne kažem egzistirali pod „staklenim zvonom“, sakriveni od ostatka sveta. Čak i kada su se okupili i „pokušali“ da urade neke superherojske stvari, situacija nije bila ništa bolja (videćete već u prvim epizodama). Koliko god pokušavali da budu „porodica“, oni su sebični, frustrirani, nepoverljivi jedno prema drugom, često bez osećaja u komunikaciji (neslane šale kojih nisu ni svesni kako vređaju, uvreda koje „istresaju“ jedni na druge u afektu i slično…, u prevodu, empatija = 0). Drugim rečima, ponašaju se neverovatno ljudski. Prosto uhvatite sebe kako se nervirate sa njima, ljutite na njihove reakcije… A povrh svega, glavni neprijatelj im je bizarni ludak koji se poigrava sa njihovim najvećim strahovima, a i sâm krije svoje frustracije i strahove.

Ali, takođe i vidite kako naši junaci pokušavaju da se izbore…ne, bolje je reći, suoče, prihvate i prigrle svoje strahove, mane i nesavršenosti kao deo njihove ličnosti…i onda postaju, pa, malo bolja verzija sebe.

Sve epizode su uvrnute, bizarne i blesave, ali poslednje su…vau!

Kao što rekoh, nebitno je da li ste ljubitelji superherojskih serija i filmova ili ne. Ovo je serija za sve, jer prvenstveno govori o tome kako poraze, slabosti i porive treba prihvatiti kao deo sebe, ali ne i pokoriti im se, već uprkos njima, ići i napred i boriti se za (bar malo) bolji život.

 

I za kraj, dobre ocene na IMDB-u i Rotten Tomatoes dosta govore o kvalitetu serije.

 

Format: Serija

Broj sezona: 1 (15 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 50 minuta

 

Tags:

ŠAMPION – Mari Lu (Trilogija LEGENDA – Knjiga 3)

 

Champion - Marie Lu ŠAMPION

                               Šampion – Mari Lu

 

(NAPOMENA: Ovo je recenzija treće knjige u trilogiji, i samim tim, sadrži dosta spoilera, tj. otkrivanja bitnih događaja, detalja i likova. Savetujem vam da prvo pročitate recenzije prve i druge knjige. Upozoreni ste 🙂 )

 

Druga knjiga nam je otkrila dosta toga o Republici, Kolonijama, Patriotama, kao i bolno-strastvenom odnosu Dana i Džun. Videli smo kako je Dan stao na stranu Republike i podržao novog Elektora u borbi protiv Kolonija i Patriota, saznao da je teško bolestan i da verovatno neće dugo još poživeti. Stoga je rešio da se distancira od Džun, tako što ju je ubedio da prihvati ponudu Elektora Andena i postane Princeps-Elekt, kao i da njihova veza ne bi imala budućnost, zbog svega što se izdešavalo.

Od tada je prošlo nekoliko meseci. Dan, narodni heroj, sada živi kao slobodan građanin u San Francisku sa svojim bratom Idenom, pokušavajući da se privikne na mirniji život, provodeći dane uz cigarete, lutanja gradom i sve jače glavobolje kako bolest napreduje.

I onda jedan poziv menja sve. Dan dobija poziv da prisustvuje “izuzetno važnom banketu”, gde će biti prisutni svi uticajni ljudi Republike, uključujući i Elektora Andena. Naravno, ovo ne bi bio prvi poziv na banket koji bi Dan samo “iskulirao”, da nije bilo nešto neobično u tom pozivu.

Taj poziv je stigao od Džun lično. Prvi put ga je nazvala posle toliko meseci.

Dan odlučuje da ode na taj banket, koliko zbog Džun, toliko i jer ga je mučio neki osećaj da se tu još nešto dešava (a da nije vezano za divljanje hormona i napaljenost). I od tog banketa započinje emotivno-akcioni rolerkoster na trista strana knjige, koji uključuje:

  1. Zvanična objava rata Republici od strane Kolonija?
  2. Republika mora da nađe način da dobije podršku stranih sila da ne bi izgubila rat, ali po koju cenu?
  3. Iden je možda ključ za kugu?
  4. Džun saznaje da Dan umire?
  5. Danova napaljenost i zaljubljenost?
  6. Džunina napaljenost i zaljubljenost?
  7. Scene seksa?
  8. Tes otkriva Danu svoje prave emocije?
  9. Scene rata i sabotaža?
  10. Scene eksplozija?
  11. Scene revolucije?
  12. Scene izdaje?
  13. Scene raznih scena?

…i još puno toga strašnog i uzbudljivog (Brate, ti kao da najavljuješ sledeću epizodu neke serije, o’ladi malo – prim.podsvesti).

Khm…elem…

Šalu na stranu, ovom knjigom je Mari Lu lepo zaokružila trilogiju. Kao i prethodne dve knjige, nabijena je akcijom i emocijama. Vidimo kako su naši junaci dosta sazreli i promenili su u period dok su bili razdvojeni. Onog naivnog, detinjastog sa početka prve knjige, više nema. Ratovi, revolucije, izdaje i smrti njihovih bližnjih su ih promenili i naterali da za neke stvari očvrsnu. A opet, za neke (emotivne) stvari, naterali su ih da zbace maske i pokažu svoja prava lica. Mari Lu je ovim knjigom zaista pokazala komplikovanost ljubavi dvoje mladh ljudi, koji, iako oboje znaju da se vole, postoje i neki mračni detalji iz prošlosti koji će uvek visiti nad njihovom srećom.

Ni akcija nije izgubila svoj ritam. Mada su Dan i Džun proveli dosta meseci u (relativnom) miru i neaktivnosti, pokazali su u trenucima najveće krize da se neke stvari nisu promenile. Džun je i dalje u duši ostala vojnik Republike, Uzdanica, proračunati borac koji u trenutku analizira situaciju na bojnom polju. A Dan je, i pored bolesti, pokazao da je i dalje heroj naroda Republike, Legenda, ekspert za smicalice, lukavstva i sabotaže iza neprijateljskih redova.

A ša se desilo sa našim junacima nakon svih peripetija, eeeee…

Jedan detalj koji će se, verujem, dopasti čitaocima, jeste što ćemo najzad saznati kako se živi i na drugim kontinentima. Konfederativne Nacije Afrike, Antarktika, Evropska Unija… do sada su nam to bili samo pojmovi o kojima nismo puno znali u ovoj trilogiji, osim da nisu toliko siromašne kao što ih je Republika predstavljala svojim građanima (čak naprotiv), kao i da na Severnu Ameriku ne gledaju baš blagonaklono. Sada ćemo imati priliku da nakratko posetimo i Antarktiku, koja na prvi pogled deluje kao savršeno uređeno društvo (ali, da li to samo deluje tako spolja, ostaviću vama da odlučite).

I, da sumiramo. Sve u svemu, debitantska trilogija Mari Lu je ispala jako dobro i kvalitetno napisana. Možda se ovim završila priča o Danu i Džun (a možda i nije, nikad se ne zna), ali otkriće da postoji svet van Republike i Kolonija definitnvno otvara prostor u budućnosti za avanture nekih novih junaka na nekim novim kontinentima.

Što se mene tiče, trilogijom “Legenda” i “BATMAN: Noćobdija”, Mari Lu je pobrala moje simpatije. 🙂

 

I naravno, pitanje za kraj: Kako se vama čini svet opisan u ovoj trilogiji i da li je ovo (možda) izvesna budućnost?

 

Tags:

UZDANICA – Mari Lu (Trilogija LEGENDA – Knjiga 2)

 

UZDANICA Prodigy

              Uzdanica – Mari Lu

 

(NAPOMENA: Ovo je recenzija druge knjige u trilogiji, i samim tim, sadrži dosta spoilera, tj. otkrivanja bitnih događaja, detalja i likova. Savetujem vam da prvo pročitate recenziju prve knjige. Upozoreni ste 🙂 )

 

Druga knjiga se nadovezuje neposredno na kraj prve. Dan i Džun uspevaju da pobegnu goničima Republike. Ali, cena koju su platili, bila je prevelika. Dan je izgubio svog starijeg brata (koji se svojevoljno žrtvovao da spasi njega i Džun), a i dalje nema informacije o svom mlađem bratu Idenu. Džun, koja je saznala pravu istinu o smrti svog brata, okrenula je leđa Republici i postala izdajnik.

Međutim, Legenda i Uzdanica ubrzo dolaze u kontakt sa Patriotama, koje su spremne da im pruže pomoć, ali u zamenu za njihovu saradnju u borbi protiv Republike.

I tu na scenu stupa misteriozni Rejzor, uticajni vojni oficir Republike, koji je, u stvari, vođa Patriota. Naši junaci otkrivaju da su Patriote finansirane od strane Kolonija i imaju zajednički cilj, a to je da sruše Republiku.

Saznanje da je Elektor Prajm mrtav, i da ga je nasledio njegov sin, harizmatični i nežni Anden (koji je definitivno pobudio pažnju i kod Džun i kod Dana), još više uzburkava situaciju i u ovako nestabilnoj Republici. Za namučeni narod Republike, Dan je i nacionalni heroj i mučenik (ljudi i dalje žive u laži da je Republika pogubila Dana). A i sve su učestalije pobune protiv novog Elektora i Senata (koji su, opet, u međusobnom sukobu).

I tada Rejzor i Patriote nude Danu i Džun veoma opasne zadatke, u cilju spasenja naroda Republike.

Da se Džun vrati u Republiku, približi novom Elektoru i dokaže da je i dalje odana Republici, kao i da je njena izdaja, u stvari, bila u interesu Republike, i time načini Andena ranjivim. A da se Dan za to vreme priključi Patriotama u sabotažama i usput prikazuje i narodu i vojsci Republike, da je i dalje živ i zdrav. A sve u svrhu konačnog cilja, a to je da Dan, na dan planiranog atentata, ubije novog Elektora.

Moram priznati da je Mari Lu nastavila da održava dobar tempo u nastavku avantura naših junaka. Štaviše, čini mi se da sam ovu knjigu pročitao još brže od prethodne. 🙂 I, što je najbitnije, nastavak odgovara na mnoga pitanja iz prve knjige.

Najzad saznajemo šta je dovelo do toga da Republika postane tako militantno nastrojena, kao i pravu istinu o stanju u Republici i njenom odnosu sa ostatkom sveta, koja baš i nije onako bajna kako je Republika servira svom narodu (Opet bih nešto rekao…ali možda bolje ne – prim.podsvesti).

Konačno otkrivamo više o Kolonijama, njihovom načinu života, njihovom uređenju, kao i viđenju Republike kao neprijatelja.

I da ne zaboravimo, sada možemo da vidimo kako to funkcionišu Patriote u praksi. U prvom delu smo tek mogli da vidimo delić onoga što mogu da urade, a sada ćemo saznati dosta toga interesantnog i (pomalo) neočekivanog o njima.

Naravno, šlag na torti je odnos naša dva junaka. Dovoljno je reći da se među njima oseća velika tenzija i, khm, naboj. Svesni su emocija koje gaje jedno prema drugom i koje ih zbližavaju. Ali, tu si neke nepobitne činjenice koje ih razdvajaju. A samo ću “nabaciti” da njihov odnos dodatno komplikuju i Tes i mladi Elektor Anden. Ovde se pisac još više pozabavio njihovim unutrašnjim (emotivnim) borbama i dilemama, kao i preispitivanju svega što im se izdešavalo. A još kada jedan bitan događaj baš krene naopako…

Utisci o “Uzdanici” su pozitivni. Ritam radnje nije opao (čak je i dinamičniji nego pre). Ima dosta akcije, kao i (emotivne) drame, prožete detaljima o svetu u kome se ova trilogija dešava.

Ono što mi se posebno dopada kod Mari Lu, jeste što ona uopšte ne štedi na opisima, u cilju približavanja likova i sveta čitaocu. Več sada možete jasno da zamislite Dana i Džun, Republiku, Kolonije…

Stil i način pisanja je nepromenjen (dešavanja se prebacuju konstantno sa Dana na Džun i obrnuto)… i ne treba ga menjati. 🙂

 

Sve u svemu, u trenutku dok budete čitali ovu recenziju, ja ću već uveliko zagnjuriti u poslednji deo ove trilogije. Baš da vidim da li ću je završiti do kraja ove godine, pa da sumiramo utiske. 🙂

 

NASTAVAK SLEDI…

 

Tags:

LEGENDA – Mari Lu (Trilogija LEGENDA – Knjiga 1)

 

LEGENDA Legend
Legenda – Mari Lu

 

                Dok sam vraćao „Tišinu“ na policu, pogled mi je slučajno pao na „BATMAN:Noćobdija“ Mari Lu.

                Mari Lu… zašto mi je ona bila poznata i pre? Odgovor se pojavio posle kraćeg rovarenja po mojoj biblioteci.

                Trilogija „Legenda“. Stoji uredno poređena i spremna da bude pročitana.

                Hm… da radim recenziju trilogije pisca čiju sam knjigu o jednom od mojih omiljenih superheroja skoro pročitao, i pri tome sam imao dosta pozitivan utisak o samom delu?

                Izazov prihvaćen! 🙂

                „Legenda“ je, inače, prvi roman u trilogiji i ujedino debitanstki naslov spisateljice Mari Lu. Pojava i utisci o ovoj knjizi (a zatim i naredne dve u trilogiji) su bili veoma pozitivni. Publika i književni kritičari su generalno pokazali naklonost prema delu nove spisateljice. A kruže priče i da je film u pripremi. 🙂

                Kategorija „young adult“ romana je za mene davno izgubila smisao (Ovo uglavnom izjavljuju matore osobe – prim. podsvesti), a istražujući po internetu razna tumačenja, zaključak je da je to za uzrast od 15 do 30 godina, a koje sasvim komotno mogu da čitaju i starije generacije (Samo ti nastavi da se tešiš i ukopavaš, matori, odlično ti ide – prim. podsvesti).

                Khm… elem…

                “Ona je vunderkind.

                Rođena u elitnoj porodici, u najbogatijem sektoru. Odgajana je i obučavana za najviši čin vojske Republike.

                On je Legenda.

                Rođen u sirotinjskom sektoru. Postao je najvispreniji i najtraženiji kriminalac koji se ikada pojavio u Republici.

                Vojska šalje svoju Uzdanicu u misiju koja će je, ukoliko je uspešno izvrši, vinuti uzvezde.

                Sve što treba da uradi jeste da uhvati Legendu.

                I privede ga pravdi.”

                Epska najava epskog okršaja… da vidimo vredi li pompe…

                Radnja je smeštena u distopijsku budućnost, možda nekih 100-200 godina unapred (bar je takav moj utisak). Na prostorijama nekadašnjeg SAD-a, sada postoje Republika (gde se odvija radnja romana), koja se predstavlja kao uređena i superiorna nacija, i Kolonije, kao inferiorna zemlja puna izdajica (bar prema propagandi Republike). Republikom već decenijama upravlja diktator Elektor Prajm, koji je uvek uspevao da manipuliše izborima, što mu je omogućavalo da dugo ostane na vlasti (Moja sarkastična podsvest se spremala da izjavi nešto neprimereno na temu politike, ali je odmah ućutkana – prim. autora bloga). Svaki građanin Republike sa 10 godina mora da polaže Ispit (skup psiholoških, intelektualnih i fizičkih testova), na osnovu čijeg bodovanja se određuje budućnost te osobe. Da li je čekaju vrhunski univerziteti i karijera puna novca, koledž i neka administracija kao srednju klasu, ili, ako je baš loše uradila testove (znano u srpskom školstvu i kao „mršava dvojka“) rmbačenje u fabrikama dok ne rikne, pokazaće rezultati. A, ako nekim slučajem (ne daj Bože), padnete Ispit, šalju vas u radne logore za ispitivanje nesavršenosti (mislim da nam je svima jasno šta se tamo u stvari radi sa ljudima).

                A vi kukate kako je prijemni strašan…

                A tu je, zatim, i podela na bogate i siromašne kvartove. Dok je u siromašnim delovima grada kuga normalna pojava (mada vojska tvrdi da je drži pod kontrolom) i lek za nju košta pravo malo bogatstvo, a ulica je mesto gde je umeće preživeti, bogataški kvartovi su mirni, zaštićeni, i još svake godine se dobija vakcina za prevenciju kuge.

 

LEGENDA

 

 

             Vunderkind iz najave je Džun Iparis. Lepa, okretna, talenotvana, analitična i veoma inteligentna, sebi je izgradila ime već na studijama. Sva po PS-u. Lojalna Republici. Čeka je svetla budućnost i uspešna karijera po završetku studija. Roditelji su joj poginuli u saobraćajnoj nezgodi. Od familije joj je ostao samo stariji brat Metijas (mladi i uspešni vojni komandant), koga puno voli i kojem se veoma divi.

              Sve u svemu, devojčurak o kojem svi momci maštaju.

              Sa druge strane, iz sirotinjskog kvarta, je Danijel „Dan“ Altan Ving. Najtraženiji kriminalac i velika glavobolja Republike. Niko ne zna kako on izgleda (veliki talenat za prerušavanje). Sve pljačke i sabotaže obavlja (navodno) sâm, i ne smatra sebe pripadnikom Patriota (naziv za pobunjeničke jedinice). On vam dođe kao nekakav distopijski Robin Hud. Nikada ne ubija protivnike. Mada deluje spontano i da rešava probleme u hodu, ima neverovatno oštro oko za detalje. Neverovatno je okretan, oprezan, lukav i ekstremno inteligentan, da je prosto misterija kako je on uspeo da padne Ispit.

              Jedini Danov saveznik i verni pratilac je Tes, devojčica sa ulice, koja mu je i velika podrška u njegovim operacijama. Ima majku, kao i mlađeg i starijeg brata. Za porodicu je navodno mrtav (mada istinu zna samo stariji brat, zbog bezbednosnih razloga, a i preko njega Dan šalje finansijsku pomoć svojoj porodici da preživi).

               I jedna kobna noć sve okreće naglavačke. Džun saznaje da je njen brat ubijen dok je obezbeđivao bolnicu koja je držala vakcine protiv kuge. A u tu bolnicu je očajnički provalio Dan da ukrade ampule sa lekom protiv kuge (koje ipak nisu bile u bolnici u tom trenutku) i pritom je imao sudbonosni okršaj sa Metijasom.

              Tog trenutka, Dan postaje apsolutni prioritet za Republiku…i Džun, koju automatski priključuju vojsci, i koja, na svoju inicijativu, odlučuje da se infiltrira u sirotinjska naselja i približi ubici svoga brata.

              A susret između njih dvoje, a potom i ono što je usledilo…e to je posebna priča, koja uključuje i kopanje po bolnoj prošlosti i Dana i Džun, ali i sâme Republike.

              Ono na šta bi mogli da obratite pažnju (jer je i mene umalo prevarilo) jeste, iako se dosta toga izdešava na početku knjige, nekako prvih 80-ak strana odaju utisak nekakvog sporog tempa, i nekako deluju možda pomalo kliše i (tinejdžerski) neinspirativno. Međutim, uvodni deo je samo podloga za sve ono što se dešava onog trenutka kada se Vunderkind i Legenda sretnu prvi put. Tada se priča zahuktava i postaje dinamičnija i još bolje upoznajemo naše glavne junake.

              Ono što mi se dopalo jeste što su glavni junaci već sada lepo razrađeni i zaista možemo da razumemo motive za njihove odluke. Doduše, o prošlosti SAD-a za sada nemamo puno informacija (sem jednog detalja vezanog za Danovog oca i medaljona koji Dan uvek drži uz sebe), ali imamo jasnu (i uznemirujuću) sliku o distopijskoj Republici.

               Roman je lepo i jasno napisan. Vidi se da je pisac mlad, jer (za sada) početak trilogije ne odaje utisak preterane kompleksnosti, ali to uopšte nevidim manu za ovaj roman. Već sam spomenuo da su glavni likovi i njihov odnos već sada lepo razrađeni, kao i slika sâme Republike (ali stičem utisak da će naredni delovi još više da objasne neka bitna pitanja). Akcija je opisana dinamično i dosta (u granicama) realističnog.

               Sve u svemu, simpatičan i zabavan roman, o ne tako savršenoj i idealnoj Americi, i sa prilično zanimljivim likovima. Videćemo šta nas čeka u nastavku. 🙂

 

 

                Pitanje za čitaoce: Da li vam se čini da je uovom romanu možda opisana i budućnost SAD-a?

 

 

                NASTAVAK SLEDI…

Tags: