„Volvo kamioni“ – Erlend Lu

Da li se sećate našeg drugara Doplera iz istoimenog romana Erlenda Lua? Našeg norveškog prijatelja kome se sve smučilo i koji je otišao da živi u šumi?

Kao što se verovatno sećate, naš briljantni prijatelj se, sa jedne strane, zasitio ljudi i njihovog prisustva, a sa druge strane, žudi za dobrim dušama u svom životu. Zato je mislio da će mu život u šumi sa „usvojenim“ losom Bongom doneti mir i tišinu. Međutim, iako je delovalo na prvi pogled da je uspeo da pobegne od ljudi, jadnog Doplera su uspeli da pronađu i u šumi, i nisu hteli da ga ostave na miru.

Ako ste pomislili „šta koji moj ovaj priča i da li ima i za mene te bunike što je jeo“, bacite pogled na recenziju, i obavezno pročitajte knjigu. Naravno, neće biti strašno ako ne pročitate prethodnu knjigu (nisu toliko tesno povezano, pa se bez problema mogu čitati odvojeno), ali će biti grehota.

Ako ste mislili da je situacija u „Dopleru“ bila uvrnuta, onda ćete se definitivno oduševiti književnim delom „Volvo kamioni“. Pored Doplera, njegovog sina Gregusa i losa Bonga, sada su glavni junaci i Maj Brit, čudna penzionerka koja ima neke svoje vizije sveta (i pritom stalno puši hašiš i sluša Boba Marlija), i fon Boring, nekadašnji izviđač, sada usamljeni aristokrata koji ima neke svoje čudne rituale i pritom je pasionirani orint…ortilon…ornilot…ovaj, pasionirani posmatrač ptica (a pritom je i godinama na ratnoj nozi sa Maj Brit).

Situacija za Doplera uopšte nije laka, jer se ubrzo nalazi između čekića i nakovanja (u ovom slučaju, Maj Brit i fon Boringa), usput gubi iz vida (bukvalno) i Gregusa i Bonga, i oseća da više uopšte nema kontrolu nad dešavanjima. Prvo, Dopleru je trebalo neko vreme da shvati da je u ŠVEDSKOJ! On toliko više nema kontrole, da više nije čak ni narator svojih dešavanja.

Da, dobro ste pročitali.

Erlend Lu je rešio da preuzme ulogu naratora. E sad, pre nego što pogledate u mene kao u ludaka uz komentar „pa zdrav razum nalaže da je pisac ujedino i narator svog dela“, morate da shvatite da je situacija uvrnutija nego što mislite.

Naime, Erlend Lu uopšte nije normalan! 😀 On nam jasno stavlja do znanja da je svestan da on piše ovaj roman (znam koliko uvrnuto ovo zvuči ^^). On će sâm da objašnjava živote Maj Brit i fon Boringa, njihovu prošlost, njihove opsesije, njihove neostvarene snove, zbog čega su bitni Volvo kamioni, šta se dešava sa Doplerom (opet, znam koliko sve ovo zvuči uvrnuto, jer je logično da pisac sve to opisuje, ali ovo nije vaš tipičan roman 😀 ).

Međutim, bez obzira na sve napisano, ovo uopšte nije konfuzan roman. Naprotiv, veoma je lak za čitanje i zanimljiv…bolje reći, briljantan. 🙂 „Volvo kamioni“ su, bar meni, mnogo zanimljiviji od „Doplera“.

Ideja da pisac komentariše i bude narator iz svoje lične, stvarne perspektive je ispao baš sjajan potez. Erlend Lu će stalno praviti nekakve digresije, komentarisati, pa čak se i pravdati čitaocu da je neke stvari namerno uradio (tj. napisao/stvorio), iako bi bilo logično da je uradio drugačije. Često će uzeti i da lupeta gluposti, da vadi ko zna odakle nekakave informacije koje nemaju veze sa vezom (ali, opet, mogu biti u vezi sa nečim… a i njegov izdavač smatra da bi to valjalo staviti 😀 ). Sâm će naglašavati da bi neke stvari mnogo lepše izgledale na filmu, kako neke scene preskače/ubrzava da ne bi bile dosadne…znači, ludilo mozga! 🙂 U jednom trenutku ćete pomisliti da će Erlend Lu uzeti da podjeb…ovaj, zavitlava junake svog romana i da im još više komplikuje životne situacije.

Stil i način pisanja, dosta humora i sarkazma, kao i kratka poglavlja, prosto vas teraju da ne ispuštate knjigu iz ruke. Mislim da je ovo bilo najbrže pročitanih 200 strana neke knjige. Stalno sam se pitao šta će pisac sledeće da „odvali“. Malo je reći da nisam skidao osmeh sa lica za sve vreme čitanja, a desila se i situacija da sam se u jednoj sceni i naglas nasmejao („…u autobusu, reci i to narodu, pokopaj se do kraja – prim.podsvesti“).

Međutim, ova knjiga nije samo komedija. Mada ima, u principu, vedar ton, „Volvo kamioni“ se dotiče i nekih bolnih i nostalgičnih sećanja naših junaka, pokušavaju da raščisti neke nerazjašnjene situacije. Na primer, najzad ćemo shvatiti (i saznati) šta će Dopler da uradi po pitanju svoje porodice, kao i svoje briljantnosti, koja je to poslednja destinacija Maj Brit, konačna spoznaja fon Boringa… kao i gde je, zaboga, Bongo nestao!? Međutim, čak i ove malo tužnije, ozbiljnije teme su zavijene u simpatičnu dozu humora.

Sve u svemu, „Volvo kamioni“ je odličan roman. Ali zaista. Erlend Lu je pokazao da je odličan pisac i da njegov humorističan pristup, kao i satiričan pogled na moderno norveško društvo su definitivno zaslužili da se nađu na policama čitalaca.

Pitam se koji je njegov sledeći roman koji bi trebalo da pročitam? 🙂

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o Doplerovim novim avanturama? 🙂

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Makart | Geopoetika