Category Archives: Filozofski

99 sufijskih priča

 

99 sufijskih prica

„99 sufijskih priča“

 

Nekako sam oduvek imao to shvatanje da „priče služe da malu decu uspavaju, a veliku probude“. Kao deca, uživamo u tim pričama (bajke, basne, anegdote…), tj. u toj nekoj njihovoj mističnoj/fantazijskoj/fantastičnoj noti. Kad malo odrastemo, shvatimo da mnoge od tih priča imaju i neku bitnu životnu i smislenu poruku. A posle kada (još) malo više odrastemo (tj. omatorimo :D), znamo da su to lepe priče koje imaju neku po(r)uku, ali nekako slegnemo ramenima, uz mišlju „sve je to lepo i poučno u tim pričama, ali realnost je malo drugačija“.

I mislim da mnogi tu čine veliku grešku, jer po(r)uke tih priča su primenjive i danas, ako znate gde i kako da ih primenite, i, naravno, ako verujete u njih.

Knjižicu „99 sufijskih priča“ čine veoma poučne i zanimljive priče, ali nisu za decu. Ne zato što su perverzne (sram vas bilo ako ste to pomislili…a, ako niste, onda sram mene bilo 😀 ), već zato što se u igrama reči i dijalozima u ovim pričicama kriju dublje misli, nad kojima često mora da se i dobrano promisli. I zato, ako slučajno pročitate priču, na primer, vašem detetu (ili nećaku ili kome god premladom) i on/a kaže da je razumeo/la poentu priče, onda to dete nema potrebe da šaljete u osnovnu ili srednju školu, već može odmah da ide na fakultet, gde će osnovne studije završiti za tri, a doktorske za manje od godinu dana, a onda će ono vama držati lekcije o suštini života, iako vi možda u vašoj bradi/kosi već krijete i poneku sedu.

 

99 sufijskih prica

Da se razumemo, ne može se razmišljati o ovako dubokoumnim stvarima na prazan stomak…

 

Da bismo razumeli zašto sam ja napisao nešto ovako nebulozno, hajde da samo u par reči objasnimo sufizam… što je isto toliko jednostavno kao kada bih trebao da vam objasnim pojam hrišćanstva, Boga, teorije struna, da li je starije kokoška ili jaje, šta se zaista krije u „Oblasti 51“, zašto je sasvim logično da je Kijanu Rivs besmrtan ili zašto je Srbija jedina zemlja u svetu gde pokojnici vaskrsavaju i za vreme Zadušnica i za vreme izbora. U prevodu: odgovor nikada neće biti tačan, često neće imati smisla, nehotice ću uvrediti pola interneta, počeće da me prisluškuje CIA, a velika je verovatnoća i da će me neko prokleti. 😀

Elem…

Ukratko, sufizam bi se mogao tumačiti kao „islamski misticizam“. To je, da tako kažemo, „put“ ili način života usmeren ka jedinstvu sa Bogom. Oni koji „praktikuju“ ovaj „put“ se nazivaju sufiji (a neki kažu i sufisti) i oni su okrenuti tom mističnom aspektu religije i mudrosti, gde se smatra da se mudrost ne stiče samo iz drevnih knjiga i spisa, već i od veoma učenih i duhovnih ljudi. I sufizam nije sekta, već jednostavno jedan aspekt Islama. Mnogi verovatno i ne znaju da termini „derviš“ i „fakir“ vuku poreklo iz sufizma.

Da sve ovo pojednostavimo, kao što imate zen, njihove učitelje i priče i anegdote, ovde imate sufizam, sufije, derviše i njihove priče i anegdote („Pre nego što ga kamenujete, imajte na umu da je pokušao samo da pojednostavi. Ja prvi ne volim da ga branim i stalno ga kritikujem, ali eto, ne zna ni on sve…u stvari, ne zna ništa, ali to sada nije tema“-prim.podvesti).

Ono što će mnogima biti zanimljivo i simpatično, jeste da se u mnogim od ovih priča pojavljuje i čuveni sufija Nasredin Hodža, popularni šaljivdžija-filozof-smotanko, koji često ispadne blesav, ali još češće „spusti“ druge na njihovo (pravo) mesto svojim duhovitim i, na prvi pogled, nelogičnim odgovorima. Naravno, zvezde priča su i drugi mudraci i poznate ličnosti tog perioda, kao što je Ibrahim ibn Adham (koji dosta podseća po načinu života na Budu), ali ima i poneka pričica vezana i za Isusa i Mojsija.

 

Nasreddin

Nasredin Hodža

 

Pričice su kratke (jedna do dve strane), simpatične, zanimljive i duhovite. I veoma su poučne, i nad mnogima ćete se zamisliti, često ne toliko zbog njihove dubine, koliko zbog jednostavnosti koje se kriju u odgovorima. A neke od njih će vas možda i otrezniti za neke stvari i „postaviti“ na pravo mesto. 🙂 Ove pričice se dotiču lekcija o ponosu, aroganciji, lažnoj skromnosti, veri, nerealnim očekivanjim, „filozofiranju“ (u smislu lupetanja), „mlaćenju prazne slame“, kako nije pametno rugati se drugima i slično…u prevodu, ima ženski, ima sve.

Jedan deo knjižice je posvećen proroku Muhamedu, kroz priče i kazivanja ljudi tog vremena koji su imali prilike da ga sretnu i čuju njegove mudre misli ili da budu akteri njegovih anegdota.

Poslednji deo knjižice je posvećen tome kako sufiji doživljavaju sufizam, kroz njihove odgovore na pitanja koja su postavljali učenici ili (takođe) neke anegdote.

 

Sve u svemu, ovo je jedna od onih knjižica koje se brzo čitaju, ali o kojima se dugo i sporo misli. Kao i u mnogim zen pričama i narodnim umotvorinama sa ovih prostora, otkrićete mnoge mudrosti, od kojih neke možda možete i da primenite momentalno na vaš život. Opet, ovo nisu klasične religiozne priče/propovedi, već tipične šaljive anegdote (ova rečenica je više za one kojima možda imaju nekakvu bojazan sa religijskog aspekta. Ne brinite, nema razloga za bojazan 🙂 ).

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li se ti sećaš dogodovština Nasredina Hodže? 🙂

 

 

Cena knjige: Delfi | Vulkan | Babun

 

Tags:
Categories:

Golmanov strah od penala

 

Golmanov strah od penala Peter Handke

„Golmanov strah od penala“ – Peter Handke

 

Kada sam završio sa čitanjem novele „Golmanov strah od penala“, nisam znao kako da se postavim prema ovom delu Petera Handkea. Da li mi se dopala ova knjiga ili nije? Da li sam možda prvo trebao da pročitam neko njegovo novije delo, umesto jedno od njegovih prvih dela (koliko vidim, „Golmanov strah od penala“ je njegova četvrta knjiga). U svakom slučaju, ni ja u ovom trenutku nisam siguran u kom pravcu će teći ova recenzija…

Peter Handke ima za svojim pojasom dosta romana, kao i mnogobrojne nagrade tokom svoje plodne literarne karijere, što je na kraju rezultiralo i dobijanjem Nobelove nagrade za književnost prošle godine za, uh… „uticajno delo/rad koje je sa jezičkom domišljatošću istražilo periferiju i specifičnosti ljudskog iskustva“ („Da,da, logično…čekaj, za šta bre?“-prim.podsvesti). Naravno, i to što je on postao dobitnik Nobelove nagrade je podiglo buru, kako u književnim, tako i u političkim krugovima. Handke je optuživao Zapad i njihove medije što Srbiju predstavljaju kao krivca za sve i otvoreno je stajao u odbranu Srba. Smatrao je da je rat u bivšoj Jugoslaviji bio pogrešan, kao i da nikada nije trebalo da dođe do rata, kao ni kasnijeg bombardovanja, i da je raspad Jugoslavije trebao da se spreči. Peter Handke je uvek imao tu specifičnu osobinu da provocira književne i političke krugove svojim buntovničkim stavom („Provocira…radi sve suprotno od drugih…buntovnik…ovaj kao da je rođen na ovim prostorima, a ne u Austriji…“-prim.podsvesti).

 

Golmanov strah od penala Peter Handke

 

No, da se okrenemo samoj recenziji…

Upoznajte Jozefa Bloha, nekadašnjeg golmana, sada i nekadašnjeg radnika na gradilištu. U stvari, bar on misli da je ostao bez posla, pošto niko u baraci od radnika (sem nadzornika gradilišta) nije obratio pažnju na njega kada se pojavio.

Od tog trenutka, njegov život kao da je postao još besmisleniji (pošto, čitajući knjigu, nisam mogao da se otmem utisku da njegov život i pre svega ovoga nije imao neki smisao). Luta Bečom, jede kobasice, čita novine i gomila ih na stolu u kafićima/hotelima/restoranima, stalno nešto telefonira po raznim govornicama bez neke konkretne namere (najčešće pozove svoju bivšu ženu), uleti u poneku tuču, dobije batine, pokušava da odvede po neku žensku u krevet, stalno odlazi u bioskop i delimično prati radnje filmova, završi u krevetu sa bioskopskom blagajnicom, ubija bioskopsku blagajnicu bez nekog razloga, pojede zemičke sa kobasicom, autobusom ode u pogranično malo naselje („Čekaj bre malo, ŠTA? Kako si tako u isti koš stavio ubistvo i zemičke, šta se ovde dešava???“-prim.podsvesti).

Otprilike, radnja i zaista ide u ovako nekako jednoličnom pravcu. U stvari, „Golmanov strah od penala“ i nema neku konkretnu radnju. Pratimo Jozefa Bloha i pokušavamo da shvatimo šta je u glavi ovog čoveka. Nikada nismo sigurni da li je on uključen ili ekstremno distanciran od ovog sveta. Umišlja da ga ljudi posmatraju i prate na svakom koraku, da namerno pričaju nepovezano sa njim i da mu stalno pričaju nekakve nebuloze, da pokušavaju manipulisati njime, da se svi nešto čudno ponašaju, a on sasvim normalno i logično.

U stvari, ne možete da se otmete utisku da je Jozef Bloh nekakav pasivno-aktivni posmatrač u svom životu, i da je on, jednostavno, patetična osoba i slabić koja nije ni svesna svojih akcija, kao ni posledica koje one uzrokuju. Drži se nekakvih fragmenata svoje prošlosti koji deluju veoma nepovezano, kao što je golmanska karijera (mada ni tu nismo sigurni da li je on uopšte imao nekakvu karijeru vrednu spomena). Može biti da je on, u stvari, veoma bolesna i opasna osoba. Generalizovanje ljudi, pasivnost, odsustvo boja u njegovom životu, nemogućnost da se emotivno (pa čak i normalno verbalno) poveže sa ljudima, komentarisanje stvari kad ne treba, paranoja, pa čak i situacije gde njegova paranoja ima svoju paranoju.

I sad, da li je on bolesna osoba kojoj treba lekarska pomoć (zatvor mu, u svakom slučaju, ne gine ako ga uhvate) ili se nešto desilo u njegovoj prošlosti što je od njega napravilo osobu takvu kakva je sada? Ali opet, kakva osoba može tako olako da smatra da je dobila otkaz? Zašto su njegovi razgovori sa bivšom ženom kratki, i deluje kao da je na oprezu kada sa njim priča? Mnogo pitanja se vrti oko Jozefa Bloha.

 

Golmanov strah od penala Peter Handke

 

„Golmanov strah od penala“ je dosta kratak roman, na nekih 130 strana. Objavljen je 1970. godine. Znači, pre tačno pola veka. Handke je nekih 28 godina kada je napisao ovaj roman. Kako protumačiti njegov stil pisanja, ta nekakva odsutnost? Da li je na to uticalo tadašnje vreme, njegova mladost i književno iskustvo, okruženje u kojem je odrastao ili možda tadašnji književni stil nemačko-austrijske škole? Ili je možda namerno pisao tako da se oseti praznina i marginalnost? Možda bolji odgovor mogu dati oni koji su pročitali još neki njegov roman.

U stvari, sada shvatam zašto mi je poznat ovaj osećaj nekakve teskobe i praznine! Ima sličnosti sa avanturama Jozefa K. u Kafkinom „Procesu“. Taj osećaj da ste upali u nekakvu mašineriju, gde nemate ikakvu kontrolu, gde je sve bezlično, pa i vi sami…Da li se, u stvari, tako oseća i Jozef Bloh, naš nekadašnji golman? Ko će ga znati…

Međutim, kada se pročitaju neke recenzije, vidite da su ljudi veoma podeljeni po pitanju ove knjige. Nije remek-delo, ali ni ne spore da postoji nešto u ovom romanu, nešto što ih je podsetilo na Kafkin „Proces“. Tako da, budem iskren, ja ću ostati neutralan po pitanju ove knjige. A videćemo kako će se njegova kasnija dela pokazati. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o Jozefu Blohu i njegovim „avanturama“? 🙂

 

 

Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan

 

 

Tags:

Ma sve je sjebano

 

Ma sve je sjebano everything is fucked up Mark Manson

„Ma sve je sjebano“ – Mark Manson

 

Jedan od najčitanijih tekstova na ovom blogu (u stvari, ovaj je tekst je i dalje šampion po broju poseta), jeste recenzija knjige Marka Mansona “E baš me zabole”. Ta knjiga je završila na mojoj polici znanoj i kao “Polica sa knjigama koje treba pročitati pod obavezno bar jednom u životu, a preporučljivo je i više puta, i koje bi mogle da utiču na vaš život” (znam, i posle više od godinu dana joj nisam promenio ime…e zabole me 😀 ). Kao što ste mogli da vidite iz moje recenzije, mene je knjiga oduševila (možda je pravi trenutak da je ponovo pročitam?). Dosta direktan pristup pogledima na život, pun humora, sarkazma, kontradkitornosti i bolnih činjenica o nama samima.

Samo ću reći da je “E zabole me” jedna od retkih knjiga iz ovog žanra koju volim da poklanjam.

Tako da me je veoma prijatno iznenadilo kada se pojavila u naši knjižarama njegova druga knjiga, “Ma sve je sjebano”. Kao i uvek, naš Mark je večiti optimista :D… Inače, nisam želeo da naslov knjige cenzurišem nekakvim zvezdicama da bih prikrio ružnu reč (jer baš će “sigurno” zvučati blaže i manje očigledno ako napišem “sje*ano” ili ako stavim pedeset zvezdica, pa bude s*****o), već sam rešio da ova recenzija bude u duhu Markove knjige. Primetili ste i sami da ne volim da psujem na ovom blogu, ali verujem da ćete imati razumevanja ako se u ovoj recenziji potkrade i poneka psovka (“Tako je, jebote! NAJZAD! Dve godine čekam da opsujem na ovom blogu kao prava sarkastična podsvest! Jebiga, zaslužio sam, trpite vi ovoga ceo život!”-prim.podsvesti).

 

The WItcher Netflix

Uopšte mi se ne dopada što je moja podsvest toliko oduševljena privremenim uklanjanjem automatskog cenzurisanja…

 

Ono što je zanimljivo, jeste da je pun naziv ove knjige “Ma sve je sjebano: knjiga o nadi”. Da, dobro ste pročitali. Ali opet, ako ste pročitali njegovu prethodnu knjigu, samo ćete se nasmejati i odmahnuti glavom uz komentar “Dobri, stari, blesavi, kontradiktorni Mark”.

Čime se bavi ova knjiga o nadi, kad je već sve sjebano? 😀

Odmah da vam kažem, ako ovoj knjizi pristupite sa stavom laganog čitanja i ne puno udubljivanja, knjiga će vas zabaviti, nasmejati i naterati da postavite sebi par pitanja.

I tu biste načinili kardinalnu grešku sa ovom knjigom. Osim ako ne planirate da je odmah ponovo (pro)čitate.

Ovo je knjiga koja, i pored svog humora, sarkazma, psovki i svega pratećeg, prilazi nekim životnim problemima i stanjima prilično studiozno. Od nekih trista strana knjige, čak pedeset otpada na deo “Beleške” koji, u stvari, predstavljaju fusnote ka mnogobrojnim člancima i knjigama, ali ono što je zanimljivije od tih 50-ak strana, veliki deo otpada na Markova dodatna (često sarkastična i duhovita) pojašnjenja nekih pojmova i stavova. Ovo je knjiga koja zaslužuje da se u nju udubite i zamislite nad onim što je napisano. Ne samo ona, i vi zaslužujete da se udubite u čitanje. Ozbiljno vam kažem i iskreno vam savetujem. Knjiga će vas prilično nagraditi ako joj ozbiljnije pristupite. Videćete ako je pročitate, a ako ne, jebiga, vaš gubitak. 🙂

 

Ma sve je sjebano everything is fucked up Mark Manson

 

Citat sa poleđine knjige:

“Jeste li se pitali zbog čega ljudi postaju sve uzrujaniji i nesrećniji uprkos tome što je život sve lakši, zašto vesti uvek deluju tako depresivno i zašto ekonomije propadaju dok se svet razvija, i zašto svi uporno trpe uvrede na društvenim mrežama iako ne moraju?

E pa, vežite se, jer nas čika Mark vodi na novu vožnju, na ludovanje kroz bol u srcu i stres u duši, a Platon, Niče i Tom Vejts, uz ostale velike face, praviće nam društvo. Upravo kao što je knjiga „E, zabole me“ preispitivala našu konvencionalnu mudrost o tome šta nas čini srećnim, „Ma sve je sjebano“ ukazuje na to šta život čini vrednim življenja. Uz uobičajenu mešavinu obaveštenosti i humora Manson nas vuče za kragnu i izaziva da budemo iskreniji prema sebi i povezaniji sa svetom onako kako nismo ni sanjali da je moguće.”

 

Ma sve je sjebano everything is fucked up Mark Manson

 

Uopšte nije daleko od istine da vas očekuje luda vožnja.

Mark pokušava da nam pojasni (i trudi se da potrekpi činjenicama) kako smo mi, u stvari, postali prilično metiljavi. I, ako iskreno pogledate svet oko sebe (a i sebe u ogledalu), koliko god delovalo sve lepo, situacija je i prilično govnjiva (njegove reči). Šta nam se to desilo? Toliki napredak tehnologije nam je dao pristup bezgraničnom izvoru (pametnih) informacija, a mi na Youtube-u gledamo inserte iz „Farme“, zapaljujemo se zbog onoga što je starleta A rekla starleti B u „Parovima“ ili tako neke gluposti? Slušamo laži političara iako znamo da nas lažu? Slušamo pesme koji propagiraju drogu i kretensko ponašanje pod izgovorom „to je samo kul pesma, opusti se“. Ako nam neko kaže neki stav sa kojim se mi ne slažemo, odmah se narogušimo i spremni smo na svađanje i prepucavanje kako je druga strana težak retard, a nas je na rođenju pomilovala boginja mudrosti Atena Palada (a tu drugu retardiranu stranu je po glavi verovatno pomilovao pijani komšija Sredoje). Ili, ne daj Bože, da neko kategorički stane iza svog nekog pogleda na svet (ili da mu se nešto ne dopada) i mi se odmah osetimo ugroženim i diskriminisanim („Znači, mala, tebi se ne sviđa „Ušće“, već bi u „Rajićevu“ jer ti je bliža?! A tako znači, e nisam znao da si takva rđa i da imaš nešto protiv Novog Beograda. Znači, imaš nešto i protiv mene, jer i JA SAM SA NOVOG BEOGRADA! E lepo je meni pokojni babo govorio „samo gledaj Novi Beograd i Zemun, to ti je Austrougarska, civilizacija bre. A ovo Stari Grad, Dorćol i ostalo…to sve bre bilo pod Turcima, zajebaćete to!“JOJ BABO GDE TE NE POSLUŠAH!“).  A još ako vam konobar u kafiću donese produženi-skraćeni-espreso-jednatrećinahladnakafa-polakuba-polaarabika-ohlađenašoljica i greškom stavi obično mleko iz „Maksija“ umesto sojinog (ALI ONO SKUPLJE IZ DM-A MOLIM LEPO), to je i više nego dovoljno razlog da vam uništi dan i da se izvrištite na konobara, izvređate ga, a zatim mu odsečete glavu kao samuraj, znajući da nećete biti krivično odgovorni, jer je pravda na vašoj strani (KOLIKO JE TEŠKO STAVITI SOJINO MLEKO MOLIM LEPO!).

 

Ma sve je sjebano everything is fucked up Mark Manson

Kako nezvanično saznajem, Mark Manson se slaže sa onim što sam napisao

 

Znam, ovo su sve preterani i nerelani primeri… bar se nadam. Ali je činjenica da smo postali previše frustirirani i arogantni. I lenji.

Ali ne brinite, kao što Mark obećava, ima nade…samo joj se ne trebate nadati. 😀

Već treba da se malo okrenuti i usmeriti ka sebi. Onome u vama.

Mark nam otkriva mnogo zanimljivih stvari nad kojima ćete se zamisliti. Šta je to Neprijatna Istina koja nas stalno prati, ali odbijamo da je vidimo? Kako smo u zabludi jer mislimo da zato što je Mozak koji Razmišlja za volanom, da on upravlja gde idemo, a ne Mozak koji Oseća sa suvozačevog sedišta (sa sve pogledima kako bi trebalo da funkcionišu u simbiozi…koliko je to moguće…i da se sve ne pretvori u Klovnovski auto)? Ovo je sjajno poglavlje. Tu je i Njutn iz paralelnog univerzuma (tzv. emo-Njutn) i njegova tri zakona emocija (fenomenalno i prilično inteligentno i logično napisano poglavlje). Ne zaboravimo i Formulu ljudskosti i šta u stvari znači biti zreo kao osoba. Posebno će biti zanimljivo poglavlje o bolu, jer nam ono ukazuje kako je bol nešto što nas prati ceo život, i da, mada ne treba biti mazohista i uživati u patnji i teškoćama, pokušaj da se maksimalno zaštitimo od njega će nas, u stvari, učiniti prilično ranjivima i osetljivima i nećemo moći da se nosimo sa stvarnim svetom. Kao što i sami znate, trbušnjaci se stvaraju u teretani (mesto bola), a ne na kauču uz Netflix (zona komfora i sigurnosti), tako da jedino kroz bol mi možemo da napredujemo (samo se setite, naši roditelji i ostali preci su išli u školu udaljenu desetine kilometara kroz šumu, bosi i imali koricu hleba za užinu, a mi danas ne možemo da ustanemo iz kreveta pre pola jedan…popodne). Tu su i poglavlja kako, u stvari, marketing manipuliše našim emocijama i umesto nas odlučuje šta želimo da kupimo i kako mi samo imamo iluziju izbora. I na kraju, tu je i Konačna religija, i kako će nas na kraju AI (veštačka inteligencija) pokoriti.

Mark Manson će se pozivati na statistiku, članke, knjige, Platona, Ničea, Kanta, Budu, Toma Vejtsa, sarkazam, svoja tumačenja, i pritom nijednog trenutka neće biti dosadan, a često će vas i pošteno nasmejati.

 

Ma sve je sjebano everything is fucked up Mark Manson

 

I na kraju, moji utisci o knjizi…

Mislim da ste, iz svega gorenapisanog, mogli da steknete utisak da mi se knjiga prilično dopala. Završila je na mojoj polici (onoj sa kilometarskim nazivom, ali od sada ćemo je zvati „Polica“), i čeka je ponovno čitanje u skorije vreme. Pročitaćete mnogo toga zanimljivog, možda čak i uhvatiti poneku belešku. Što se mene tiče, ima tu dosta pametnih misli, a za neke stvari sam dobio i ideje kako da ih inkorporiram ili unapredim za sopstvene potrebe. Da, ovo je jedna od onih knjiga koja vam neće reći bukvalno „uradite to i to“ (u stvari Mark vam to nikada neće reći, jer njega zabole šta činite sa svojim životom 😀 ), ali ako malo promislite, sami ćete dobiti ideju šta možete iz nje da primenite na svoj život.

Bez obzira na naslov, knjiga „Ma sve je sjebano“ vas neće, da prostite, sjebati i ubiti i pojam. Naprotiv, mislim da će vas prilično oraspoložiti svojim humorom i sarkazmom (iako se dotiče prilipno ozbiljnih univerzalnih i egzistencijalnih pitanja). Naravno, kao i u svojoj prošloj knjizi, Mark nije apsolutno u pravu za sve što kaže, provuče se poneko blentavo razmišljanje, a i prilično zna da bude kontradiktoran. Naravno, Marka Mansona zabole za moje mišljenje o njegovoj knjizi. Isto tako, i mene zabole što Marka zabole za moje mišljenje o njegovoj knjizi („A mene zabole šta mislite obojica, ako ćemo onako realno“-prim.podsvseti).

 

Ma sve je sjebano everything is fucked up Mark Manson

Kako nezvanično saznajem, Marka Mansona zabole za moje mišljenje…e pa, osećaj je obostran 😀

 

Ali opet, sve je to život. Sjeban je, ali zabole vas! 😀

Poenta je da proživite taj život najbolje što možete i bez kajanja. A to ćete učiniti samo ako budete malo iskreniji sa sobom i sa vama bliskim ljudima. Ako se usudite da budete malo otvoreniji i hrabriji u odnosima sa okolinom. I ako naučite da nađete u svom životu balans između emocija i zdravog razuma. Jer, kao što ste i sami primetili u svom životu (a i u knjizi ćete se dodatno uveriti o tome), ako ste ekstremno naklonjeni samo Mozgu koji Razmišlja ili samo Mozgu koji Oseća, napravićete pakao i sebi i drugima.

Ili da se izrazim onako kako bi se Mark Mansom izrazio: Ako odlučite da ostanete tvrdoglavi, razmaženi i arogantni skot, velika je verovatnoća da ćete napraviti toliko sranje u svom životu da ćete se teško izvući iz te govnjive situacije. Sve će vam biti sjebano…

…a tada ni nada ne pomaže („U jeeee, idemo mačko, mračimo za kraj!“-prim.podsvesti).

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li misliš da ima nade, ili je sve sje*ano? („I opet se vratio u svoj standardni vaspitani „režim“ ponašanja. Da ga j**em… dođavola, vratilo se i cenzurisanje. Skot us**ni, kao da se vratio na fabričko podešavanje i sve sje**o…je**ga, bilo je lepo dok je trajalo…“-prim.podsvesti).

🙂 😀

 

Sajt Marka Mansona

Cena knjige: Makart | Delfi | Dereta | Laguna

 

Tags: