Category Archives: Istorijski

Bendžamin Franklin – Prvi veliki Amerikanac

 

Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

„Bendžamin Franklin – Prvi veliki Amerikanac“ – Rodžer Berlingejm

 

Reći ko je danas “pravi veliki Amerikanac”…teško je da bi se mogao dati dobar odgovor. Naravno, mnogi bi krenuli (verovatno prvi Amerikanci) da nabrajaju muzičke i filmske zvezde (Tom Hanks možda?), predsednike, rijaliti zvezde, biznismene… neki bi se spustili malo na zemlju, pa bi možda rekli ime nekog naučnika, istraživača ili duhovnog vođe… a neki bi rekli da su pravi veliki Amerikanci oni kojima ne znamo imena, kao što su lekari, vatrogasci i ostali ljudi koji ih štite ili im omogućavaju lagodan život…da, teško je dati pravi odgovor…

Ali, odgovoriti na pitanje ko je “prvi veliki Amerikanac” bi možda bilo mnogo lakše (i ne, nije u pitanju Džordž Vašington)… pogotovo kada imate čoveka kome je (bukvalno) dodeljena istoimena titula. 🙂

 

Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

 

“Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac” je knjiga koja pokušava da nam dočara ko je bio taj bostonski klinac, koji je za dobar deo sveta ostao jedino upamćen kao jedan od tvoraca dokumenta poznatog kao “Deklaracija (o) nezavisnosti” (The Declaration of Independence) ili kao blesavi čikica koji je pustio zmaja (mislim na letećeg zmaja-igračku, a ne na nešto u prenesenom značenju 🙂 ) sa sve nakačenim ključićem i otkrio moć elektriciteta. Verujem da ga se mnogi sećaju u ovom izdanju. 🙂

Ne, ne… naš dragi Bendži je bio mnogo više od toga. Čitajući ovu biografiju, zapanjićete se spoznajom šta je sve radio i ostvarivao u svojim dvadesetim godinama (dok većinu ljudi u tim godinama mrzi i da odu do faksa na predavanje ili na posao), a i tada će misliti “Ma nemoguće, ovo ja ne bih sve stigao ni do četrdesete!”.

No, da krenemo redom…

 

Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

I’m sexy and I know it…

 

Bendži je rođen početkom 18. veka (tačnije, 1706. godine), kao petnaesto dete svoga oca Džošuaje (nije tada bilo konzola, interneta, Netflixa i društvenih igara, moje dame i gospodo, drugačije su se tada ljudi “zabavljali” 😉 ). Ovaj bostonski klinac je od malena pokazao da ne deli shvatanja (za njega) zaostale i učmale sredine. Pošto je bilo očigledno da za njega nije da bude pop ili da pravi sveće (a pošto se tada još nije znalo za Obilićev Venac, ulicu Strahinjića Bana ili “Beton halu”), on se već kao klinac motao po štampariji i otkrio svoje prve strasti – knjige i slovoslaganje za pripremu tadašnjih novina. I od tog trenutka, svet više neće biti isti za Bendžija, a ni za ljude koji će ga upoznati u njegovim nadolazećim godinama… pogotovo kada se preselio u FIladelfiju.

Teško je nabrojati čime se sve bavio i šta je sve uradio, ne samo za ljude u svom okruženju, već i za Evropu, kao i za celi svet.

Kroz knjigu “Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac”, videćemo (prvo) kakav je on bio kao ličnost, osoba. Svestran, čovek sa puno talenata (polimata, poput Da Vinčija), kreativan, odmeren (i sâm je govorio kako mu je trebalo vremena da shvati da nema koristi od impulsivnih reakcija), veoma načitan, šarmantan i prilično duhovit (a povremeno i sarkastičan) čovek.

A šta je sve uradio za života…a sve je krenulo od unapređivanja rada lokalne štamparije, do pisanja kratkih tekstova/primedbi pod pseudonimom Sajlens Dugud (Silence Dogood), gde se predstavljao kao sredovečna udovica i zabrinuti građanin. Onda se preselio u FIladelfiju i ostatak je istorija. Postao je vlasnik štamparije (The Pennsylvania Gazette), objavljivao čuveni almanah pod pseudonimom Dobričina Ričard (Poor Richard’s Almanack), koji mu je omogućio da širi svoja napredna viđenja sveta (ali i da isto tako nasmeje svoje čitaoce ili sabotira svoje rivale kroz humor).

 

Benjamin Franklin Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

 

Osnovao je “Društvo” (u početku znano kao “Kožna kecelja”), udruženje koje je okupljalo ljude koji su voleli da čitaju i da se usavršavaju u raznim oblastima, poput filozofije, matematike, medicine, opštih nauka, politike, ekonomije i slično, i čiji je cilj bio da pomognu ljudima u okolini svojim znanjem i idejama.

Bio je začetnik ideje o biblioteci koja bi se finansirala iz članarina i davala pristup samo članovima (i studentima… ali ne kao tipična javna biblioteka).

Došao je na čelo poštanske službe i izvršio drastične reforme, uveo poboljšano knjigovodstvo i nove pristupe u transportu (nije tada bio PostExpress i ostali luksuzi, već zajaši konja i eto te za sedam dana u Nišu), što je dovelo do toga da pošta prvi put od svog postojanja postane profitabilna (“…da se čovek zapita neke stvari, zar ne?”-prim.podsvesti).

Smatra se tvorcem gromobrana, staklene harmonike (muzički instrument), bifokalnih naočara, fleksibilnog urinarnog katetera… verovatno ste čuli i za Frenklinove peći (koje su proizvodile više toplote, a manje dima).

Proučavao je fiziku, biologiju, filozofiju, demografiju, meterologiju, bavio se uticajem temperature na provodljivost, proučavao more i brodove… mnoge od ovih oblasti je unapredio, i uvek je više bio praktičar nego teoretičar.

A tu je i njegovo učešće u tehnologijama odbrane gradova od napadača, kao i vojne taktike. I na kraju, politika. Mada veoma obrazovan i načitan, sebe nije smatrao preterano vrsnim govornikom (bolje mu je išla pisana reč). Ali, to ga nije sprečilo da nekoliko puta putuje do Velike Britanije, Francuske i drugih evropskih država, drži naučna predavanja, dobija počasne titule raznih univerziteta…

 

Benjamin Franklin Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

 

“Pa on još malo kao svetac”, neko bi pomislio/rekao. Daleko od toga! On jeste bio veliki inovator, ali daleko od savršene osobe. Mada se trudio da bude skroman, on je, ipak, stekao veliko bogatstvo. Kuća, nameštaj, odeća i aksesoari su uvek bili po poslednjoj modi, imao je sluge, kočije…

A tu je i njegov specifičan odnos sa suprugom Deborom (koju je mnogo voleo, ali čovek ne bi rekao da je tu bilo strasti, čak i za ono vreme), odnos prema deci i unucima. Videćemo i kako se ophodio prema prijateljima, a kako prema neprijateljima, kao i koje je pogrešne poteze vukao u životu (pogotovo u politici).

Ono zbog čega je knjiga “Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac” posebno interesantna, jeste u načinu pisanja. Pisac ove biografije (Rodžer Belingejm) se sve vreme trudio da zadrži objektivan pristup, bez nekog posebnog veličanja Bendžamina Franklina. Imate osećaj kao da gledate dokumentarni film o životu ovog neobičnog izumitelja, bez ikakvog Make America Great ili sličnog vajba. Stil pisanja je jednostavan, pun informacija, ali ne i suvoparan.

Sa svojih 150 strana, “Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac” je knjiga koju je šteta ne pročitati. Daće vam uvid u istoriju Amerike pre Amerike, život ljudi u 18. veku, poznatim ličnostima tog vremena kao i, naravno, značaja Bendžija Franklina za Ameriku, ali i svet. 🙂

 

A koje je tvoje mišljenje, dragi čitaoče, o Bendžiju Franklinu? 🙂

 

 

Više o Bendžaminu Franklinu

Cena knjige: Finesa | Delfi | Salon Knjiga

 

Tags:

Nordijska mitologija

 

Nordijska mitologija Nil Gejmen Norse mythology Neil Gaiman

„Nordijska mitologija“ – Nil Gejmen

 

Pričati o Nilu Gejmenu i njegovim umetničkim ostvarenjima zaista ne bi imalo smisla…čovek je radio na stripovima, pisao romane i kratke priče, čitao knjige za audio izdanja, sarađivao na filmovima i serijama, objavljivao publikacije… i dobijao nagrade čime god se bavio. Mada sigurno nije jedan od plaćenijih pisaca (težak je „samo“ 20 miliona dolara), definitivno je jedan od kvalitetnijih.

I bez daljeg odlaganja (nema potrebe za dužom pričom, družićemo se sa Nilom i u budućnosti), zavirimo u svet nordijske mitologije.

Moja ljubav prema mitologiji postoji od kada postoji i moja ljubav prema knjigama…od malena. Obožavao sam (i dalje obožavam!) grčku mitlogiju, kao i japansku, slovensku i egipatsku mitologiju. Volim i nordijsku mitologiju, mada sam se tek kasnije upoznao sa njom. Tor, Odin, Loki, divovi, patuljci-kovači, vilenjaci, devet svetova, mitsko drvo Jigdrasil, Ragnarok, mistične rune… bogatstvo nordijske mitologije je nepresušno, bogato, hladno i mistično, kao i sâma Skandinavija. 🙂

 

Nordijska mitologija Nil Gejmen Norse mythology Neil Gaiman

 

„Nordijska mitologija“ započinje simpatičnim Nilovim uvodom o tome kako se prvi put susreo sa Torom, Odinom i kompanijom kroz stripove koje su radili legendarni Džek Kirbi i Sten Li, i njihovom futurističkom verzijom gradova i šaljivim karkaterom bogova, a posle je pročitao „Nordijske mitove“ Rodžera Grina, gde je upoznao vikinšku, mračniju verziju bogova i njihovih avantura.

I sada nam je Nil Gejmen podario kroz knjigu „Nordijska mitologija“ svoj pogled na avanture nordijskih bogova. Koliko se stiče utisak, rešio je da ostane veran originalnim spisima o mitologiji, ali je usput dodao i svoj „gejmenovski“ stil, i začinio suptilnom dozom humora.

Kroz nekih dvadesetak priča, upoznaćemo se sa postankom sveta, rođenjem prvih bogova, Jigdrasilom, zašto je Odin žrtvovao svoje oko, legendardna blaga koje su bogovi dobili na poklon, ko su Lokijeva deca, avanture prgavog i arogantnog gromovnika Tora i kako bi najradije prebio svog prepredenog (polu)brata Lokija, putovanja u zemlju divova, smrti prelepog boga Baldera, poslednjim Lokijevim danima, kao i trenutak kada je nastupio čuveni Ragnarok.

 

Nordijska mitologija Nil Gejmen Norse mythology Neil Gaiman

 

Odmah da vam kažem, ako ste ljubitelji Nila Gejmena, a pride volite i mitologiju, uživaćete u ovoj knjizi. Ali, ako se nekim slučajem, pre čitanja ove, knjige odgledali i neki Marvelov film gde se spominju nordijski bogovi, poput „Tora“ ili „Osvetnika“, garantujem vam da ćete se dodatno zabaviti u čitanju ove knjige. U mom slučaju, zbog specifičnog stila pisanja Nila Gejmena, za sve vreme čitanja avantura bogova, zamišljao sam njihove filmske verzije i dijalozima pozajmljivao glasove gulmaca, tako da je sve na kraju ispalo urnebesno. 😀

Stil pisanja je lak, dinamičan i zanimljiv, tako da se knjiga čita u jednom dahu, i velika je verovatnoća da ćete poželeti da je završite u jednom danu.

Zaista ne znam koje bi zamerke imao, osim da je Gejmen mogao da se dotakne mnogo više avantura naših pijanih i gladnih bogova (ipak je to vikinški stil, ako se ne biju, onda piju i jedu; ako ne jedu i ne piju, onda jure svoje žene; a ako ne jure svoje žene, onda se biju; a ako ne rade ništa od toga, onda najverovatnije jure Lokija da mu polome kosti zbog njegovih smicalica), iz prostog razloga što se knjiga čita neverovatno brzo. 🙂

Nema sumnje da je Nil Gejmen pokazao da ima talenat i da nam ispriča mitologiju na jedan prilično dinamičan i zabavan način, a da pritom ne odstupi od originalnog materijala. Ko zna, možda se nekada usudi da nam dočara i grčku mitologiju, i da vidimo Trojanski rat iz perspektive bogova? To bi bilo interesantno videti.

 

Nordijska mitologija Nil Gejmen Norse mythology Neil Gaiman

(Tor se gleda u ogledalu): Mamu mu….LOKIIIIIIIIIIII!“

 

Sve u svemu, knjiga ima apsolutnu preporuku. Ako ste za brzo, zabavno i lagano štivo, a pritom se ljubitelj mitologije, ovo će biti pun pogodak za vas.

 

A ti, dragi čitaoče, kako se tebi čini zamisao da Nil Gejmen ispriča mitove iz svoje perspektive? 🙂

 

 

Sajt Nila Gejmena

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Dereta | Laguna

 

Tags:

Tišina

 

 

 

 

Silence - Shusaku Endo Tišina
Tišina – Šusaku Endo

 

Igrom slučaja,na IMDB-u sam naleteo na recenziju filmske adaptacije knjige „Tišina“ Šusaku Enda, u režiji Martina Skorsezea. Dok jedni smatraju da je ovo Skorsezeovo najbolje filmsko delo, drugi smatraju daje ovo njegovo najduže i najdosadnije delo (a da li su ti kritičari čitali istoimeni roman, to je možda druga priča).

Zna se da je sâm Martin Skorseze oduvek izražavao veliko poštovanje prema ovom književnom delu, kao i da postoji priča da se decenijama spremao da snimi film po ovom romanu, jer mu je bila namera da verno prenese Endovo delo na filmsko platno. Baš me interesuje da li je u tome uspeo?

Elem…

Roman sam davno pročitao i mislim da sam imao prilično neutralan stav prema istom. Nije isključivo i da mladost ima veze sa tim, jer ponovno čitanje (sada, mnogo godina kasnije) mi je(možda) dalo pravi uvid u ovu knjigu.

Pa da počnemo. 🙂

Sedamnaesti vek. U Japan pristiže (bolje reći, švercuje se) portugalski sveštenik Sebastijano Rodrigez. Motiv njegovog dolaska je jasan. Saznanje da je njegov duhovni učitelj i mentor, Kristovao Fereira, postao apostata (tj. odrekao se svoje vere), i to gaje prilično uzdrmalo, kao i njegovu crkvu. Sebastijano dolazi u Japan da sazna šta se zaista desilo sa njegovim mentorom, i da usput pruža duhovnu pomoć i podršku tzv. „kakure Kirishitan“ (prikrivenim hrišćanima).

Sedamnaesti vek je, inače, period velikih progona hrišćana u Japanu. Ljudi nisu smeli da se javno izjašnjavaju kao hrišćani niti da se ispovedaju ili obavljaju crkvene hrišćanske rituale. Hrišćani su često bili hapšeni, mučeni (gde su neretko pronalazili i svoju smrt) i prisiljavani da se odreknu hrišćanske vere gazeći fumije (odnosno, kamenu ili drvenu sliku/ikonu Isusa Hrista ili Device Marije). Sveštenika iz Evrope (bar zvanično) skoro da više i nije bilo.

Ne baš dobro mesto za napredovanje u karijeri hrišćanskog sveštenika…

Šta se zaista desilo sa Kristovao Fereirom, kako se Sebastijano Rodrigez snašao u Japanu (ako se uopšte i snašao), to ostavljam vama da saznate.

 

 

Tišina

 

 

 

Sada bih želeo da više pričam o suštini same knjige.

Pisac romana, Šusaku Endo, je bio, inače, japanski rimokatolik, i smatra se možda prvim japanskim piscem kojije objektivno pisao o hrišćanstvu u Japanu. A još je i roman bio objavljen 1966. godine, pa možete da zamislite koju je buru podiglo njegovo delo„Tišina“.

Za mene je glavni motiv knjige ideja „Boga koji ćuti“ iliti „Odsustva Boga“. I sâm glavni junak, kako prolazi vreme njegovog boravka u Japanu (što najčešće uključuje bežanje i skrivanje od japanskih vlasti ili provođenje vremena u njihovim zatvorima), sve češće se pita kako Bog ostaje nem pred vapajima tog siromašnog, pokatoličenog naroda. Da li zaista samo jaka vera nije dovoljna da donese promenu i prosvetli vlasti?

Kasnije, kada naš glavni junak bude zarobljen od strane vlasti, pa bude ulazio u sve češće konverzacije sa japanskim velikašima na temu hrišćanstva i to da li je hrišćanstvu uopšte mesto u Japanu, a još pride se uveri kako muče hrišćanski narod da se odrekne vere, pitanja se samo gomilaju.

Zašto Bog u svoj svojoj ljubavi i blagosti ne želi ni da vidi ni da čuje patnje naroda? Zašto prisiljavaju sveštenike da se odreknu vere tako što ovi moraju da gledaju mučenje siromašnih japanskih seljaka? Da li treba tvrdoglavo istrajati u svojoj veri i ubeđenjima… ili se ipak treba odreći vere da bi se spasili nevini? Da li je odricanje od vere zarad spasenja drugih u stvari dokaz ljubavi prema Bogu? Dali smo mi jakih uverenja u našu veru samo dok smo na poznatom tlu i u svojojzoni komfora, a čim stupimo u „močvaru“ (izraz koji se ovde često upotrebljava za Japan), onda možda vidimo realnost kakva zaista jeste? I još mnoga druga pitanje će se javljati našem junaku (a možda i vama) kroz ovaj roman.

Roman je, da tako kažemo, podeljen na dve celine. Prva polovina romana je više u formi pisama/izveštaja koje Sebastijano piše glavešinama svoje crkve, gde im opisuje svoje dogodovštine, dešavanja u Japanu i razmišljanja/dileme koja ga tište. A drugi deo je pisan iz trećeg lica, gde i dalje pratimo Sebastijanove (ne)zgode (uključujući i njegovo zarobljavanje), samo što tada izgleda baš i nije bio u situaciji da piše svoja pisma (pretpostavljam da je u tim situacijama spašavanje glave prioritet 🙂 ).

Moram sa vama da podelim jednu zanimljivost.

Znate i sami kako je to kada se veoma povežete sa nekim književnim likom (setite se samo Andreasa Jegera). E sad, zaista ne znam da li je to bila namera pisca (ili je možda samo do mene), ali, kada je u pitanju Sebastijano Rodrigez i njegovo putešestvije, nekako sam sve vreme ostao neutralan prema njemu tokom čitanja knjige…da ne kažem objektivan. Možda sam ga čak i malo osuđivao zbog njegovih preterano naivnih idealističkih shvatanja, zbog kojih su mnogi nevini ljudi patili. Možda me je podstaklo i njegovo naivno slepo verovanje u religiju, kao i da misli da citatima iz raznih jevanđelja može da nadmudri bilo koju silu. Ili možda to što mu je jako teško da prihvati tuđe mišljenje. A opet, možda je i do mene. 🙂 Ali, ipak govorimo o Japanu iz 17-og veka.

Sve u svemu, definitivno zanimljiv roman, o kome se može dosta razgovarati i polemisati.

Definitvno ću odgledati i film u narednom periodu…možda ga i ovde na blogu prokomentarišem? 🙂

 

 

A vi, dragi čitaoci: Koje je vaše mišljenje o tadašnjem širenju hrišćanstva u dalekoistočne zemlje?

 

 

NAPOMENA: Ova recenzija nema nikakvu religijsku pozadinu, ovo je čisto utisak autora bloga o samoj knjizi. Bez obzira na religije i verska ubeđenja, autor bloga smatra da svaku religiju treba poštovati, ili bar biti tolerantan prema istoj  🙂

 

 

Tags: