Category Archives: Knjige

O čemu govorim kada govorim o trčanju

 

O čemu govorim kada govorim o trčanju 1

 „O čemu govorim kada govorim o trčanju“ – Haruki Murakami

 

Znate, ja zaista obožavam Harukija Murakamija. Ali, zaista.

Volim njegov stil pisanja, kako treba „pregurati“ prvih 20-ak strana svake njegove knjige, kako su njegovi junaci tako nesavršeni, kako svaka knjiga pokušava da se, na svoj način, dotakne smisla života, bez obzira da li je u pitanju imaginaran svet („Okorela zemlja čuda i Kraj Sveta“), svet koji obitava između realnog i nerealnog („1Q84“) i normalan, dosadan, moderan svet („Norveška šuma“).

Međutim, veliki broj ljudi se (verujem) zapita: „A gde se Haruki Murakami krije u svojim romanima?“ Taj neobični čovek, koji ne otkriva puno informacija o sebi. Da li možda utka delove sebe u neke likove i događaje iz svojih knjiga, ili je on samo objektivni, pasivni, nemi „posmatrač“ dogodoviština svojih junaka.

I onda se pojavi „O čemu govorim kada govorim o trčanju“ (u daljem tekstu: OČGKGOT…ma jok, neću da koristim ovu skraćenicu 🙂 ).

Haruki Murkami učestvuje na trkama više od četvrt veka. Počeo je sa trčanjem u svojim tridesetim. Zanimljiva odluka. Bolje reći, lepa (i zdrava) odluka i za njega i za njegove čitaoce. Jer nam je to trčanje upravo omogućilo da malo bolje upoznamo osobu koja se „krije“ iza imena (i prezimena) Haruki Murakami.

Knjiga, koja bi se najlakše mogla opisati kao kombinacija memoara i intimnih beleški, obuhvata period od leta 2005. do jeseni 2006. godine (sa malim „izletom“ u 1996. godinu), kada je učestvovao na nekoliko trka/maratona/triatlona.

Čekaj, hoćeš da kažeš da je ovo knjiga o trčanju?

Ne, ovo je knjiga o Harukiju Murakamiju.

Knjiga o običnom, stvarnom čoveku.

 

O čemu govorim kada govorim o trčanju

 

Teško je reći šta bi bila radnja ovog romana…možda je najpribližniji odgovor – „unutrašnje stanje“ Harukija Murakamija?

Ovde nam se pruža prilika da upoznamo našeg pisca u nekom novom (prvom? pravom?) svetlu.

Da pročitamo njegove misli i razmišljanja koja mu prolaze kroz glavu i srce, kako tokom (ne)zvaničnih trka, tako i tokom njegovih džoging/trkačkih seansi. O okolini kojom trči, ljudima i životinjama koje sreće, njegovoj prošlosti i sadašnjosti… šta ga je podstaklo da otvori bar, a onda da ga zatvori da bi postao pisac…kako mu se telo oseća dok trči… bol, upale, zadovoljstva, blamaže…

Sve u svemu, (pseudo)memoari o trčanju, pisanju, telu, patnji i disciplini.

Moram da spomenem da se u ovoj knjizi kriju i neke duboke, inspirativne misli, poput…

„Trčanje je za mene bila korisna vežba i istovremeno važna metafora. Trčeći iz dana u dan, i sabirajući trke, pomalo sam dizao visinu praga kritetrijuma svog uspeha i, dosegnuvši ga, uzdizao sam i sebe. Bar sam to želeo i na tome sam svakodnevno radio.Naravno, ja nisam neki trkač. Pre sam na nivou prosečng – iili bolje reći osrednjeg – trkača. Mada, to uopšte nije važno. Važnije je da li sam uspeo da bar malo prevaziđem onog sebe od juče. Ako u trci na duge staze postoji neko koga treba da pobedite, to ste sami vi kakvi ste bili pre.“

…ili…

„Ja sam ja a ne neko drugi, i to je moje značajno preimućstvo. Rane na duši su uobičajena cena koju čovek mora da plati za svoju autonomiju pred svetom.“

…ili…

„Pošto i mišići, kao i životinje, žele da žive što opuštenije, ako im ne stavljate teret, samo će im laknuti i izbrisaće ga iz pamćenja. A da biste jednom izbrisanu informaciju ponovo uneli u pamćenje, morate ponovo proći istim putem od početka. Predah je, razume se, neophodan, ali u ovom presudnom trenutku pred trku moramo im pokazati ko je ovde gazda.“

…ili…

„Na sreću, ove dve sposobnosti (koncentracija i istrajnost), za razliku od talenta, mogu da se steknu i ojačaju treningom. Ako redovno trenirate da fokusirate svest u jednu tačku, koncentracija i istrajnost se prirodno stiču. To liči na postupak dresiranja mišića koje sam ranije opisao. Neprestano šaljite svom telesnom sistemu informaciju da je za vas kao biće neophodno da radite s punom koncentracijom pišući svakog dana bez izuzetka, i ono će dobro memorisati. Onda postepeno podižite granicu. Pomerajte je krišom, lagano i neprimetno.“

Duboke i mudre, a opet jednostavne misli, zar ne? 🙂

 

O čemu govorim kada govorim o trčanju Haruki Murakami

 

Ovaj Haruki Murakami je stariji (i ne baš pričljivi) komšija iz vašeg kraja, sa svim svojim vrlinama, manama i ritualima. Ali, kada biste probali da uđete u neki kraći razgovor sa njim, otkrili biste da je (možda i previše i preterano) skroman, povučen, stidljiv, možda čak i prilično nesiguran čovek, koji nema preterano visoko mišljenje o sebi. Zapitali biste se : „Da ovaj možda malo „ne glumi“ sa tom svojom skromnošću? Zar hoćeš da poverujem da je ovaj bogati i uspešan pisac, koji za pojasom ima bestselere, večiti kandidat za Nobelovu nagradu za književnost, zaista tako skroman kao što se predstavlja u svojoj knjizi?“

Osim ako nije majstor obmane (onda mu svaka čast na tome, stvarno je majstor), stičem utisak da je ovo pravi, istinski Murakami. Običan čovek, koga ćete sresti na ulici, kako vodi sasvim običan život.

Ako ste ljubitelj sporta (prvenstveno trčanja), interesuje vas kako je to biti pisac, ili ste jednostavno fan Haruki Murakamija (ili sve troje), mislim da ćete uživati u ovoj knjizi.

A to je dovoljna preporuka za knjigu „O čemu govorim kada govorim o trčanju“, zar ne? 🙂

A možda se i naterate sa otresete prašinu sa svojih patika i krenete sa trčanjem? 🙂

 

A vama, dragi čitaoci, kakve vama misli prolaze kroz glavu dok trčite (ili šetate) ? 🙂

 

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Makart | Dereta | Knjizara.com

 

Tags:

Nadživeti život

 

Nadživeti život Outlive the life Kenan Crnkić

   „Nadživeti život“ – Kenan Crnkić

 

I na redu je poslednja knjiga u trilogiji Život-Sreća-Uspeh.

I sada će neko reći: „Da pogodim. Knjiga malog formata, puna zanimljivih i poučnih pričica i anegdota, prožeta citatima i Kenanovim pogledima na život, sreću, prijateljstva… Zar zaista vredi i ovaj put dati pare na knjižicu punu priča koje se mogu pronaći svuda?“

Da odmah iskreno odgovorim: Da, knjiga je rađena u istom stilu. Trideset i tri priče (iz celog) sveta, prožete citatima i Kenanovim mislima. Da li vredi pročitati i ovu knjigu?

Da. Kratko i jasno.

Meni je pogotovo vredelo pročitati ovu knjigu, jer me je podsetila na neke priče na koje sam skroz zaboravio, a trebalo mi je da ih se podsetim, i možda sam ih se podsetio baš u pravom trenutku!

Priče nam govore o tome kako se nositi sa iskušenjima, ogovaranjima, uvredama, kako prepoznati prave prijatelje, šta je u životu cena, a šta vrednost, zašto treba smoći snage i oprostiti neke stvari.

 

Nadživeti život Outlive the life Kenan Crnkić

 

Zaista verujem da priče postoje da uspavaju malu decu. Ali, i da postoje da bi „probudile“ odrasle ljude. Da ih probude iz „zatvora“ strahova, „pećina“ letargija, začaranog kruga besa i osećaja nemoći.

Nekada vas neka priča može trgnuti više nego nekakvi saveti.

Iako je ovo možda i najbolja knjiga Kenana Crnikća (kod mene je mrtva trka između ove i „Pazi kojeg vuka hraniš“), recenzija će biti i najkraća.

Jer je ova knjiga koja će se (kao i prethodne) brzo pročitati, ali onda treba natanane razmisliti o svemu napisanom.

Pogotovo treba obratiti pažnju na deo koji govori o pet tipova ljudi i njihovom odnosom prema životu.

Kenan Crnkić definitivno ima dara da privuče pažnju čitaoca i natera ga da se zamisli nad nekim stvarima. Očigledno su s razlogom njegove knjige hit u regionu. 🙂

 

A vi, dragi čitaoci, hoćete li preživljavati, proživljavati, ili možda „nadživeti“ život? 😊

 

 

Online kupovina knjige – Korisna Knjiga

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Makart | Dereta | Knjizara.com

 

Tags:

Pazi kojeg vuka hraniš

 

Pazi kojeg vuka hraniš Kenan Crnkic

 „Pazi kojeg vuka hraniš“ – Kenan Crnić

 

Evo nam opet Kenana Crnkića. I opet jedna lepo ukoričena knjiižica koja se može pročitati za jedno popodne.

I opet su ovde napisane poznate stvari.

I opet… knjiga koja valja i kojoj ćete se često vraćati. 😊

Iskreno, ova knjiga mi se i više dopala od prethodne.

Ako je prethodna knjiga („7 tajni uspeha“) govorila o uspehu, onda nam ova govori o sreći.

Ali ovde nema klasičnih pravila/zakona/veština dolaska do sreće.

Već priče i anegdote, praćene objašnjenjima i razmišljanjima.

Da, dobro ste pročitali.

U ovu knjigu, Kenan Crnkić je smestio 26 poučnih priča iz celog sveta. Verujem da ste čak za većinu njih i čuli. I svaku priču prati Kenanovo razmišljanje o realnim životnim situacijama, i kako bi iskustva iz tih priča trebali da primenimo na realan život.

„Pa, dobro…“, neko će primetiti. „Za razliku od prošle knjige, ovo je zbirka pričica, koje čak i nisu njegove! Malo je pričao o poentama tih pričica, i to je to! Te priče postoje i u drugim knjigama, na internetu, itd… zašto je onda ova knjiga posebna?“

Odgovor bi se mogao pronaći u kontrapitanju.

Kada ste zadnji put pročitali knjigu punu priča i anegdota, a čije po(r)uke biste mogli da primenite i na svakodnevni život?

 

Pazi kojeg vuka hraniš Kenan Crnkic

 

I šta fali pričama?

Za mene su poučne priče i anegdote uvek predstavljale jedan od primera životnog iskustva. Uverenja sam da se, posle prakse iz prve ruke, na primerima (i pričama) najbrže uči. To znam i iz svog iskustva.

A osim toga, kao deca smo najviše voleli priče (dok nismo otkrili svet filmova i video igara :D). Nebitno je da li nam ih je neko drugi pričao ili smo ih sami čitali, prosto smo ih „gutali“. One su nam bile prozor u neki nama neverovatan i nestvaran svet. Ali su nam davale i neke veoma bitne životne po(r)uke koje su dosta oblikovale i naš pogled na svet. Šta je dobro, šta je loše, kako biti pravedan i mudar, kako se nositi sa lukavim ljudima itd…

A onda smo odrasli.

Priče smo zamenili jeftinim novinskim člancima, punim iluzija i tragedija, gde nema puno pozitivnih vesti. Ili smo, možda, čak i potpuno prestali da čitamo. A lekcije o sreći pokušavamo da pronađemo putem nekih drugih kanala.

A možda smo čak i prestali da tragamo za srećom.

I zato je dobro ponekad imati ovakvu knjižicu uz sebe.

Neko će možda reći: „Pa ovo dođe kao doza motivacija! Pročitao jednom i gotovo! Šta dalje?“

Ali, nisu bez razloga rekli da je motivacija poput tuširanja – preporučuje se svaki dan. 😀

Sve u svemu, knjiga je napisana jednostavnim stilom. I to joj je sasvim dovoljno.

Iskreno, mislim da mi se ova knjiga i više dopala od prethodne (Već si to rekao, slušaš li ti sebe – prim.podsvesti). A izgleda da nije bez razloga ova knjiga zaludela i region.

Umalo da zaboravim! Poslednji deo knjige (77 pitanja). Јedan prijateljski savet. Odradite ih „u cugu“, odgovarajte instinktivno. Ako počnete da se osećate iziritirano, samo nastavite nesmanjenim intenzitetom, velika je verovatnoća da će vam i odgovori biti iskreniji. 😊

 

A vi, dragi čitaoci, kojeg vi vuka „hranite“? 😊

 

Online kupovina knjige – Korisna Knjiga

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Dereta | Knjizara.com

 

Tags: