Altered Carbon (Season 1)

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Altered Carbon

 

Da li bi vam se zaista dopalo da budete besmrtni? Da živite nekoliko stotina godina, da vidite šta nosi budućnost? Da putujete na razna mesta (planete), radite razne stvari, upoznajete razne ljude? Zvuči zanmimljivo?

A šta ako bih vam rekao da je cena vaše besmrtnosti to što nećete moći da uvek imate isto telo? Da, dobro ste pročitali. Jedini način da živite dugovečno jeste da se vaša svest i sećanja u jednom trenutku prebace na jedno malo čudo od vanzemaljske tehnologije poput malog diska/usb-a (stack) koji se zatim ugrađuje (ubacuje?unosi?) negde malo ispod vratnih pršljenova? Međutim, ako vam neko uništi taj čip, a vidi nemate rezervu, završili ste za sva vremena?

Dobrodošli u svet serije „Altered Carbon“ (Digitalni ugljenik), gde vaše telo nije ono što je bitno za vaš opstanak (u stvari jeste, ali i ne toliko), koliko vaša podsvest i sećanje smešteni na disk (i ubuduće ću ga zvati disk ili stack, iako bi prevod mogao da bude i skladište, stog, kamara ili plast…ali mi je bezveze da to piše u recenziji, koliko god to da je to logičan prevod).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

 

„Altered Carbon“ je smešten u period leta Gospodnjeg 2384. godine. Kolonizacija i futurističke tehnologije su uzele maha. Čovek je tako došao i u posed vanzemaljske tehnologije (ali nigde vanzemaljaca na vidiku, maler…) koja čoveku omogućava da prebaci svoju podsvest i sećanja na disk (stack) i zatim se prebaci (download?) u drugo telo i faktički mu omogući da postane besmrtan.

Ali, zašto ovo nije tako kul kao što zvuči? Postoje mnoge mane: prosečan građanin ne može sebi da priušti da mu se telo klonira, pa je najčešće jedina opcija da mu daju neko telo iz nazovi „magacina/skladišta za tela“. I opet sve iz početka, odrastanje, pubertet, zrele godine… A može da se desi i da dobijete telo suprotnog pola, sa nekom bolešću…znači, nešto poput lutrije. I to je često razlog zašto su ljudi spremni da često promene telo još jedanput-dvaput i onda, da prostite, otegnu papke. Inače, termin koji se upotrebljava za telo je sleeve (bukvalan prevod bi bio rukav, naglavak ili futrola…što vam dosta govori koliko je telo u ovom svetu potrošna roba).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

 

A šta je prednost? Pa, ako možete da priuštite sebi, možete da dobijete drugo telo koje je genetski modifikovano/unapređeno, tako da možete da budete brži, jači, okretniji, inteligentniiji, pa čak i sa blago „natprirodnim unapređenjima“. Ili čak i da vam naprave klon, kao rezervno telo.

A šta rade buržuji u ovakvoj budućnosti? Kao i u vicu „Šta radi Zemunac na Dorćolu? – Šta ‘oće!“ (*sarkastično tapšanje podsvesti na smisao za humor). Žive vekovima, i za njih su obični ljudi nebitni, i oni sebe vide kao njihove bogove. Žive vekovima, pa ih zbog toga zovu i Metovima (Meths), što je, u stvari, skraćenica od Metuzalemi. Imaju u svojim privatnim rezervima gomile klonova, razne biznise, utiču na politiku planeta i sistema svojim uticajem i novcem…i tako. Ono, nije im loše.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Ima se, može se, tebra!

 

I tako, iznenada se jedan stack izvlači iz naftalina i ubacuje u jedno muško telo. To je naš junoša, Takeši Kovač (japansko-mađarsko poreklo, odatle egzotika) koji se budi u Bej Sitiju (Bay City).

Pre nego što nastavimo sa radnjom, mislim da bi trebalo da vam odmah kažem ko je Takeši Kovač.

Nije baš imao neko sjajno detinjstvo. On i njegova sestra (Rejlin) su bile žrtve nasilja svog oca, koji je u jednom trenutku ubio njihovu majku i sakrio telo. Međutim, jednom prilikom je otac pretio Rejlin, i Takeši nije mogao da višeto da trpi i ubio je nasilnika.

Umesto zatvora, Takeši je dobio priliku da spasi sebe i svoju sestru (koja bi bila smeštena na bezbedno, ali više nikada ne bi mogao da je vidi) ako se pridruži CTAC-u. CTAC bi bila neka vrsta elitnih supervojnika, čiji je cilj da eliminišu teroriste i sve što preti miru. Ali, ko preživi obuku, postaje mašina za ubijanje…bukvalno. To su ljudi koji su obučeni da savršeno barataju vatrenim oružjem i borilačkim veštinama, da se za neverovatno kratko vreme prilagode novom telu (prosečna osoba prilikom buđenja u novom telu uvek iskusi nuspojavu, koja je najsličnija kombinaciji morske bolesti, vrtoglavice, slabosti i čega sve ne). A kao da to nije dovoljno, još im čačkaju i po njihovoj psihi, tako da ne osećaju oklevanje kada treba nekog da ubiju.

Na jednoj od misija, igrom sudbine, Takeši naleće na svoju sestru Rejlin, koja radi za Jakuze. CTAC ne samo da nije zaštitio Rejlin, već ju je prodao Jakuzama. Istog trenutka, Takeši se okreće protiv CTAC-a, a Rejlin protiv Jakuza. I pošto, ovaj, reše da prekinu radni odnos sa svojim poslodavcima (tako što ih sve pobiju, kako drugačije), sada su u bekstvu. Ubrzo se priključuju „Izaslanicima“ (Envoys), pobunjeničkoj grupi (za jedne su borci za slobodu, za druge teroristi) koju vodi harizmatična Kelkrist Falkoner. E sad, „Izaslanici“ su specifična vrsta supervojnika. Kelkrist, kroz svoju filozofiju, istovremeno te vojnika obučava veštinama kada da maksimnalno iskoriste potencijal zbog duha i uma. Najbolje istrenirani „Izaslanici“ tako mogu da se skoro momentalno adaptiraju na novo telo (što im omogućava brzu reakciju), supersluh i dobro opažanje, neverovatno izraženu intuiciju (zbog čega su i vanserijski detektivi), manipulaciju „Konstruktom“ (virtuelna realnost), pa čak i da predviđaju kako će se neke situacije odvijati.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Porodično okupljanje

 

Međutim, u jednom nemilom događaju, svi „Izaslanici“ bivaju pobijeni, a njegova sestra i Kelkrist (koja je postala i njegova ljubav) ginu u eksploziji broda prilikom bekstva.

Jadan Takeši se posle svega toga okrenuo kriminalu i postao plaćenik, i tako živeo par godina, da bi ga na kraju uhapsio CTAC. Međutim, nije završio u ćorci, ali ni na tipičnoj doživotnoj robiji. Njegov disk (stack) je „osuđen“ da ode pod led na neodređen broj godina.

Kao što se dâ zaključiti, Takeši Kovač nije čovek sa kojim se treba kačiti, ali bi bilo super da vam je kum ili bar teča.

Ali, koja osoba ima moć da tako opasnog čoveka „vrati u život“? Ni manje ni više, nego Lorens Benkroft, jedan veoma moćan i uticajan Met(uzalem). On angažuje Takešija (i „ubacuje“ ga u telo bivšeg policajca) kao detektiva da reši jedan slučaj. Ubistvo Lorensa Benkrofta.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Hmmmm…neko mu je prosvirao glavu…biće da je mrtav…

 

Da, dobro ste pročitali. Naime, Lorens Benkroft se ne seća zadnja dva dana svog života pre nego što je ubijen. Naime, bogataši imaju privilegiju da se bekap njihove podsvesti i memorije radi češće. Međutim, Lorens je ubijen malo pre tog „procesa“, pa mu sada nedostaju dva dana života. Da li ga je ubio neko od prijatelja ili neprijatelja? Možda član porodice? Možda se i sâm ubio?

Ako Takeši reši slučaj, biće oslobođen svih optužbi, isplatiće mu se nagrada (u rangu sedmice na lotou), pa čak i telo po želji može da dobije. A ako ne reši…pa, natrag pod led. I nije da ima izbora, zar ne? U stvari, mogao bi da slomi sve kosti Benkroftu, ali ovaj će se vratiti u novom-starom telu, a Takeši opet ode pod led.

I tako naš Tak (ipak smo sada ortaci, nema potrebe za punim imenom) prihvata slučaj. I od starta problemi! Naravno, nije očekivao da će ići lako, ali ipak… tek što je sišao među narod, neko već hoće da ga ubije (Tak shvata da neko hoće da ubije telo u kojem je, pošto niko ne zna njegov pravi identitet), hoće da ga zavede Benkroftova žena („Pošto je i ona Met, pojam kuguarka dobija drugo značenje, hehe“-prim.podsvesti), oko njega se mota (veoma veoma) seksi visoko rangirani oficir policije (i još energična Meksikanka! Aj aj! 😀 ), smešta se u hotel čiji ekscentrični AI je veoma posesivan prema svojim klijentima (i zove se Po, a hotel kojim upravlja ima naziv „Gavran“… tako da mislim da već imate predstavu šta nas čeka), kao i neobičan saveznik (koji mu je prvobitno bio broj jedan osumnjičeni za ubistvo Benkrofta).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

JA: Oh draga poručnice, da, želim da me uhapsite i vežete i radite mi sve što…
KRISTIN ORTEGA: (premlaćuje negativca, lomi mu kosti, šutira ga i psuje na španskom)
JA: … … … … … … … ovaj, neka, nema veze, neka ostane ovo samo platonski…da….

 

Ko je ubio Benkrofta? Ko hoće da ubije Taka? Da li su u pitanju neke njegove tajne ili je možda telo koje „nosi“? Ko su bili misteriozni vanzemaljci (Elders)? Pitanja, pitanja…

Sa „Altered Carbon“ („Digitalni ugljenik“) sam se prvi put susreo pre par godina, kada sam pročitao istoimeni roman. Mada sam ga davno čitao, ostao mi je u sećanju kao prilično zanimljiv roman, smešten u neki neobičan futuristički tech-noire-cyberpunk svet. Znam da sam i tada pomislio „Ovo bi mogao da bude zanimljiv film“. Kad ono ispade serija nekoliko godina kasnije u Netflix produkciji. Ali, da li valja serija?

Po meni, serija je ispunila očekivanja i prilično uspešno prenela vajb knjige („Zar nisi rekao da si davno čitao knjigu, kako sada to znaš?“-prim. podsvesti). Mračni sajebrpank je odlično predstavljen u ovoj seriji. Mogao bih čak reći da je ova serija (kao i roman) omaž onom sirovom sajperpanku stare škole (mislim da ćete razumeti na šta mislim kad pogledate seriju), i u vizuelnom smislu, kao i po pitanju atmosfere.

Gluma je isto na jako dobrom i visokom nivou. Takeši Kovač u izvođenju Džoela Kinamana (Suicide Squad, Robocop, House of Cards) je baš onakakav kako biste zamislili Takešija Kovača. Namrgođen, mračan, sarkastičan, na (retke) momente šarmantan i kul, a najčešće surov, brutalan i zastrašujuć (čak i sa sve ružičastim rancem na leđima… ne pitajte). Druge verzije Takešija Kovača koje viđamo u njegovim sećanjima (glumci Bajron Man i Vil Jun Li) nisu imale puno scena, ali su pokazale prilično interesantne osobe (pogotovo njegova originalna, kung fu verzija). Ne treba zaboraviti ni interesantnu predstavnicu policije Kristin Ortega ( Marta Higareda…ne sećam se da sam je negde pre gledao, ali, osim što je veoma zgodna i šarmantna, stvarno je urnebesno odglumila temperamentnog policajca, sa sve komentarisanjem na španskom kad popiz…ovaj, kada se iznervira) kao ni uvrnutog AI/hotel Poa (Kris Koner je bio maestralan, čak možda i prava zvezda serije sa svojim uvrnutim ponašanjem i komentarima). Čak su matori članovi porodice Benkroft predstavljeni kako treba. Ta neka nezainteresovanost za sve što se dešava (neko bi možda čak rekao i nezainteresovana gluma ili odsustvo iste) je upravo onako kako biste zamislili ljude koji žive vekovima. Samouvereni i nezainteresovani, jer su toliko toga proživeli da ih retko šta može iznenaditi.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Verujte mi, ružičasti poni ranac čini ovog čoveka još opasnijim…

 

Akcija nimalo ne zaostaje sa atmosferom. Sirova je i surova… što i nije iznenađujuće za svet gde je telo (bukvalno) potrošna roba. Pucnjava, eksplozije, jurnjava, nasilje, lomljenje ruku i nogu (bilo kung fu stilom ili dobrim, starim premlaćivanjem), krv na sve strane (zbog toga je serija bila i predmet kontroverzi, ali šta se sve daje na televiziji, ovo i nije toliko strašno). Ali opet ima i tu neku seksi notu… i u prenesom i u bukvalnom smislu… i pritom ne mislim samo na golotinju. Serija će vas počastiti i sa jednom-dve seks scene, da ćete na momente zastati zbunjeni da li je ovo zaista Netflix (ali, bićete zbunjeni samo nekih 0.5 sekundi 😀 ). U prevodu, ima svega u ovoj seriji.

Naravno, intersantni su i motivi kojih se dotiče ova serija. Počevši od same ideje besmrtnosti. Da li biste zaista bili spremni da još živite, po cenu da završite u ko zna čijem (ili kakvom) telu? Da li mislite da biste mogli da to iskoristite da proživite smisleno ili biste jednostavno životarili, egzistirali (po principu „gde da žurim, neću umreti“)? Da li bi to možda uticalo na vašu psihu da pomislite da ste bogovi (kao što to misle Metovi za sebe)?

Ovde se provlači i zanimljiv religijski momenat. Naime, u seriji se sve vreme provlači debata o „Rezoluciji UN 653“. Pitanje je: da li osobu koja je ubijena treba, za kratko vreme, vratiti u život (privremeno u nečije drugo telo), da bi mogla da svedoči za svoje ubistvo? Sa jedne strane, to ima smisla, ali ovde se katolici bune protiv toga, jer smatraju da duša onda neće završiti na Nebu, u Raju. To otvara, kao što vidite, razna religijska, politička, ali i moralna pitanja.

Tu je, naravno, i (večito) pitanje veštačke inteligencije. Hotel/Po je predstavljen čak kao jedna vrsta „relikta“ veštačke inteligencije. Ali, on se već ponaša na nivou čoveka, sam donosi neke odluke na svoju ruku, misle da neke stvari razume bolje od ljudi, nije svestan svoje nesavršenosti, a kasnije jeste (što je tek uznemirijuće, da AI razume tako kompleksne teme).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Sa Poom se ne treba zezati…

 

Vojska/policija je ovde posebna priča. Da li ima smisla postojanje tako obučenih borbenih jedinica (ovo nisu plaćenici!) operisanih od emocija, koje funkcionišu po principu „prvo pucaj, pa onda postavljaj pitanja?“

Onda pitanje da li nas zaista čekaju takvi (drastično unapređeni) oblici provoda, poput droge na svakom ćošku, razni striptiz klubovi gde možete da radite (bukvalno) šta hoćete ako imate novca (ne zaboravite, telo je ovde sasvim nebitno). Ljudi su se u svetu ove serije (čast izuzecima), prilično emotivno distancirali jedni od drugih, sve se prenelo u digitalni svet.

Kad smo kod tela, videćete par scena borbe u arenama. Kako sada to protumačiti? Nema potrebe da se bude oprezan, samo uništavaj svoje telo, biće ti refundirano?

I naravno, da ne zaboravimo za kraj, pitanje kloniranja? Ima li smisla ili ne?

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Na ovoj slici su dve žene, verovali vi ili ne…

 

Kao što ste verovatno primetili, ovo nije neki besmisleni i nasilni sajberpank. Dobrom, jeste nasilan, ali teme kojih se dotiče, u kombinaciji za zanimljivom atmosferom, glumom i akcijom, čine svim ovim seriju „Altered Carbon“ vraški zabavnu.

I tako, čini mi se da je Netflix ubo pun pogodak sa ovom serijom. Zato je uveliko stigla i druga sezona (nisam se sada nje dotakao, iz prostog razloga zato što je ona priča za sebe, a i malo je drugačije urađena, pa mi je nekako bilo smislenije da ih odvojim), a pojavio se i animiran film. Tako da se čini da je „Altered Carbon“ došao da bi ostao, što bi neki rekli.

Od mene apsolutna preporuka. A mislim da bih mogao da se u skorijoj budućnosti podsetim i knjige.

 

 

I, dragi moj čitaoče, kako se tebi čini svet „Digitalnog ugljenika“? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 2 (18 epizoda)*

Prosečno trajanje epizode: 60 minuta

 

* Prva sezona (koja je ujedino i tema ove recenzije, ima 10 epizoda)

 

 

 

 

Tags:

Coach Carter

 

Coach Carter Samuel L Jackson

„Coach Carter“

 

Okolina (veoma) često voli da nam određuje (ili je možda bolja reč, kroji) sudbinu na suptilne načine. Često su to u pitanju i nama najbliži ljudi. Ubeđuju nas da su takve okolnosti, okruženje, život, ljudi, država, politika, da “ne talasamo” i slično. Da se prilagodimo onome što je oko nas, ako želimo neku šansu da nešto (koliko-toliko) ostvarimo u životu. Loše je ako nam to govore da nam naude, da nas obeshrabre i unište nam snove. Ali, mislim da je gore ako zaista veruju da je ispravno to što nam govore.

I mi poverujemo u to što nam kažu. Znate, ako vas od rane mladosti ubeđuju u nešto, vi odrastete u uverenju da je to istina. A posle, kad odrastete, onda vas (šira) okolina uzme pod svoje, pričajući vam slične priče.

Ali, dešava se da se (iznenada) pojavi neka osoba neka koja odstupa od okoline svojim shvatanjima. Počne da vam govori da (možda) nije problem u vama, već u sistemu koji je loš i koji ne podstiče razvoj i boljitak ljudi, iz Bog zna kojih razloga (često je u pitanju politika ili novac…najčešće oboje… ili nedostatak istog). I da, uz disciplinu i trud, možete da postignete mnogo više nego što ste mogli i da zamislite. Mnogo više nego što je okolina mogla da zamisli…

 

Coach Carter Samuel L Jackson

Da, momci i ženske, priča o meni…

 

Ken Karter (“Coach Carter”) je dobio ponudu da preuzme posao košarkaškog trenera u srednjoj školi “Ričmond” u istoimenom gradu u Kaliforniji. Gospodin Karter je ostavio traga u ovoj srednjoj školi kao košarkaš, tako da se može reći da poznaje košarku. A pošto je odrastao u ovom kraju, zna i kako se ovde živi. Ne baš sjajno.

Đaci ove gimnazije su, u najvećem broju, Latino, Hispano ili Afro-Amerikanci. Njihove porodice su prilično siromašne i mogu da im pruže samo elementarne uslove za život. Policija baš i ne zalazi puno u taj deo grada (uopšte u to područje). Dominiraju bande. Dilovanje droge. Ne baš inspirativno okruženje, složićete se.

A ni škola nije ništa bolja. Profesori nisu motivisani, a izgleda da ih i ne tangira ako im neki đaci brišu sa časova. A i direktorka je digla ruke od toga da će stvari biti bolje.

Ali, za jednu grupu klinaca, postoji jedan mali izduvni ventil. A to je košarka. Grupa srednjoškolaca koja voli da igra košarku i dobra su ekipa. Ali su gubitnička ekipa (imaju baš, baš, baš malo pobeda). I to je Ken Karter primetio. Kao i da su veoma bezobrazni, nekulturni, arogantni (“Znaš li ti ko sam ja, tebra!?”) i nedisciplinovani.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

I zato je Ken Karter tim klincima ponudio jednu vrstu (individualnog) ugovora. Ali, ne baš ugovor kakav biste očekivali. On je njima obećao da će ih naučiti kako da zaista igraju košarku (i pobeđuju, pride), pod uslovom da igrači:

  • redovno prisustvuju predavanjima (nema više bežanja sa časova)
  • sede u prvim redovima na časovima
  • nose košulje i (mogu i najjeftinija) odela na dane kada se održavaju utakmice
  • obraćaju se jedni drugima, a pogotvo treneru, sa „gospodine“ (sir), u znak poštovanja
  • da održavaju ocene na niovu 2.3 ili C+ (recimo, neka jača trojka kod nas)

Naravno, košarkaška ekipica gleda trenera Kartera kao da je pao sa kruške, čak pokazuju i prilično neprijateljski i agresivan stav prema njemu. Ali, pošto im je trener (bukvalno) pokazao da sa njim nema šale, počeo je da ih uči (veoma bolnoj) disciplini.

Međutim, postoji razlozi zašto su ovi momci takvi kakvi jesu (ne baš definicija idealne dece i članova komune). Imaju oni svoje probleme, koji se ne protežu samo na ekonomske situacije u njihovim porodicama. Mnogi od njih se susreću sa porodičnim i životnim dramama (poput kapitena tima, koji se lomi između trudne devojke i potencijalne košarkaške karijere; ili momka koji je prilično agresivan i uvučen u svet kriminala jer ne zna za bolje; ili momka kome nije lako zato što je belac u tom okruženju). A tu je i sin Kena Kartera, koju napušta elitnu školu (i tamošnji košarkaški tim) i prelazi u srednju školu „Ričmond“ zbog njegove velike želje da ga njegov otac nastavi trenirati (na šta mu ovaj stavlja do znanja da ni po čemu neće biti prvilegovan…i zaista nije bio, čak su mu postavljeni i veći izazovi nego drugim igračima).

Međutim, Ken Karter, pored svoje discipline, ima i veru u ove mlade ljude. On veruje da oni nisu propalice kojima je jedina nada za preživljavanje da uspeju (njih par procenata) da dobiju košarkašku stipendiju ili da krenu putem kriminala i nadaju se da ih neko neće ubiti. On veruje da svi trebaju da dobiju priliku da budu akademski obrazovani, i da igranje košarke nije jedino za one koji su samo u tome dobri, već da je igranje košarke privliegija akademski obrazovanih ljudi.

U prevodu, on smatra da deca u ovoj srednjoj školi nisu retardirani debili ili glupi kao tocila, i da ne zaslužuju da budu tretirani kao takvi.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

I polako, promene se naziru u timu. Nižu se pobede za pobedama, što kulminira osvajanjem jednog lokalnog školskog turnira. Oni postaju neke vrste zvezda u svom kraju i svi ih gotive, i đaci i profesori. Postaju arogantni.

I tu nastupa šok i razočarenje trenera Kartera u tim.

Mada su delovali (koliko-toliko) disciplinovani na terenu, van njega su i dalje bili Bože te sakloni. Počevši od toga što su iskrali posle turnira i otišli na žurku (i ponapijali kao majke, čak i dobri sin Karter), do trenerovog saznanja da nisu ispunili jedan bitan aspekt ugovora.

Ocene. Vidite, jedan od uslova je bio da profesori šalju treneru Karteru izveštaje o učinku njegovih igrača na časovima (prisustvo, ocene i slično). U početku je profesere bolelo uvo za to, ali kasnije su pod njegovim pritiskom počeli da mu ih šalju.

Osim dvojice-trojice, svi su imali jako loše ocene (ispod dogovorenog) ili nisu ni bili na časovima.

I to su krili od svog trenera, iako je dogovor bio drugačiji.

I tada se trener Karter odlučio na radikalan potez.

Stavlja katanac na košarkašku salu…bukvalno.

Srednja škola „Ričmond“ do daljnjeg neće učestvovati na prvenstvu, a svoje igrače je smestio u biblioteku. Dok ne poprave ocene, neće igrati košarku. Igrači su ogorčeni, smatraju da im trener Karter uništava živote.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

Ovo je dovelo do skandala, koji su i mediji propratili. I dok su akademski krugovi pozdravljali odluku trenera Kartera da je obrazovanje ispred sporta, škola i njeni profesori (kao i ostatak grada) su se okrenuli protiv Kena Kartera. Odakle njemu pravo da, u istorijskom uspehu ove gimnazije u košarci, zabrani svojim igračima da igraju da bi učili. Pa zar je on debil!? Što je najgore, ovo su pomislili ljudi od kojih nikada ne biste to očekivali… a to su bili, ni manje ni više, nego roditelji tih mladih košarkaša.

To je dovelo do čuvenog „saslušanja“ trenera Kartera pred školskim odborom kome su prisustvovali kako roditelji igrača, tako i ostali zainteresovani. I svi su napadali trenera Kartera što ne dozvoljava klincima da igraju, već ih „smara“ sa učenjem, za šta ovi momci nisu baš sposobni.

Da li je trener Ken Karter uspeo u svom poduhvatu, i kakva je sudbina snašla njega i mlade košarkaše, saznaćete ako odgledate film „Coach Carter“. 🙂

Za mene, ovo je bio sjajan film. I to iz mnogo razloga.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

 

Za početak, radnja. Ovo je u stvari, biografsko-dokumentarno-sportski film, rađen prema istinitoj priči o nekadašnjem košarkaškom treneru (a danas biznismenu) Kenu Karteru, koji je doneo odluku da zabrani utakmice svog tima dok ne poprave ocene. Preneti istinitu priču u film je izazovan zadatak, ali mislim da je ovaj film odlično uspeo u tome. Jako dobra kombinacija drame i porodičnog filma, sa primesama sporta.

Muzika se savršeno uklopila u radnju i period u koji je smešten film „Coach Carter“. Rep dominira, praćen R&B-em i hip-hopom, sa sve jakim muzičkim imenima. Poznavaoci ovih žanrova će, verujem, prepoznati imena poput Fabolous, Ciara, Kanye West, Van Hunt, DMX, Anthony Hamilton, Nina Sky, Akon, Avant, N.E.R.D, Black Eyed Peas, Tyrese i mnogi drugi… sve u svemu, odlično ukomponovane numere za ovaj film.

Gluma… malo je reći da je legendarni Samjuel Džekson odradio sjajan posao i definitivno je ovo jedna od njegovih boljih rola u karijeri i mislim da nema potrebe puno pričati o njemu i šta je on učinio za Holivud. Zanimljivo je da „Coach Carter“ bio filmski debi pevačice Ašanti (i to sasvim pristojan). On zvučnijih imena su tu i Rik Gonzales (možda ga prepoznajete iz serije „Arrow“) i Čening Tejtum (i sada sledi strasni gromoglasni uzdah žena širom planete……….da, evo ga). Sve u svemu, gluma je odlična.

Naravno, najmoćniji aspekt su univerzalne i snažne poruke koje ovaj film šalje. Neke od njih su, na primer:

Obrazovanju treba pružiti priliku i da (neka) deca nisu debili kao što ih okolina (pa i njihovi roditelji) smatraju

Ne treba da se plašimo i prilagodimo našim neprijateljima, već mi treba da vodimo „igru“

Poraz u nekim stvarima može, u stvari, biti velika pobeda ako se izvuku prave lekcije

Ne budite arogantni u svojim pobedama! I definitivno ne ponižavajte protivnika!

Samo zato što nam neko kaže da treba da odustanemo od nečega i da nećemo uspeti, ne znači da su i u pravu i da treba se predati! Neke stvari su u životu jednostavno test naše volje i posvećenosti.

– Ako ste deo tima, onda je i tim deo tebe. Sve delite zajedno, i lepe i ružne trenutke!

Naš najdublji strah nije da smo nesposobni, već da smo sposobniji nego što možemo da zamislimo, i da se mi u stvari plašimo našeg Svetla, a ne naše Tame. Ova poema Marijen Vilijamson (iako se često pripisuje Nelsonu Mendeli) je, po meni, jedan od najmoćnijih inspirativnih tekstova ikada napisanih.

 

Coach Carter Samuel L Jackson

Nastavnice, mogu li do WC-a?

 

A tu je i još mnogo drugih divnih misli utkanih u film.

Ovaj film ima neku posebnu „težinu“. Nekako… nećete ga doživeti kao neki kliše inspirativno-motivacioni film… bar ga ja nisam tako doživeo. Ima nešto osnažujuće u ovom filmu. I zato preporučujem ljudima da pažljivo odgledaju. Svima. Nebitno je kako vam „ide“ u ovom trenutku u vašem životu. Imate probleme sa učenjem? Teškoće u karijeri? Dileme u vezi vaše sportske budućnosti? Nemate snage da se uhvatite u koštac sa porodičnim problemima? Ne znate da li možete da se oduprete siromaštvu? Odgledajte ovaj film. Možda će vam „Coach Carter“ dati neke odgovore. 🙂

Od mene preporuka. 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li si ti u svom životu sreo nekog takvog Kena Kartera? 🙂

 

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Film

Trajanje : 136 minuta

Tags:

Bendžamin Franklin – Prvi veliki Amerikanac

 

Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

„Bendžamin Franklin – Prvi veliki Amerikanac“ – Rodžer Berlingejm

 

Reći ko je danas “pravi veliki Amerikanac”…teško je da bi se mogao dati dobar odgovor. Naravno, mnogi bi krenuli (verovatno prvi Amerikanci) da nabrajaju muzičke i filmske zvezde (Tom Hanks možda?), predsednike, rijaliti zvezde, biznismene… neki bi se spustili malo na zemlju, pa bi možda rekli ime nekog naučnika, istraživača ili duhovnog vođe… a neki bi rekli da su pravi veliki Amerikanci oni kojima ne znamo imena, kao što su lekari, vatrogasci i ostali ljudi koji ih štite ili im omogućavaju lagodan život…da, teško je dati pravi odgovor…

Ali, odgovoriti na pitanje ko je “prvi veliki Amerikanac” bi možda bilo mnogo lakše (i ne, nije u pitanju Džordž Vašington)… pogotovo kada imate čoveka kome je (bukvalno) dodeljena istoimena titula. 🙂

 

Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

 

“Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac” je knjiga koja pokušava da nam dočara ko je bio taj bostonski klinac, koji je za dobar deo sveta ostao jedino upamćen kao jedan od tvoraca dokumenta poznatog kao “Deklaracija (o) nezavisnosti” (The Declaration of Independence) ili kao blesavi čikica koji je pustio zmaja (mislim na letećeg zmaja-igračku, a ne na nešto u prenesenom značenju 🙂 ) sa sve nakačenim ključićem i otkrio moć elektriciteta. Verujem da ga se mnogi sećaju u ovom izdanju. 🙂

Ne, ne… naš dragi Bendži je bio mnogo više od toga. Čitajući ovu biografiju, zapanjićete se spoznajom šta je sve radio i ostvarivao u svojim dvadesetim godinama (dok većinu ljudi u tim godinama mrzi i da odu do faksa na predavanje ili na posao), a i tada će misliti “Ma nemoguće, ovo ja ne bih sve stigao ni do četrdesete!”.

No, da krenemo redom…

 

Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

I’m sexy and I know it…

 

Bendži je rođen početkom 18. veka (tačnije, 1706. godine), kao petnaesto dete svoga oca Džošuaje (nije tada bilo konzola, interneta, Netflixa i društvenih igara, moje dame i gospodo, drugačije su se tada ljudi “zabavljali” 😉 ). Ovaj bostonski klinac je od malena pokazao da ne deli shvatanja (za njega) zaostale i učmale sredine. Pošto je bilo očigledno da za njega nije da bude pop ili da pravi sveće (a pošto se tada još nije znalo za Obilićev Venac, ulicu Strahinjića Bana ili “Beton halu”), on se već kao klinac motao po štampariji i otkrio svoje prve strasti – knjige i slovoslaganje za pripremu tadašnjih novina. I od tog trenutka, svet više neće biti isti za Bendžija, a ni za ljude koji će ga upoznati u njegovim nadolazećim godinama… pogotovo kada se preselio u FIladelfiju.

Teško je nabrojati čime se sve bavio i šta je sve uradio, ne samo za ljude u svom okruženju, već i za Evropu, kao i za celi svet.

Kroz knjigu “Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac”, videćemo (prvo) kakav je on bio kao ličnost, osoba. Svestran, čovek sa puno talenata (polimata, poput Da Vinčija), kreativan, odmeren (i sâm je govorio kako mu je trebalo vremena da shvati da nema koristi od impulsivnih reakcija), veoma načitan, šarmantan i prilično duhovit (a povremeno i sarkastičan) čovek.

A šta je sve uradio za života…a sve je krenulo od unapređivanja rada lokalne štamparije, do pisanja kratkih tekstova/primedbi pod pseudonimom Sajlens Dugud (Silence Dogood), gde se predstavljao kao sredovečna udovica i zabrinuti građanin. Onda se preselio u FIladelfiju i ostatak je istorija. Postao je vlasnik štamparije (The Pennsylvania Gazette), objavljivao čuveni almanah pod pseudonimom Dobričina Ričard (Poor Richard’s Almanack), koji mu je omogućio da širi svoja napredna viđenja sveta (ali i da isto tako nasmeje svoje čitaoce ili sabotira svoje rivale kroz humor).

 

Benjamin Franklin Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

 

Osnovao je “Društvo” (u početku znano kao “Kožna kecelja”), udruženje koje je okupljalo ljude koji su voleli da čitaju i da se usavršavaju u raznim oblastima, poput filozofije, matematike, medicine, opštih nauka, politike, ekonomije i slično, i čiji je cilj bio da pomognu ljudima u okolini svojim znanjem i idejama.

Bio je začetnik ideje o biblioteci koja bi se finansirala iz članarina i davala pristup samo članovima (i studentima… ali ne kao tipična javna biblioteka).

Došao je na čelo poštanske službe i izvršio drastične reforme, uveo poboljšano knjigovodstvo i nove pristupe u transportu (nije tada bio PostExpress i ostali luksuzi, već zajaši konja i eto te za sedam dana u Nišu), što je dovelo do toga da pošta prvi put od svog postojanja postane profitabilna (“…da se čovek zapita neke stvari, zar ne?”-prim.podsvesti).

Smatra se tvorcem gromobrana, staklene harmonike (muzički instrument), bifokalnih naočara, fleksibilnog urinarnog katetera… verovatno ste čuli i za Frenklinove peći (koje su proizvodile više toplote, a manje dima).

Proučavao je fiziku, biologiju, filozofiju, demografiju, meterologiju, bavio se uticajem temperature na provodljivost, proučavao more i brodove… mnoge od ovih oblasti je unapredio, i uvek je više bio praktičar nego teoretičar.

A tu je i njegovo učešće u tehnologijama odbrane gradova od napadača, kao i vojne taktike. I na kraju, politika. Mada veoma obrazovan i načitan, sebe nije smatrao preterano vrsnim govornikom (bolje mu je išla pisana reč). Ali, to ga nije sprečilo da nekoliko puta putuje do Velike Britanije, Francuske i drugih evropskih država, drži naučna predavanja, dobija počasne titule raznih univerziteta…

 

Benjamin Franklin Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

 

“Pa on još malo kao svetac”, neko bi pomislio/rekao. Daleko od toga! On jeste bio veliki inovator, ali daleko od savršene osobe. Mada se trudio da bude skroman, on je, ipak, stekao veliko bogatstvo. Kuća, nameštaj, odeća i aksesoari su uvek bili po poslednjoj modi, imao je sluge, kočije…

A tu je i njegov specifičan odnos sa suprugom Deborom (koju je mnogo voleo, ali čovek ne bi rekao da je tu bilo strasti, čak i za ono vreme), odnos prema deci i unucima. Videćemo i kako se ophodio prema prijateljima, a kako prema neprijateljima, kao i koje je pogrešne poteze vukao u životu (pogotovo u politici).

Ono zbog čega je knjiga “Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac” posebno interesantna, jeste u načinu pisanja. Pisac ove biografije (Rodžer Belingejm) se sve vreme trudio da zadrži objektivan pristup, bez nekog posebnog veličanja Bendžamina Franklina. Imate osećaj kao da gledate dokumentarni film o životu ovog neobičnog izumitelja, bez ikakvog Make America Great ili sličnog vajba. Stil pisanja je jednostavan, pun informacija, ali ne i suvoparan.

Sa svojih 150 strana, “Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac” je knjiga koju je šteta ne pročitati. Daće vam uvid u istoriju Amerike pre Amerike, život ljudi u 18. veku, poznatim ličnostima tog vremena kao i, naravno, značaja Bendžija Franklina za Ameriku, ali i svet. 🙂

 

A koje je tvoje mišljenje, dragi čitaoče, o Bendžiju Franklinu? 🙂

 

 

Više o Bendžaminu Franklinu

Cena knjige: Finesa | Delfi | Salon Knjiga

 

Tags:
Facebook
Facebook
LinkedIn
Follow by Email
RSS
sr_RSSerbian
en_USEnglish sr_RSSerbian