Category Archives: Filmovi i Serije rađene po književnim delima

Altered Carbon (Season 1)

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Altered Carbon

 

Da li bi vam se zaista dopalo da budete besmrtni? Da živite nekoliko stotina godina, da vidite šta nosi budućnost? Da putujete na razna mesta (planete), radite razne stvari, upoznajete razne ljude? Zvuči zanmimljivo?

A šta ako bih vam rekao da je cena vaše besmrtnosti to što nećete moći da uvek imate isto telo? Da, dobro ste pročitali. Jedini način da živite dugovečno jeste da se vaša svest i sećanja u jednom trenutku prebace na jedno malo čudo od vanzemaljske tehnologije poput malog diska/usb-a (stack) koji se zatim ugrađuje (ubacuje?unosi?) negde malo ispod vratnih pršljenova? Međutim, ako vam neko uništi taj čip, a vidi nemate rezervu, završili ste za sva vremena?

Dobrodošli u svet serije „Altered Carbon“ (Digitalni ugljenik), gde vaše telo nije ono što je bitno za vaš opstanak (u stvari jeste, ali i ne toliko), koliko vaša podsvest i sećanje smešteni na disk (i ubuduće ću ga zvati disk ili stack, iako bi prevod mogao da bude i skladište, stog, kamara ili plast…ali mi je bezveze da to piše u recenziji, koliko god to da je to logičan prevod).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

 

„Altered Carbon“ je smešten u period leta Gospodnjeg 2384. godine. Kolonizacija i futurističke tehnologije su uzele maha. Čovek je tako došao i u posed vanzemaljske tehnologije (ali nigde vanzemaljaca na vidiku, maler…) koja čoveku omogućava da prebaci svoju podsvest i sećanja na disk (stack) i zatim se prebaci (download?) u drugo telo i faktički mu omogući da postane besmrtan.

Ali, zašto ovo nije tako kul kao što zvuči? Postoje mnoge mane: prosečan građanin ne može sebi da priušti da mu se telo klonira, pa je najčešće jedina opcija da mu daju neko telo iz nazovi „magacina/skladišta za tela“. I opet sve iz početka, odrastanje, pubertet, zrele godine… A može da se desi i da dobijete telo suprotnog pola, sa nekom bolešću…znači, nešto poput lutrije. I to je često razlog zašto su ljudi spremni da često promene telo još jedanput-dvaput i onda, da prostite, otegnu papke. Inače, termin koji se upotrebljava za telo je sleeve (bukvalan prevod bi bio rukav, naglavak ili futrola…što vam dosta govori koliko je telo u ovom svetu potrošna roba).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

 

A šta je prednost? Pa, ako možete da priuštite sebi, možete da dobijete drugo telo koje je genetski modifikovano/unapređeno, tako da možete da budete brži, jači, okretniji, inteligentniiji, pa čak i sa blago „natprirodnim unapređenjima“. Ili čak i da vam naprave klon, kao rezervno telo.

A šta rade buržuji u ovakvoj budućnosti? Kao i u vicu „Šta radi Zemunac na Dorćolu? – Šta ‘oće!“ (*sarkastično tapšanje podsvesti na smisao za humor). Žive vekovima, i za njih su obični ljudi nebitni, i oni sebe vide kao njihove bogove. Žive vekovima, pa ih zbog toga zovu i Metovima (Meths), što je, u stvari, skraćenica od Metuzalemi. Imaju u svojim privatnim rezervima gomile klonova, razne biznise, utiču na politiku planeta i sistema svojim uticajem i novcem…i tako. Ono, nije im loše.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Ima se, može se, tebra!

 

I tako, iznenada se jedan stack izvlači iz naftalina i ubacuje u jedno muško telo. To je naš junoša, Takeši Kovač (japansko-mađarsko poreklo, odatle egzotika) koji se budi u Bej Sitiju (Bay City).

Pre nego što nastavimo sa radnjom, mislim da bi trebalo da vam odmah kažem ko je Takeši Kovač.

Nije baš imao neko sjajno detinjstvo. On i njegova sestra (Rejlin) su bile žrtve nasilja svog oca, koji je u jednom trenutku ubio njihovu majku i sakrio telo. Međutim, jednom prilikom je otac pretio Rejlin, i Takeši nije mogao da višeto da trpi i ubio je nasilnika.

Umesto zatvora, Takeši je dobio priliku da spasi sebe i svoju sestru (koja bi bila smeštena na bezbedno, ali više nikada ne bi mogao da je vidi) ako se pridruži CTAC-u. CTAC bi bila neka vrsta elitnih supervojnika, čiji je cilj da eliminišu teroriste i sve što preti miru. Ali, ko preživi obuku, postaje mašina za ubijanje…bukvalno. To su ljudi koji su obučeni da savršeno barataju vatrenim oružjem i borilačkim veštinama, da se za neverovatno kratko vreme prilagode novom telu (prosečna osoba prilikom buđenja u novom telu uvek iskusi nuspojavu, koja je najsličnija kombinaciji morske bolesti, vrtoglavice, slabosti i čega sve ne). A kao da to nije dovoljno, još im čačkaju i po njihovoj psihi, tako da ne osećaju oklevanje kada treba nekog da ubiju.

Na jednoj od misija, igrom sudbine, Takeši naleće na svoju sestru Rejlin, koja radi za Jakuze. CTAC ne samo da nije zaštitio Rejlin, već ju je prodao Jakuzama. Istog trenutka, Takeši se okreće protiv CTAC-a, a Rejlin protiv Jakuza. I pošto, ovaj, reše da prekinu radni odnos sa svojim poslodavcima (tako što ih sve pobiju, kako drugačije), sada su u bekstvu. Ubrzo se priključuju „Izaslanicima“ (Envoys), pobunjeničkoj grupi (za jedne su borci za slobodu, za druge teroristi) koju vodi harizmatična Kelkrist Falkoner. E sad, „Izaslanici“ su specifična vrsta supervojnika. Kelkrist, kroz svoju filozofiju, istovremeno te vojnika obučava veštinama kada da maksimnalno iskoriste potencijal zbog duha i uma. Najbolje istrenirani „Izaslanici“ tako mogu da se skoro momentalno adaptiraju na novo telo (što im omogućava brzu reakciju), supersluh i dobro opažanje, neverovatno izraženu intuiciju (zbog čega su i vanserijski detektivi), manipulaciju „Konstruktom“ (virtuelna realnost), pa čak i da predviđaju kako će se neke situacije odvijati.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Porodično okupljanje

 

Međutim, u jednom nemilom događaju, svi „Izaslanici“ bivaju pobijeni, a njegova sestra i Kelkrist (koja je postala i njegova ljubav) ginu u eksploziji broda prilikom bekstva.

Jadan Takeši se posle svega toga okrenuo kriminalu i postao plaćenik, i tako živeo par godina, da bi ga na kraju uhapsio CTAC. Međutim, nije završio u ćorci, ali ni na tipičnoj doživotnoj robiji. Njegov disk (stack) je „osuđen“ da ode pod led na neodređen broj godina.

Kao što se dâ zaključiti, Takeši Kovač nije čovek sa kojim se treba kačiti, ali bi bilo super da vam je kum ili bar teča.

Ali, koja osoba ima moć da tako opasnog čoveka „vrati u život“? Ni manje ni više, nego Lorens Benkroft, jedan veoma moćan i uticajan Met(uzalem). On angažuje Takešija (i „ubacuje“ ga u telo bivšeg policajca) kao detektiva da reši jedan slučaj. Ubistvo Lorensa Benkrofta.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Hmmmm…neko mu je prosvirao glavu…biće da je mrtav…

 

Da, dobro ste pročitali. Naime, Lorens Benkroft se ne seća zadnja dva dana svog života pre nego što je ubijen. Naime, bogataši imaju privilegiju da se bekap njihove podsvesti i memorije radi češće. Međutim, Lorens je ubijen malo pre tog „procesa“, pa mu sada nedostaju dva dana života. Da li ga je ubio neko od prijatelja ili neprijatelja? Možda član porodice? Možda se i sâm ubio?

Ako Takeši reši slučaj, biće oslobođen svih optužbi, isplatiće mu se nagrada (u rangu sedmice na lotou), pa čak i telo po želji može da dobije. A ako ne reši…pa, natrag pod led. I nije da ima izbora, zar ne? U stvari, mogao bi da slomi sve kosti Benkroftu, ali ovaj će se vratiti u novom-starom telu, a Takeši opet ode pod led.

I tako naš Tak (ipak smo sada ortaci, nema potrebe za punim imenom) prihvata slučaj. I od starta problemi! Naravno, nije očekivao da će ići lako, ali ipak… tek što je sišao među narod, neko već hoće da ga ubije (Tak shvata da neko hoće da ubije telo u kojem je, pošto niko ne zna njegov pravi identitet), hoće da ga zavede Benkroftova žena („Pošto je i ona Met, pojam kuguarka dobija drugo značenje, hehe“-prim.podsvesti), oko njega se mota (veoma veoma) seksi visoko rangirani oficir policije (i još energična Meksikanka! Aj aj! 😀 ), smešta se u hotel čiji ekscentrični AI je veoma posesivan prema svojim klijentima (i zove se Po, a hotel kojim upravlja ima naziv „Gavran“… tako da mislim da već imate predstavu šta nas čeka), kao i neobičan saveznik (koji mu je prvobitno bio broj jedan osumnjičeni za ubistvo Benkrofta).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

JA: Oh draga poručnice, da, želim da me uhapsite i vežete i radite mi sve što…
KRISTIN ORTEGA: (premlaćuje negativca, lomi mu kosti, šutira ga i psuje na španskom)
JA: … … … … … … … ovaj, neka, nema veze, neka ostane ovo samo platonski…da….

 

Ko je ubio Benkrofta? Ko hoće da ubije Taka? Da li su u pitanju neke njegove tajne ili je možda telo koje „nosi“? Ko su bili misteriozni vanzemaljci (Elders)? Pitanja, pitanja…

Sa „Altered Carbon“ („Digitalni ugljenik“) sam se prvi put susreo pre par godina, kada sam pročitao istoimeni roman. Mada sam ga davno čitao, ostao mi je u sećanju kao prilično zanimljiv roman, smešten u neki neobičan futuristički tech-noire-cyberpunk svet. Znam da sam i tada pomislio „Ovo bi mogao da bude zanimljiv film“. Kad ono ispade serija nekoliko godina kasnije u Netflix produkciji. Ali, da li valja serija?

Po meni, serija je ispunila očekivanja i prilično uspešno prenela vajb knjige („Zar nisi rekao da si davno čitao knjigu, kako sada to znaš?“-prim. podsvesti). Mračni sajebrpank je odlično predstavljen u ovoj seriji. Mogao bih čak reći da je ova serija (kao i roman) omaž onom sirovom sajperpanku stare škole (mislim da ćete razumeti na šta mislim kad pogledate seriju), i u vizuelnom smislu, kao i po pitanju atmosfere.

Gluma je isto na jako dobrom i visokom nivou. Takeši Kovač u izvođenju Džoela Kinamana (Suicide Squad, Robocop, House of Cards) je baš onakakav kako biste zamislili Takešija Kovača. Namrgođen, mračan, sarkastičan, na (retke) momente šarmantan i kul, a najčešće surov, brutalan i zastrašujuć (čak i sa sve ružičastim rancem na leđima… ne pitajte). Druge verzije Takešija Kovača koje viđamo u njegovim sećanjima (glumci Bajron Man i Vil Jun Li) nisu imale puno scena, ali su pokazale prilično interesantne osobe (pogotovo njegova originalna, kung fu verzija). Ne treba zaboraviti ni interesantnu predstavnicu policije Kristin Ortega ( Marta Higareda…ne sećam se da sam je negde pre gledao, ali, osim što je veoma zgodna i šarmantna, stvarno je urnebesno odglumila temperamentnog policajca, sa sve komentarisanjem na španskom kad popiz…ovaj, kada se iznervira) kao ni uvrnutog AI/hotel Poa (Kris Koner je bio maestralan, čak možda i prava zvezda serije sa svojim uvrnutim ponašanjem i komentarima). Čak su matori članovi porodice Benkroft predstavljeni kako treba. Ta neka nezainteresovanost za sve što se dešava (neko bi možda čak rekao i nezainteresovana gluma ili odsustvo iste) je upravo onako kako biste zamislili ljude koji žive vekovima. Samouvereni i nezainteresovani, jer su toliko toga proživeli da ih retko šta može iznenaditi.

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Verujte mi, ružičasti poni ranac čini ovog čoveka još opasnijim…

 

Akcija nimalo ne zaostaje sa atmosferom. Sirova je i surova… što i nije iznenađujuće za svet gde je telo (bukvalno) potrošna roba. Pucnjava, eksplozije, jurnjava, nasilje, lomljenje ruku i nogu (bilo kung fu stilom ili dobrim, starim premlaćivanjem), krv na sve strane (zbog toga je serija bila i predmet kontroverzi, ali šta se sve daje na televiziji, ovo i nije toliko strašno). Ali opet ima i tu neku seksi notu… i u prenesom i u bukvalnom smislu… i pritom ne mislim samo na golotinju. Serija će vas počastiti i sa jednom-dve seks scene, da ćete na momente zastati zbunjeni da li je ovo zaista Netflix (ali, bićete zbunjeni samo nekih 0.5 sekundi 😀 ). U prevodu, ima svega u ovoj seriji.

Naravno, intersantni su i motivi kojih se dotiče ova serija. Počevši od same ideje besmrtnosti. Da li biste zaista bili spremni da još živite, po cenu da završite u ko zna čijem (ili kakvom) telu? Da li mislite da biste mogli da to iskoristite da proživite smisleno ili biste jednostavno životarili, egzistirali (po principu „gde da žurim, neću umreti“)? Da li bi to možda uticalo na vašu psihu da pomislite da ste bogovi (kao što to misle Metovi za sebe)?

Ovde se provlači i zanimljiv religijski momenat. Naime, u seriji se sve vreme provlači debata o „Rezoluciji UN 653“. Pitanje je: da li osobu koja je ubijena treba, za kratko vreme, vratiti u život (privremeno u nečije drugo telo), da bi mogla da svedoči za svoje ubistvo? Sa jedne strane, to ima smisla, ali ovde se katolici bune protiv toga, jer smatraju da duša onda neće završiti na Nebu, u Raju. To otvara, kao što vidite, razna religijska, politička, ali i moralna pitanja.

Tu je, naravno, i (večito) pitanje veštačke inteligencije. Hotel/Po je predstavljen čak kao jedna vrsta „relikta“ veštačke inteligencije. Ali, on se već ponaša na nivou čoveka, sam donosi neke odluke na svoju ruku, misle da neke stvari razume bolje od ljudi, nije svestan svoje nesavršenosti, a kasnije jeste (što je tek uznemirijuće, da AI razume tako kompleksne teme).

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Sa Poom se ne treba zezati…

 

Vojska/policija je ovde posebna priča. Da li ima smisla postojanje tako obučenih borbenih jedinica (ovo nisu plaćenici!) operisanih od emocija, koje funkcionišu po principu „prvo pucaj, pa onda postavljaj pitanja?“

Onda pitanje da li nas zaista čekaju takvi (drastično unapređeni) oblici provoda, poput droge na svakom ćošku, razni striptiz klubovi gde možete da radite (bukvalno) šta hoćete ako imate novca (ne zaboravite, telo je ovde sasvim nebitno). Ljudi su se u svetu ove serije (čast izuzecima), prilično emotivno distancirali jedni od drugih, sve se prenelo u digitalni svet.

Kad smo kod tela, videćete par scena borbe u arenama. Kako sada to protumačiti? Nema potrebe da se bude oprezan, samo uništavaj svoje telo, biće ti refundirano?

I naravno, da ne zaboravimo za kraj, pitanje kloniranja? Ima li smisla ili ne?

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Na ovoj slici su dve žene, verovali vi ili ne…

 

Kao što ste verovatno primetili, ovo nije neki besmisleni i nasilni sajberpank. Dobrom, jeste nasilan, ali teme kojih se dotiče, u kombinaciji za zanimljivom atmosferom, glumom i akcijom, čine svim ovim seriju „Altered Carbon“ vraški zabavnu.

I tako, čini mi se da je Netflix ubo pun pogodak sa ovom serijom. Zato je uveliko stigla i druga sezona (nisam se sada nje dotakao, iz prostog razloga zato što je ona priča za sebe, a i malo je drugačije urađena, pa mi je nekako bilo smislenije da ih odvojim), a pojavio se i animiran film. Tako da se čini da je „Altered Carbon“ došao da bi ostao, što bi neki rekli.

Od mene apsolutna preporuka. A mislim da bih mogao da se u skorijoj budućnosti podsetim i knjige.

 

 

I, dragi moj čitaoče, kako se tebi čini svet „Digitalnog ugljenika“? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 2 (18 epizoda)*

Prosečno trajanje epizode: 60 minuta

 

* Prva sezona (koja je ujedino i tema ove recenzije, ima 10 epizoda)

 

 

 

 

Tags:

The Witcher (Netflix) / Veštac (serija)

 

The Witcher

„The Witcher“

 

Ah, „The Witcher“… veštac Geralt i ja se znamo dugo. Naše prijateljstvo traje nešto više od 10 godina. Pratio sam ga na njegovim avanturama kroz svih osam knjiga (dve zbirke priča i šest romana…sve posedujem, uključujući i famoznu ogrlicu :D) i tri video igre koje su izašle uz periodu od 2007-2015. godine. Nisam se (još uvek) dotakao poljske verzije serije i filma.

Moj drug Geralt je dobar momak. Malo je sirovina i ćutolog (često samo hukne „hmm“ umesto komentara), međutim, ima trenutke kada samo odjednom se uključi u razgovor i krene da prosipa takve filozofske misli i razmišljanja da vas ostavi bez teksta njegova iznenadna elokvencija (inače biste pomislili da je nekakav brđanin), kao i poznavanje dešavanja oko nas, mada se trudi da se ne meša u politiku. Ima neki svoj moralni i etički kodeks koji se trude da prekrši ni zbog koga, a definitivno ne zbog politike.

 

The WItcher Netflix

„Hmmm…“ će da uđe u klasike motivacionih misli

 

Moj drug Geralt nema puno hobija, ali voli da lepo popije i pojede. Kad smo već kod hobija, voli jahanje i mačevanja, a povremeno i amaterski boksuje (u krčmama). Kada ima vremena, voli da odigra i po koju partiju tablića ili remija.

Moj drug Geralt, osim što voli da pojede, voli i da pojeb… ovaj, voli i žene i njihovo društvo. Mada nije baš preterano zgodan niti pun manira (iskreno ovo pričam, ipak mi je prijatelj), njegov pomalo egzotičan izgled (ima ožiljke, neobičnu boju očiju i dugu kosu koju farba u belo…malo hipsterska fora, ako mene pitate), u kombinaciji sa njegovim nepričljivošću i poslom kojim se bavi, daje mu i prilično misterioznu notu, zbog čega privlači pažnju žena, izmešanu sa dozom straha. A žene kojima privlači pažnju mogu biti i seljančice, kao i princeze i veštice (danas se to valjda zove „selebriti“).

 

The WItcher Netflix

Nova krčma…a pasulj od prošle nedelje…

 

Moj drug Geralt je, po zanimanju, preduzetnik/frilenser, ili kako to danas popularno zovu, entrper…enrtprent…enpret… ovaj, ona strana reč što je svi danas prosipaju, a u stvari znači rmbačenje od jutra do sutra. Nije mu lako, stalno je na putu (svih trista šezdeset i kusur dana godišnje), para i nije neka, dovoljno da preživljava, da nađe smeštaj u nekoj jeftinoj krčmi, plati za jeftinu hranu, piće, postelju i žensku. Nažalost, ljudi po selima i u gradovima ga baš i ne vole (štaviše, veoma ga se plaše), što mi uopšte ne ide u glavu, jer ga baš ti isti ljudi angažuju da im odradi posao koji za oni nisu sposobni. A on uvek pošteno odradi posao, ne voli da pravi probleme. Oh da, zaboravio sam da kažem čime se moj drug Geralt bavi… on kolje po kućama i selima…ovaj, ne kolje ljude (veoma retko, i najčešće u samoodbrani)… doduše, ne kolje ni piliće, prasiće ili jariće… to su najčešće vodanoji, brukse, strige, kikimore, baziliski, vukodlaci, viverni, zombiji…

 

The WItcher Netflix

Ako i u ovoj krčmi bude pasulj od prošle nedelje, neće samo kikimora da nastrada…

 

Moj drug Geralt je veštac.

A ovo je serija o njegovim avanturama…“The Witcher“.

Sa ovim polušaljivim uvodom sam pokušao da vam dočaram samo jedan mali fragment vešca Geralta i univerzuma u koji su smeštene njegove avanture. Ući u opširnije objašnjavanje bi zahtevalo čitav jedan blog posvećen samo tome. To bi bio isto tako opširan posao kao da sam uzeo da vam objašnjavam svet „Ratova zvezda“, „Gospodara prstenova“ ili „Igre prestola“. Nikad kraja i sigurno bih propustio da kažem dosta toga bitnog.

Valjda vam dovoljno govori i činjenica da (trenutno) ima osam knjiga (pisac je Poljak, Andžej Sapkovski), tri (glavne) video-igre (od kojih svaka traje desetinama i desetinama sati i čiji je kreator CD PROJEKT RED, pogađate, iz Poljske), kao i poljska verzija filma i serije.

„Čekaj, da li to znači da bih trebao da pročitam sve te knjige i odigram igre da bih razumeo seriju?“

Možda ste to pomislili.

Ali, hajde da vam malo približim radnju serije pre nego što vam dam odgovor.

Prva sezona serije pokriva period iz prve dve knjige (tj. zbirki priča „Poslednja želja“ i „Mač sudbine“), i pravi avanture vešca Geralta, čarobnice Jenefer (ah, Jen…) i mlade princeze Ciri, kao i ključne događaje koji su oblikovali njihove puteve pre nego što će se najzad svo troje sresti i zajedno započeti borbu sa nečim mnogo većim (i opasnijim) nego što su mogli ikada da zamisle. Ovo troje, da pojednostavimo, vezuje sudbina koja je jača od svega.

 

The WItcher Netflix

 

Ovde bih stao sa radnjom, iz prostog razlika što je prva sezona serije bazirana na zbirkama priča, koje hronološki idu malo tamo-vamo (a često i paralelno prate dešavanja glavnih junaka), tj. ima dosta „flešbekova“ (pa često niste sigurni šta su sadašnja, a šta prošla dešavanja). Međutim, pošto je očigledna namera kreatora serije bila da se prati literarni predložak (uz, uh…ovaj, i prilična odstupanja od istog predloška…ne pitajte, ko zna šta je kreatorima serije bilo sve u glavi kada su stvarali seriju), ovo je (možda?) i bio jedini način da se započne serija. Rizik jeste veliki da ovo odbije ljude koji nisu upoznati sa „The Witcher“ u nekom obliku, ali s obzirom na armiju obožavalaca knjiga i video-igara, mislim da posledice na sudbinu serije neće biti ozbiljne…bar se nadam.

A sada malo o utiscima…

Za početak, nemam nameru da povlačim paralelu sa „Igrom prestola“, jer to je isto kao da hoćete da poredite jabuke i pomorandže, ili kako je „Igra prestola“ grandiozniji projekat (zaista je prerano za takve izjave). „The Witcher“ svet se fokusira na manji broj glavnih junaka (ovde se sve prvenstveno vrti oko Geralta, Jenefer i Ciri, kao i njihovu sudbinsku povezanost), drugačiji je pristup u tome kako se formiraju odluke junaka i posledice istih odluka. Mada će neki reći kako je „Igra prestola“ remek-delo prikaza političkih dešavanja i previranja, ali oni koji su čitali knjige Andržeja Sapkovskog (ispravite me ako grešim, ipak je prošlo dosta vremena od kada sam čitao knjige) dobro znaju da politička dešavanja u Geraltovom svetu ništa nisu manje komlikovanija (možda su čak i više) nego u „Igri prestola“ Džordža R.R. Martina. Ipak su prve knjige oba pisca se pojavile početkom devedesetih, pri čemu je jedan pisac Amerikanac, a drugi je Poljak. A mislim da svi mi u Evropi (pogotovo ovo podneblje) dobro znamo kakve su bile devedesete, i sa ekonomskog i sa političkog stanovništva.

Sa vizuelnog aspekta, iako je serija američke produkcije, sasvim pristojno (ali, daleko od savršenog) je predstavljen taj slovenski duh, tj. civilizacija. Nošnje različitih nacija, atmosfere u krčmama… sve je dobro (uz izuzetak ratne opreme Nilfgarda, za ono stvarno nemam komentar). Mitska bića i čudovišta kao u okruženja u kojima su smešteni su odrađeni savršeno jezivo (počevši kikimore u močvari pa sve do borbe sa strigom u napuštenom zamku). Akcione sekvence su super odrađene. Naš veštac je prilično okretan s obzirom da vitla teškim mačevima, i nađena je fina ravnoteža između elegantnih pokreta i praktičnog kasapljenja žrtvi. 😀 Magije su pristojno odrađene, mada mnogi imaju zamerke da nije to to. Pravo da vam kažem, ja sam čarobnjake/veštice u „Witcher“ serijalu nekako više doživaljavao kao majstore trikova i iluzija a la Džon Konstantin (sa povremenim kecom iz rukava u vidu neke epske magije) nego kao one koji vitalju munjama i metorima kao nenormalni i čak se ni ne zadišu bar malo.

Gluma…

Šta god ljudi mislili (a kako vidim, sve više ljudi ovako to doživljava), ali Henri „Supermen“ Kavil je odradio odličan posao, i mislim da je sada teško zamisliti nekog drugog glumca kao Geralta. Neko će možda prokomentarisati kako je nagruvan za ovu ulogu, ali ljudi moji, treba vitlati one mačeve po ceo dan i bacakati se u cilju da vas pojede neki monstrum, a još pride ste i mutant! Tako da mislim da njegov izgled ima smisla (nekako sam ga ovako doživljavao i u knjigama). A mislim da je jedan od razloga što je njegova uloga Geralta uspešna i to što je glumac izjavio da je fan „The Witcher“ video-igara (odatle je i pozajmio ideju za Geraltov hrapav glas i ono čuveno „hmmm“). Sve u svemu, čovek je uspešno izneo celu seriju na svojim plećima.

 

The Witcher Netflix

Pevušim „Toss a coin to your Witcher“ kada nema nikog u blizini

 

Jenefer… od mene dobija odličnu ocenu. Mada mi glumica nije poznata, ipak je veoma slatka i dopadljiva. A u kombinaciji sa šminkom, mislim da su uspeli da prenesu upravo onako kako je Jenefer zamišljena u knjiga što se tiče izgleda (lepotica nesavršene lepote, koja poseduju određenu notu zavodljivosti), a što se tiče harizme i ponašanja, mislim da ne može se puno reći, jer tek u narednim knjigama (ako se ne varam) bolje upoznajemo Jen i zašto se ponaša tako kako se ponaša. Gejmerska populacija bi sigurno volela Jen iz igara (ko ne bi!), ali i ovde smo dobili sasvim dobru Jen.

 

The Witcher

Jenefer od Vengerb….Ventregb….Vegren…Varburgeng… na slici je Jenefer

 

Tris… ne znam, nije mi to to, ni po izgledu ni po ponašanju, ali prerano je za neke utiske, ali definitivno je nisam ovako zamišljao. Možda je kasnije sačeka neka transformacija?

Ciri… da, za sada deluje da je dobar izbor, videćemo kako će se razvijati kroz naredne sezone (ipak ona proživljava najveće transormacije od princeze do ratnice).

Ljutomir/Neven/Jaskier (kako već želite da ga krstite)… mislim da je ok izbor i da je ok zamišljen, mada sam ga zamišljao kao većeg ženskaroša i komičara (ali i cinika), ali još je rano za ocenu, mora da prođe još koja sezona.

Ukljeva/Crvenperka/Roach… šta da vam kažem, radi kao konj, ponaša se kao konj, pametno kao konj…da, mislim da sa sigurnošću možemo reći da može da dobije nagradu za „najboljeg konja u nekoj seriji“. 😀

Ostatak glumačke postave je isto dobar i lepo su izneli svoje role.

Ali, serija nije savršena, postoje neke stvari koje… pa, nije da bodu, ali „bockaju“ oči.

Prva je, naravno ritam serije. Mada je bio logičan izbor da se prati izbor zbirke priča, to je ujedino bio i mač sa dve oštrice (ali, izgleda da se nije mnogo obilo o glavu seriji). Često prebacivanje između prošlosti i sadašnjosti će definitivno napraviti konfuziju kod ljudi koji nisu čitale knjige (da se ne lažemo, biće konfuzno i za one koji su čitale knjige, jer nije baš da se striktno prati literarni predložak). Ali, to bi sve trebalo da iskristališu naredne sezone.

Tu je i takođe primetna „amerikanizacija“. Shvatite, ja prvi nemam ništa protiv boje kože, rase, političkih, religijskih ili seksualnih uverenja (svako zaista ima pravo na svoj izbor kako će da vodi svoj život)… ali, ako se već naglašavaju ti detalji, to mora malo suptilnije, da deluje prirodno, znate, kao neka prirodna integracija (pogotovo, jer su u pitanju knjige pisane pre više od dvadeset godina). Neću da ulazim u tu temu, videćete i sami. Ali definitivno će biti i situacije (a još ako ste u životu pročitali bar jednu epsku fantastiku), gde ćete prokometarisati „Šta koji moj…“. Možda će nekima to zasmetati, meni nije, ali je dovelo do toga da mi neke situacije u seriji izgledaju blago komične.

I da se, na kraju, vratimo na neodgovoreno pitanje.

„Čekaj, da li to znači da bih trebao da pročitam sve te knjige i odigram igre da bih razumeo seriju?“

Odgovor je isti kao i na nekim oglasima za posao – „Prehodno radno iskustvo nije potrebno, ali je poželjno da ste bar pročitali jednu knjigu ili odigrali jednu igru. Prednost će imati kandidati koji su pročitali sve knjige, odigrali sve video-igre i znaju da nabroje bar dve podvrste vodanoja“. 😀

Ali, mislim da vredi gledanja bez obzira na vaše prethodno predznanje. Serija sasvim dobro kombinuje elemente akcije, drame, fantastike i horora, sa blagim uplivom jeftinog humora. U prevodu, pravi svet u kome živi moj drug Geralt. 🙂

 

The Witcher

 

Dajte seriji priliku, ako se Netflix potrudi, ima ovde materijala za šest-sedam sezona.

A i ocene govore dosta, zar ne? Pogotovo jer je publika oduševljena, pa sad i nazovikritičari moraju da menjaju ploču, da ne izgledaju kao debili…

A ja odoh da iskopam moje knjige o avanturama mog drugara Geralta… a tu bi trebalo negde i da mi je lanac sa vukom…

Inače, već nedeljama pevam ovu pesmu svuda. 😀

 

A ti, dragi čitaoče, spreman da zaroniš u svet kojem obitava moj drugar Geralt? 🙂

 

The Witcher Netflix

– Gosn’ Geralte, nemamo kupus sa slaninu, ali što nam je dobar ovaj pasulj od prošle ned…
– DOSTA… VIŠE… SA… TIM… PASULJEM!

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona : 1 (osam(8) epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 60 minuta

 

Tags:

Put mirnog ratnika (film)

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

„Put mirnog ratnika“

 

Uh, ova situacija nije laka ni za film koji nam je danas na tapetu, a ni za mene.

Kako ostati objektivan u recenziji filma od koga imaš velika očekivanja, zato što je rađen po jednoj od tvojih najdražih knjiga?

Ali, što se mora, nije teško. 🙂

Zaronimo u filmsku verziju knjige „Put mirnog ratnika“.

Kao i u književnoj verziji, mladi junoša-student Den započinje svoj univerzitetski život. Međutim, on nema miran san, stalno ga proganjaju košmari. Poslednji košmar (u kome sanja da da je nezgodno pao tokom vežbanja i da su se njegove noge raspršile u komadiće, koje metlom sakuplja domar kome vidi samo patike) ga toliko uznemiri, da oseća potrebu da ostavi studentsku sobu (i koleginicu koja mu greje postelju) i izađe da se malo istrči i izduva. Osetivši žeđ, ulazi u lokalnu benzinsku pumpu i tamo sreće ekscentričnog sedokosog radnika koji nosi identične patike kao domar iz njegovog košmara! Mada zbunjen svime, mladi Den kupuje sok i napušta pumpu. Međutim, „nešto“ ga natera da se okrene, i tada ugleda sedokosog radnika kako sada stoji na krovu benzinske stanice, iako je pre par sekundi stajao u prizemlju radnje.

To je bila noć kada je Den upoznao misterioznog čoveka po imenu Sokrates.

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

I njegov život od tog trenutka više nikada neće biti isti.

Pre nego što nastavite sa čitanjem ove recenzije, moj prijateljski savet vam je da prvo pročitate knjigu (možete i moju recenziju iste), da steknete bolji utisak o svemu, pa i značaju koji ova kniga ima za mene. 🙂

A sada, malo utisaka o samom filmu.

„Put mirnog ratnika“, sam po sebi, uopšte nije loš. Ako niste čitali knjigu, prilično je izvesno da ćete zaista uživati u ovom inspiracionom-motivacionom filmu, čuti puno pametnih misli, i verovatno se malo zamisliti nad svojim životom.

Ono gde može nastati problem, jeste ako ste prvo čitali knjigu, pa se onda dohvatili filma.

Tada imate utisak da je film, u najbolju ruku, solidan. Razlog tome je što puno je toga ostalo neispričano, i potencijal filma nije iskorišćen do kraja.

Sve vreme ćete imati osećaj da filmu nedostaje ono „nešto“ što poseduje knjiga, a što je filmu preko bilo potrebno. I da je film imao to „nešto“, verovatno bi postao instant klasik filmske kinematografije.

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

Da vam malo pojasnim…

Knjiga odiše nekom mističnošću (da ne kažem magijskikm trenucima), gde niste sigurni šta je realno, a šta nije, da li Den zaista proživlja nekakve avanture sa Sokratesom, ili to samo umišlja. Film takođe koketira sa tim „natprirodnim“ trenucima, ali istovremeno pokušava da im dâ i nekakvu „nedefinisanu“ dozu realnosti. Za onoga ko nije čitao knjigu, ovo su zanimljivi detalji, ali za onoga ko jeste, ovakve cene deluju nekako mlako.

Spoilers ahead!!!

„Put mirnog ratnika“ ne prati baš do kraja radnju knjige. Film se završava u periodu kada se Den uspešno oporavlja od saobraćajne nesreće i smrskane noge i pobeđuje na takmičenju uz ovacije publike. I tu se film završava! Ovo je toliko iznenađenje, da je čak i moja sarkastična i sveznajuća podsvest ostala bez teksta („…ono, što jes’ jes’, i mene je iznenadilo, stvarno nemam neki sarkastičan komentar na sve ovo“-prim.podsvesti). A ključni detalji knjige kreću upravo od tog trenutka, kada Den nailazi na najveće izazove na putu svoje transformacije! To je period kada prolazi Sokratesova iskušenja i testove, sreće neke veoma bitne ljudi, prolazi kroz period gubitka pamćenja i, mnogo godina kasnije, sačekuje ga konačan test na ivici života i smrti, koji mu najzad otvara oči šta je, u stvari, smisao života!

U filmu kao da je više pažnje posvećeno Denovim drugarima iz sale, nego Džoj. U filmu, Džoj, devojka koja po mudrosti parira Sokratesu, voli da džogira po studentskom kampusu i gaji poštovanje i simpatije prema Denu, koji se polako zaljubljuje u nju. Za razliku od filma, gde Džoj ima čisto epizodnu ulogu, u knjizi njena uloga i scene u kojima se pojavljuje su od ogromne važnosti za Dena (naš junoša ne da se zaljubljuje u nju, nego skroz poludi u njenom prisustvu od zaljubljenosti, a ni ona ne ostaje imuna na njegov šarm). Trenuci koje ona provodi sa Denom i Sokratesom, scene trčanja kroz prirodu, njena povremena (neočekivana) pojavljivanja, sve to ima veliki značaj za Dena.

Mnoge mudre misli i razgovori koji se pojavljuju u prvom delu knjige, ovde kao da su namerno izostavljeni (a to su neke misli koje su, bar po meni, presudne za razumevanje Sokratesa i njegovog pogleda na svet).

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

I tako dalje i tako bliže.

Što se tiče same glume, moji utisci su podeljeni. Lik koji glumi Dena Milmana je sasvim dobro odradio svoj posao i nemam neke zamerke.

Moj „problem“ se javlja sa Sokratesom. Kada sam prvi put pročitao roman (tada još nisam znao za film), moja prva misao za Sokratesa je bila: „Kada bi postojala filmska verzija ove knjige, Sokratesa bi mogao da glumi jedino Nik Nolti“. Možete da mislite moje oduševljenje kada sam saznao da on i jeste glumio Sokratesa u filmskoj verziji. I onda sam odgledao film…i ostao podeljenog mišljenja. Noltijeva verzija Sokratesa nije loša, per se, ali, da budem iskren, nije ono čemu sam se nadao. Jeste, njegov Sokrates je prepun mudrosti i svog šarma, ali nema one doze mističnosti i ekscentričnosti koja krasi književnog Sokratesa. Noltijev Sokrates je mnogo odmereniji, i više deluje kao osoba koja jednostavno ima životno iskustvo koje želi da podeli sa drugim. Ali, Sokrates iz knjige, pored svog životnog iskustva, ima još bitnije, to neko „mistično“ iskustvo, znanja koja menjaju… bolje reći, uzdrmavaju i šokiraju čovekove pogled na svet. Ima sve to i filmski Sokrates, ali u mnogo manjem obimu. Gledajući uvrnutost glumca Nika Noltija, bio sam prilično uveren da je on mogao da verno prenese duh Sokratesa iz knjige. Kao što rekoh, nije ni njegov Sokrates loš, ali ipak… nekako sam osetio blago razočarenje.

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

A Džoj se toliko retko pojavljuje, da nisam mogao da steknem neki utisak o samoj glumici.

Muzika i vizuelni aspekt su sasvim u redu. Da tako kažem, prilično standardni.

Čitajući ovu recenziju, neko bi mogao da pomisli da je ovo loš film. Daleko od toga! „Put mirnog ratnika“ je jedan divan film koji svako treba da pogleda bar jednom u životu (ili, u mom slučaju, pet-šest puta :D). Vreme će vam brzo proleteti uz ovaj film i bićete puni pozitivnih utisaka.

Ali ova iskrena recenzija (kao i sve prethodne) je došla iz srca osobe za koju knjiga „Put mirnog ratnika“ ima posebnu vrednost i značaj (koju i ne mogu da opišem rečima), i koji je jednostavno želeo da film maksimalno prenese punu lepotu, značaj i poruke knjige.

Možda će u budućnosti biti urađen rimejk (ova knjiga to zaista zaslužuje), mada bi pre mini-serija mogla da uradi pravi posao (eto prilike za Netflix ili HBO). I mislim da bi to bio pun pogodak.

Eto, toliko od mene. 🙂

 

Put mirnog ratnika Peaceful warrior

 

A ti dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o filmu „Put mirnog ratnika“? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Film

Trajanje: 120 minuta

 

Tags: