Lucy

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

Lucy

 

Po jednima (kako shvatanjima, tako i istraživanjima), čovek koristi negde oko 10% mozga. Po drugima, čovek koristi kompletno svoj mozak, ali iskorišćava samo 10% svog kapaciteta/potencijala. Ako mene pitate, mislim da je istina negde na sredini, da mi koristimo oko 75% mozga, ali da koristimo 20% svog kapaciteta/potencijala (“A ako mene pitate, ja mislim da 90% populacije koristi 10% mozga i to na nivou 10% kapaciteta”-prim.podsvesti).

E sad, postavlja se pitanje da li je možda i dobro što još uvek nismo otključali pun kapacitet našeg uma? Da li bismo u tom slučaju postali prosvećeni ljudi? Pokorili Univerzum? Postali bogovi? Da li bi postali dobri ili loši, ili bi naš um prevazišao te pojmove kao besmislene?

Ko će ga znati…možda je sve što znamo o svetu oko nas pogrešno. Možda samo naš mozak pokušava da sve kvantifikuje i objasni iz straha od nepoznatog. Možda 1 i 1 nisu 2, možda mi ne razumemo kako funkcioniše naše telo, možda mi ne znamo ni ko ili šta je Bog, možda ne znamo ni da li magija zaista postoji ili ne… u stvari, možda ne znamo ni ono što mislimo da znamo, možda smo samo u nekakvom matriksu (“Woah, što bi rekao Neo, mnogo si zaglibio u ovu temu, ‘ajde, vraćaj se na kolosek”-prim.podsvesti).

Elem…

Upoznajte Lusi (Lucy), mladu devojku koja studira u Tajpeju (“Crna ona, šta tamo ima da se studira?”-prim.podsvesti). Ona je simpatična, otkačena i želi da uči (ipak je na studijama). Međutim, njen novi dečko je nagovara da za njega odradi jedan “poslić” i da jednu akt-tašnu punu papira dostavi jednom čoveku u hotelu, što ona odbija, jer joj se ne dopada ideja da ni njen novi dečko ne želi da nosi tu pošiljku tom nekom čoveku.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

„A mogla sam da studiram u Beograd…a ne, ja glupača sam morala da odem u Tajpej zbog ‘rane…j****e te nudle, kretenko, kad nisam znala da ima kineska i u Beograd…“

 

E sad, prosečan momak bi probao da odobrovolji devojku komplimentima, poljupcima, flertovanjem, maženjem, večerom, šopingom…i kad bi i na kraju rekla N-E, onda bi sâm odradio taj posao, i posle otišao naduren sa ortacima na pivo. Međutim, ovaj lik je prilično uporan, da je na silu lisicima vezao svoju devojku i akt-tašnu jedno za drugo (“Hm, lisice, zanimljiv pristup…”- mrmljanje podsvesti u bradu i ‘vatanje beleške).

U trenutku kada Lusi ulazu u hotel, njenog novog dečka ucmekaju ispred ulaza.

E sad, ovo je dovoljno da se zabrinete i pitate kakvi su to papiri koji treba da se dostave.

Ispostavlja se da Lusi treba da dostavi šifre od nuklearnog naoružanja američkom agentu koji se krije u sobi na 20.spratu ruskog hotela u Tajpeju koji je pun kineskih agenata.

Što nije istina…

Ispostavilo se da je Lusi dostavila akt-tašnu punu sintetičke eksperimentalne droge CPH4 (u stvari, četiri vrećice) korejskom gangsteru. Gospodin korejski gangster (sa sve svojom jezivom pratnjom), iako deluje zastrašujuće, potpuno razume da je ova devojka samo student koja se trudi da preživi. I on odlučuje da je poštedi. Zato ju je onesvestio, rasekao stomak, ubacio jednu vrećicu CPH4, zašio, a zatim joj naredio da sa još tri stranca ode u određenu državu gde će je sačekati “neke čike” da je ponovo otvore i uzmu paket iz nje, a ona će zauzvrat da ostane životu (“Ako prethodno ne umre od sepse…”-prim.podsvesti). U prevodu, Lusi je sada postala kurir za narko-kartel, za šta ste možda čuli i termin drug mule.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

Gospodin Saču Te Prebijem…ugledni korejski gangs…ovaj, biznismen…

 

Pa vi onda uzmite sada da radite preko omladinske za džeparac…

Da stvar bude gora, dok je bila u zarobljeništvu i čekala na “transport”, doživela je fizičko maltretiranje od strane sivonja koje radi za gangstera. E sad, u “Vodiču za gangstere”, pravilo 43 kaže: “Ne šutiraj kurira u tek sveže zašiveni stomak gde se nalazi droga, pogotovo ako je sva droga u jednoj vrećici”. E pa, ove sivonje nisu čitale taj vodič, pa se u Lusinom stomaku pocepala vrećica sa misterioznom drogom, i krenula da se razlaže u njenom telu i prodire u svaku moguću ćeliju.

E sad, ovde se stvari malo komplikuju. Lusi nije postala “naduvana” niti narkoman. Iz nekog razloga, ovolika količina droge je imala efekat da, kako vreme prolazi, Lusi nesvesno otključava kapacitete svog mozga. Verovatno se neki sećaju filma “Limitless” (sjajan film, zaslužuje recenziju…a ni serija nije loša). E pa, ovde je situacija malo drugačija. Otključavanje kapaciteta mozga ne podrazumeva samo veći stepen inteligencije…u Lusinom slučaju, počinje da joj daje, pored povećanih fizičkih kapaciteta (apsolutna kontrola nad telom i snagom, kao i sposobnost da oseti svaku ćeliju u svom telu i razume njenu svrhu), i one “natprirodne” mentalne prirode, kao što je telepatija, telekineza i psihometrija.

Međutim, ovo i nije toliko sjajno kao što izgleda. Lusi shvata da ona ne može da utiče na to kojom brzinom njen mozak “otključava” svoje kapacitete, kao i da njeno telo neće moći da dugo podnese ovu situaciju i da će se njeno telo sagoreti, tj. umreti (ili se preobraziti u duha ili šta već), i da ne zna šta da radi sa svim tim informacijama koje su u njenom umu. Postoji samo jedno rešenje, a to su, u stvari, tri: osvetiti se gangsteru, pronaći preostale vrećice droge (“Kažeš, nije narkoman, je li? To se zove KRIZIRANJE, bato moj!”-prim.podsvesti) da ne padnu u ruke kriminalaca i ne desi se još nekom nešto slično kao njoj ili da droga uopšte izađe na ulicu. A poslednje je da pronađe profesora Samjuela Normana, poznatog naučnika, koji je ceo život posvetio proučavanju mozga, uključujući i teoretisanje na temu otključavanja potencijala uma. Lusi uspeva da kontaktira profesora koji je zapanjen onim što je čuo (a i video na TV-u), ali je i uveren da Lusi govori istinu.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

„U stvari, pojma nemam o čemu ona mala priča, ali neće ništa provaliti ako budem klimao glavom i pričao mojim božanskim glasom…“

 

Od tog trenutka, počinje Lusina trka sa korejskim gangsterom (ne mislite valjda da je ovo neki šonja) ko će pre stići do preostale droge, a zatim i način da se dođe do profesora. U pronalaženju droge Lusi će se priključiti i jedan policijski inspektor, kao “pomoć” (mada mislim da je on tu više onako reda radi, jer Lusi je faktički živa verzija Nea iz “Matriksa”… usudiću se reći, jedno 70 puta opasnija verzija).

Da li će Lusi uspeti da stigne do profesora pre vremena pre nego što umre/nestane/transcedentira i kakve tajne Univerzuma sada krije njen um, pitanje je sad? Da li eminentni profesor Norman može da joj pomogne… da li uopšte može da razume ono što Lusi razume?

Ili se možda samo predozirala i umislila da joj sve ovo dešava?

Pitanja, pitanja…

Red je da počnemo od glumačke postave, zar ne?

Glavnu junakinju filma “Lucy” glumi moja velika ljubav još iz studentskih dana Skarlet Johanson (jeste da je ponovo verena, ali nada umire poslednja 😀 ). Šalu na stranu, stvarno nema smisla govoriti o svim odličnim ostvarenjima u kojima je glumila (pogotovo što je 2019. godinu pokidala, da je čak imala i dve nominacije za Oskara), i koja je jasan dokaz da lepota i talenat idu zajedno ruku pod ruku. Njena postepena transformacija u osobu koja polako odbacuje sve emocije kako njen mozak “otključava” svoj potencijal (a da ne preraste u drvenu glumu) nije nešto što može baš svaki glumac. Profesora Samjuela Normana glumi legenda Holivuda, Morgan Frimen. Tačka. Mislim, ne znam šta da dodam za ovog glumca koji je glumio u toni (poznatih i uspešnih) filmova, ima trilion nagrada i nominacija, i koji svojim legendarnim god-like glasom bi mogao da bude narator i dokumentarca o parizeru, i bude nominovan za nagrade na bar sedam festivala (i verovatno ih osvoji bar na dva). Mada, opet, i nije iznenađenje da vidimo Morgana Frimena u nekom filmu koji se (in)direktno dotiče božanskih tema. Korejskog gangstera glumi Min-sik Čoi (što vam možda i ne znači puno sem ako niste veliki ljubitelj korejske kinematografije… ali, ako vam kažem “Oldboy”…da, da, taj lik glavom i bradom 😀 ). Policijskog inspektora (koji više smeta i služi kao šofer) glumi čuveni Amr Vaked … u stvari, nemam pojma ko je ovaj lik, prvi put čujem za njega… ne znam ni da li je poznat i u svojoj zemlji…pojavljivao se u “Syriana” i “Marco Polo”.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

„Četiri meseca do penzije…ČETIRI PROKLETA MESECA…i onda dođe ova plava i us**e mi se u život…ima na poklon od policije da dobijem kovčeg umesto zlatnog sata…“

 

Film je režirao (i napisao) legenda Evrope, Lik Beson. Kod njega nema nekih velikih budžeta, ali, u glavnom, njegovi filmovi zarade 2-3 puta više od uloženog, a i radnje su uvek zanimljive, i za mnoge glumce je čast da se pojave u njegovim filmovima. A njegovi filmovi imaju i određeni vizuelni šmek i atmosferu, i film “Lucy ” nije izuzetak od toga. Pogotovo postaje vizuelno sve interersantnije kako Lusin mozak sve više “otključava” svoje potencijale.

Akcija je dinamična, od jurnjava kolima i do napucavanja, ali nikada nije previse, taman koliko treba za ovakav tip filma.

E sad…radnja i sama ideja filma je ono što će ovde publiku podeliti, na one koji nalaze ovaj film initrigantnim i zanimljivim, i one koji ovaj film smatraju teškim kršom i idiotlukom. A sve polazi od toga kako vi doživljavate koncept mozga i njegovog potencijala. Lik Beson je pokušao da ovaj film utemelji na jednog grani nauke koja stoji iza stave da mi koristimo samo mali procenat mozga. Ali, ne slaže se sva nauka (iz oblasti proučavanja mozga) sa ovom idejom. Da li “otključavanje” naših kapaciteta zaista podrazumeva natprirodne moći? Da li možemo najzad pristupimo moći podsvesti i njenom neograničenom potencijalu? Da li možemo da razumemo Univerzum? Dobijemo moći kao Neo? Ili jednostavno da brže rešavamo “Moj broj” u “Slagalici”?

Međutim, meni je ova scena, gde Lusi priča profesoru šta je sve prestala da oseća kako postaje sve inteligentnija, posebno interesantna, jer je ujedino i kontradiktorna. Prestala je da oseća bol, strah, želje (koje mogu da se tumače i u smislu strasti i poriva). I kaže “Kao da sve ono što nas čini ljudskim bićem u meni bledi”. Zamiljivo mi je kako je navela naše slabosti (koje su upravo često ono što nas i limitira da živimo punim životom) kao prve elemente koji se “gase” kako mozak evoluira. A navela je upravo one slabosti koje bi svaki čovek želeo da ih se reši. Nema sumnje, slabosti nas čine ljudima, ali ipak bismo voleli da ih izbegnemo ili kontrolišemo. A opet, te slabosti su znale da budu i jedan od pokretača evolucije čoveka.

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

„Belo, oko mene sve je belo…i žuto, i plavo…i roze…i zeleno…vidi jednorog!“

 

Da li to znači da, ako otključamo naš pun potencijal, mi prestajemo da budemo ljudi? Šta onda postajemo? Bogovi? Mašine? Kolektivna (pod)svest? Gomila podataka? Ništa(vilo)?

I na kraju, da li je moderan čovek spreman da otključa potencijale svog mozga? Da li je to nešto što će spasiti ljudski rod ili ga uništiti?

Mada, mislim da je Lik Beson želeo samo da napravi jedan zanimljiv triler, i usput se malo poigra sa našim mozgom, i da nas natera da postavljamo ova razna nebulozna pitanja (“Ko to mi? Ja sam buljio samo u Skarlet Johanson i čekao da vidim da li će biti seksa, a ti jedini pričaš o nekakvim evolucija mozga ili šta već…”-prim.podsvesti).

Sve u svemu, za mene je ovo bio zanimljiv film i dotakao se zanimljive teme, i mislim da ga vredi odgledati. 😀

Godinama se unazad se vrti pitanje da li će biti nastavka. Mada Lik Beson smatra da je film zaokružena celina i da ne zna o čemu bi mogao biti nastavak (ako odgledate film, razumećete zbog čega to ima smisla…bar meni ima smisla 😀 )…opet, šuškaju se razne priče, iako ih Beson negira. Međutim, kada film koji je ima budžet 40 miliona dolara zaradi preko 450 miliona…onda uvek ima mesta da se bude fleskibilan, zar ne? 😀

 

A ti, dragi čitaoče, kako se tebi čini ideja da postoji mogućnost da “otključamo” pun potencijal našeg mozga? 😀 (“Dragi čitaoče, pusti ti njegovo retardirano pitanje…kako se tebi čini ideja da gledaš film sa Skarlet Johanson bez seksi scena????”-prim.podsvesti).

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Film

Trajanje : 89 minuta

 

Tags:

Slagalica života

 

Slagalica života Džim Ron Jim Rohn The five major pieces to the life puzzle

„Slagalica života“ – Džim Ron

 

Da li znate šta je zajedničko Toniju Robinsu, Marku Viktoru Hansenu, Džeku Kenfildu, Brajanu Trejsiji i T.Harv Ekeru? Ako je neko pomislio na skoro recenziranu knjižicu “Misliš stvaraš”…pa, delimično bi bio u pravu, ali to nije sada toliko bitno. Pretpostavljam da znate da se iza gorepomenutih imena kriju neki od najuspešnijih, autora, motivacionih govornika i preduzetnika modernog doba. E pa, svi oni za svoj uspeh bi mogli da zahvale gospodinu Džimu Ronu… u stvari, oni su i javno to priznali, pogotovo Toni Robins, kome je ovaj čovek bukvalno promenio život i omogućio mi da koliko-toliko skapira slagalicu života.

Ko je (bio) Džim Ron? Dečko sa farme, rođen 1930. godine. Shvatio je da koledž nije za njega, pa je počeo da radi u Sirsu (Sears), i mada je ostvario neki napredak u karijeri, osećao je da tapka u mestu. Živeo je sasvim prosečan život… dok nije upoznao Džona Erla Šofa, uspešnog biznismena i motivacionog govornika, koji je ubrzo postao Džimov mentor. Uz njegovo vođstvo i savete, Džim Ron je drastično napredovao u svom životu, i posle i sam postao uspešan biznis i motivacioni govornik. Bio je veoma tražen da govori na raznim događajima, drži seminare i šta sve ne. Očigledno da je nešto uspeo u životu, ako je u trenutku njegove smrti (2009. godine) iza njega ostalo bogatstvo u vrednosti od 500.000.000 dolara, a gorespomenuti ljudi su mu zahvalni za njegove savete.

 

Slagalica života Džim Ron Jim Rohn The five major pieces to the life puzzle

Ako mu nisu podigli bistu za života, ono morali su bar spomenik dvae’st metara u visinu…

 

Možda ste imali prilike da slušate Džima Rona na Youtube-u (ako niste, topla preporuka). Šmekerski old school glas, šarmira publiku svojim mislima i humorom, ima neka “snaga” u glasu. Ali, ono što je zanimljiva konstatacija i što ćete možda primetiti, jeste da on nije tipičan motivacioni govornik i, što se sada kaže, lajf kouč. On ne pripada (sada malo karikiram, ali nekada pomislim da je zaista ovako, iz nekog mog iskustva) onim ljudima koji neprestano govore drugima (bukvalno ih bombarduju) “kako su divni, kako su oni ogromnog neiskorišćenog potencijala, kako mogu da budu šta god požele, kako su oni neverovatna divna božanska bića” – ovo (jako često) ima za posledicu da se ljudi osete uzbuđeno i očarano (što često pomešaju sa motivacijom i inspiracijom), ali ubrzo taj entuzijazam splasne i ništa ne čine. Ne pripada ni drugoj kategoriji koja ima stav “ako želite uspeh/ljubav/sreću, morate da radite ovako tačno korak po korak kako sam rekao/napisao, jer vidite da sam ja uspešan i samo ako me kopirate ćete uspeti” – ovo često može da zbuni ljude, jer možda nemaju potreban materijal/uslove da isprate navedene korake, a često ih može obeshrabriti i ako neki korak ne dâ rezultat koji su očekivali, što ih može obeshrabriti. (Napomena: nije mi namera nikoga ko ima ovakve pristupe uvredim ili ismejem, i ove metode mogu dati velike rezulatate, ali mora da se zna i kako koristiti ove metode da pomognu ljudima.)

  Pristup Džima Rona je drugačiji. On vas nekako navodi da stavite prst na čelo i zaista se zamislite zašto činite to što činite. Ali, on vam to priča nekako…zdravorazumski i logično, da se prosto zapitate “zaista, on ne govori ništa revolucionarno, ali zašto zaista ne postupam u skladu sa onim što u dubii duše jesam?” Poslušajte/pogledajte par snimaka, videćete o čemu pričam.

Sličan pristup se nalazi i u njegovoj knjizi “Slagalica života”, koja je podeljena na pet poglavlja (delova slagalice života):

  1. Filozofija
  2. Stav
  3. Aktivnost
  4. Rezultati
  5. Stil života

Svaki od ovih delova slagalice vas lagano uvodi u priču i navodi na razmišljanje. Kada priča o ličnoj filozofiji, on ne govori ni o čemu drugom nego o našim ličnim (ispravnim ili pogrešnim) vrednostima koje formiraju naš stav prema svetu i životnim izazovima. A naš stav je ništa drugo do zbir naših (kvalitativnih i kvantitativnih) aktivnosti. A u skladu sa našim aktivnostima se stvaraju i srazmerno proporcionalni rezultati, a ti rezultati su upravo stil života kakav vodimo.

Kada malo bolje razmislite, ovo je sasvim jednostavno i logično, zar ne? Slagalice 4 i 5 su posledice, a 1, 2 i 3 su uzroci tih posledica.

 

Slagalica života Džim Ron Jim Rohn The five major pieces to the life puzzle

 

Kada bi neko pitao šta je životna filozofija Džima Rona, to je verovatno njegova izreka:

“Da bismo imali više, moramo najpre biti više”.

Što znači, da možete imati mnogo više u životu nego što imate sada jer možete postati više nego što sada jeste.

Ovde ću stati sa daljim objašnjenjem, iz prostog razloga što ćemo otići u jednu drugu temu, a ne recenziranje, što je tema ovog bloga. Samo ću vam reći da, po mom mišljenju, ova knjiga dosta može da vam da uvid zašto današnje “motivaciono govorništvo” i “lajf-koučing” (namerno su ovog puta pod navodnicima) za veliki broj ljudi izgleda kao prevara, “prodaja magle”…zato što u velikom broju slučajeva i jesu, jer nude instant-rešenja, jer preskaču neke faze koje ne bi trebale da se preskaču. Koga interesuje više na ovu temu, može da me lično kontaktira, za sada je dosta. 🙂

Šta je ono na šta “Slagalica života” još ukazuje? Neke stvari koje vam se neće dopasti, kao što je da ljudi uvek proklinju posledice, a “neguju” uzroke, umesto da ih promene (duboko u sebi znate da je ovo istina); da prošlost zaista treba da nam bude škola a ne zatvor; kako je u korenu svega disciplina (još jedna bolna istina); kako jeste lako preduzeti akcije i  promeniti život nabolje, ali je isto tako lako i ne preduzimati nikakve akcije da bi se život promenio nabolje; da mora svako da pronađe svoj odnos rada i odmora (u zavisnosti koliko uspeha želi); da osoba mora da radi i na sebi ako želi više (knjige, kursevi, seminari, razgovori sa uspešnim ljudima) i da mnogo toga može da se nađe besplatno ili po veoma povoljnim cenama (danas je ovo više nego ikada tačna činjenica). U stvari, ovde sam pročitao možda i neke od najboljih definicija (ne)uspeha:

 

NEUSPEH = ništa drugo do nekoliko pogrešnih procena koje ponavljamo svakog dana

USPEH = uspostavljanje nekoliko jednostavnih disciplina koje treba da praktikujemo svakog dana

 

Pogađa suštinu, zar ne? Lepo je pozitivno razmišljanje, afirmacije, vera, optimizam (i veoma je neophodno, to bez daljnjeg), ali bez preuzimanja akcije i discipline, to je samo zavaravanje sebe i trošenje sopstvenog vremena.

 

Slagalica života Džim Ron Jim Rohn The five major pieces to the life puzzle

 

Mislim da će vam posebno biti interesantan peti deo slagalice (stil života). On govori o tome kako stil života ne zavisi (toliko koliko mislimo) od našeg bogatstva („AHEM! Iznenadio bi se šta sve mogu da ostvarim sa par miliona dolara što ne mogu sad!“-prim.podsvesti), koliko od našeg stava i naših vrednosti. I dok težimo tom bogatstvu, ne treba da imamo stav „biću srećan onda kada zaradim toliko i toliko“. Ne! Budite srećni sada! Poenta sreće je u sadašnjem trenutku! Budite vi srećni i kada postanete „nešto više“, ali bitno je da sreću otkrivate i sada u skladu sa svojim mogućnostima.

Zaključak poprima malo ozbiljniju notu, a to je vezano za „zonu komfora“ i kako mislimo da imamo vremena da ostvarimo svoje snove. Da, imamo vremena, ali te zalihe su ograničene, pa zato da li imamo luksuz da odugovlačimo? Mislim da će vas ovih par strana malo prodrmati.

Kao što vidite, nikakva komplikovana filozofija i terminologija, čist zdrav razum (“…koji je ljudski rod negde izgleda zaturio?”-prim.podsvesti). Nekada su odgovori na mnoga kompleksna pitanja mnogo jednostavnija nego što mislimo, zar ne?

Sve u svemu, ideja je da težimo onome što želimo da postanemo, a rezultati stižu kao posledica toga.

Na oko stotinu strana se kriju sve ove mudre i zdravorazumske misli. Stil pisanja je neverovatno lagan za čitanje, da imate osećaj kao da razgovarate sa Džimom Ronom (ako ste čuli njegov glas, možete onda da ga “ubacite” u ovu knjigu za kompletan utisak).

 

Slagalica života Džim Ron Jim Rohn The five major pieces to the life puzzle

 

“Slagalica života” definitivno ide na onu moju čuvenu “Policu”, što je dovoljan kompliment od mene (kao što znate, jako, jako malo knjiga iz ove oblasti ide kod mene na tu policu). Mislim da zaista vredi čitanja, pa čak i podvlačenja (ako to radite sa ovim knjigama). Neće vas “napaliti” kao mnoge knjige na ovu temu, već će vas više naterati da malo promislite o svojim ličnim vrednostima i gde bi trebali da promenite pristup.

Inače, Džimu Ronu se pripisuje jedna od najboljih izreka (motivational quote) koju sam čuo na temu kako nije dovoljna samo motivacija, već osoba mora da promeni i svoj način razmišljanja da bi se nešto promenilo:

 “Motivacija sama po sebi nije dovoljna. Ako imate idiota i onda uzmete da ga motivišite, sada imate motivisanog idiota.”

  Po meni, genijalno objašnjeno! 😀

 

A ti, dragi čitaoče, da li si ti uspeo da složiš neke delove slagalice života? 🙂

 

 

Sajt Džima Rona

Book price (bookstores in Serbia): Finesa | Delfi | Leo Commerce | iLearn.rs | Mikro Knjiga

 

 

Tags:

Death Note

 

Death Note Beleznica smrti

Death Note

 

Kada biste imali moć da odlučujete da li će i kada druga osoba umreti, da li biste je upotrebili? Znači, ne da povredite ili nešto slično, već da ubijete. Da li biste iskoristili da se osvetite, da li biste postali ubica, ili se uopšte ne bi usudili da ikada upotrebite tu moć? Ili biste možda pokušali da iskorenite zle ljude ovog sveta – ubice, lopove, silovatelje, beskrupolozne biznismene („političare?-prim.podsvesti“). I ako biste se usudili na takav potez, da li biste mogli da nosite na duši sve te osobe kojima ste oduzeli život, koliko god zli oni bili?

Jagami Lajt (Yagami Light, često izgovarano i kao Yagami Raito) je mladi, sedamnaestogodišnji student. Lep, šarmantan, uvek smiren, harizmatičan, popularan među svojim vršnjacima, devojke ga obožavaju. Pride je i genije (svetskog) nivoa, besprekornih ocena, odličan sportista. Uzoran sin, dobar stariji brat… Drugim rečima, prilično savršena (možda i previše) i kompletna osoba.

Jagami, u principu, ima dobru dušu i jak osećaj za pravdu. Zna da je svet surov i nepravedan i žao mu je patnje drugih ljudi. Želja mu je, po završetku studija, da krene očevim stopama i radi u japanskoj verziji FBI-a  (iako bi, sa svojim intelektom, mogao da radi koji god posao poželi).

 

Death Note Beleznica smrti

Pogodite ko od njih dvojice je „Gospodin Savršeni“?

 

Međutim, našem junaku je, i pored njegove briljantnosti, dosadno u životu. Nešto mu očigledno nedostaje. Mada je harizmatičan, nešto nema želju da stiče prijatelje ili da se puno udubljuje u neke romantične odnose. Mada uči, izgleda da uopšte ne treba da ulaže neki napor da bi bio broj jedan. Izgleda da jedino zašta pokazuje koliko-toliko interesovanje jeste njegova porodica.

I jednog dana, naš junak nalazi u parku škole neobičnu beležnicu, za koju mu se u jednom trenutku učinilo da je bukvalno pala sa neba.

Beležnica Smrti (Death Note)…

Neko je očigledno želeo da bude duhovit i da se sprda drugima. Svašta se nađe na AliExpressu za male pare što može da posluži za sprdnju.

I pošto je očigledno da nikom ne treba ova beležnica, Jagami je, iz dosade, nosi kući. Kao svaki tinejdžer, zaključa se u sobu, i uzima, iz pomešane dosade i radoznalosti, da lista Beležnicu Smrti.

 

Kako koristiti Beležnicu Smrti

I

  • Osoba čije ime bude zapisano u ovu beležnicu, umreće
  • Beleška neće imati efekta, osim ako pisac nema na umu lice osobe čije ime zapisuje. Stoga, osobe koje dele isto ime neće biti obuhvaćene.
  • Ako uzrok smrti bude napisan u roku od 40 sekundi od trenutka kada je napisano ime osobe, tako će se i desiti.
  • Ako uzrok smrti nije definisan, osoba će jednostavno umreti od srčanog udara.
  • Pošto bude napisan uzrok smrti, detalji o smrti treba da budu napisani u roku od 6 minuta i 40 sekundi.

 

Vau, neko se baš potrudio oko ove sprdnje, zar ne?

U tom trenutku, na malom televizoru, Jagami je video da je u toku uživo praćenje otmice. Televizija je prikazala ime i prezime i sliku otmičara. I naravno, naš pravedni Jagami je iz dosade napisao ime tog otmičara i uzeo da gleda na sat i broji sekunde.

… 35…36…37…38…

…39…

…40

I ništa.

Otmičar je i dalje živ i policija će morati da se pozabavi njime.

Jagami Lajt je bacio glupavu Beležnicu Smrti u kantu, okrenuo se svojim studijama, ostvario uspešnu karijeru, oženio supermodela, dobio dvoje dece, a kasnije se okrenuo preduzetničkim vodama i stvorio veliku IT imperiju.

Kraj.

 

Death Note Beleznica smrti

 

E sada, hajde da malo premotamo film u nazad.

Zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz

 

… 35…36…37…38…

…39…

…40

Reporter objavljuje da se nešto čudno dešava. Policija munjevitom brzinom uleće u zgradu gde se otmičar krije sa taocima. Najnovija vest! Taoci su bezbedni, a otmičar je mrtav! Kažu da mu je iznenada pozlilo. Kao… kao da je doživeo srčani udar.

Jagami Lajt u neverici.

Nemoguće…nemoguće! To mora da je bila slučajnost! Da, tako je, to je samo slučajnost!

A da li je?

Ne, nije slučajnost. Naš junak Jagami je imao prilike da se ponovo uveri u to. Beležnica Smrti je prava.

Onaj čije ime budi upisano u Beležnicu Smrti, umreće.

Ali, to nije sve!

Ako poručite vašu Beležnicu Smrti u narednih 10 minuta, dobijate na poklon i OVO!

Vašeg ličnog Boga Smrti! U japanskoj kulturi, znan pod terminom šinigami (Shinigami).

Upoznajte Rjuka (Ryuk), šinigamija kome je bilo dosadno, pa je stoga rešio da, kao slučajno, ispusti svoju Beležnicu Smrti u svet ljudi, u nadi da će ga pokupiti neka zanimljiva osoba koja će dobiti neke originalne ideje kako da je upotrebi.

 

Death Note Beleznica smrti

A da li je „Gospodin Savršeni“?

 

Zbog čega nam je Rjuk zanimljiv? Osim što je šinigami, njega jedino može da vidi i čuje onaj ko poseduje njegovu Beležnicu Smrti (u ovom slučaju, Jagami). Priličan je gnjavator, obožava jabuke, prilično je škrt na informacijama (više njegova karakterna osobina) ili su često dvosmislene. Onaj ko poseduje njegovu Beležnicu nije i njegov prijatelj, a u najvećem broju slučajeva, šinigami je upravo taj koji će na kraju oduzeti život korisniku Beležnice.

Znači, osim što je ružan, još je i ekscentrično đubre.

Ali, da se vratimo na dešavanja.

Jagami spoznaje da je Beležnica Smrti ono što je nedostajalo njegovom životu. Dala mu je moć da kažnjava kriminalce. Svet postoji na nekakvom čudnom status quo-u, gde se loši ljudi tolerišu, i zbog toga svet polako truli. Ali, on će sve to da reši. Postaće „Kira“ (japanski izgovor engleske reči killer = ubica), vigilante koji će da kažnjava kriminalce…ne, postaće novi Bog, koji će da stvori svet gde nema kriminala i gde pošteni i savesni ljudi mogu mirno da žive. Stvoriće utopiju. Nastaviće da ubija kriminalce.

 

Death Note Beleznica smrti

Ja zaista obožavam slatkiše, ali ovaj lik…

 

Ubrzo, kriminalci širom sveta počinju da ginu pod čudnim okolnostima ili od srčanog udara, ne samo oni na slobodi, već i oni koji su već u zatvoru. Globalni mediji su uvereni da se iza svih ovih smrti krije jedan genijalan mastermajnd koji postaje spasilac sveta, „Kira“. Kriminalci žive u strahu, a običan narod mu se divi i obožava ga, a policija nije sigurna da li da ga poštuje ili ne.

Međutim, svetske bezbednosne organizacije, na čelu sa Interpolom, su u jednom sigurne. Osoba koja se krije iza imena „Kira“, je najobičniji ubica. Osoba koja je umislila da je iznad zakona, i da može sama da odlučuje ko je kriv, a ko nije, ko zaslužuje da živi, a ko ne.

Međutim, ko može da se suprotstavi „Kiri“/Jagamiju? Jednoj od najinteligentijih osoba na svetu, koja poseduje čudnu veštinu da ubija, a da ga niko ne vidi?

Da li je Jagamija deli par koraka od toga da postane Bog iz senke novog sveta? Očigledno da je tako. Njemu samo treba ime i prezime i slika da bi ubio.

Kira. Nalaziš se u Japanu. Preciznije, u Kanto regiji. I dosta sam shvatio o tvom načinu ubijanja.

Jagami je dobio rivala dostojnog svog briljantnog intelekta, u vidu najčuvenijeg detektiva iz senke, kome se obraćuju sve bezbednosne agencije kada treba da se uhvati neuhvatljiv kriminalac.

L.

 

Death Note Beleznica smrti

Buduća žena?

 

Ne, nije greška u kucanju. Čuveni detektiv, kome niko nikada nije video lice, se krije iza pseudonima L.

I nije mu trebalo puno da skapira gde se nalazi „Kira“.

A šta ako se Jagami/“Kira“ i L sretnu lice u lice? Jedan samo želi da sazna identitet onog drugog, a drugi samo želi da dokaže da je „Kira“ ispred njih?

Od tog trenutka počinje prava borba. Mentalna igra dva mastermajnda. Igra mačke i miša. Crno protiv belog. Šerlok Holms protiv Morijartija. Karpov protiv Kasparova. Starbucks protiv Costa Coffee. Ćevapi protiv kolenice. Sarma protiv pasulja („Dobro, shvatili smo poentu, mrtva trka!“-prim.podsvesti).

Serija „Death Note“ je, u suštini, psihološki triler. Pratićemo mentalno nadmudrivanje dve briljantne osobe, koje moraju da razmišljaju, ne po pet ili deset, već po dvadeset i više koraka unapred i da obrade pažnju na svaki trivijalan detalj, da paze šta izgovaraju jedno pred drugim. Jer od toga im (bukvalno) zavisi život.

Ko će na kraju pobediti u ovom nadmudrivanju? Da li će Jagami stvoriti utopiju, ili će ga L sprečiti u tome? Da li je Rjuk jedini Šinigami na Zemlji? Koje još uslove krije među svojim koricama Beležnica Smrti? Da li čovek može da se oslobodi Beležnice Smrti? Ko je misteriozni model Misa Amane, koja obožava „Kiru“ i spremna je sve da učini za njega?

 

Death Note Beleznica smrti

I još je ružan samo tako…

 

Mnogo interesantnih pitanja krije serija „Death Note“.

Zvezda serije je, naravno, „Kira“/Jagami Lajt. Onog trenutka kada je počeo da koristi Beležnicu, pokazao je šta se zaista krije u njemu. Mada je zaista imao jak osećaj pravednosti i dobru nameru, njega je moć Beležnice obuzela. U kombinaciji sa njegovom genijalnošću, on je razvio kompleks Boga. Ubeđen je da mu je ta moć bila suđena, i da on razume kako treba zaista svet da funkcioniše i da sve loše ljude treba kazniti po svaku cenu (tj. ubiti). I zbog toga je rešio da maksimalno iskoristi sve svoje veštine. Da hladnokrvno manipuliše ljudima i njihovim emocijama, koristi ih poput piona i žrtvuje po potrebi, održi hladnokrvnost po svaku cenu, laže svoje najbliže, iskorišćava poverljive informacije od njemu bliskih ljudi… zaista, pravi egomanijak i egocentrik, koji nije svestan koliko je postao opasan za svet.

Šta reći, osim da je lik Jagami Lajta toliko neverovatno kompleksan i sjajno zamišljen, da bi se sati mogli posvetiti samo analiziranju njegovog psihološkog profila i motiva koji ga gone da čini to što čini. Ono što je sigurno, jeste da nijednog trenutka nećete znati da li da navijate da ga L uhvati ili da on ostvari zamisao utopije bez kriminalaca. Međutim, kako epizode budu otmicale, vrlo brzo će vam se iskristalisati stav prema Jagamiju. Ali, i dalje ćete iščekivati sa nestrpljenjem svaku narednu epizodu, samo da biste videli kako se Jagami snalaze u ovom hodu po veoma, veoma, veoma tankom ledu koji ga deli od toga da ga uhvate.

 

Death Note Beleznica smrti

 

Naravno, i ostali likovi su takođe interesantni. Misteriozni L sladokusac, fanatična Amane Misa, uvrnuti šinigami Rjuk, policajac Matsuda i ostali…njihove ličnosti vas neće ostaviti ravnodušnim.

Naravno, za radnjom ne zaostaje ni vizuelni dizajn. Likovi su jako lepo nacrtani, kao i okolina. Dominiraju prvenstveno tamne boje, sasvim u skladu sa temom serije. Pogotovo su zanimljivo urađeni detalji kada glavni likovi grozničavao razmišljaju, pa se vreme zaustavlja, a boja očiju se promeni, ili kada popunjavaju Beležnicu Smrti, pa deluje kao da su pali u trans. A ni muzička podloga nije loša.

Sve u svemu ovo nije jedna od top animiranih serija, tj. anime-a. Ovo je jedna od top seriji uopšte, koja nije bez razloga dobila odlične ocene, i ne prestaje da intrigira već godinama. Ako volite Šerloka Holmsa i takve mentalne igre, volećete i „Death Note“.

 

Death Note Beleznica smrti

 

A ti, dragi čitaoče, da li bi se ti usudio da koristiš Beležnicu Smrti? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: TV show

Broj sezona: 1 (37 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 24 minuta

 

Tags:
Facebook
Facebook
LinkedIn
Follow by Email
RSS
en_USEnglish
sr_RSSerbian en_USEnglish