Put promene

 

"Put promene" - Siniša Ubović

      „Put promene“ – Siniša Ubović

 

Odete na to neko predavanje koje se održava jednom mesečno da uživo vidite i čujete tu osobu, koja se zadovoljno i spokojno smeška sa korica svoje debitantske knjige.

Puna sala, mora se unapred rezervisati karta. Mesečno predavanje, traje oko 90 minuta, i uvek je neka nova tema na udaru.

I onda se pojavljuje uživo. Da, taj čovek je glumac, ali i licencirani lajf kouč (life coach) po metodologiji Lujze Hej (da, to je ona fina bakica-gospođa koja potencira ljubav čoveka prema samom sebi i značaj afirmacija). I taj Siniša Ubović priča tu neke zanimljive stvari. Poučne stvari. Iskrene stvari. Praktične stvari.

Publika uživa dok ga sluša. A kako i ne bi. Šarmantan, nasmejan i harizmatičan čovek, koji ne deli samo motivacione priče, već i neke misli i poglede nad kojima se čovek zaista zamisli. A još je i duhovit.

I govori nam kako da više volimo i cenimo sebe, da oprostimo sebi, da budemo spontaniji i srećniji.

Da, i ja sam isto pomislio…

 

Put promene

 

Kakvo đubre, sram ga bilo!

Odakle njemu pravo da meni govori da mogu biti srećan? Ej, bre, zna li on gde mi živimo? Mi, bre, volimo da budemo jadni, da kukamo i ogovaramo, da krivimo druge za to što smo nesrećni. Pa to je naša, bre, suština! A on mi tu nešto trubi da mogu biti srećan… Gospode Bože! 😀

A sada, šalu na stranu.

Debitantska knjiga „Put promene…i nikada neće biti kraja vašim čudesima“ je interesantan miks. U ovoj knjizi ćemo imati priliku da upoznamo Sinišu malo pre nego što je spoznao kako može život da se promeni nabolje, i njegovog sudbonosnog susreta sa knjigom Lujze Hej.

Do tada je Siniša bio tipičan, običan čovek koji živi na ovim prostorima. Bori se sa kreditima, radi poslove/uloge daleko ispod svojih mogućnosti. I pita se: „Zašto se i meni sve ovo dešava?“ Kao što rekoh, definicija vašeg tipičnog komšije.

Ali, onda otkrivamo kako se njegov život postepeno menja kada počne da se susreće sa pozitivnim afirmacijama i saznanjem da naš pozitivan stav ne zavisi od drugih, već od nas samih.

I onda se pojavljuje njegova odluka da postane lajf kouč (ih, što ne volim ovu titulu, iako i sâm imam to „zvanje“ ^^) i njegov trud da omogući sebi da prođe obuku „preko bare“.

Naravno, ovo je samo jedan deo knjige. Ovde ćemo se susresti sa Sinišinim viđenjima kakav je, zapravo, naš stav o novcu, ljubavi (i prema sebi i prema drugima), opraštanju, meditaciji i preuzimanju odgovornosti za svoj život. Zatim će Siniša sa nama podeliti značaj afirmacija (usput nam dajući primere istih) i zašto one nisu samo „prazne reči“, i kako se treba „navići“ na njihovo postojanje.

Ovde ćemo videti i primere afirmacija za novac, ljubav i prosperitet.

I naravno, biće i poneka praktična (polumeditativna-poluvizuelizovana) tehnika, koju ćete moći da primenite istog trenutka.

 

Put promene

 

Knjiga se čita u jednom dahu, i to iz više razloga. Pored veličine knjige, ovde je bitan faktor i stil pisanja. Pretpostavljam da će mnogi koji su čitali knjige Lujze Hej verovatno osetiti da je i Sinišin stil sličan (što je i razumljivo, s obzirom da je ona na njega ostavila snažan utisak).

Siniša nam se obraća blago, spontano, neposredno i pozitivno. I to je stil koji odlično „leži“ za čitanje. Naravno, možda nije surovo (bolno!) direktan kao Mark Manson ili Kenan Crnkić… ali to Siniša i ne treba da bude. On jednostavno treba da bude Siniša Ubović.

Neću se baviti samim likom Siniše Ubovića (ako bude prilike, možda se nekad sretnemo na nekom neformalnom i opuštenom kafe-intervju varijatni), to ću ostaviti vama. O njegovim predavanjima možete više saznati na njegovom sajtu.

Sve u svemu, ako želite da se malo bolje upoznate sa Sinišom, možete da počnete od ove knjige, „Put promene“. 🙂

 

A kako teče vaš „put promene“, dragi prijatelji? 🙂

 

 

Book price (bookstores in Serbia): Vulkan | Laguna | Delfi | Makart | Dereta

 

 

Tags:

7 secrets to success

 

7 tajni uspeha Kenan Crnkić

       7 secrets to success - Kenan Crnkic

 

Life quite often (or maybe all the time?) has strange and unusual paths. In the period when I decided to reread and review books written by Kenan Crnkic, a news appeared that the mentioned gentleman will hold the promotion of his latest book and a small lecture in Belgrade, in one bookstore in Knez Mihailova Street.

Malo li je reći da je knjižara bila prepuna ljudi željnih da čuju predavanje, a zatim dobiju potpisanu knjigu i slikaju se sa Kenanom Crnkićem? A oni koji su želeli, mogli su i da po par minuta popričaju nasamo sa njim o temama koje su ih interesovale. Zaista zanimljiv i neobičan čovek, moram priznati, čak i kao da je pomalo mističan…ali, više o tome neki drugi put. 🙂

Da se okrenemo knjizi…

„7 tajni uspeha“ je prva knjiga dr. Kenana Crnića. Knjiga je manjeg formata, nešto preko 100 strana. Hm, zanimljivo… sedam tajni ushpeha smešteno u jedno popodnevno čitanje. Malo? Ili možda taman koliko treba? A i koje su to tajne?

  • Definiši cilj
  • Zauzmi ispravan stav
  • Napravi plan
  • Usvoji pobedničke navike
  • Brendiraj sebe
  • Poveži se (networking)
  • Spoznaj svrhu

Knjiga je prožeta citatima, tehnikama, objašnjenjima, savetima i anegdotama kojima se pokušava objasniti kako da se pronikne u tajne uspeha.

I ovde ću se zaustaviti na samom opisu knjige. Da, da, znate da se uvek raspišem o tome šta se dešava u nekoj knjizi, ali ovde ću napraviti izuzetak.

A sada ću vam i objasniti zašto.

 

7 tajni uspeha Kenan Crnkić

 

Dok budete čitali (a i kada završite) knjigu, možda ćete se osećati blago zbunjeni. Hajde to što se knjiga brzo pročita, nego su i tehnike opisane u ovoj knjizi dosta bazične (i logične), i, ako ste već bili u dodiru sa knjigama iz oblasti komunikacije, motivacije, marketinga ili sličnog, prepoznaćete veliki deo toga i u ovoj knjizi. Ali, ovde stvari postaju zanimljive.

Možda ima veze sa tim što je Kenan Crnić doktor ekonomskih navika i s obzirom na njegovu životnu priču. A možda i nema veze.

A to (poenta) je da knjiga nema „prazan hod“. Dobijate knjižicu koja kao da se trudi što jednostavnije i što više sažme šta je ono što bi bilo poželjno da razumete i uradite da biste bili korak bliže svojoj viziji uspeha.

Svako poglavlje počinje pričicom, koju prati objašnjenje, a zatim je praćeno savetima i tehnikama, a na sve to se prožima i citatima poznatih i uspešnih ličnosti. I lep je (i koristan) detalj da ti citati nisu tu tek tako random ubačeni, već zaista lepo uobličavaju svako poglavlje.

U ovoj knjizi nećete naići na „praznu filozofiju“ ili titranje čitaocu, samo direktne i iskrene činjenice.

Nemojte pogrešno da shvatite, stil pisanja nije „hladan“. Naprotiv, imate osećaj kao da ste se našli na kafi sa piscem, i prijateljski razgovarate na temu uspeha. Opušteno, ali direktno i bez okolišanja.

Knjiga ima i simpatičan detalj, poput ogledala umesto uvodnog dela (što me je odmah asociralo na Napoleona Hila). Pametan i poučan detalj i dobar podsetnik ko nam je najveći saveznik u životu.

Meni se dopalo podsećanje na SMARTI tehniku. Da, dobro ste pročitali, ne SMART, nego SMARTI. Odličan podsetnik kako cilj ne može biti SMART ako nema ono I… hehe, kapirate? Ne? Dobro… uh, ovo je trebalo da bude duhovita igra reči (Humor ostavi meni, nesrećo! Samo se ti drži pisanija – prim.podsvesti).

Sve u svemu, definitivno nije bez razloga zašto su knjige Kenana Crnića veoma popularne i tražene u regionu. Ima nešto u njegovim rečima. U svakom slučaju, pročitajte i sami se uverite.

 

I kako se vama, dragi čitaoci, sve ovo čini? 🙂

 

Online kupovina knjige – Korisna Knjiga

Book price (bookstores in Serbia): Vulkan | Delfi | Makart | Knjizara.com

 

Tags:

The 5 AM Club: Own Your Morning. Elevate Your Life

 

Budni u 5

The 5 AM Club: Own Your Morning. Elevate Your Life - Robin Sharma

 

I have a great respect for Robin Sharma. I really believe that there is great strength behind his words and that he is not (and will never be) one of those that write generic texts in motivational books.

Ever since "The monk who sold his Ferrari", Robin keeps trying to return people on the path of believing in yourself. Some people criticized him that he writes/speaks too idealistically and that is not simple to apply his views of success and happiness on modern world. But, between those motivational writers/speakers that write (literally) fairy tales and fantasies in their books, and others that play on the card of rough (and painful) realism and pragmatism, Robin carves his own path of...let's just call it... "idealistic realism", that makes people like his words/thoughts, but that also makes people believe that Robin's ideas are achievable. And I believe that is the reason why people like and respect Robin.

 

success villa money wealth Budni u 5

 

But now, I will focus on the book itself.

Due to circumstances (or fate), one unhappy lady entrepreneur and one "lost" artist become the students of Mr. Riley Stone, one weird and silly, but then again, zen-calm businessman-millionaire. With the help of mysterious motivational speaker, "the Wizard", Riley Stone introduces two lost souls to the unusual club of early risers, with the goal to shows them how they can as well lead wonderful and fulfilled life, in every aspect of their life. Financial, spiritual, health...you name it.

The essence of this book is complex, yet actually quite simple. In this book, Robin Sharma incorporated all of his knowledge, learning and researches in the fields of success and happiness. And if you dedicate years (more like, decades) to these subjects, you ought to know something, right? 🙂

And everything starts with early rising, a little bit before 5 AM, and the maximum usage of those few hours (before you go to, for example, work or university). Mr Riley transfers all of his knowledge and practical techniques to lady entrepreneur and artist, with the intention to cover all important life aspects, that would lead to perfect life balance, as a final goal. And I think that is something that we all desperately search for.

I have to share something with you guys. Almost 75% of the book didn't impress me. The meaning of early rising, morning exercises, meditation, writing in a journal, sleeping cycles... I already knew all of this, or it was familiar to me from my own personal researches. But... I realized that I should be happy with this discovery! Both Robin Sharma and I (and I believe some other people), on our own ways, came to the same conclusions. This might actually mean that combinations of mentioned techniques could bring us closer to success and happiness. Or (emotional and financial) freedom, if you prefer. And this is also at the same time the great plus for this book!

 

robin sharma motivation coach mentor Budni u 5

 

And the last 50-60 pages...man! The thoughts were so strong, emotional, beautifully shaped and inspirational that, in one moment, I realized that I was smiling I was reading them. And felt some kind of calmness and peace.

The book is well written and understandable, though I would really like to read in original (English) language as well, just to be sure that some words haven't lost meaning in translation.

This is the book that you will often return to, and that will require you patience, so that you can grasp the true essence of some things. I can guarantee you that there is truth behind Robin's word in this book. And lots of it is really applicable and can be quite efficient.

And so, I decided as well to try my luck with joining the 5AM club as well. 🙂

 

And are you, my dear friends, ready to try your luck with the 5AM club? 🙂

 

Online shopping (Serbian language) - Korisna Knjiga

Book price (bookstores in Serbia): Vulkan | Delfi | Dereta | Makart | Knjizara.com

Online shopping (English language) - Book Depository

 

Tags:

The Why Cafe

 

 

The more time passes, the more I am convinced that people, when it comes to (upcoming) books from category "Populogy" (as I like to call "Popular psychology"... maybe I should make it a ™?) have unrealistic expectations. These books are are constantly getting negative reviews and marks, followed by comments like "nothing new" or "I already know all of this"... Well, if you "know" all of this, why don't you change your life, I ask them. But, they fail to give me any proper answer.

Some books are simply there to remind us about things that we already know, or maybe writer had a desire to share his personal thoughts or experiences with readers, and if someone recognizes themselves in those written words, great. And that's it... at least, that is how I interpret some books. 🙂

John Strelecky's "The Why Cafe" (further in the text: TWC) is not "The Alchemist for 21st century", as some people overexaggerated. I think this book is not even trying to be that nor it can be. "The Alchemist" is the book that... well...it does make some kind of specific impact on reader (I hope that those that had read and understood the book will understand what I mean by this 🙂). "TWC" is more like a pocket reminder (and size is about the same 🙂) for some of the things that we already know. But, that doesn't mean this book is bad, au contraire!

Our hero (John) is the typical citizen of the world, always in rush and hurry. Rushing to find the better job, so that he could make more money to find more things to buy, so that he could find a little bit of temporary satisfaction...

In one moment, he gets (like most of the people) sick of everything. (F**k everything!) He takes vacation, hops into his car, with intention to drive away somewhere and takes break from everything and everybody. Like in real life, he gets even more sick from traffic (F**k everything!) and he decides to drive through unknown side-roads... and (of course) gets lost somewhere in never-land. No GPS, no mobile range, not a single gas station in the view, a almost no gas in the tank. Really a moment to (F*ck everything again!) freak out, and to start kicking your car and cursing all the saints you can remember, right?

And...straight at that moment, in the middle of bloody f...er, nowhere, John finds a cafe.

Right now, this is starting to sound more like a horror movie, and probably no one sane would just barge straight into the unknown cafe God knows where. But, John is very hungry and tired, and decides to test his luck by walking in the cafe.

Well, look at that! A cute cafe, pleasant atmosphere, a few guests, kind and charming waitress, and from the kitchen sounds of yummy food been prepared. John takes the menu to order some food (like eggs, omelets, sandwiches, apple pie etc). But, aside from list of food, John finds on the menu and three questions:

 

"Why are you here?"

"Are you afraid of death?"

"Are you fulfilled?"

 

Not the type of question you need with the salad, right? 🙂 And so, right in this cafe, John gets into conversations with waitress Casey, chef-owner Michael and Ann (one of the guests) about these three questions, with the purpose to discover answers to them. John soon realizes some unusual things that actually motivate him not to ignore those three questions:

  • The cafe definitely has some unusual atmosphere
  • For some reason, the waitress, chef-owner and guest can read his thoughts
  • The waitress, chef-owner and guest (without a doubt) lead more fulfilling life than him
  • The food is brutally good 🙂

And through talks about the three questions from the menu, John is discovering (better to say, starts remembering) that not everything about happiness is a complex nuclear science.

I noticed that impressions about "TWC" are divided (as you probably noticed from the start of this review), with comments like:

  1. Book can be read in one breath
  2. There are no concrete tips and hints
  3. Everything written here was already mentioned somewhere else

Let me tell you something honestly and from the bottom of my heart. Statements 2. and 3. can be found in 95% of these types of books... and I think that is totally fine, since THERE IS NO UNIVERSAL FORMULA FOR HAPPINESS THAT 100% WORKS! But, what is interesting, is that most of us make mistakes with statement 1. And do you know why?

Let me tell you about something interesting that has happened to me and is related to this book. It's true, the book is small and short and can be read in two hours. But...

Due to circumstances (obligations), I read this book for three days. And it was unusual that I had to stop with reading literally the moment I would complete one of three key questions from this book. And then that question (and answers of the mysterious people from the cafe) would be somewhere hidden in my mind during the entire day, occasionally popping up to remind it is still there.

And that is when I (maybe) figured out one of the meanings behind this book. And besides that, there are lots of interesting thoughts worth thinking about.

Writer's style is simple and there is nothing complex about it. Nothing like deep philosophy, metaphysics etc. Some dialogues, stories behind happiness of Casey, Michael and Ann, some John's thoughts and that's it. Simple, right?

And simplicity is sometimes great necessity, right?

To sum it all up, "TWC" is cute and charming book. Maybe it will not reveal us something revolutionary, but it will remind us on some simple (but important) things that we (un)consciously overlook. I especially enjoyed dialogues about fulfillment, and the view on material things.

 

And you, my dear readers, did you have some unusual experience like John? 🙂

 

Link to buy book online - Book Depository

Link to buy book online (Serbian version) - Kafić na kraju sveta – Džon Strelecki

Tags:

#AskGaryVee – Talks about business, marketing, management, wine...

 

AskGaryVee

                  #AskGaryVee

 

Ako iole provodite vreme na socijalnim mrežama (Pobogu čoveče, ko to danas ne radi – prim.podsvesti), sigurno ste primetili jednog glasnog, kontroverznog i (pomalo) bezobrazno drčnog čoveka, koji stalno kači (tj. najverovatnije to radi njegov tim) video snimke, motivacione postere i šta sve ne. Snimci mu budu urađeni kako mobilnim, tako i profi kamerama, u goste mu dolaze poznate ličnosti iz sveta biznisa, drži poslovno-motivaciono-inspiracione govore pred stotinama i stotinama ljudi. Ima svoju medijsku imperiju. Bolno je iskren i drčan, a neki bi rekli i arogantan i bezobrazan. Obožava da dokazuje ljudima kako svako može da zaradi par dolara u kratkom vremenskom periodu, i to radi tako što se pojavi na nekoj garažnoj rasprodaji, gde nađe nešto povoljno, pa proda skuplje. Ljubitelj je i poznavalac vina i fan je Džetsa.

Pretpostavljam da već imate predstavu o kome govorim.

Dame i gospodo… Geri Vajnerčuk.

#AskGaryVee” je popularna emisija (možete je pronaći na youtube-u) u kojoj Geri daje odgovore na razna pitanja iz oblasti biznisa, socijalnih medija, startup-ova, kao i o načinima stvaranja navika za izgradnju (uspešnog multimilionskog) biznisa.

Knjiga “#AskGaryVee” objedinjuje najzanimljivija pitanja i odgovore iz istoimene serije, sada dodatno proširene i ispelgane verzije istih.

Na više od 300 strana podeljenih u 22 poglavlja, Geri, direktno i bez uvijanja u oblande i šećerleme, odgovara na pitanja koja se tiču raznih tema, od pokretanja biznisa preko oglašavanja na Fejsbuku, sadržaju na mrežama, marketing influenserima, zahvalnosti, liderstvu, samosvesti, investiranju, menadžmentu, porodičnom biznisu, roditeljstvu…

Ono što je zanimljivo, jeste da Geri nije osoba koja daje samo uopštene savete. Često će ići i u detalje. Ako vas iole zanima bilo šta vezano za svet biznisa, poput osnivanja kompanija, marketinga, socijalnih medija i slično, knjiga vam sigurno neće biti dosadna.

Ono što je takođe interesantno, jeste motiv koji se stalno provlači kroz Gerije odgovore. A to je da treba zapeti i “razbijati se od posla”. Ali, Geri je takav tip preduzetnika. Živi za svoje emisije, zaposlene i projekte, a preostalo vreme je okrenut porodici. Neki bi možda rekli da je Geri ekstremni radoholik, ali hej, on u tome vidi i neke svoje više ciljeve. Želja mu je da kupi Džetse, da uloži u budućnost i pokušava da predvidi šta je ono u šta vredi investirati.

Neću ulaziti i opise samih poglavlja. Jednostavno krenite od onog dela koji vas interesuje. Knjiga je tako koncipirana da se može čitati bukvalno od bilo koje strane (tj. pitanja koje je postavljeno Geriju). Po meni je, doduše, prvo poglavlje (“Oblaci i blato”) pun pogodak.

Umesto zaključka o samoj knjizi, želeo bih da vam kažem još ponešto o Geriju Vajnerčuku. Neki ga smatraju ekspertom, osobom koja prilično dobro poznaje biznis. Mnogi ga vide kao arogantnog, nadobudnog smarača, koje se preterano eksponira u medijima. Ali, činjenica je da je taj čovek krenuo skoro od nule, da je više verovao u praktično znanje nego obrazovanje (o tome i sam iskreno govori). Stvorio je svoju malu imperiju sa preko 800 zaposlenih, poznate klijente (“Pepsi”, “Toyota”, “SyFy”, “Johnson”), ima verne pratioce i obožavaoce po celom svetu, nekoliko bestselera za pojasom, investira u razne projekte (među prvima je investirao u Twitter i Uber…pametni potezi 🙂 ), tražen je kao govornik, na Fortune-ovoj listi je “40 ispod 40”, itd…

Sve u svemu, čovek jeste galamdžija, ali je njegov uticaj nesporan.

Bilo da se slažete sa njegovim pogledima na svet i biznis ili ne, mislim da vredi pročitati njegove knjige. Definitivno planiram da u skorijoj budućnosti pročitam njegovu knjigu “Razbijaj”.

 

Pitanje za drage čitoace: Šta mislite o Geriju Vajnerčuku? Galamdžija ili pravi biznismen?

 

Tags:
Categories:

E, zabole me – Suptilna umetnost življenja

 

E, zabole me

E, zabole me – Mark Manson

 

Od trenutka uzimanja ove knjige („E, zabole me“) u ruke, postao sam oprezan. Takav sam pogotovo kod knjiga koje se bave temama motivacije, lične promene, popularne psihologije, spiritualne transformacije…

Nešto mi je bilo čudno kod ove knjige. Veoma hvaljena, prodata u milione primeraka, a opet kod mnogih kritikovana zbog načina izražavanja autora (dosta psovki) i delova gde autor priča o svojim neuspesima. E, zabole me… 😀

Po završetku čitanja ove knjige, sedeo sam neko vreme zamišljen. Onda sam odložio knjigu na jednu policu, sa namerom da je u skorije vreme ponovo pročitam. Inače, polica koju sam spomenuo? To je polica koju zovem “Polica sa knjigama koje treba pročitati pod obavezno bar jednom u životu, a preporučljivo je i više puta, i koje bi mogle da utiču na vaš život”. Znam, znam, dugačak je naziv za policu, ali to je njen radni naziv, give me a break. 😀

Mark je bolno iskren u svojim stavovima, a to nekada nije prijatno čuti. Povremeno je i kontradiktoran. Život je sr**nje, ali zbog toga može biti i divan. Vi niste tako posebni za svet kao što mislite, ali to ne znači da ne možete biti srećni i posebni za ljude bliske vama. U životu treba probati mnogo toga, ali se ne treba raštrkati na sve strane. Zvuči kontradiktorno? Dobrodošli u stvarni svet, ne funkcioniše uvek baš smisleno, ali to je možda upravo ono što mu daje čar. 🙂

Da budem iskren, ova knjiga bi mogla da odvede tekst u jedan potpuno drugačiji smer, koji se tiče tema uspeha, sreće, “life coaching-a” (uopšte ne volim ovaj termin, iako sam i sâm jednim delom u ovoj branši). Ali, trudiću se da ostanem skoncentrisan na samu knjigu.

Mark Manson, na jedan prilično zabavan način, kombinuje humor, psovke, bolnu iskrenost, mračne strane života, inserte iz svog privatnog života, kritiku društva, kao i razne zanimljive podatke. Njegova namera je jasna. Želi da vam lupi šamar (figurativno, ovaj, govoreći). Šamar koji će da vas otrezni i razbije neke vaše iluzije o životu. A taj šamar bi mogao da vam pomogne da se pomerite sa neke vaše mrtve tačke.

Knjiga govori o stvarima kao što su:  zabluda izuzetnosti; kako ne treba sve poteze u životu vući u skladu sa emocijama; kako mi, u stvari, određujemo šta su dobre i loše vrednosti; reakcije na životne tragedije; o preuzimanju odgovornosti; prihvatanju naših mana i ograničenja; značaju rečce “ne”…

Kroz sve ove teme, Mark pokušava da nas navede da probamo da uvidimo šta nam je zaista bitno u životu, kao i kako biti prizimljenija osoba može da vodi sadržajnijem životu.

Verovatno ste stekli utisak da mislim da je ovo knjiga koja menja život, da sam postao Markov sledbenik i da apsolutno verujem svemu što je napisao? Zaboga, naravno da ne, valjda ste do sada shvatili da je u meni i ona skeptična, sarkastična strana ličnosti, koja drži uzde ne dozvoljava mi da odlutam. 😀 Ni sâm pisac nije savršen, niti se uopšte slažem sa svime što je napisao (štaviše, u pogledu mnogih stvari imamo skroz suprotna mišljenja i mislim da ponegde možda i preteruje).

Ali, za neke stvari je bio bolno u pravu, malčice mi je proširio vidike i dao uvid u neke stvari. Takođe, dao mi je i neke dobre ideje. 🙂

Sve u svemu, knjiga od mene zaista ima apsolutnu preporuku.

A znate li zašto?

Svi smo mi kao Ikar. Želimo da letimo visoko i dostignemo mnogo toga. Ako bukvalno shvatite sve napisano u ovoj knjizi, možda vas zalepi za zemlju. Ali, ako umereno prihvatite neke smernice iz ove knjige, možda vas taman dovoljno spusti da ne priđete preblizu Suncu. Ali, i dalje će vam omogućiti da letite visoko i da možda ostvarite svoje ciljeve.

Nebo je granica… nema potrebe da vas baš sprži Sunce! 😀

 

Šta mislite, dragi čitaoci, da l ii vama treba blago otrežnjenje od nekih iluzija koje ste sami sebi nametnuli? 🙂

 

Tags:

Najbogatiji čovek Vavilona – Zlatni zakoni kao put do bogatstva?

 

Najbogatiji čovek Vavilona

        Džordž S. Klejson – Najbogatiji čovek Vavilona

 

Ova knjiga se vrti više od 90 godina po svetu. Prvo u obliku pamfleta, gde je svaki pamflet bio priča za sebe, dok na kraju nisu objedinjeni u jednu knjigu. Da li je knjiga vredna komplimenta “bestseler” ili je sve to samo prenaduvana priča?

Hajde da saznamo. 🙂

Kako bi bilo najlakše opisati “Najbogatiji čovek Vavilona”? Možda najbolje kao zbirku simpatičnih, lepo napisanih i poučnih priča, smeštenih u dane sjaja i bogatstva legendarnog grada Vavilona. Junaci ovih priča, kao što su Arkad, Matona, Dabasira i Šaru Nade, prepričavaju nam svoje dogodovštine iz mladosti, koje su ih naučile vrednosti novca i kako taj isti novac treba koristiti da bi se on umnožavao, a samim tim i bogatstvo uvećavalo. O njihovim promašajima i lošim potezima u odnosu na novac i ljude, kao i nekim jednostavnim zakonima kojih su se pridržavali, a kojih su ih kasnije učinili bogatim i poznatim.

Kada završite sa čitanjem “Najbogatijeg čoveka Vavilona”, stičete utisak da niste čuli ništa novo. Mislite, ovde se govori samo o štednji i ulaganju, “nemam ja toliko sredstava za štednju”, “nemam ja vremena ceo život da tako radim, trebaće mi decenije”… I znate šta? Bili biste u pravu.

Međutim… da li ste zaista zadovoljni svojom finansijskom situacijom sada? Ako ste možda postupali po savetima iz ove knjige i niste osetili nikakav pomak, baš mi javite da znam da li je ova knjiga jedna velika prevara ili ne.

E sad, da li je prevara ili ne?

Ja sam odlučio da probam da se pridržavam nekih principa iz ove knjige, u skladu sa svojim mogućnostima. Da probam deo novca da štedim i budem strpljiv i vidim gde će me to odvesti :). S obzirom da živim u Srbiji, ne znam šta bih vam rekao. 😀

Ali, šalu na stranu, pričice su zaista poučne. Ako ste stariji, možda vas i neće naučiti nečem novom, ali će vas možda podsetiti kako treba da uradite neke stvari sa novcem, a ako ste od mlađe fele, sigurno ćete pročitati neke pametni misli.

Arkad će nas podsetiti da bi trebali da deo svoje zarade (bar 1/10) prvo platimo sebi. Da, znam, svi smo pomislili “ali moja zarada cela pripada meni!” Pa… i ne. Morate da platite račune, kupite hranu i odeću, možda vratite neke dugove? A nije baš da možete da ne jedete ili plaćate račune (dobro, ovo drugo i možete, ali nije baš pametno 😀 )? Znači, te pare u startu odlaze od vas, pa i nisu onda vaše, zar ne?

“Sedam lekova za mršav novčanik” je više grupa pravila kako da počnete da baratate novcem. Srž je da, i ako štedite 1/10 zarade, i dalje možete da lepo živite sa 9/10. Mislim da to nije daleko od istine, zar ne? J I kako se treba konstantno usavršavati, da bi se više zarađivalo. Najbolja investicija je ona koju uložite u sebe, zar ne?

“Upoznajte boginju sreće” je priča koja nam šalje jednostavnu poruku. Nije sreća ta koja stvara bogatstvo (mada je i dalje veoma bitan faktor), već da “istinska sreća čeka onog čoveka koji prihvata prilike”. Znači, kada se pruže prilike, ne treba uvek oklevati, već ih treba zgrabiti.

“Pet zlatnih zakona” nam ukazuju da treba da znamo kada da uložimo i u šta. Ako želite da ulažete na berzu, ili naučite sve o trgovanju, ili unajmite eksperta da ulaže umesto vas, ali nemojte da se igrate zverke sa Vol Strita, a nemate predstavu šta je berza.

Suština “Zajmodavca iz Vavilona” se krije u poslednjoj rečenici. “Malo opreznosti  je bolje od velikog kajanja.” Ne budite brzopleti niti previše emotivni sa novcem!

Tu su i priče koje će nas naučiti odlučnosti, kako da budemo pripremljeni za izazove, kao i da nije bitno vaše poreklo i okolnosti u kojima se nalazite, već je bitno truditi se i verovati u sebe.

Sve u svemu, priče su jednostavno napisane, zanimljive i poučne. A da li mogu da nas dovedu do bogatstva, to zavisi od nas.  Ali, prvenstveno od naše od naše odlučnosti, strpljenja i taktičnosti. Bar sam ja to tako doživeo.

A ja ću vam javiti, dragi čitaoci, ako saveti iz knjige „Najbogatiji čovek Vavilona” zaista funkcionišu. Ako za koju godinu budem pisao za ovaj blog sa Havaja, znaćete da funkcioniše. 🙂

 

A da li vi, dragi čitaoci, plaćate deo zarade sebi?

 

Tags:

Dopler – Kriza srednjeg doba ili kriza savremenog društva?

 

Doppler - Erlend Loe Dopler

             Dopler – Erlend Lu

 

Da vidimo… sredovečnan ste Norvežanin, oženjen i situirani otac dvoje dece (sa trećim detetom na putu), koji je skoro sahranio oca, a zatim otišao u šumu da vozi biciklo? Pali ste sa bicikla i to isto biciklo vas je tresnulo po čelu?

U ovakvoj situaciji možete da uradite samo jedno, zar ne?

A to je da napustite svoj stari život i nastanite se u šumi na periferiji grada.

To je uradio naš prijatelj Dopler, junak istoimenog romana norveškog pisca Erlenda Lua.

Odmah na početku romana, zatičemo Doplera kako živi svoj život pustinjaka u sred zime u Norveškoj (pustinjak u sred zime, heheprim.podsvesti). Upravo je ubio majku losa zbog hrane, mladunče losa nazvao Bongo i faktički ga “usvojio” i sada njih dvojica žive u šatoru. Dopler se Bongu obraća kao detetu i stalno se trudi da mu objasni neke principe iz života i neka svoja razmišljanja.

Da li ovo u stvari kratki roman o osobu koja je doživela nervni slom?

Pa… i ne.

Mada na prvi pogled deluje kao da bi ovo trebalo da bude nekakav mračan roman, u pitanju je, u stvari, prilično vedra satira. Kroz Doplerova razmišljanja dok provodi vreme u tišini šume, dijaloge sa Bongom (bolje reći, monologe), Erlend Lu u stvari dočarava život modernog čoveka, i kako taj isti život proždire tog istog čoveka, ne dajući mu vremena da, čak ni u dobrovoljnom izgnanstvu, pokušava da ponovo pronađe smisao življenja. Iako živi u šumi na periferiji grada koji retko kada posećuje (bolje reći, više se noću šunja da uzme šta mu treba iz određenih kuća), Dopler ne može da izbegne interakciju sa ljudima (bilo da su u pitanju članovi porodice, osoba koja pravi maketu ratnog bojišta da bi odala poštovanje svom ocu, lopov ili konzervativac), i to ga još više izluđuje. Kao neki paradoks. Imamo ljude željne kontakta sa drugim ljudima, koji na kraju budu usamljeni, a sa druge strane imamo Doplera, koga ljudi pronalaze čak i u šumi, a čak neki od njih počinju kao i on da žive u toj istoj šumi, kao da i oni žele da preispitaju sebe i smisao svojih života.

Mada je u pitanju kratak roman (nekih 150-ak strana), on se dotiče veoma ozbiljnih tema, poput usamljenosti, roditeljstva i porodičnih odnosa, generacijskog jaza, krize savremenog društva, težnji ljudi ka perfekcionizmu, opsednutošću novcem, kao i želji za izolacijom i da se ponovo čovek poveže sa prirodom.

Kao što sam spomenuo, roman je kratak i, pored na prvi problem turobnih tema, prilično odiše nekom vedrom i satiričnom atmosferom koja omogućava da se ovo delo brzo pročita.

Mislim da je teško raspisati se na temu ovog romana, i mislim da će ga definitivno svako doživeti na svoj način. Naravno, podrazumeva se da svaka osoba na različit način može da percepira isti roman, ali mislim da to pogotovo važi za ovaj roman.

Sve u svemu, mislim da je ovo jako dobar roman i da ga zaista vredi pročitati.

 

Pitanje za drage čitaoce: Šta bi vas nateralo da jednostavno napustite svoj (ne)idealan život i odete da živite u šumi na periferiji grada?

 

 

Tags:

Hologram za kralja – Propast američkog sna?

 

Hologram za kralja

Dejv Egers – Hologram za kralja

 

Mada mi je svojevremeno bila namera da od Dejv Egersa prvo pročitam „Krug“ (za koji se priča da je veoma zanimljiv), u posed mi je došla jedna njegova druga knjiga, „Hologram za kralja“.

Sećam se da je 2016. godine izašao film rađen po ovoj knjizi. Glavna uloga je pripala Tomu Henksu. Ali, nisam čuo baš hvalospeve za ovaj film. Štaviše, kažu da je ovo jedan od manje uspešnih filmova Toma Henksa. Mada, možda se nekada i nateram da ga odgledam.

Da nije i roman „sumnjivog kvaliteta“?

Sreća, pa nije. 🙂

Američki biznismen Alen Klej dolazi u Saudijsku Arabiju sa namerom da izvede demonstraciju IT infrastrukture pred kraljem Abdulahom, koji usred pustinje gradi veličanstveni grad budućnosti – „Ekonomski Grad Kralja Abdulaha“ (u daljem tekstu, EGKA).

Posle talambasanja po pustinji, Alen najzad stiže u famozni EGKA i tamo zatiče do pola (možda je bolje reći, do sedamdesetpetinu) izgrađeni grad. Alena, sa još tri člana njegovog tima koji treba da mu pomognu u pripremanju prezentacije, smeštaju u šator sa klimom koja ne radi i lošim wi-fi-em. Alen se bori za bolje uslove za svoj tim, ali, kako dani i nedelje prolaze, jedino što je očigledno jeste da mu se svi smeškaju i obećavaju bolje stanje.

A kralj nikako da se pojavi.

E sada, možda se pitate, zašto uspešan američki biznismen trpi takve uslove i zašto već trećeg dana nije rekao kralju i njegovoj sviti da se tornjaju zajedno sa svojim kamilama i vrati se kao gospodin biznis klasom u Ameriku, u potragu za novim multimilionskim projektom?

Zato što je Alen Klej savršena metafora savremenog američkog društva, koje, ipak, ne može da isprati neke promene u svetu.

Alen je iskusan sredovečni biznismen. Ali, njemu je potrebno da ovaj projekat uspe. Provizija od pola miliona dolara bi mu omogućila da vrati dugove, omogući ćerci dalje školovanje i možda da, od preostalog novca, pokrene neki svoj biznis.

Znači, Alen je u dugovima, iza sebe ima nekoliko neuspešnih poslovnih poduhvata, pokušava da održi nekakav balans između ćerke i bivše žene, i došao je Bogu iza nogu da proda nešto što bi se možda izgradilo ako čoveku koji nikako da se pojavi se to dopadne.

Da… rekao bih da mu je život malčice u rasulu.

Čitajući roman, ne možemo, a da ne osetimo simpatije prema Alenu, dok ga posmatramo kroz njegovu raznoliku interakciju sa ljudima u Arabiji, bilo da je u pitanju prijateljstvo sa Jusufom (Arapinom koji ga povremeno vozi do EGKA), propraćeno vicevima i razgovorima o ljubavnim problemima. Shvatićemo njegovo viđenje odnosa prema ženama, kroz, khm, interakciju sa Finkinjom Hane i arpaskom doktorkom Hakim. Kroz interakciju sa svojim timom, Alen shvata da on za njih predstavlja „zastarelu tehnologiju“ (mada mu to oni, naravno, neće nikada reći). A pogotovo Alenova spoznaja da ne može da se otme utisku da ga arapski saradnici-posrednici uvlače u svet iluzija i opsena po pitanju ovog posla. I naravno, kada ste tako daleko u nepoznatom vam svetu, ne možete, a da trenutke samoće ne provedete u prisećanju i preispitivanju prošlosti. O njegovoj karijeri i sjajnim biciklima, odnosu sa ocem, braku sa (sada bivšom ženom) strasnom Rubi.

Takođe, Alen je i posrednik u klimavom odnosu izmeću ćerke Kiti i bivše žene Rubi. Za vreme svog boravka u Arabiji, nekoliko puta pokušava da Kiti napiše pismo, ali uvek na kraju odustane od te zamisli, svestan da mora da pazi šta će joj napisati vezano za njenu majku, jer i on želi da njih dve imaju normalan odnos.

A kralja Abdulaha nigde na vidiku već nedeljama.

Ceo roman odiše nekakvom hemingvejsko-kafkijanskom aromom, zavijen u moderni stil pisanja. A nisam mogao da se otmeme utisku da je ceo roman i jedna velika namerna analogija sa Beketovim delom „Čekajući Abdulaha“, pardon, „Čekajući Godoa“.

Ako vas pominjanje Beketa, Kafke i Hemingveja teraju da podignete obrvu i pomislite da je ovo  neki naporan roman za čitanje, možete da se opustite. Roman je veoma kvalitetno i moderno napisan. I sâm sam bio iznenađen koliko sam ga brzo pročitao. Prosto me je vuklo da vidim šta će dalje da se desi Alenu, koga će zanimljivog sresti, da li će se i kralj Abdulah najzad pojaviti i da li će priča dobiti svoj srećan kraj.

Možda se sećate da sam spomenuo da je Alen i metafora savremenog američkog društva. Egers pogađa u srž o tome gde se Amerika nalazi u globalnoj privredi. Pročitajte roman, videćete. Svi znamo šta je Epl, koji brend i kvalitet donosi, kao i cena koja prati to ime. Ali, svi znamo i šta Xiaomi može danas da pruži… shvatate?

Sve u svemu, „Hologram za kralja“ je jedna dirljiva i po malo tužna priča o čoveku koji je otišao u jednu kontradiktornu zemlju, u potrazi za nečim što bi mu moglo biti spas, i koji, hteo on to ili ne, pristaje da bude vođen kroz iluziju i beskonačna obećanja. Ovo je i priča o tome kako prošlost natera čoveka da se preispituje o učinjenim postupcima, ali i kako ti isti postupci prošlosti nas koče da uživamo u sadašnjem trenutku.

Uživao sam u čitanju ovog romana i nadam se da ću uskoro biti u prilici da pročitam i neki drugi Egersov roman, na primer „Krug“. Zaista, nije bez razloga toliko popularan i nagrađivan pisac.

Ovaj roman najbolje opisuje citat na poleđini knjige:

„Briljantna priča o propasti američkog sna i globalnim promenama koje nezadrživo menjaju dojučerašnja pravila igre“.

 

Pitanje za drage čitaoce.

Da li mislite da Amerika polako gubi trku sa ostatkom sveta, a prvenstveno Istokom?

 

Tags:
Categories:

Empire V

Ампит В Empire V

        Empire V – Viktor Peljevin

 

Peljevin… ovaj, da… uh… ja… i nisam baš siguran odakle da počnem.

Viktor Peljevin je veoma interesantan momak (doduše, sada uveliko gazi petu deceniju, ali nećemo da sitničarimo). Retko daje intervjue i prilično su mu neodređeni i nedorečeni, pa podseća na nekakvog hibrida Haruki Murakamija i Endi Vorhola.

Kuriozitet: čuo sam da ovog pisca i njegov stil pisanja pogotovo vole pravnici. Dobro… može biti…

Ali, ne mogu da se otmem utisku da je ovo tip pisca koji volite ili ne volite.

Ako ćemo pravo, kroz čitanje romana „Empire V“, moje mišljenje o Peljevinu se menjalo. Od indiferentnosti do blage odbojnosti, da bih na kraju romana shvatio da sam zgotivio i pisca i njegov roman.

Pre nego što zaronimo duboko u „Empire V“, jedno malo upozorenje: ne upuštajte se u čitanje ovog romana tek tako! Ovaj roman (a izgleda i ostala Peljevinova dela), zahtevaju da se pažljivo udubite u čitanje, inače se može desiti da propustite neke bitne poente, zbog čega vam roman može biti čak veoma dosadan.

Takođe probaću da, iz svoje perspektive, protumačim šta je pisac hteo da kaže u ovom romanu.

A sada…

Početak romana nas zatiče u trenutku kada 19-godišnjeg Romana (momak baš i nije imao neko srećno detinjstvo), ujeda vampir! Neko bi pomislio da će ovo biti najkraći roman na svetu ili akcioni triler sa novom reinkarnacijom Drakule. Međutim, ispostavlja se da sve što smo znali o vampirima nema veze sa vezom…

Ujedom vampira, Roman je i sâm postao vampir (logično). Od tog trenutka, njegov život se menja iz korena („Logično!“, glasi horski odgovor čitalaca). Međutim, promena se ne odnosi samo na promenu njegove rasne pripadnosti, već Roman (koji je sada dobio božansko ime Rama II, pa ćemo ga i mi nadalje tako zvati) sada stiče i drugačiji (pravi?) pogled na svet…

Radnja romana je pa, da kažemo tako, specifična. Od trenutka kada Rama postaje vampir (faktički od samog početka dešavanja), roman postaje u stvari vodič za mlade vampire o tome kako zaista funkcioniše svet i koja je uloga vampira u tom svetu. Novopečeni vampir Rama će se sretati sa veoma interesantnim i specifičnim vampirima-učiteljima (i njihovim zanimljivim, ili je možda bolje reći pravim, pogledima na svet), koji će ga učiti diskursu i glamuru, kao i umetnosti vođenja ljubavi i borbe.

Rama će, kroz susrete sa vampirima i Haldejcima (o njima malo kasnije), polako menjati svoj pogled na svet i njegovo funkcionisanje, polako napuštajući (naivna) shvatanja ljudi i sve više preuzimajući vampirska shvatanja (a u tome će mu pomoći i „jezik“, entitet koji se bukvalno ugnezdio u Ramu, pružajući mu uvid u razna vampirska znanja). Shvatiće da su vampiri davno prestali da budu klasične krvopije kakvim ih mi smrtnici vidimo, već da su oni konačna karika u evoluciji, da su oni, u stvari, stvorili ljude, i da su oni za njih bogovi. Oni su shvatili da su iluzija, manipulacija, moć i novac, ono što im omogućava da gospodare ljudima. A u tome im pomažu Haldejci, njihove verne sluge. Haldejce sam doživeo kao moćne i uticajne ljude, koje su vampiri podučili nekim veštinama za sticanje bogatstva i koji pred svojim gospodarima (vampirima) ne mogu da imaju tajne (vampiri, inače, imaju jednu jako kul moć, a to je da, na osnovu suptilnog i bezbolnog ugriza, mogu da saznaju kakav je neko čovek, kao i sve njegove tajne i iskustva koja je do tada doživeo). Haldejci, u stvari, manipulacijom (politika i marketing) pomažu vampirima da kontrolišu široke narodne mase.

Tokom svoje postepene inicijacije u svet vampira, Rama će voditi duboke filozofske razgovore, ne samo sa svojim učiteljima, već i sa lukavim Haldejcima, kao i sa drugim vampirima koji, već dugo, dugo hodaju Zemljom. Ticaće se smisla postojanja ljudi i vampira, novca, Boga, kako ovaj svet zaista funkcioniše i slično, kao i zašto se treba paziti ako ugrizete vampirku (pogotovo ako je u pitanju jedna mlada Hera), jer to može veoma da uzdrma emocije.

Peljevinovi vampiri nisu one mračne, sadističke krvopije, ogorčene na svet i koje žele da seju haos. Oni su, u stvari, prilično racionalna bića koja su oduvek kontrolisala čoveka i koja su shvatila kako mehanizam glamura i diskursa, nije ništa drugo do suptilna manipulacija ljudima, koji su u današnje vreme otuđeni jedni od drugih i prilično opsednuti novcem.

Vampiri su za mene metafora najmoćnije elite, za koju najveći deo ljudi (verovatno) i ne zna. Oni su ti koji kontrolišu svet iz senke, koji se ne pojavljuju u javnosti (a i nemaju potrebu za time). Oni upravljaju novcem, a samim tim i svetom. Ko bi to mogli biti? Možda neke tajna društva i pojedine porodice koje postoje vekovima unazad i za koje smo načuli samo par reči? Ili su to možda još tajnije organizacije i porodice čijeg postojanja nismo ni svesni?

A njihove verne sluge Haldejci? Da to nisu najmoćnije i najbogatije osobe sveta, ljudi iz sveta medija, muzike i politike, koji nam govore šta da nosimo, jedemo, pijemo, čitamo, slušamo? Koji nam suptilno ispiraju mozak i tako se trude da nas ukalupe i kontrolišu? Da nas ubede da jedino božanstvo koje postoji jeste Money, i da treba da žrtvujemo svu svoju životnu energiju njemu i da se samo njemu klanjamo? Da, dokle god nemamo novac, mi smo tužni, otuđeni, usamljeni i nesrećni?

Kao što sam vas upozorio na početku, ovaj roman nije za svakog. Ima dosta filozofskih dijaloga na temu funkcionisanja sveta, i treba se malo udubiti u roman, da ne bi stekli (pogrešan) utisak da je sve samo prazno blablabla…

Takođe, nailazićete na dosta referenci na popularnu kulturu, politiku, biznis…

Ali, ima i dosta pametnih misli i bolnih činjenica.

Sve u svemu, kada se saberu utisci, Viktor Peljevin je kroz filozofske dijaloge (i psihodelične scene), na zaista zanimljiv način opisao našu bolnu realnost. Meni se „Empire V“ zaista dopao, i definitivno planiram da u bliskoj budućnosti pročitam nastavak Raminih avantura u romanu „Betmen Apolo“. Ko zna kakve nove životne činjenice i psihodelične događaje ćemo tu pročitati?

Inače, ako bar malo znate ruski, mislim da ćete shvatiti igru reči u naslovu romana. 😉

Postoji jedan mali detalj koji mi se učinio posebno zanimljiv, a tiče se dešavanja pred kraj samog romana. A to je da često treba paziti i sa kime odlučite da budete prijatelj. To često možda da vas odvede do vrata raja… ili pakla. Pročitajte roman, videćete. 😉

„Jedina perspektiva za pametnog momka u ovoj državi je da radi kao klovn kod pedera. Ko ne želi da radi kao klovn kod pedera, radiće kao peder kod klovnova“. Mislim da ovaj citat iz romana savršeno opisuje u kakvoj situaciji se nalazi moderan čovek.

 

Ne jedno, već tri pitanja/razmišljanja za vas!

  • Ko su za vas vampiri i Haldejci?
  • Empire V… da li primećujete igru reči u naslovu ovog dela?
  • Citat o pederima i klovnovima…kako biste ga vi protumačili?

 

Tags: