IWMWNGMZ – I WIN MY WAY Nutrition Guide

 

 

I Win My Way Nutrition Guide – Miloš Zarić

 

Uh, nisam znao šta da mislim kada sam se odlučio ovo da recenziram… Da ovo tretiram kao mini-rečnik, enciklopediju vitamina, kuvar, vodič, nutriotivn…nutrti…nuvrntiv… ovaj, vodič kroz zdravlje/ishranu? Ali, pošto znate da kod mene nema pravila kada radim recenzije bilo čega, nazvaćemo ovo „književno delo“ veoma praktično – IWMWNGMZ (Ja ne mogu više da radim sa ovim čovekom-prim.podsvesti).

 

 

A sad, malo ozbiljnjije, pošto mislim da ova recenzija može da bude korisna za sve, bez obzira na vaše godine, pol, fizičku spremnost ili slično.

Vodič kroz ishranu (nutrition guide) bi mogao da se okarakteriše kao „dokument“ sa činjenicama, smernicama i savetima kako da kroz pravilnu ishranu poboljšate svoje zdravlje i (psiho)fizičku kondiciju, sa najvećim osvrtom na pravilnu ishranu, količinu hrane koju treba da unosite, kao i koji sadržaj vitamina i minerala je neophodan za pravilno funkcionisanje našeg organizma.

Zvuči dosadno i nešto što se može lako izguglati po potrebi? Znam, većina nas bi tako pomislila. Ali, ovakvi vodiči su nešto što bi trebalo pročitati i preventivno, da neke stvari možete korigovati na vreme. Jer, na kraju, zdravlje je najbitnije. Samo se setite izreke: „Zdrav čovek ima milion želja, a bolestan samo jednu“.

 

 

IWMWNGMZ (I win my way Nutrition Guide by Milos Zaric) je urađen u obliku pdf dokumenta na 94 strane.

Prve 4/5 dokumenta se dotiču značaja (zdrave i pravilne) ishrane. Tu su teme poput:

  • Šta su kalorije i energetske potrebe
  • Objašnjenje makronutrijenata (proteini, ugljeni hidrati i masti) i mikronutrijenata (vitamini i minerali)
  • Hidratacija
  • Suplementacija (uz pokušaj da se razbije mit o suplementaciji, kao i koji su suplementi, u stvari, korisni za organizam)
  • Koja to prirodna hrana bolje radi „posao“ od samih suplemenata
  • Koncept i primeri obroka

A poslednji deo IWMWNGMZ se odnosi na recepte koji se preporučuju da uključite u vašu ishranu.

 

IWMWNGMZ

 

A sada, sami utisci o IWMWNGMZ, sa osvrtom na internet istraživanje…

Vodič je zaista jednostavno i razumljivo napisan. Ali zaista. Od vas ne traži da ste profesionalni sportista, fitnes instruktor, nutricionista sa 20 godina iskustva ili da imate doktorat iz medicine. Ako ste završili (bar) osnovnu školu, i pritom niste bežali za svih časova biologije i hemije (i dalje mislim bar na osnovnu školu), sasvim jasno ćete razumeti šta piše u ovom vodiču. Sa dosta informacija sam bio upoznat kroz samostalno istraživanje, ali tu su bile i neke informacije koje su „zakrpile“ rupe u mom znanju, kao i neke činjenice o kojima sam znao samo osnovno (recimo, znam koliko je koristan unos cinka, magnezijuma i vitamina B, ali nisam znao da se to zove ZMA; meni je pogotovo bilo zanimljivo otkriće spiruline; kao i koja hrana sadrži najveće koncentracije određenih vitamina i minerala).

Dopalo mi se što IWMWNGMZ temeljno prolazi kroz, da prostite, periodni sistem elemenata (zato dobro dođu oni časovi hemije u osnovnoj školi), tj. vitamina i minerala koji su potrebni vašem telu i u kojoj hrani se najviše nalaze (tako da i sami možete da procenite koju hranu je najbolje da kombinujete). I opet da naglasim, nije ništa komplikovano.

 

 

Ono što će sve žderonje najviše interesovati jeste poslednji deo IWMWNGMZ, a to su neki recepti koje tvorac ovog vodiča redovno sprema sebi (ono, bar mislim da sprema ^^). Odmah da naglasim da su recepti veoma kompleksni i traži se veoma bitan preduslov: a to je da posedujete koordinaciju naprednog nivoa. A to možete odmah da proverite: ako možete da napravite sebi omlet, a da pri tom sebe ne oslepite, ne iskasapite, ne napravite eksploziju i slično, onda se sposobni da pravite jela iz ovog recepta (Samo ti znaš da li si ovakvim objašnjenjem hteo da budeš duhovit ili sarkastičan-prim.podsvesti). Šalu na stranu, recepti su neverovatno, da ne kažem, smešno jednostavni. I što je najbitnije, veoma ukusni! Nikakve nebuloze poput „skuvajte 300 grama blitve i podelite to na doručak i ručak, a za večeru pojedine komadić sira i nezaslađeni čaj, a za užinu smete pola banane“, već zaista hrana koja može da se pojede, da vas zasiti, i da uživate u njenom ukusu. Mnogo recepte već znate ili ste čuli za njih (ali vam nije palo na pamet da ih napravite iako su jednostavni), a biće tu i poneki recept za koji možda/verovatno niste čuli.

Što se mene lično tiče, recepte za tost i inače često jedem za doručak (pogotovo je za mene dobitna kombinacija puter od kikirikija i banane), a tu je i dobri stari naćos/šargarepa sa humusom, kao i tuna salata. Ono što sam malo više „ubacio““ u svoj meni jesu ove varijante ovsenih pahuljica u kombinacijima sa čokoladom, višnjom, grčkim jogurtom, bananama i slično (mada nikada nisam bio nešto veliki ljubitelj pahuljica i semenki u bilo kom obliku). Ali ljudi moji, muke moje Tantalove nastaju sa mediteranskom pastom i proteinskim palačinkama. Ja OBOŽAVAM pastu i palačinke u svim oblicima i ukusima. Mediteransku pastu,ruku na srce, nikada nisam nešto preterano  „gotivio“, pa mi nije ni padalo na pamet da je spremam, ali od kada sam se najzad naterao da je sâm spremam, sada ne propuštam da je spremim barem jednom nedeljno. A proteinske palačinke… svi znamo taj restoran sa zdravim nazivom i koliko im je odlična hrana, uključujući i proteinske palačinke. Ali, od kada sam krenuo da ih kući spreman, razmišljam da otvorim palačinkarnicu koliko dobro i ukusno ispadnu. 😀

I za kraj, nameće se logično pitanje: a ko to stoji iza ove tvorevine IWMWNGMZ?

 

IWMWNGMZ

             Miloš Zarić akka The Black Mambino

 

U pitanju je Miloš Zarić. Ovaj mladi momak je profesionalni fitnes trener/instruktor i košarkaš. Kada pogledate njegove slike na Instagramu, vidite slike jednog momka koji odlično (fizički i zdravstveno) izgleda. Znači, ne vidite nikakve nebulozne bicepse veličine teleta zbog kojih ne može da savije ruke, ili noge toliko nadute da deluju kao da će da eksplodiraju ili naduvan vrat koji deluje kao da će da mutira i da izraste još jedna glava, niti da reklamira nekakve nepoznate suplemente kazahstanskog proizvođača „Kremlibagivuglon“. Koliko se da videti, protivnik je stereoida ili drugih štetnih sredstava (što veoma poštujem). Redovno kači snimke vežbi, od kojih dobar broj možete i da radite sami, bez potrebe za teretanom.

Veoma je aktivan na svojoj Instagram stranici. Redovno odgovara na pitanja pratilaca, daje savete, smernice, ima podcast gde mu gostuju ljudi iz sveta fitnesa, drži treninge i ostalo.

 

IWMWNGMZ

 

I konačno, možda i najbitnije pitanje: Da li meni zaista treba ovaj vodič, kada ja mogu sve ovo da nađem na internetu? Tačno je, možete. Ali ruku na srce, za ovako smešan iznos (1000-2000 din, a često bude i darivanje ovog vodiča), dobijate jednostavan elementaran vodič za vaše zdravlje na srpskom jeziku, razumljivo napisan, uvek pri ruci (na vašem mobilnom, tabletu ili računaru, a možete i sami da ga odštampate), a i njenog kreatora možete da kontaktirate u svakom trenutku. Meni se dopada ideja da imam sve informacije na jednom mestu, i da ne moram da se pitam koliko su merodavni internet sajtovi na ovu temu (a i da posumnjam da nešto nije u redu sa ovim vodičem, uvek mogu da proverim sa lekarom ili drugim nutricionistom).

Za koga je IWMWNGMZ? Za svakoga, nezavisno od stepena fizičke aktivnosti i kondicije. Sportisti i oni koji se umereno bave fizičkim aktivnostima će definitivno imati benefite od ovog vodiča, ali neće škoditi i onima koji nisu preterano fizički aktivni da unesu malo zdravije, a i dalje ukusne obroke.

 

IWMWNGMZ

 

Želeo bih nešto da napomenem. Znam da je ovo očigledno i možda i debilno što ću napisati, ali smatram da je moja obaveza da ukažem i na to. Recepti u ovom vodiču (kao i mnogim drugim) su zdravi, ali i veoma hranljivi. Zbog toga apelujem na to budete umereni sa količinama i da vam „oči ne budu gladne“. Ovakvi recepti se fokusiraju na kvalitet hrane, a ne kvantitet (i, verujte mi na reč, zaista mogu da vas zasite i manje količine). Znači, ako mažete puter od kikirikija na hleb, namažite umerenu količinu, a ne 200 grama. Nemojte odjednom da pojedete pola kilograma mediteranske paste ili tri porcije proteinskih palačinki. I momak koji stoji iza ovog vodiča govori da, ako želite da smršate, bitan je „kalorijski deficit“ (i ne, to ne znači izgladnjivanje, već umerenija ishrana, i da malo dignete zadnjicu ako želite da lepo izgledate i lepo ručkate 😀 ).

Pošto ima već jedan period (tipa, mesec dana) kako sam implementirao neke recepte iz ovog vodiča u svoj režim ishrane, mogu i da vam kažem koliko (osećam da) sve ovo zaista vredi. Mislim da vredi, s obzirom da mi, uz umerenu aktivnost (kao i većini, moj posao je sedećeg karaktera i ne sa puno slobodnog vremena za vežbanje), kilaža je ostala izbalansirana (čak je i malo „otišla“ naniže, što je super vest s obzirom da sam ovaj period bio baš umereno fizički aktivan…što znači da uz malo pojačan tempo aktivnosti mogu da se vide još bolji rezultati), hrana je ukusna (i nije tip hrane od kojeg se mora praviti pauza) i za sada nikakvih nuspojave (niti ih očekujem). Naravno, u slučaju nekih drastičnijih promena, definitivno ću ažurirati ovu recenziju.

 

 

I tako, odluka je na vama. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, šta ćeš ti da uradiš sa svojim zdravljem?

 

P.S.    – Sve ove fotografije/kreacije su zaista mojih ruku delo.

P.S. 2 – Ne, ovo nije plaćena promocija (paid promotion). I dalje se držim pravila da recenziram samo ono što mislim da valja…a i još mi nisu nudli pare (bar ne oni koji imaju knjigu/kafić vredan recenzije :D)

 

 

Tags:

Konstantin / Constantine

 

Constantine Konstantin

                     Konstantin

 

Ja otvoreno priznajem – volim filmsku verziju „Konstantina“, sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi. Meni je brat Kijanu dobar lik i dobar glumac (bio je i pre ove silne pomame zadnjih godina, koju sam krstio kao „kijanumanija“). Njegove filmove mogu uvek da gledam.

Ali, opet, mnogi su kritikovali da njegova verzija Konstantina nema onaj stripski vajb. (eng. Vibe – vibracija, osećaj).

Zato ćemo se danas posvetiti seriji „Konstantin“.

 

Constantine Konstantin

 

U ovoj (serijskoj) verziji, Džon Konstantin, naš lovac na demone, egzorcist (raznosač pic…ovaj, isterivač đavola) i čovek koji voli da „čačka“ (mečku) po okultnom, pokušava da se oporavi od neuspešnog egzorcizma, koje je imalo za posledicu da je jedna devojčica izgubila život, a njegova  duša (p)ostala prokleta (događaj znan i kao „Nesreća iz Liverpula“).

Iako pokušava da se oporavi u, uh, mentalnoj ustanovi (svojevoljno), ipak za Džona nema odmora! „Buđenje tame“ (Rising Darkness) je „nešto“ što se širi Zemljom, i daje i običnim ljudima i onima koji se „igraju“ sa okultnim natprirodne moći (ili pojačava već postojeće), a samim tim ih i „truje“ i polako okreće tamnoj strani (a da osobe često toga nisu ni svesne).

A tu se, odjednom, pojavljuje i misteriozni anđeo Meni, koji nudi Konstantinu priliku za iskupljenje (redemption) ako nastavi svoju borbu protiv mračnih sila.

 

Constantine Konstantin

 

I tako naš Džoni (možemo ga zvati i DžejKej ili Džeki, ako više volite 😀 ) kreće u novu detektivsko-okultnu avanturu, posećujući lokacije gde se dešavaju natprirodne pojave, usput pokušavajući da otkrije ko stoji iza „Buđenja tame“.

U tome će mu pomoći i njegov dugogodišnji prijatelj, dobrodušni vozač Čez (koji se iz nekog razloga uvek vraća u život…saznaćete i zašto sam ovo napisao, ako odgledate seriju) i novajlija u ekipi, ljupka i seksipilna Zed, koja često ima vizije koje može (bukvalno) da naslika velikom brzinom. A tu se povremeno pojavljuje i Meni (koji Konstantina više iritira nego što mu je od koristi).

U određenim situacijama, Džonu će asistirati još neki prijatelji iz prošlosti (ali koji su se udaljili od njega posle nesreće u Liverpulu, a neke je Džon i sâm namerno oterao od sebe).

 

 

A sad, da malo zađemo u konkretnije detalje o seriji…

Na glumu zaista nemam neke zamerke. Perjanica serije je Met Rajan (Džon Konstantin), koji je, po komentarima ljubitelje stripske verzije istoimenog junaka, rođen za ovu ulogu, i mislim da su tu zaista u pravu. Ova verzija Džona Konstantina je prepredena, bezobrazna, lukava, šarmantna bitanga velikog srca, kojoj je, u stvari, veoma stalo do ljudi, pogotovo do prijatelja (iako to pokazuje na čudne načine). Prilično je sirov, sarkastičan, ciničan i ogorčen, na momente i veoma surov, ali se pojave i trenuci kada se vidi koliko je ranjiv, i koliko težak i bolan teret nosi na svojim plećima, a i u duši.

Njegovi neprijatelji su iz raznolikog (mitološko-religijskog) folklora, od demona, duhova, nemrtvih, palih anđela, do vračeva i vudu sveštenika.

A protiv svih njih se Džeki bori prvenstveno svojim lukavstvom i magijom. Džeki poseduje ogromno znanje o natprirodnom, brzo skapira svoje protivnike i uspeva da ih nadmudri (mada, uz Džekijev karakter, bolji termini su „nadigra“ ili „doskoči“). Kada god pomislite na englesku reč (tj. pridev) cunning, u stvari mislite na Džona Konstantina.

A magije su posebna priča. Doduše, mnogi će se razočarati ako očekuju vizuelno-magijski spektakl poput filma „Doktor Strejndž“ (Doctor Strange), pošto Džeki više voli da se oslanja na svoje okultno znanje, korišćenje (prilično zanimljivih) ritualnih artefakata, kao i prevarama i „mađioničarskim“ trikovima. Mislim da će fanovi ovo znati da cene.

Moj prijateljski savet je da malo izguglate o Džonu Konstantinu da biste bolji razumeli kompleksnost ovog junaka. Mislim da ćete onda i bolje razumeti zašto je serija odradila solidan posao sa predstavljanjem magije ovde.

A ja bih želeo da vam objasnim lik Džona Konstantina u par reči.

 

 

Da, teška je pijandura i puši kao Turčin, hoće tu i tamo da se pobije, i često se ponaša kao neprilagođena osoba i idiot. Ali, on je ujedino i genije. Majstor je za magiju i okultno. Magiju, doduše, retko koristi (više preferira trikove), jer svoje protivnike pobeđuje lukavstvom i manipulacijama. Mislim, koliko znate (fiktivnih) likova koji su izmanipulisali i izmajmunisali gospodare Pakla (sa veeelikim G i velikim P)?! I zašto bi takav čovek pošto-poto koristio magiju. I najveći čarobnjaci priznaju da ne bi želeli Džekija za protivnika. A pride je to čovek koji ima naklonost i nekih anđela!

Pa, kad je sve tako sjajno, gde je to onda ova serija „pala“? Da, „pala“, jer je otkazana posle jedne sezone. Uh, teško je reći. Možda je serija imala malo sporiji ritam, i nije da su se pojavljivali neki poznatiji good or bad guys (sem Papa Midnajta).

Ali, mislim da je ovoj seriji trebalo pružiti više prilike i dati joj više vremena. Kada imate kompleksnog (i komplikovanog anti)heroja kao što je Džon Konstantin, jednostavno morate dati vremena liku da se „razvija“ u seriji. Nekako verujem da bi ova serija pokazala svoj pun potencijal u 2. ili 3. sezoni i da bi vredelo sačekati.

Met Rajan je pokazao svoj talenat. Njegov Džon Konstantin je gostovao u seriji „Strela“, a kasnije i u „Legendama sutrašnjice“, kao i u odličnim animiranim filmovima.

A to nešto govori, zar ne?

A zamislite i da se još sreo i sa ovim Luciferom? Vau, to bi bio spektakl!

 

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovoj seriji? 🙂

 

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: TV show

Broj sezona: 1 (13 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 45 minuta

 

Tags:

Put promene

 

"Put promene" - Siniša Ubović

      „Put promene“ – Siniša Ubović

 

Odete na to neko predavanje koje se održava jednom mesečno da uživo vidite i čujete tu osobu, koja se zadovoljno i spokojno smeška sa korica svoje debitantske knjige.

Puna sala, mora se unapred rezervisati karta. Mesečno predavanje, traje oko 90 minuta, i uvek je neka nova tema na udaru.

I onda se pojavljuje uživo. Da, taj čovek je glumac, ali i licencirani lajf kouč (life coach) po metodologiji Lujze Hej (da, to je ona fina bakica-gospođa koja potencira ljubav čoveka prema samom sebi i značaj afirmacija). I taj Siniša Ubović priča tu neke zanimljive stvari. Poučne stvari. Iskrene stvari. Praktične stvari.

Publika uživa dok ga sluša. A kako i ne bi. Šarmantan, nasmejan i harizmatičan čovek, koji ne deli samo motivacione priče, već i neke misli i poglede nad kojima se čovek zaista zamisli. A još je i duhovit.

I govori nam kako da više volimo i cenimo sebe, da oprostimo sebi, da budemo spontaniji i srećniji.

Da, i ja sam isto pomislio…

 

Put promene

 

Kakvo đubre, sram ga bilo!

Odakle njemu pravo da meni govori da mogu biti srećan? Ej, bre, zna li on gde mi živimo? Mi, bre, volimo da budemo jadni, da kukamo i ogovaramo, da krivimo druge za to što smo nesrećni. Pa to je naša, bre, suština! A on mi tu nešto trubi da mogu biti srećan… Gospode Bože! 😀

A sada, šalu na stranu.

Debitantska knjiga „Put promene…i nikada neće biti kraja vašim čudesima“ je interesantan miks. U ovoj knjizi ćemo imati priliku da upoznamo Sinišu malo pre nego što je spoznao kako može život da se promeni nabolje, i njegovog sudbonosnog susreta sa knjigom Lujze Hej.

Do tada je Siniša bio tipičan, običan čovek koji živi na ovim prostorima. Bori se sa kreditima, radi poslove/uloge daleko ispod svojih mogućnosti. I pita se: „Zašto se i meni sve ovo dešava?“ Kao što rekoh, definicija vašeg tipičnog komšije.

Ali, onda otkrivamo kako se njegov život postepeno menja kada počne da se susreće sa pozitivnim afirmacijama i saznanjem da naš pozitivan stav ne zavisi od drugih, već od nas samih.

I onda se pojavljuje njegova odluka da postane lajf kouč (ih, što ne volim ovu titulu, iako i sâm imam to „zvanje“ ^^) i njegov trud da omogući sebi da prođe obuku „preko bare“.

Naravno, ovo je samo jedan deo knjige. Ovde ćemo se susresti sa Sinišinim viđenjima kakav je, zapravo, naš stav o novcu, ljubavi (i prema sebi i prema drugima), opraštanju, meditaciji i preuzimanju odgovornosti za svoj život. Zatim će Siniša sa nama podeliti značaj afirmacija (usput nam dajući primere istih) i zašto one nisu samo „prazne reči“, i kako se treba „navići“ na njihovo postojanje.

Ovde ćemo videti i primere afirmacija za novac, ljubav i prosperitet.

I naravno, biće i poneka praktična (polumeditativna-poluvizuelizovana) tehnika, koju ćete moći da primenite istog trenutka.

 

Put promene

 

Knjiga se čita u jednom dahu, i to iz više razloga. Pored veličine knjige, ovde je bitan faktor i stil pisanja. Pretpostavljam da će mnogi koji su čitali knjige Lujze Hej verovatno osetiti da je i Sinišin stil sličan (što je i razumljivo, s obzirom da je ona na njega ostavila snažan utisak).

Siniša nam se obraća blago, spontano, neposredno i pozitivno. I to je stil koji odlično „leži“ za čitanje. Naravno, možda nije surovo (bolno!) direktan kao Mark Manson ili Kenan Crnkić… ali to Siniša i ne treba da bude. On jednostavno treba da bude Siniša Ubović.

Neću se baviti samim likom Siniše Ubovića (ako bude prilike, možda se nekad sretnemo na nekom neformalnom i opuštenom kafe-intervju varijatni), to ću ostaviti vama. O njegovim predavanjima možete više saznati na njegovom sajtu.

Sve u svemu, ako želite da se malo bolje upoznate sa Sinišom, možete da počnete od ove knjige, „Put promene“. 🙂

 

A kako teče vaš „put promene“, dragi prijatelji? 🙂

 

 

Book price (bookstores in Serbia): Vulkan | Laguna | Delfi | Makart | Dereta

 

 

Tags:

Ekvilibrijum / Equilibrium

 

Ekvilibrijum

                         Ekvilibrijum

 

Moram da vam nešto priznam od samog starta. Meni je film „Ekvilibrijum“ (Equilibrium) jedan od top 10 filmova ikada… mada je i u top pet … ma, biće i da je u top tri. 😊

U svakom slučaju, to je film koji obavezno pogledam barem jednom godišnje, i uvek otkrijem nešto novo i zanimljivo.

Ali, pošto vam je sigurno postalo očigledno da će ovde biti dosta hvalospeva, da vam samo u par reči otkrijem radnju filma, važi? 😊

Ahem… (pokušaj imitiranja glasovnih mogućnosti Lijama Nilsona):

TREĆI SVETSKI RAT se dogodio. Postalo je očigledno da čovečanstvo neće moći da preživi i ČETVRTI.

Mora se pronaći rešenje.

I pronađeno je.

Moraju se „ubiti“ emocije, jer su one izvor zla. One rađaju bes, strast, ljubomoru, mržnju… sve one emocije koje mogu dovesti do sukoba… i rata.

A rešenje je … bromazepam!

Šala mala… u pitanju je „prozijum“.

Strašno, zar ne? 😀

„Prozijum“ je lek koji stanovnici moraju sami sebi da ubrizgavaju svakoga dana, u tačno određeno vreme, i koji potpuno umrtvljuje njihove emocije.

Jedna od stvari koja može da probudi emocije su i umetnička dela. I zbog toga ona moraju biti pronađena i uništena (tj. spaljena). Nebitno da li je to slika „Mona Lize“, gramofon i ploča sa Mocartovim opusom, Čarls Dikens, Haruki Murakami, „Svet Kompjutera“ ili filmovi Rajana Rejnoldsa (Oprosti, o Kanado! – prim.podsvesti)… sve se uništava.

Na čelu (takve) države je Otac, legendarna ličnost, koja se vrti na svakom kanalu i radio stanici i drži propovedi i govore koji odjekuju po celom gradu kako je svet spašen i kako je narodu dobro (Uh, zašto mi sve ovo zvuči nekako poznato? – prim.podsvesti).

Drugim rečima, stvorena je (dis)topija.

Ali, neki se baš i ne slažu sa ovom politikom „bez emocija“.

Oni su Otpor. Pokušavaju da se bore protiv režima partizanski, u manjim grupama, trudeći se da sačuvaju/sakriju umetnička dela od uništenja. Ali, najveći problem za Otpor nije vojska ili policija.

Ne, pravi problem su Klerici, pripadnici Reda Tetragramatona. Pojedinci specijalno obučeni za borbu sa teroristima, čije su veštine, okretnost i hladnokrvnost na granici sa natprirodnim. Jedan Klerik može bez problema da se bori sa desetinama terorista, bilo u zatvorenom ili otvorenom prostoru. Oni su strah i trepet.

Jedan od tih Klerika je i naš junoša. Džon Preston (ali, pošto smo ortaci sa njima, zvaćego ga Džej Pi).

 

Ekvilibrijum Equilibrium

Pogledajte to umiljato lice…ma svaka majka bi ga poželela za zeta

 

Za Džej Pija sve ide po PS-u, do trenutka kada mora da eliminiše svog partnera zbog krivičnog dela „osećanja“, zarobi jednu pripadnicu Otpora… i nepažnjom propusti da uzme svoju dozu „prozijuma“…

Odakle početi sa utiscima o „Ekvilibrijumu“?

Krenimo od glume. Glavna rola je poverena jednom od mojih omiljenih glumaca, Kristijanu Bejlu, srpskom zetu. Njegova tranzicija od bezosećajne mašine za ubijanje, do osobe koja spoznaje emocije i mora da pokuša da ih koliko-toliko drži pod kontrolom je sjajna. A ni ostali glumci ne zaostaju sa svojim ulogama (Šon „I u ovom filmu/seriji ću da nagrabusim“ Bin, Šon Pertvi, Angus Mekfejden, Taje Digs, Emili Votson i drugi).

Vizuelni detalji u filmu su posebno interesantni. Jednobojna, bezlična (dis)topija puna visokih jednobojnih, bezličnih zgrada. Ljudi koji se kreću poput robota, nemi i operisani od svake emotivne reakcije. A periferije grada, gde se najčešće krije Otpor, su sve same ruševine. Zaista unese blagu jezu.

Akcija je ono zbog čega sam zavoleo ovaj film još kao klinac. Kristijan Bejl kicks as*es as hell! Obračuni sa više protivnika, kako golorukim stilom tako i pištoljima, čuvena gun-kata (pištolj-kata? Puška-kata?) koja je postala klasik za sva vremena…vau!

A radnja? Ljudi moji, o tome može da se raspravlja danima. Da li je društvo bez emocija rešenje za sve ljudske probleme? Ili su emocije upravo no što nas čini ljudima (ljudskim bićima, ako više volite), i bez njih bismo bili samo roboti? Da li emocije zaista vode u haos? Ili su emocije ono što je omogućilo evoluciju i napredak čovečanstva? Da li su negativci „teroristi“ koji se bore za slobodu emocija i izbora, ili je to možda „uređeno“ društvo, na prvi pogled mirno i bez greške?

Ali, ako je takvo društvo idealno, da li to onda znači da su i (političke) vođe idealne? Ili…

Sve u svemu, „Ekvilibrijum“ je film kojim filmski kritičari i nisu bili nešto oduševljeni, ali publika zato (uglavnom) jeste, i koja staje u odbranu ovog filma (evo, ja u prvim redovima). Meni ovaj film nikada neće dosaditi, uvek ću mu se vraćati (barem jednom godišnje) i uvek ću otkrivati neki novi detalj nad kojim ću se zamilsliti…

… i naravno, uvek ću uživati u scenama kada Džej Pi razbija zadnjice svima živima. A jedna od scena koja možda i najbolje opisuju ljudski rod?

Poslednji kadar. 😊

 

A vi, dragi čitaoci, kakvi su vaši utisci o ovom filmu? 😊

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Film

Vreme trajanja filma: 107 minuta

 

Tags:

Ego je neprijatelj

 

Ego je neprijatelj Ego enemy

„Ego je neprijatelj“ – Rajan Holidej

 

(Jedna od) definicija: Ego predstavlja svesni deo ličnosti, deo psihe koji se doživljava kao „ja”. Taj sloj ličnosti upoznaje spoljni fizički i socijalni svet na osnovu racionalnih podataka koje prikuplja putem opažanja, pamćenja i mišljenja. To je deo koji pamti, vrednuje, planira i koji na druge načine odgovara i ponaša se u okruženju fizičkog i društvenog sveta. Za razliku od ida, ego se u ponašanju rukovodi principom realnosti; instinkti se ne mogu zadovoljavati samo radi postizanja zadovoljstva. Vodeći računa o realnoj situaciji, ego, makar zaobilazno, nastoji da omogući zadovoljenje onoga čemu nagonski deo teži. Ego odgađa zadovoljenje, bira prihvatljive situacije i prilagođava instinkte realnim uslovima spoljne sredine. Prema Frojdu, on koegzistira sa idom (nesvesnim delom psihe) i superegom (delom koji predstavlja savest ili internalizaciju društvenih normi). Ego ne koegzistira ni sa ličnošću ni sa telom; on pre služi za integrisanje tih i drugih aspekata ličnosti, kao što su mašta i ponašanje. On posreduje između ida i superega gradeći različite odbrambene mehanizme.

 

Postoje tri vrste egoista: egoisti koji sami žive i daju drugima da žive; egoisti koji sami žive, ali ne daju drugima da žive; i na kraju, egoisti koji niti sami žive niti drugima daju da žive – Ivan Turgenjev

Onaj ko se zaljubi u sebe neće imati rivala – Bendžamin Frenklin

Ego je hobotnica sa bezbroj pipaka, hrani se svim oblicima neznanja – Nepoznat autor

 

Ego je neprijatelj

 

Ego…možda i najveći, a najbliži čovekov neprijatelj (Odmah posle promaje – prim.podsvesti). Onaj koji nas dovodi u iluziju, koji hrani našu aroganciju, ponos, svojeglavost, tvrdoglavost, sujetu, koji nas ubeđuje da smo mnogo bolji i veći (nego što možda jesmo) i da zaslužujemo svet na dlanu. Ovo zadnje, na prvi pogled, i ne bi zvučalo toliko strašno, da ego ujedino tim svojim slatkim, zavodničkim pričama, ne uljuljkuje u nekakvu obmanu, i nije baš da nas forsira da se trudimo da budemo bolji. Moto ega bi mogao da bude: “(Nerealne, grandiozne, samoljubive) reči, a ne (moraju puno) dela”.

Ego se grozi vrlina kao što su skromnost, smernost, odmerenost, strpljenje, posvećenost, nesebičnost… on ih vidi kao slabosti, nešto što ne dovodi do uspona na vrh uspeha. Ironija je što i mnogi mediji, suptilno, podržavaju ovaj stav.

Ego je veoma sujetan. Smatra da je uvek u pravu, da on zna najbolje, i da nikada nije kriv za naše neuspehe. Ne, naravno da on nije kriv. Uvek su (i uvek moraju biti) krivi šef, žena, dete, država, vreme, papa… Kako se rešavaju takvi problem? Pa još više ega!

Ego je ono što može (i najčešće) da odvede u propast, ne samo pojedinca, već i čitave države. Zaljubljeni u sebe i ideju o svojoj grandioznosti, pojedinci donose odluke zarad svojih ličnih interesa, često pokušavajući da ih zamaskiraju “interesima naroda”.

Ego je neprijatelj koji će vas odvesti u propast… ako ga ne zauzdate.

Ali, hajde da više ne ulazimo u teoretisanje.

Tema današnjeg časa je knjiga Rajana Holideja, “Ego je neprijatelj”.

Knjiga je podeljena u tri celine, i ulazi u to kako se ego ponaša kod truda, uspeha i neuspeha.

Odmah da kažem na početku, meni se knjiga veoma dopala. Knjiga nije nikakvo naučno-filozofsko istraživanje niti priručnik za oslobađanje ili kontrolisanje ega. Mnogo je jednostavnije… i zanimljivije. 🙂

 

Ego je neprijatelj

 

Kroz biografije (i konkretne događaje) iz života poznatih istorijskih ličnosti, Rajan Holidej nam, u stvari, daje i biografiju ega. Nemojte pogrešno da shvatite, ovo nije knjiga o životima poznatih. Rajan njih uzima za primer, zatim “razbija” na detalje ključne događaje iz njihovih života i pokazuje nam kako je to kada ego kontroliše nas, a kako je kada mi kontrolišemo njega, usput nam postavljajući neka pitanja koja nas teraju da se zamislimo nad našim životnim odlukama koje smo do tada doneli, i koje ćemo tek donositi. Hoće li nama upravljati neka viša svrha, ili ego?

Proživećemo primere gde je ego odveo u propast, i gde je razum vodio u uspeh i sreću, od antičkih vremena do modernog doba. Pogledaćemo odluke generala Vilijema Šermana, stratega Džona “Četrdeset sekundi” Bojda, Kirka Hemeta iz “Metalike”, MMA pionira Frenka Šemrona, političarke Eleonor Ruzvelt, genijalnog Bendžamina Frenklina, trenera “Nju Ingland Pejtriotsa” Bila Belčika, epigramiste Marcijala, Džekija Robinsona (prvi tamnoputi igrač u Prvoj bejzbol ligi), generala Džordža Makelana, kontrozvernog Hauarda Hjuza, osvajača Džingis-kana, legendarnog trenera “Fortinajnersa” Bila Volša, Džulijusa Granta, Ketrin Grejam (“Vašington Post”) i mnogih drugih…i sve to analizirajući njihove dobre i loše odluke. Kao što vidite, lista obuhvata različite (psihološke) profile ličnosti iz različitih doba, tako da avantura definitivno neće biti dosadna!

Stil pisanja je jako prijatan i prijemčiv za čitanje, zbog čega se knjiga teško ispušta iz ruku.

Ja sam uživao u ovoj knjizi i definitvno ću joj se povremeno vraćati.

Ovo je knjiga za sve generacije i uzraste. Nebitno je da li ste tek na početku karijere, sredini ili na zalasku. Nebitno je da li ste zaradili milione ili imate tek dovoljno da preživite. Obavezno pročitajte ovu knjigu i uzmite malo da analizirate svoje životne odluke (i donete, i one koje ćete tek doneti). I usput pokušajte da zauzdate svoj ego, pre nego što on (i sujeta) unište ne samo vas, već i ljude do kojih vam je stalo.

 

A vi, dragi čitaoci, kakva je situacija sa vašim egom? 🙂

 

Book price (bookstores in Serbia): Vulkan | Delfi | Makart | Dereta | Knjizara.com

 

Tags:

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

 

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

             Love, Death + Robots

 

Nekada vam ne treba serija, koja se sastoji od 45-minutnih epizoda, gde je svaka povezana sa prethodnom, gde često treba da se setite šta se desilo u određenoj sceni određene epizode (pre par sezona), da biste bolje povezali sa onim što sada pratite.

Ne, nekada je dovoljna serija koja se sastoji od 18 epizoda, od kojih svaka traje ispod 20 minuta i gde epizode uopšte nemaju veze jedna sa drugom. Štaviše, nekada je dovoljna serija gde je svaku epizodu kreirala, režirala i glumila različita postava.

Da, dobro ste pročitali. 🙂

„Love, Death and Robots“ (u daljem tekstu: LDR) je antologijska animirana serija za odrasle. Nemojte ovo „animirana“ da vas zbuni, ovo je zaista serija za odrasle. Teme/epizode su poprilično adult, dosta inspirisane „Heavy Metal“ serijalom, i različitih su žanrova (od naučne fantastike, preko fantazije, do horora i komedije).

 

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

 

Pređimo epizode na brzaka, u po reč-dve, čisto da steknete bolji utisak:

  • Sonnie’s Edge – u distopijskom Londonu, mlada Soni učestvuje u borbama gde se „pilotira“ genetski modifikovanim (vanzemaljskim) zverima. Ali, koji je njen motiv da stalno učestvuje u takvim borbama i šta joj se to dogodilo u prošlosti?
  • Three Robots – Čovečanstvo je odavno nestalo sa lice Zemlje, a tri blesava robota lutaju kroz postapokaliptične ruševine grada izigravajući turiste, usput pokušavajući da saznaju nešto više o ljudima. Ali, zašto su mačke i dalje tu?
  • The Witness – Devojka je svedok ubistva u hotelskoj sobi preko puta nje, i sada beži od ubice. Kakav će ishod biti jurnjave ulicama Hong Konga?
  • Suits – Farmeri u jednoj maloj zajednici brane svoje farme od povremenih invazija insekata-vanzemaljaca. A kako se brane? Farmerski mecha style! 😀 Ali, koliko dugo mogu tako da žive?
  • Sucker of Souls – Arheolozi i plaćenici istražuju tunel u potrazi za legendom o Drakuli. A šta ako pronađu nešto gore?
  • When the yogurt took over –..da, dobro ste pročitali. Šta se dešava kada jogurt mutacijom postane svesno biće?
  • Beyond the Aquilla Rift – Svemirski brod ne završi na željenom odredištu. Jedan od članova posade na nepoznatoj lokaciji sreće svoju staru ljubav. Otkud ona tu?
  • Good Hunting – Radnja smeštena u Kinu početkom 20. veka. Otac i sin love demonsku devetorepu lisicu, koju i uspevaju da ubiju. Ali, šta će se dalje dešavati u Kini koja se polako modernizuje?
  • The Dump – Posle ove epizode biće vam jasno zašto nikada nisam hteo da budem gradski inspektor. ^^
  • Shape-Shifters – Šta ako vukodlaci zaista postoje, i još sa vama služe vojsku? Ima li ovde mesta diskriminaciji?
  • „Helping Hand“ – Šta se dešava kada žena iz radničke klase mora da popravi satelit? Lak posao ili ne?
  • Fish Night – A posle ove epizode će vam biti jasno zašto nikada nisam želeo da budem terenski komercijalista ^^
  • Lucky 13 – Da li letelica za transport marinaca može da ima dušu? Da li je broj 13 utisnut na letelicu znak nesreće? Ili možda sreće?
  • Zima – Kontroverzni umetnik otkriva plan za svoje konačno umetničko delo gde će pred svetom pronaći svoj smisao i sreću – „povratak kući“.
  • Blindspot – Četvoro blesavih kiborga pokušavaju da opljačkaju teško naoružani konvoj. Da li će preživeti?
  • Ice Age – Jedina epizoda sa pravim (živim?) glumcima. A poenta je u njihovom zamrzivaču…da li biste i vi voleli da imate takav?
  • Alternate histories – Zaronite u simulaciju edukativnog programa, koji pokazuje alternativne mogućnosti koje bi oblikovale našu istoriju, ali i budućnost. Na primer, šta da je Hitlera kao mladića pogodio meteor?
  • The Secret War – U vreme opsade Staljingrada, jedan odred Crvene Armije mora da se bori sa demonima…vau!? 🙂

 

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

 

Epizode zvuče zanimljivo, zar ne? I jesu, vreme će vam zaista brzo proleteti uz njih.

Svaka epizoda je vizuelno-atmosferski spektakl, praćen solidnom muzikom i zanimljivom glumačkom postavom (među kojom je i naš glumac, Stefan Kapičić).

Ono na šta treba obratiti pažnju, jeste da serija (ali zaista) nije za svakog. Epizode su često mračne, nasilne, uvrnute, ima scena seksa…

Ali, „Love, Death & Robots“ je serija koja vas definitivno neće ostaviti ravnodušnim. Pogotovo jer se skoro sve epizode iznenada završavaju, ostavljajući vas sa pitanjem „a šta je bilo posle“?

Netflix je sa ovom serijom, bar po meni, odradio dobar posao.

Verovatno je zato i „naručena“ druga sezona! 🙂

 

A da li se vama dopala ova serija? 🙂

 

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: TV show

Broj sezona: 1 (18 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: Ispod 20 minuta

 

Tags:

O čemu govorim kada govorim o trčanju

 

     „O čemu govorim kada govorim o trčanju“ – Haruki Murakami

 

Znate, ja zaista obožavam Harukija Murakamija. Ali, zaista.

Volim njegov stil pisanja, kako treba „pregurati“ prvih 20-ak strana svake njegove knjige, kako su njegovi junaci tako nesavršeni, kako svaka knjiga pokušava da se, na svoj način, dotakne smisla života, bez obzira da li je u pitanju imaginaran svet („Okorela zemlja čuda i Kraj Sveta“), svet koji obitava između realnog i nerealnog („1Q84“) i normalan, dosadan, moderan svet („Norveška šuma“).

Međutim, veliki broj ljudi se (verujem) zapita: „A gde se Haruki Murakami krije u svojim romanima?“ Taj neobični čovek, koji ne otkriva puno informacija o sebi. Da li možda utka delove sebe u neke likove i događaje iz svojih knjiga, ili je on samo objektivni, pasivni, nemi „posmatrač“ dogodoviština svojih junaka.

I onda se pojavi „O čemu govorim kada govorim o trčanju“ (u daljem tekstu: OČGKGOT…ma jok, neću da koristim ovu skraćenicu 🙂 ).

Haruki Murkami učestvuje na trkama više od četvrt veka. Počeo je sa trčanjem u svojim tridesetim. Zanimljiva odluka. Bolje reći, lepa (i zdrava) odluka i za njega i za njegove čitaoce. Jer nam je to trčanje upravo omogućilo da malo bolje upoznamo osobu koja se „krije“ iza imena (i prezimena) Haruki Murakami.

Knjiga, koja bi se najlakše mogla opisati kao kombinacija memoara i intimnih beleški, obuhvata period od leta 2005. do jeseni 2006. godine (sa malim „izletom“ u 1996. godinu), kada je učestvovao na nekoliko trka/maratona/triatlona.

Čekaj, hoćeš da kažeš da je ovo knjiga o trčanju?

Ne, ovo je knjiga o Harukiju Murakamiju.

Knjiga o običnom, stvarnom čoveku.

 

O čemu govorim kada govorim o trčanju

 

Teško je reći šta bi bila radnja ovog romana…možda je najpribližniji odgovor – „unutrašnje stanje“ Harukija Murakamija?

Ovde nam se pruža prilika da upoznamo našeg pisca u nekom novom (prvom? pravom?) svetlu.

Da pročitamo njegove misli i razmišljanja koja mu prolaze kroz glavu i srce, kako tokom (ne)zvaničnih trka, tako i tokom njegovih džoging/trkačkih seansi. O okolini kojom trči, ljudima i životinjama koje sreće, njegovoj prošlosti i sadašnjosti… šta ga je podstaklo da otvori bar, a onda da ga zatvori da bi postao pisac…kako mu se telo oseća dok trči… bol, upale, zadovoljstva, blamaže…

Sve u svemu, (pseudo)memoari o trčanju, pisanju, telu, patnji i disciplini.

Moram da spomenem da se u ovoj knjizi kriju i neke duboke, inspirativne misli, poput…

„Trčanje je za mene bila korisna vežba i istovremeno važna metafora. Trčeći iz dana u dan, i sabirajući trke, pomalo sam dizao visinu praga kritetrijuma svog uspeha i, dosegnuvši ga, uzdizao sam i sebe. Bar sam to želeo i na tome sam svakodnevno radio.Naravno, ja nisam neki trkač. Pre sam na nivou prosečng – iili bolje reći osrednjeg – trkača. Mada, to uopšte nije važno. Važnije je da li sam uspeo da bar malo prevaziđem onog sebe od juče. Ako u trci na duge staze postoji neko koga treba da pobedite, to ste sami vi kakvi ste bili pre.“

…ili…

„Ja sam ja a ne neko drugi, i to je moje značajno preimućstvo. Rane na duši su uobičajena cena koju čovek mora da plati za svoju autonomiju pred svetom.“

…ili…

„Pošto i mišići, kao i životinje, žele da žive što opuštenije, ako im ne stavljate teret, samo će im laknuti i izbrisaće ga iz pamćenja. A da biste jednom izbrisanu informaciju ponovo uneli u pamćenje, morate ponovo proći istim putem od početka. Predah je, razume se, neophodan, ali u ovom presudnom trenutku pred trku moramo im pokazati ko je ovde gazda.“

…ili…

„Na sreću, ove dve sposobnosti (koncentracija i istrajnost), za razliku od talenta, mogu da se steknu i ojačaju treningom. Ako redovno trenirate da fokusirate svest u jednu tačku, koncentracija i istrajnost se prirodno stiču. To liči na postupak dresiranja mišića koje sam ranije opisao. Neprestano šaljite svom telesnom sistemu informaciju da je za vas kao biće neophodno da radite s punom koncentracijom pišući svakog dana bez izuzetka, i ono će dobro memorisati. Onda postepeno podižite granicu. Pomerajte je krišom, lagano i neprimetno.“

Duboke i mudre, a opet jednostavne misli, zar ne? 🙂

 

O čemu govorim kada govorim o trčanju Haruki Murakami

 

Ovaj Haruki Murakami je stariji (i ne baš pričljivi) komšija iz vašeg kraja, sa svim svojim vrlinama, manama i ritualima. Ali, kada biste probali da uđete u neki kraći razgovor sa njim, otkrili biste da je (možda i previše i preterano) skroman, povučen, stidljiv, možda čak i prilično nesiguran čovek, koji nema preterano visoko mišljenje o sebi. Zapitali biste se : „Da ovaj možda malo „ne glumi“ sa tom svojom skromnošću? Zar hoćeš da poverujem da je ovaj bogati i uspešan pisac, koji za pojasom ima bestselere, večiti kandidat za Nobelovu nagradu za književnost, zaista tako skroman kao što se predstavlja u svojoj knjizi?“

Osim ako nije majstor obmane (onda mu svaka čast na tome, stvarno je majstor), stičem utisak da je ovo pravi, istinski Murakami. Običan čovek, koga ćete sresti na ulici, kako vodi sasvim običan život.

Ako ste ljubitelj sporta (prvenstveno trčanja), interesuje vas kako je to biti pisac, ili ste jednostavno fan Haruki Murakamija (ili sve troje), mislim da ćete uživati u ovoj knjizi.

A to je dovoljna preporuka za knjigu „O čemu govorim kada govorim o trčanju“, zar ne? 🙂

A možda se i naterate sa otresete prašinu sa svojih patika i krenete sa trčanjem? 🙂

 

A vama, dragi čitaoci, kakve vama misli prolaze kroz glavu dok trčite (ili šetate) ? 🙂

 

Book price (bookstores in Serbia): Vulkan | Delfi | Makart | Dereta | Knjizara.com

 

Tags:

Outlive the life

 

Nadživeti život Outlive the life Kenan Crnkić

                 "Outlive the life" - Kenan Crnkic

 

And it is time for the final book in this trilogy Life-Happiness-Success..

And even now, someone might say: „Yeah, yeah, let me guess. Small rugged book, full of interesting and educational stories/anecdotes, filled with quotations and Kenan’s look on life, happiness, friendship... Is it worth to buy the book full of stories that can be found everywhere?

Let me answer honestly: Yes, book is written in similar style similar to the previous one. Thirty-three stories from all over the world, mixed with quotations and Kenan’s thoughts. Is it worth it?

Yes. Simple as that.

For me, it was especially worth it, because it reminded me on some stories that I completely forgot, and I really needed to remember them. And they came to me in the right moment!

Here we will find stories about bearing with temptations and insults, how to recognize true friends, what in life has price and what has value, why it is worth to muster strength and forigve.

 

Nadživeti život Outlive the life Kenan Crnkić

 

I really believe that stories are there to make children go to sleep faster. But, they also exist to „wake up“ adults. To wake them up from their prisons of fears, caves of lethargy, vicious circles of anger and feeling of helplessness.

Sometimes, one simple story can make a larger impact than any piece of advice.

Although this might be even the best book written by Kenan Crnkic (for me, this book and previous one are in dead heat), this one will also have the shortest review.

The reason is simple. Same as previous books, these are type of the books that you read slow, but think about them thoroughly.

Especially carefully check the section that tells about five different types of people and their view of life.

It looks like there is a reason why his books are popular in region. 🙂

 

And you, my dear readers, what is your view of life? 😊

 

 

Online kupovina knjige – Korisna Knjiga

Book price (bookstores in Serbia): Vulkan | Delfi | Makart | Dereta | Knjizara.com

 

Tags:

Be careful which wolf you feed

 

Pazi kojeg vuka hraniš Kenan Crnkic

 "Be careful which wolf you feed" - Kenan Crnkic

 

And again, Kenan Crnkic. And again, one lovely little rugged book that you can finish in one afternoon.

And again, some familiar stuff is written here.

And again...a good book that you will often return to. 😊

To be honest, I like this book even more than the previous one.

If previous book ("7 secrets to success") talked about success (obviously 😊), then this one talks about happiness.

But, here you won’t find classical rules/laws/skills for reaching happiness.

But, you will find stories and anecdotes, followed with explanations and thoughts.

Yes, you did read this.

Kenan Crnkic put in this book 26 educational stories/tales from all over the world. I believe you even heard for most of them. And every story is followed by Kenan’s thoughts about how stories could be applied to real life situations.

„Oh well...“, someone might notice. „In regards to previous book, this a collection of stories, that are not even his! Sure, he talks a little bit about meaning behind these stories and that’s it! These stories exist in other books as well, on the Internet...why would this book be special?

The answer could be found in counter-question.

When was the last time you have read a book full of stories and anecdotes, which messages could be applied on daily basis?

 

Pazi kojeg vuka hraniš Kenan Crnkic

 

And what is wrong with reading (and learning) from stories?

For me, stories are great example of life experience. I believe, after first-hand experiences, that stories take second place as great and fast learning material. I can tell you that from my own experiences.

And besides that, as kids, stories were everything to us (until we discovered the world of movies and video games :D). It didn’t matter if some told us those stories or we read them by ourselves. They were our portal into an incredible world. But, they also gave us some valuable (life) messages that defined our view of the world. What is good, what is bad, how to be fair and honest, how to deal with tough people, etc...

And then we grew up.

We replaced stories with cheap news articles, full of illusions and tragedies, with barely any good, positive and inspiring news. Or, we might’ve even stop reading. And lessons about happiness we tried to find through some different channels

Or maybe we even stopped looking for happiness.

And that is the reason why it is good to have this type of book with you.

Someone might say: „Well, this is like a dose of motivation! You read it once and done! What’s next?“

But, it is not said without a reason that motivation is like showering – it is recommended on daily basis. 😀

All in all, this book is written in simple style. And that is perfectly fine and enough.

To be honest, I think I like this book even more than the previous one (Strange, I though I said this before?). And, it looks like there is the reason why entire region went crazy for this book.

Almost forgot! Friendly advice! Definitely try to answer all 77 questions in last chapter of the book. Answer them as fast and honest as you can. You will be surprised with your answers. 😊

 

And you, my dear readers, which you wolf do you „feed? 😊

 

Online kupovina knjige – Korisna Knjiga

Book price (bookstores in Serbia): Vulkan | Delfi | Dereta | Knjizara.com

 

Tags:

Patrola prokletih / Doom Patrol

 

Patrola Prokletih Doom Patrol

Doom Patrol

 

When it comes to DC Universe, somehow it seems like the things are (probably and slowly) going in the right direction, especially when you hop out of the superhero standards. And when you do that, then it happens that you quite often make something so interesting, that everyone should watch (and not just superhero fans).

That „something“ happened with the „Doom Patrol“.Doom Patrol).

There are many reason why I find this TV show great:

  • Actors: I was really happy when I saw Brendon FraserOnce upon a „Hollywood Golden Boy“ that entertained us with hits likeGeorge of the Jungle“, „Bedazzled" (I believe we will never forget „devilish“ look of Elizabeth Hurley :D ) or trilogyThe Mummyspent the last decade away from Holywood blockbusters (there are many reason why he withdraw from Holywood). Here he got the right role for him! Next, Alan Tudyk (cult TV show that-was-cancelled-unjustly-and-fans-will-never-got-over-that "Firefly" and "3:10 to Yuma"), for whom we do do not have to mention (but we will!) his genius voice acting for crazy (both) animated and CGI characters, like HeiHei OMG! :D), Lenny, Duke of Weaselton, Iago and K-2SO. And now, in great role of bizarre bad guy. Then we have Matt Bomer I think it is enough to say "White Collar“?), and Diane Guerrero in challenging role of teenage girl with multiple personality disorder or DID (the beautiful actress is, for you info, 33 years old, wow!) And let’s not forget legendary Timothy Dalton (definitely no need to write down his filmography, right?). Great cast - CHECK!

 

Patrola Prokletih Doom Patrol

 

  • (Super)heroes – our champions are no role models where everyone freaks out and faints when they see them (like Batman, Superman or Wonder Woman). Nope! Here we have Robotman (once popular race car driver, had an accident where only his brain was saved, now trapped in metal rattletrap that looks like Tin Man after going to plastic surgery in „Pimp my ride“). Then there is a former pilotwho got struck by negative energy in plane accident, now completely bandaged like a mummy due to high level of burns and radiation (a now in him also „lives“ some kind of energy entitety and they have communication issues). Next, Crazy Jane with multiple personality disorder... except she has 64 personalities and they are all weird...with their own superpowers. Beautiful Rita Farr, former Hollywood movie star, that got into an accident during movie shooting, and gain the power to mutate and change her body parts (and not in very attractive way... you will see). And then, there is the legendary Cyborg from his younger days (and very far from his full potential). And let's not forget the villain, and his power to manipulate the reality...and also believes he is the TV show's narrator! (Boy, Deadpool would really like this! :D). And let’s not forget the Chief, mentor and “father” to our band of superheroes, full of secrets and sins of the past. And side characters are stories for themselves (living street, rat with Batman complex, known as Admiral Whiskers and cockroach Ezekiel and his preaching of the Apocalypse).

 

Patrola Prokletih Doom Patrol

 

  • Story – same as characters, weird and bizarre. Bunch of unadjustable heroes (who have no ideas how heroes should act) has to fight against bizarre villain, who constantly plays with their minds.

And now, the key reason why this TV show is great for the adults:

  • Superheroes and their interaction with others – our heroes didn’t gain their powers at birth or through half scary accidents. These are the superheroes who survived heavy traumas, that scarred them both physically and psychically (and spiritually and emotionally as well) for life. Traumas that brought them simply to not living their lives...better to say, simply existing in this world, hidden from everybody. Even when they gather and “try” to do some hero stuff, situation doesn’t get any better. No matter how much they try to be a “family”, they are selfish, frustrated and distrustful towards each other, quite often without any empathy in communications (nonsense jokes that actually hurt emotions, throwing insults at each other...). In other words, they behave incredibly human. You literally can caught yourself how you get annoyed with them, or angry towards their reactions. And most of all, their enemy is the bizarre villain who plays with their deepest fears (while hiding his own fears and frustrations).

But, you also get to see how our heroes try to fight...no, better to say, face, accept and embrace their fears and flaws as a parts of themselves... and become, well, a little better versions of themselves.

Every episode is unique, bizarre and silly. But the last few...wow!

As I said, it doesn’t matter if you are into superhero shows or not. This a TV show for everyone, because it primarily talks about how defeats, fears and urges should be accepted as a part of our personality, but not to surrender to them. Instead, we should push forward despite their existence and fight for a (little) better life.

 

In the end, reviews on IMDB-u i Rotten Tomatoes say a lot as well.

 

Format: TV show

Number of seasons: 1 (15 episodes)

Average length of an episode: 50 minutes

 

Tags:
Facebook
LinkedIn
Twitter
Follow by Email
RSS
en_USEnglish
sr_RSSerbian en_USEnglish