Category Archives: FIlmovi i Serije

Devil May Cry

 

Devil May Cry Dante

“Devil May Cry”

 

Ima osoba na ovome svetu (bilo stvarnih, bilo fiktivnih) koje su jednostavno kul (ili ako više volite, #cool) štagod da urade ili gdegod da se pojave. Morgan Frimen može sa svojim glasom da bude narator dokumentarca o uzgajanju krompira i opet ćete imati utisak da ste iz nekog razloga spoznali Boga ili Nirvanu (a dokumentarac će da osvoji bar tri Oskara). Rajan Gosling može neobrijan u trenerci da prošeta Knez Mihajlovom i žene će početi da histerišu i padaju u nesvest (što mi je i dalje enigma kada je u pitanju ovaj glumac). Skarlet Johanson može zakopčana do grla da prošeta Knez Mihajlovom i svi muškarci će početi da histerišu i padaju u nesvest (što je sasvim i logično, verujem da će se muški deo populacije složiti sa mnom). Betmen da snimi film gde samo ušeta u „Maxi“ i izgovori „I am Batman“, zaradiće bar 300 miliona dolara, a i muškarci i žene će opet histerisati i popadati u nesvest. Jer su oni tako kul…

Ali, niko od njih neće biti kul kao Dante, koji će bez problema u crvenom mantilu da ušeta u sumnjivi bar gde se okuplja najgori šljam i nehajno naruči sladoled sa jagodama (strawberry sundae), i svi će osetiti poštovanje i divljenje prema ovom čoveku. Pobogu, taj čovek da uđe u najozloglašeniji irski pab i poruči sladoled sa jagodama (ili još bolje, šolju mleka), svi u pabu će istovremeno pomisliti dve stvari:

– „Kako je #cool ovaj lik“

– „Sa ovim likom se ne treba kačiti“

To vam je, dobri moji, Dante, a ovo je svet serije „Devil May Cry“ (u daljem tekstu „DMC“).

 

Devil May Cry Dante

Čao, čao, dobro veče, dobro veče devojke! I večeras sa vama je vaš seksi DJ Dante, i večeras čemo lepo da se zabavimo…

 

„DMC“ je nešto što će odmah prepoznati fanovi video-igara. Ovaj serijal je prepoznatljiv po Danteovom premlaćivanju/seckanju velikog broja demona (hack’n’slash žanr video-igara) i veeelikih demona (boss-ovi, a neki možda znaju i za termin „kraljice“) sa sve kul napadima i kombo udarcima, a sve to praćeno dinamičnom muzikom.

Uh, kako ukratko opisati univerzum „DMC“, koji je iznedrio šest video-igara (od kojih su pet imale platinum status), gomilu stripova i mangi, kao i razne figurice, pa i anime naslov (koji ćemo ovde opisati)?

Ovako: Pre nešto više od dve ‘iljade godina (jer zašto bi bilo skorije), demon Sparda je porazio demonskog imperatora Mundusa i sprečio ga da pokori naš svet tako što je zaključao “kapije” ka našem svetu. Ovde je upoznao Evu, smuvali su se, dobili dvoje dece (Dante i Vergil) i trebali su da provedu lep život. Međutim, Sparda je ubrzo, ovaj, otegao papke (ili šta se već desi sa demonima), ubrzo je nastradala i Eva od strane Mundusovih demonskih plaćenika, a Dante i Vergil su bili razdvojeni u svom tom kuršlusu i krenuli svako svojim putem. Dante da štiti naš svet od demona, a Vergil u potrazi za većom moći.

Mislim da jednostavnije ne može da se objasni 20 godina serijala. 😀

 

E sad, “DMC” anime kojim ćemo da se bavimo ovde bi hronološki bio smešten negde posle igre “Devil May Cry 1”. Dante vodi agenciju “Devil May Cry” za lov na demone i rešavanje sumnjivih (natprirodnih) pojava (demonska verzija “Agencije SISA – Sve i Svašta” iliti “Đavo gi isplakade” po južnjački). Mada bi spolja delovalo da radi u nekoj interesantnoj i fensi kancelariji, Dante, u stvari, radi (i živi) u prostranoj i prašnjavoj zgradi sa par inventara u istoj (radni sto, stolica, trosed, telefon, sto za bilijar, džuboks, televizor… i mislim da je to sve 😀 ). Čovek jede samo picu i sladoled od jagode, stalno je u minusu i dužan je svima “kao Grčka”… i ništa od toga ga ni najmanje ne tangira. 😀

Nije preterano druželjubiv (biće da ga jednostavno mrzi da se druži), ali ima saveznike u:

– Morisonu – pronalazi Danteu posliće istrebljivanja demona, a povremeno i popravlja inventar u agenciji (jer je ovaj uglavnom bez dinara)

– Pati – devojčica koju je spasio u prvoj epizodi od demona, a na koju sada pazi (mada pre će biti da ona pazi na njega i izgled agencije)

–  Dami (eng:Lady) – šarmantni lovac na demone koji često sarađuje sa Danteom (i kojoj Dante nikako da vrati pare) i

– Triš – sa kojom ima, uh, veoma komplikovanu istoriju (ali ne ono na šta mislite)…ukratko, ona je demon kojeg je stvorio Mundus da izgleda kao njegova majka da bi ga ubila, ali ona se, ipak, udružila sa Danteom, i sada radi kao freelance lovac na demone. A vi ste mislili da imate komplikovanu porodičnu istoriju…

 

Devil May Cry Dante

Lady…ne mislim samo kao kompliment, devojka se bukvalno tako zove…

 

Svaka epizoda serije bi mogla da se podvede pod neki “slučaj” koji Dante preuzima i pokušava da reši. Uglavnom već na prvi pogled bude jasno Danteu (a i njegovim klijentima) da je problem natprirodne prirode (što i bude), kao i da se iza toga krije neka misteriozna, demonska sila (što se na kraju i potvrdi). Krvavo rešavanje nasledstva, neobični motociklista koji ne gubi noćne trke (ali iz nekog razloga njegovi rivali gube glave…bukvalno), potencijalni serijski ubica koji se opasno približio gradonačelnikovoj ćerki, misteriozna gramofonska ploča koja priziva opasnu sirenu, duh iz maske koji ispunjava želje (posle njega neće ni poželeti da priđete plavom/Vil Smit duhu iz lampe), potraga za “kraljem” koji isisava duše igrača koje pobedi za kockarskim stolom, kao i mnogi drugi slučajevi. Međutim, detektivska nota u ovoj seriji definitivno nije jedan od njenih aduta i više služi Danteu kao blago zagrevanje za potezanje mača.

Naravno, Dante će imati i situacije sa demonima koje neće zahtevati igranje detektiva, već odmah uletanje u konkretnu akciju.

Međutim, jedna (na prvi pogled) nebitna konstanta kroz sve epizode, oličena je u (kratkim) trenucima kada se pojavi Ajzak, iritantan i snishodljiv (kvazimodovski) demon niskog ranga, koji se stalno mota oko Dantea u trenutku kada ovaj eliminiše nekog ozbiljnijeg demona, i onda uzme neki delić opreme sa palog demona. Mada je očigledno da nije u pitanju strastveno kolekcionarstvo, već skrivena agenda, Dantea boli uvo za ovog jadu, koji nije vredan njegovog metka ili prljanja mača (na kraju se i ispostavi da je u pravu 😀 ).

A šta će ga sačekati u završnici, time will tell…

 

DMC ima sasvim solidnu vizuelnu podlogu. Junaci (kao i demoni) su sasvim lepo odrađeni, kao i tečna akcija (na seriji je radio prilično talentovani studio, kojem nisu strane serije pune mračnih tema i krvi…oni su, ipak, radili i na sjajnoj seriji “Death Note”).

Što se tiče muzičke podloge, definitivno dominira uvodna numera. “Rungran” (što je izgleda nepravilno označena grupa muzičara koja je radila muziku za ovu seriju) je iznedrio numeru jednostavno nazvanu “d.m.c”, koja će vas motivisati da podižete u teretani bar duplo veću težinu, i pri tom lijete suze, zamišljajući da imate težak superhero origin, i da ćete na kraju pomlatiti sve (nekada davno mi je bila i melodija za mobilni… pa kad iznenada zasvira u busu, poskoči pola putnika 😀 ). Koliko je dobra numera, govori da imate i band verziju (tada dižete tri puta veću težinu i kosa vam polako postaje bela kao u Dantea) i sjajnu akustična gitara verziju (zbog koje se jednostavno osećate kul).

 

Devil May Cry Dante

Koliko god da si kul…ako dođeš u situaciju da duguješ pare i ovom derletu, onda moraš da ideš na kurs iz finansijske edukacije…

 

Akcija u seriji je (očigledno) odlična, dinamična…ali i kratka…mada ste toga svesni od prve epizode. Dante je neverovatno moćan, a pri tom barata pištoljima (Ebony & Ivory) i ogromnim mačem (Rebelion) kao da ih ima od kada je bio u kolevci (možda i jeste tako). Demoni završavaju izrešetani i istranžirani po kratkom postupku i bez preteranog napora. Možda bi neko rekao da je ovo veći spoiler za seriju, ali već u drugom minutu prve epizode znaćete i sami da je to istina. Doduše, Dante će morati da se napregne u završnici serije…ali samo malo. 😀

Mada su i sporedni likovi (manje-više) simpatični i interesantni, zvezda serije je, naravno, Dante. I pored svoje lenjosti i mrzovolje, detinjaste opsesije picom i sladoledom od jagode, Dante je jednostavno kul i poseduje neku neobičnu harizmu, a njegovo pravo (kul) lice se otkriva u trenucima borbe na život ili smrt (ovo drugo se prvenstveno odnosi na njegove protivnike, da ne bude zabune). On ne pokazuje nikakvu nadmenost ili aroganciju da je moćan…on to jednostavno jeste. Mada ima taj lone wolf pristup svemu, on ipak cenu prisustvo njemu bližnjih prijatelja, rado će im pomoći (i iz nekog razloga zbog njih izgubiti još više novca), a i pokazati zaštitničku prirodu (pogotovo prema Pati). Naravno, on nije nekakav balvan koji samo vitla ogromnim mačem, već smo spomenuli i detektivsku prirodu njegove agencije. Dante je i prilično perceptivan i retko kada ćete ga uhvatiti nespremnog, i poseduje veliko znanje kako iz demonskog sveta, tako i iz ljudskog (jedino što stvarno nema pojma sa parama).

 

Sve u svemu, “Devil May Cry” je jedna zanimljiva serija. Definitivno nije remek-delo anime sveta (a ni svog žanra), ali to ne treba da vas spreči da je opušteno odgledate…čak i za jedno popodne. A ljubitelji svega vezanog za “Devil May Cry” definitivno ne bi smeli da ga propuste.

A pogotovo jer se šuška da i Netflix sprema novu “Devil May Cry” seriju (a pošto izgleda na istoj radi ekipa koja je uradila odličnu seriju „Castlevania“, ima čemu zabavnom da se nadamo 😉 ).

 

A ti, dragi čitaoče, znaš li nekog junaka koji je dovoljno kul da stane Danteu na crtu? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Metacritic | MyAnimeList

Format: Serija

Broj sezona : 1 (12 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 20 minuta

 

Tags:

The Last Samurai

 

The last samurai poslednji samuraj Tom Cruise Tom Kruz

 

“Sanjao sam…vodio sam malu armiju velikih ratnika. I moji vojnici su ušli u veliku bitku. Jedan od protivnika je bio i tigar, koga su sa svih strana opkolili moji veliki ratnici. Međutim, ranjena zver je pokazivala srce pravog samuraja, toliko snažno, da nije jedan od mojih ratnika nije mogao da joj priđe. Taj tigar je bio nešto mnogo više…”

 

Kao što je „Equilibrium“ jedan od mojih omiljenih filmova iz kategorije „top 10“ koje odgledam svake godine, tu takođe spada i „The last samurai“ („Poslednji samuraj“). Šta ćete, lokacija je Japan, tu su i samuraji i epske avanture. Ko šiša Tom Kruza! 🙂

Upoznajte Nejtana Algrena, nekada čuvenog kapetana armije SAD. Sada je po zanimanju pijandura i sarkastično govedo u prevremenoj penziji, koji dane provodi u opijanju i proživljavanju svojih trauma zbog zverstava koje je počinio u vreme ratova vojske SAD sa Indijancima, tako da sada živ(otar)i sa duhovima svoje prošlosti.

 

The last samurai poslednji samuraj Tom Cruise Tom Kruz

“Mali, imaš dva’est dinara za pivo, samo dva’est dinara mi treba…”

 

U međuvremenu, kapetan Algren je dobio ponudu od svog nekadašnjeg komandanta (koji je jedno neopevano đubre koga Algren mrzi iz dna duše) da obučava novoformiranu imperijalnu japansku armiju, zajedno sa svojim prijateljem narednikom Grantom, vojnim strategijama i načinu korišćenja vatrenog oružja, a sve to pod pokroviteljstvom japanskog biznismena Omure. Gospodin Omura međutim, nije toliko divna mica kao što izgleda, jer njegova namera da modernizuje vojsku je takođe odličan način da eliminiše pobunu od strane grupe samuraja protiv novoizabranog imperatora. Naravno, kapetana Algrena apsolutno zabole za sve što se dešava u Japanu, jer on došao samo zbog kinte, jer rakija (a i sake, kad je već u Japanu) se neće platiti sami.

Ubrzo postaje jasno da novoformiranu japansku imperijalnu armiju, u stvari, čini (bukvalno) gomila seljana koji, ne da nemaju veze sa ratnim veštinama, nego verovatno nisu sigurni ni sa koje strane se drži musketa iz koje treba da pucaju. Međutim, ubrzo se pojavila potreba da i ovako nespremna vojska treba da se suoči sa pobunom samuraja, protiv čega se Algren snažno pobunio da nisu spremni.

I bio je u pravu. Mala grupa samuraja je razvalilia ceo bataljon u borbi u šumi obavijenoj maglom, i tom prilikom je Algren jedini zarobljen… a zašto ga nisu ubili…pa recimo da je moja (slobodna) interpretacija prvog pasusa, u stvari, bio san vođe grupe samuraja-pobunjenika. A taj vođa je Kacumoto Moricugu (mala zanimljivost: Kacumoto Moricugu je baziran na pravoj istorijskoj ličnosti iz tog perioda).

I tako je naša pijandura Algren morao da provede celu zimu u jednom japanskom selu kao zarobljenik (pošto do tog mesta nije mogla da se probije Omurina vojska tokom zime). Međutim, situacija je bila specifična za našeg zarobljenika. Naime, mogao je slobodno da se šeta kroz selo (u pratnji čuvara/dželata), imao je dom u porodici Kacumotove rodbine jednog od samuraja kojeg je ubio u obračunu iz šume (i ko za inat, udovica, koja ima i decu, je mnogo zgodna ženska), nema pojma japanski (a engleski zna samo vođa Kacumoto) i njemu Japanci deluju kao da su sa neke druge planete.

 

The last samurai poslednji samuraj Tom Cruise Tom Kruz

 

Međutim, situacija se postepeno menja nabolje („A što mu je do sada bilo loše u tri lepe…“-prim.podsvesti). Svež seoski vazduh, šetnja među tim neobičnim ljudima, zdrava hrana… elem, Algren postaje sve više fasciniran Japancima. Njihovom kulturom, ponašanjem, disciplinom, pogledom na život, sve to začinjeno aromom bušida i razgovorima sa harizmatičnim vojskovođom-samurajem-poetom Kacumotom.

Vremenom, Algren se pročišćava od alkohola (i osećanja krivice koji ga tišti godinama), počinje da razume život Japanaca i njihovu ogorčenost modernom tehnologijom, uspeva da nauči njihov jezik (čuvena tehnika učenja stranog jezika, kada dođeš u nepoznatu zemlju i niko ne govori tvoj jezik 😀 ), počinje da uči šta je bušido i samurajski stil života i način borbe (kao i jedan bitan koncept, koji je veoma primenjiv na život, no-mind, što je poznato i pod terminom mushin, a relativno sličan bi mu bio i flow), razvija nekakvu vrstu platonske simpatije-povezanosti sa udovicom, kao i veliko prijateljstvo sa Kacumotom (sa kojim je razmenjivao kako ratna, tako i životna iskustva)… tako da je postao nekakva vrsta samuraja, što više znači da nije pijandura i sarkastično govedo.

Takođe, u razgovoru sa Kacumotom, Algren je dosta shvatio i političku situaciju u Japanu. Na primer, Kacumoto se uopšte nije pobunio protiv mlađanog imperatora (štaviše, on je bio njegov učitelj, sensei), već protiv ljudi (poput Omure) koji hoće da se još više obogate i manipulišu mladim imperatorom.

 

The last samurai poslednji samuraj Tom Cruise Tom Kruz

 

I tako dođe proleće… Algren se sa Kacumotom i njegovom pratnjom bezbedno vraća u Tokio i tu se prijateljski rastaju. Algren da bude isplaćen za svoje usluge u obuci vojnika (i da nastavi da se opija ako želi), a Kacumoto u imperatorov dvor, da se najzad raščisti situacija oko pobune.

A šta će se dalje desiti? Da li će Algren ponovo postati pijano i sarkastično govedo ili će možda zaista prigrliti duh samuraja? Da li će Kacumoto naći primirje sa imperatorom i Omurom, ili će se nastaviti rat do istrebljenja, saznaćete ako pogledate (ako nekim čudom do sada niste) film „The Last Samurai“.

Slušajte, da odmah raščistimo nešto oko toga ko je nosilac filma. Mene absolutno briga za to Amer/Tom Kruz postaje superheroj i spašava Japan. Šampion filma je kompletna atmosfera i duh Japana, u smislu scena iz Tokija ili pejzaža sela gde je Algren proveo mesece „zarobljeništva“. Najzad su se Ameri potrudili da malo lepše prikažu Japan. Atmosfera baš ima (istorijski) japanski vajb, i sve je to praćeno lepom muzikom, kao i sjajnim akcionim scenama (od kompletnih bitaka do „1 na 1“ obračuna). Na vizuelni i muzički aspekt nemam zamerke.

 

The last samurai poslednji samuraj Tom Cruise Tom Kruz

 

Nemam puno primedbi ni na samu radnju ili predstavljanje kulture tog doba. Želeo bih da ostanem pozitivno neutralan, jer uvek se ovde mogu naći primedbe, ako baš hoćete da „kopate“ (prezentacija američkog spasioca cele strane nacije, možda preterano idealizovanje samuraja ili arogancija nekih likova i slično).

Gluma je isto odlična. Zvezde su definitivno Tom Kruz i Ken Vatanabe, pri čemu definitivnu prednost dajem drugom gospodinu. Ken Vatanabe (velika japanska zvezda, koji sada za pojasom ima nekoliko dobrih filmova holivudske produkcije) je maestralan sa svojom ulogom vojskovođe/samuraja Kacumotoa, u koga je utkao i poetsku stranu ličnosti, kao i samurajsku, zenovsku, pa i blago duhovitu i sarkastičnu, često prožeto i lakonskim odgovorima. Pravi samuraj. 😀 Za ovaj film je Vatanabe bio nominovan za Oskara za sporednu ulogu 2004. godine (mislim da je te godine mogao da je i osvoji, i bilo bi zasluženo). Sve u svemu, odlično odrađen posao od prve do poslednje minute.

I Tom „Maverik-Itan-Megvajer“ Kruz je odradio dobar posao. Pošto uvek glumi neke kul likove sa psihičkim problemima, lepo je za promenu videti ga u ulozi lika koji nije kul od prve do poslednje minute filma. Štaviše, njegov junak je skoro polovinu filma jada od čoveka i slinava pijanudra (čak ga u početku tako tretiraju i u zarobljeništvu), ali ga je japanski način života doveo malo u red (naravno, i dalje je genije jer je, ipak, za par meseci spoznaju suštinu bušida, za šta drugima treba ceo život, ali nećemo da budemo puno sarkastični sada 😀 ). Šalu na stranu, dobro je i on odradio svoj posao, sasvim finu transformaciju lika od gubitnika do pobednika.

Mislim da je jedan od razloga za odličan performans obojice i to što nekako deluje da su ova dvojica pravila dobru atmosferu na setu i da je između njih postojala nekakva „bratska hemija“, koja je znatno doprinosila kvalitetu scena gde se obojica pojavljuju.

 

The last samurai poslednji samuraj Tom Cruise Tom Kruz

 

Mada nisu imali puno scena, vredi da spomenemo i solidne role, Bilija Konelija, Timoti Spala, Kojuki i drugih.

Naravno, ovako epski film ne može da prođe i bez snažnih motiva. Sukob Istoka i Zapada, modernizacija (i želja za profitom) po cenu gubitka nekih zdravih vrednosti, prihvatanje prošlosti, mogućnost da čovek promeni svoja shvatanja (pa i da promeni život) i da mu se pruži druga šansa, put discipline i časti i još mnogo toga se krije u visokoj travi jednog japanskog sela, što sve kulminira spoznajom bušida i pronalaženjem pravog trenutka sakure. A ne može film da ne prođe i bez mnogo kul scene, Tom Kruz protiv petorice.

 

 

The last samurai poslednji samuraj Tom Cruise Tom Kruz

“Dobro, ovde se bori protiv samo jednog…i tehnički…ovde trenira”

 

Sve u svemu, za mene je ovo super film. Volim Japan i njegovu kulturu, hranu, pogled na život, samuraje, nindže, sake (probao, mnogo dobra stvar, a čak nešto i ne pijem inače 😀 ) i šta sve ne… mislim da ovaj film nije preterao sa „amerikanizovanjem“ (kao što inače to mogu da urade Amerikanci sa Japanom) i ima nekakvu istovremeno i epsku i zen atmosferu.

Ako ga slučajno do sada niste gledali, nemojte da propustite, stvarno je odličan film. A ima i neke lepe i poučne životne lekcije.

HAI! 😀

 

The last samurai poslednji samuraj Tom Cruise Tom Kruz

 

A ti, dragi čitaoče, šta misliš ko je, po tebi, „poslednji samuraj“ ? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Trajanje : 154 minuta

 

Tags:

Birds of Prey

Birds of Prey Margot Robbie Ewan McGregor

“Birds of Prey”

 

Nekada se zapitam šta se to stvarno dešava sa ljudima koji prave DC filmove, šta li se njima mota po glavi… Stalno nekakvi kreativni sukobi, menjanje glumaca zbog  zbog finansijskih/vremenskih/ličnih razmirica, veliki broj isečenih scena iz filmova koji izgleda menjaju same dimenzije filmove (Snajderov director’s cut verzija „Batman vs Superman“ i glasine koje kruže internetom kao da je izgubljeno jevanđelje), nedavanje više prilike Benu Afleku da razvije svoju priču sa Betmenom, čudan izbor glumca za Fleša (Flash), sačuvaj-me-Bože izbor Džokera… A za to vreme Marvel fura li fura svoj stil i zgrće milijarde…

Međutim, nije toliki smak sveta. Superman, Aquaman, Wonder Woman imaju solidnu prođu.  Shazam je ispao sjajan.

Ali, šta ćemo sa mnogim „sporednim“ pozitivcima i negativcima? Šta ćemo da radimo sa Harli?

 

Birds of Prey Margot Robbie Ewan McGregor

Zabavno je biti sa devojkom koja luda i preverzna u krevetu…ali hoće da postane problem ako je takva 24h dnevno…

 

Margo Robi je (bar po meni) unela osveženje u DC filmski svet sa svojim verzijom Harli Kvin (Harley Quinn), koja u mnogočemu podseća na crtanu/stripsku verziju. Kombinacija seksipila, nastranog ponašanja, nebuloznih komentara i iritantnog glasa („My Mr. J, my puddin) je stvorila urnebesan lik koji se veoma dopao (pogotovo internet) publici, da su se pojavili i razni zanimljivi internet mimovi (memes).

„Suicide Squad“ je bio prilično „meh“ film, ali upravo je Harli bila jedna od svetlih tačaka filma. Toliko se dopala publici da su smatrali da treba da dobije (manje-više) svoj film. Znamo da je Džoker (Joker) sjajno pokazao da film može bez superheroja (Betmena), možda može i Harli. Dobro, ne može sigurno skroz sama, trebaće joj pomoć.

Da vidimo šta kaže „Birds of Prey and the Fantabulous Emancipation of One Harley Quinn“ (i ne pada mi na pamet da u nastavku recenzije pišem ovaj kilometarski naziv, tako da ostajemo na „Birds of Prey“) o Harlinim avanturama i da li su opravdale očekivanja.

Harli i Džoker su zvanično raskinuli! U stvari, on je nju otkačio i izbacio iz svoje jazbine. I Harli je uradila ono što i svaka devojka kada završili ljubavnu avanturu sa psihopatom koji želi da seje teror gradom. Našla novu gajbu, uništila je objekat („Ace Chemicals“) kao „simbolično“ označavanje da je veza gotova, sredila firzuru i krenula da partija i opija se sa drugaricama po klubovima koje drži najveći šljam grada Gotama…i možda je neko vreme ćutala da je raskinula sa Džokerom (kao njegova devojka, uživala je svojevrstan „imunitet“ koji joj je omogućavao da radi svakave gluposti… jer ko još želi da se kači sa psihopatom poput Džokera). Mada, vest se ubrzo pročula.

 

Birds of Prey Margot Robbie Ewan McGregor

Mogla je i da krene na pilates, kurs ikebane i jede sladoled, zar ne?

 

U drugim vestima, detektiv policije Gotama (GCPD), Rene Montoja istražuje misterioznog osvetnika-vigilantea sa samostrelom koji seje smrt među mafijašima, a usput saznaje i za ljubavni brodolom Harli Kvin…na koju naleće u gradu u trenutku kada ova pokušava da pojede ukusni sendvič.

Situacija za našu blesavu Harli se prilično zakomplikovala. Sada svi jure da je skrate za glavu, jer nema više zaštitu u Džokeru. Iako je uspela da pobegne policiji, uhvatili su je ljudi jednog od kriminalnih lordova, Romana Sionisa (Black Mask). Roman više nema potrebu da toleriše Harli (šta mu je sve radila, verovatno bi svako hteo da je skrati za glavu, uključujući i Betmen 😀 ) i smatra da je sasvim u redu da je ukloni iz, ovaj, egzistencije. Međutim, rešio je da Harli pruži priliku (posle njenog nabeđivanja) da ostane u životu, ako pronađe devojčicu (Cassandra „Cass“ Cain) koja je ukrala jedan dijamant (na kome se nalaze podaci o bankovnim računima mafijaške porodice Bertineli, koja je masakrirana pre mnogo godina) i koja se trenutno nalazi u policijskoj stanici. Roman ne bi bio đubre, da odmah nije ponudio nagradu i ostalim plaćenicima da mu dovedu Kasandru.

Harli uspeva da ugrabi Kasandru iz policije, i sada moraju da se skolone na bezbedno. Međutim, posle početnog nepoverenja, njih dve su se zbližile. Ali, posao se mora obaviti, i Harli dogovara sa Sionisom predaju devojčice u napuštenom luna-parku.

Šta će se desiti kada se na istom mestu nađu Harli Kvin, Rene Montoja, Dajna Lens (Dinah Lance), misteriozni ubica sa samostrelom i Kasandra i kada shvate da Roman Sionis je odlučio da ih sve ubije (i kako će se sve to završiti), saznaćete ako odgledate „Birds of Prey“. 🙂

 

Birds of Prey Margot Robbie Ewan McGregor

Ništa normalno, to vam garantujem…

 

Znate, prilično sam se lomio da li da radim recenziju ovog filma (da sam čak konačnu odluku prepustio čitaocima bloga/Instagram glasanje). Film je imao potencijala, ali je sve, na kraju nekako ispalo mlako i smlaćeno zbrda-zdola i plašim se da će ovaj film brzo pasti u zaborav. Ali, imao je on i nekih svetlih tačaka…

…ali radnja filma nije jedna od tih tačaka. Jednostavno, sve je nekako nabacano, u pokušaju da se uvuče u priču što više karaktera…

…ali zato je gluma dosta popravila stvar, što je ujedino i dobra i loša vest. Margo Robi je pokazala u svojim filmovima da, pored lepote, poseduje i veliki talenat za glumu (mada čini mi se da je u par novijih filmova nezasluženo dobila malo prilike da to pokaže). Njena Harli je blesava, luda, vrcava, sarkastična, inteligentna, blentava, seksi i solidno prebija na mrtvo svakog ko joj se nađe na umu, i to sa dozom uvrnutog humora, i sada je teško zamisliti ko bi drugi mogao da preuzme bejzbol palicu Harli Kvin od Margo Robi. Moram da priznam da kada sam bio na prvu loptu blago zbunjen verzijom negativca Black Mask u ovom filmu (nekako nije baš onako kako sam ga doživljavao iz stripova ili animiranog filma), ali genijalni Evan Mekgregor nam je podario jednu ranjiviju, nesigurniju i manje proračunatu stranu ličnosti ovog negativca…doduše ništa manje psihopatsku i sadističku podvojenu ličnost nego što je u originalnoj verziji, kao i zanimljivu transformaciju kada stavi masku. 😀 Sve ovo čini ovog negativca jednog od unikatnijih u filmskom DC svetu. Rosi Perez kao Rene Montoja mi je bila ni tamo ni vamo, ako ćemo iskreno. Loša vest je što Viktor Zsaz (Kris Mesina), „samostrelka“ (Meri Elizabet Vinsted mi je mnogo simpatična i gotivna glumica, koja je imala svoju epizodu i u ovoj seriji), Dajna Lens (Džurni Smolet-Bel) i hijena Brus nisu dobile mnogo veću minutažu i razrađenije priče. Nemam zamerku na mladu glumicu i njenu rolu, ali to nije klasična Kasandra Kejn (Cassandra „Cass“ Cain) i uopšte nema veze ni sa čim poznatim.

 

Birds of Prey Margot Robbie Ewan McGregor

 

Vizuelni stil je isto dopadljiv, kao i dobra muzička podloga. Akcione scene su urnebesne, a humor blesav.

Priče o nekom agresivnom feminizmu i sličnom padaju u vodu za ovaj film. Ja sam prilično tolerantan (da ne kažem operisan :D) po pitanju slobode izbora. Naravno, ako primetim da se nešto preterano agresivno potencira u filmu, trudim se da budem objektivan koliko je moguće u naglašavanju toga. A kada je u pitanju feminizam i „Birds of Prey“, mislim da se to ovde i ne primećuje toliko. Harli jeste spomenula da bez nje Džoker ne bi mogao mnogo toga da uradi (što možda i nije daleko od istine, kakav je Džoker psihopata 😀 ), Montoja jeste okružena nesposobnim (muškim) kolegama (dešava se, to je život), i negativci jesu najgori muški šljam (ipak su negativci u svakom pogledu), ali mislim da je veći ovde akcenat u filmu na nekakvom „sestrinstvu“ i vezi ljudi (žena) iz različitih okruženja.

Činjenica da je ovaj film imao manji budžet nego drugi filmovi iz ovog, „superherojskog žanra“. Pare jesu bitne, ali i ono što se uradi sa onim što se njima. A čini mi se da ovaj film nije iskoristio svoj pun potencijal. Nekako sam stekao da utisak da bi ovo bolje ispalo da je bilo urađeno u formi neke (Netflix-ove) serije.

 

Birds of Prey Margot Robbie Ewan McGregor

Stavim masku i pravim haos…

 

Viđaćemo mi još Margo i njenu Harli Kvin, u to nema sumnje. Samo da se nadam da će se uložiti malo više para u te projekte, kao i da će se malo više pažnje posvetiti radnjama filma…pogotovo ako planiraju da ubace odjednom više glavnih likova.

Sve u svemu, „Birds of Prey“ je pristojan (ali i onaj koji brzo izvetri iz glave) film, ali daleko od onoga što se očekivalo. Međutim, Harli je veliki plus i ona je „spasila“ film. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, šta ti misliš o Harlinim avanturama? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Film

Trajanje : 109 minuta

 

Tags:

I am Legend

 

I am Legend Will Smith Ja sam legenda Vil Smit

“I am Legend”

 

U ovim vremenima, ono što najviše želimo (dobro, neki od nas) jeste da izađemo napolje, šetamo po celi dan i uživamo na suncu, sedimo u nekom kafeu i uživamo u kafi i graji koja nas okružuje.

E sada, naš prijatelj Robert Nevil je u takvoj situaciji. Živi na Menhetnu, može da šeta po celi dan i uživa na suncu…osim…što je on jedini stanovnik Menhetna zadnje dve-tri godine… i Menhetn je zarastao u šumu…i grad je pun jelena…i tigrova…eh da… („Šta bre eh da…kakvi jeleni i tigrovi i da nema ljudi…zar to nije grad pun napaljenih žena, koktela i taksija kao u seriji „Seks i grad“…koju, ovaj, nisam gledao…nego su mi, ovaj, tako pričali…“-prim.podsvesti).
Continue reading on I am Legend »

Tags:

Altered Carbon (Season 2)

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Altered Carbon

 

Okej…mada su moje recenzije samo moji doživljaji i ne vodi se puno ocenama drugih, moram da priznam da sam bio iznenađen prvobitnim (negativnim) utiscima nekih ljudi o drugoj sezoni serije „Altered Carbon“ (Digitalni ugljenik), pa sam nekako želeo da razdvojim te dve sezone, pogotovo jer je prva bila odlična, a nisam želeo da druga sezona pokvari celokupan utisak, pogotovo jer je svaka sezona serije, u neku ruku, celina za sebe.

Odgledao sam drugu sezonu uz malu dozu sumnje… da ne kažem opreza.
Continue reading on Altered Carbon (Season 2) »

Tags:

Code Geass: Lelouch of the Rebellion

 

Code Geass: Lelouch of the Rebellion

Code Geass: Lelouch of the Rebellion

 

Koji oblik umetnosti može najbolje da izrazi, na primer, kompleksnost političke situacije i odluke glavnih junaka i žrtve kroz koje prolaze zbog svojih odluka. Pozorište? Knjiga? Igrani film?

A možda crtani film? Ne, ne mislim na Diznijeve crtaće, Ninžda kornjače ili Betmena.

Mislim na one crtane filmove gde su glavni junaci najčešće prikazani u rasponu od 14-20 godina, najčešće vitki i krupnooki, koji donose odluke kakve često nema ni smelosti ni zrelosti osoba i preko 30 godina, koji sa lakoćom upravljaju (da ne kažem voze) robote visoke k’o solitere i gde, kad neko nastrada, se proliju litre krvi, a druga strana doživi drastičnu promenu u facijalnoj ekspresiji, praćenu vriskom od koje se ledi krv u žilama? Znate, one serije gde nije retkost da glasove muškim likovima pozajmljuju glumice, a ženskim likovima glumci?
Continue reading on Code Geass: Lelouch of the Rebellion »

Tags:

Lucy

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

Lucy

 

Po jednima (kako shvatanjima, tako i istraživanjima), čovek koristi negde oko 10% mozga. Po drugima, čovek koristi kompletno svoj mozak, ali iskorišćava samo 10% svog kapaciteta/potencijala. Ako mene pitate, mislim da je istina negde na sredini, da mi koristimo oko 75% mozga, ali da koristimo 20% svog kapaciteta/potencijala (“A ako mene pitate, ja mislim da 90% populacije koristi 10% mozga i to na nivou 10% kapaciteta”-prim.podsvesti).

E sad, postavlja se pitanje da li je možda i dobro što još uvek nismo otključali pun kapacitet našeg uma? Da li bismo u tom slučaju postali prosvećeni ljudi? Pokorili Univerzum? Postali bogovi? Da li bi postali dobri ili loši, ili bi naš um prevazišao te pojmove kao besmislene?
Continue reading on Lucy »

Tags:

Death Note

 

Death Note Beleznica smrti

Death Note

 

Kada biste imali moć da odlučujete da li će i kada druga osoba umreti, da li biste je upotrebili? Znači, ne da povredite ili nešto slično, već da ubijete. Da li biste iskoristili da se osvetite, da li biste postali ubica, ili se uopšte ne bi usudili da ikada upotrebite tu moć? Ili biste možda pokušali da iskorenite zle ljude ovog sveta – ubice, lopove, silovatelje, beskrupolozne biznismene („političare?-prim.podsvesti“). I ako biste se usudili na takav potez, da li biste mogli da nosite na duši sve te osobe kojima ste oduzeli život, koliko god zli oni bili?
Continue reading on Death Note »

Tags:

Altered Carbon (Season 1)

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Altered Carbon

 

Da li bi vam se zaista dopalo da budete besmrtni? Da živite nekoliko stotina godina, da vidite šta nosi budućnost? Da putujete na razna mesta (planete), radite razne stvari, upoznajete razne ljude? Zvuči zanmimljivo?

A šta ako bih vam rekao da je cena vaše besmrtnosti to što nećete moći da uvek imate isto telo? Da, dobro ste pročitali. Jedini način da živite dugovečno jeste da se vaša svest i sećanja u jednom trenutku prebace na jedno malo čudo od vanzemaljske tehnologije poput malog diska/usb-a (stack) koji se zatim ugrađuje (ubacuje?unosi?) negde malo ispod vratnih pršljenova? Međutim, ako vam neko uništi taj čip, a vidi nemate rezervu, završili ste za sva vremena?
Continue reading on Altered Carbon (Season 1) »

Tags:

Coach Carter

 

Coach Carter Samuel L Jackson

“Coach Carter”

 

Okolina (veoma) često voli da nam određuje (ili je možda bolja reč, kroji) sudbinu na suptilne načine. Često su to u pitanju i nama najbliži ljudi. Ubeđuju nas da su takve okolnosti, okruženje, život, ljudi, država, politika, da “ne talasamo” i slično. Da se prilagodimo onome što je oko nas, ako želimo neku šansu da nešto (koliko-toliko) ostvarimo u životu. Loše je ako nam to govore da nam naude, da nas obeshrabre i unište nam snove. Ali, mislim da je gore ako zaista veruju da je ispravno to što nam govore.

I mi poverujemo u to što nam kažu. Znate, ako vas od rane mladosti ubeđuju u nešto, vi odrastete u uverenju da je to istina. A posle, kad odrastete, onda vas (šira) okolina uzme pod svoje, pričajući vam slične priče.
Continue reading on Coach Carter »

Tags: