Mrzeo je…

 

 

Mrzeo je…daaa… veruje da je to sada postala prava reč.

 

Mrzeo je kako je vreme postalo tako nepredvidivo.

Kada treba da je Sunce, iznenada počne kiša. I to ona najgora, kao da je neko odvrnuo tuš na najjače. I sve to praćeno tmurnim, depresivnim vremenom. Toliko depresivnim, da bi i depresija pala u depresiju.

A kada bi trebalo da pada kiša, onda Sunce toliko upekne da čak i vetru postane prevruće, pa i on pokušava da se, bar na kratko, skloni u hlad. Ako u grčkoj mitologiji bog Sunca Helios, predstavljen sa blještavom sunčevom krunom i plamtećom kočijom, jezdi nebeskim plavetnilom, onda kao da to isto božanstvo namerno priđe bliže Zemlji kada treba da osvetli ovaj deo planete. Onako, iz pakosti i zabave.

Ništa manje nije mrzeo ni ljude.

Pokvareni, prepredeni, sujetni, kvarni, koji samo gledaju svoj lični interes. I stalno u nekakvoj žurbi. A čak i kada nisu u žurbi, glume kao da jesu. Valjda žele da pokažu svetu kako su bitni, da ljudi pomisle, „Vidi kako ova osoba žuri, gazi brzim i snažnim korakom. Mora da ima nekog važnog posla.“ A u stvari će se, najverovatnije, samo skloniti u neki kafić, i beskrajno prevlačiti palcem ili kažiprstom levo-desno po telefonu. Da li bi da gledala snimke džukela, osećala zavist zbog lažnog glamura koji isijava sa fotografija njenih kontakata-nazoviprijatelja ili da svoju lažnu sreću podeli sa lažnom slikom na društvenim mrežama, nebitno je. Svi su opsednuti nekakvom slavom, željom da budu „viđeni“. Nije im bitno kako sebe zaista vide, jedino legitimno priznanje vide u komentarima drugih ljudi o njima.

Mrzeo je i opsednutost ljudi novcem. Zna on dobro, čovek je danas bez para niko i ništa. Ali, koliko ta pohlepa nagriza i truje ljude…da li su oni toga uopšte svesni? Spremni su da prodaju i sebe i druge za šaku novčanica. Da lažu, kradu, varaju i zabijaju noževe u leđa kome stignu. Većina ljudi bi samo slegnulo ramenima uz komentar „To je život. Prihvati to“. Možda bi se samo po neki tihi glas usudio da kaže „Ne, to je samo stvar izbora svake osobe“.

Mrzeo je i gužvu u gradskom prevozu. Ljude koji se grčevito guraju da uđu u autobuse i tramvaje, kao da su hramovi svetaca, i da će, ako se uspeju ugurati u isti, biti izlečeni od svih bolesti, duhovnih i fizičkih. A još ako se nađe slobodno mesto za sedenje…bitno da si seo prvi, nebitno je da li si star ili mlad, bolestan ili zdrav. Međutim, izgleda nije bitno što se tog dana nisi istuširao…

I zbog toga je mrzeo ponašanje ljudi i njihovu kulturu. Bolje reći, nekulturu.

Molim.

Hvala.

Izvoli.

Izvini.

Ove reči su se izgleda negde izgubile kao mnogi spisi Nikole Tesle, ili su zaključane iza nekakvog multimilionskog sefa, poput tajne Koka Kole, pa im se ne može pristupiti lako. Mladost ne poštuje starost, a ni starost ne gleda baš blagonaklono na mladost. Jedna strana krivi drugu i obrnuto. Začarani krug kritike.

A kako da ne mrzi…

Nečiji dlanovi su mu zaklonili vidik i, odjednom, svuda mrak. Tok misli mu se zaustavio.

Miris mu je bio poznat. Ta slatkasta nota breskve.

Osetio je njene usne na svojim. Ukus soka od zove.

„Da li si već popio kafu?“

„Ne…“, promumlao je.

„Pa zašto je nisi odmah popio kad si seo, znaš i sâm kako umeš da budeš mrzovoljan pre svoje jutarnje kafe?“, smejala se.

 

 

Par trenutaka kasnije, dve kafe su se hladile na stolu.

Dupli espreso sa malo mleka za njega, nes sa puno mleka za nju. Nije mogla da pije „jake“ kafe, bez mleka. Osetljiv želudac.

Osetio je njene prste na svojoj zgrčenoj šaci.

„Boli noga?“

„Boli…“ odgovorio je mekše i tiše nego što je mislio. Međutim, nije mogao da usmeri svoj pogled prema njoj.

Jer je znao da će, ako se zagleda u njene oči, onda zaboraviti šta bi trebalo sledeće da mrzi…

 

Mrzeti... I tri tačke

Tags:
Category:

Savršeno iznenađenje

 

Savršeno iznenadjenje perfect surprise Milica Kljajic

“Savršeno iznenađenje” – Milica Kljajić

 

Kao što ste možda primetili po recenzijama knjiga, ne uzimam lako u ruke domaće pisce “novije generacije” (u smislu perioda objavljivanja knjiga, ne njihovih godina 😀 ) i malo njih je do sada na mene ostavilo neki “vau” utisak. Ima izuzetaka, naravno, kao što je prva knjiga koja je recenzirana na ovom blogu. Međutim, procenat moje rigoroznosti drastično poraste kada se domaći pisci dohvate tema motivacije, spiritualizma ili ne-daj-Bože savetovanja o karijeri i(li) preduzetništvu. Mentalitet ljudi sa našeg područja (u smislu ex-Yu) ima za tendenciju da krene u pravcu recikliranja već poznatog materijala stranih autora ili hvalisanja o sopstvenom uspehu. Naravno, ima i tu izuzetaka kada su u pitanju teme biznisa ili motivacije/usavršavanja.

Milica Kljajić mi je poznata preko društvene mreže LinkedIn sa svojom firmom “Savršeno iznenađenje” koja…pa…radi upravo kao što kaže i njen naslov. Sumirati u jednoj rečenici čime se to ona tačno bavi je popriličan izazov… možda bi najpribližnije bilo “pripremanje kreativnih poklona/dešavanja za vama bitnu i blisku osobu (bilo na emotivnom/porodičnom ili poslovnom/biznis planu) sa ciljem da kod te osobe probudi lepa i pozitivna osećanja…tj. da ih usreći (oraspoloži, ohrabri, razveseli, rasplamsa ljubav, itd)”. Nemojte me gledati belo, probajte vi da opišete nečiji neobičan biznis u jednoj rečenici. 😀

Naziv kompanije (a sada i knjige) definitivno zvuči preterano (samouvereno) na prvi pogled. Međutim, ako malo više zagrebete to čime se Milica bavi (i pride pročitate knjigu), možda steknete utisak da naziv i nije toliko daleko od istine.

Kroz svoj književni prvenac, Milica pokušava sa nama da podeli svoju priču kako je nastalo “Savršeno iznenađenje”, kao i kakvi su je izazovi čekali na poslovnom (a i emotivnom) planu dok se njen posao razvijao. Od trenutka donošenja te odluke (hrabre ili sulude, to procenite sami) da se otisne u preduzetničke vode sa neobičnom (unikatnom) idejom (i to u vreme kada je prolazila i kroz emotivne teškoće), prvih klijenata i njihovih očekivanja, postepenog dovođenja novih saradnika, ponekog konflikta (izdaje?), balansiranja porodičnih odnosa i (ne)razumevanje pojedinih prijatelja (a i rodbine), kao i zašto je odlučila da se bavi “zanatom”, sa Milicom pratimo izazove jednog preduzetnika na poslovnom, ali i (što je možda često i bitnije) na emotivnom planu.

To bi bilo ukratko o radnji. Sve preko navedenog bi otkrilo previse, a to ne bismo želeli, zar ne?

 

Milica Kljajić

Milica Kljajić

 

A što se tiče samog pisanija…

Iznenadilo me je što je pisac uspeo da izvuče iz mene jednu reakciju koja je (za mene) jako retka kada je u pitanju “žanr” biznis ili motivacionih knjiga. A to je da sam sebe uhvatio kako se povremeno smeškam dok čitam ovu knjigu. Prvi put kada mi se to desilo, samo sam otresao glavom. “Ne, ne, ne, Milice, nemoj da mi igraš na tu kartu. Daj da vidimo krv, rat, plivanje sa ajkulama, patetiku, sâm protiv svih, ali onako da bude surovo, da možemo da namirišemo krv i strah…” Međutim, to ovde nećete naći…što je, možda, i dobro. 🙂 Verovatno ste i sâmi primetili da ogroman broj knjiga koje se tiču “puta preduzetnika” (borilačka veština znana i kao “entrepreneurship-do” 😀 ) često imaju jedan (pomalo) “predvidiv” šablon. Znate, ono… “iz nasilne porodice, na ivici bede, svakodnevno pešačenje 50 km uvek uzbrdo i korica hleba u džepu, okružen ajkulama i piranama koji čekaju na grešku da rastrgli konkurenciju, pobeda nad sistemom i apsolutna dominacija” i slično. Nemojte pogrešno da me shvatite, ovakve priče uspešnih ljudi (definitivno) jesu inspirativne i ohrabrujuće i podstiču na akciju (prvi sam zagovornik toga), ali nekada je lepo, za promenu, pročitati i priču jedne, da tako kažem, „obične“ osobe sa ovih prostora. Kada kažem „obične“, mislim u smislu da dobar deo ljudi može da se lako poveže sa autorom. Znate, živite (relativno) pristojno na ovom području, ali osećate da živite ispod svojih mogućnosti… i onda vam se dese neki životni udarci koji vas dobrano uzdrmaju i vi se zapitate šta dalje, izabrati neki ustaljeni put i živeti u nadi da će sve ići nekakvim tokom… ili se, možda, usuditi na riskantan potez i slediti svoje srce (ili intuiciju…ili ludost? :D) i verovati da će život (opet) postaviti neki dobar (ali sada mnogo dinamičniji) tok…što se autoru, izgleda, i dešava.

Znate, kažu mi da (u velikom broju slučajeva) mogu dobro da procenim ljude na nekom intuitivnom (a i logičkom) nivou, da „osetim“ kakav je neko kao osoba (pretpostavljam da će se, u skladu sa tim, možda i moji životni putevi vezani za pomaganje ljudima pokazati kao dobar izbor). Mislim da mogu dosta da procenim i sa fotografije, ali mnogo pomaže videti osobu uživo i čuti joj glas, bar na minut-dva. Kada je u pitanju pisana reč (pogotovo kod ovakvog tipa knjiga), postoji jedan izazov. A to je koliko je pisac uneo istinitih priča i emocija, a koliko su neki događaji našminkani/izmenjeni/izmišljeni (a u skladu sa njima i emocije autora). Poći ću od pretpostavke (bolje reći, predosećaja) da je ovde u pitanju prvi scenario. Na osnovu toga sam stekao utisak da je autor jedna veoma emotivna osoba, koja se trudi da, koliko može, racionalizuje svoja osećanja i da proba da ih što više drži pod kontrolom, da bi očuvala svoju analitčinu stranu ličnosti…a time i opstala u svetu preduzetništva. Mada i sama kaže da je prolila suze dok se razvijao ovaj posao, mislim da ih je prolila mnogo više nego što pretpostavljamo (na primer, kada se, možda, noću isplače u tišpini, da nekoga ne probudi).

Mada kroz knjigu stičemo utisak da se u svom poslu prilično vodi emocijama i nekakvim romantičnim idealizmom, prilično sam siguran da Milica uopšte nije naivan „igrač“. Stičem utisak da je tip ličnosti koji (kao i svi) greši, ali mnogo ređe ponavlja svoje greške, jer pokušava da sve izanalizira i sagleda iz različitih perpsektiva…kao i mnogi knjigožderi. 😀 Ali opet, može biti i da sam daleko omašio u proceni. Mislim, kolike su šanse da nekoga procenite na osnovu njegove prve knjige? Ko zna, možda sam pisao i o sebi, a da nisam svestan („Eh, aj ne drami, sad još treba da se i zbog tebe raspekmezimo“-prim.podsvesti).

Stil pisanja je prilično lagan za čitanje i uopšte ne zamara ni u jednom trenutku. Takođe, ako malo bolje obratitie pažnju, primećitete pored preciznog gramatičkog izražavanja i prilično kreativne konstrukcije rečenica (isto jedna od osobina ljudi koji baš, baš puno čitanju). „Savršeno iznenađenje“ se brzo čita i drži pažnju, pa se zbog toga može pročitati za kratko vreme. Prilično je emotivna za jednu knjigu koja ima preduzetničku notu… što je osvežavajuće za promenu. Kao što se da primetiti, knjiga mi se zaista dopala i mislim da je treba pročitati svako koga interesuje preduzetništvo (pogotovo sa emotivne strane) i u glavi ima nekakvu neobičnu ideju za biznis.

 

Savršeno iznenadjenje perfect surprise Milica Kljajic

 

Kao što sam spomenuo, ne znam koliko je ovde istinitog, a koliko ne, ali činjenica je da Milica Kljajić ima dara za pisanje, i da bi „Savršeno iznenađenje“ moglo da dobije i svoj nastavak… ili možda i da nastane nekakav novi roman sa izmišljenim likovima, što da ne. 🙂 Štaviše, podstaklo me je da izvadim moj(e) roman(e) iz naftalina i oduvam prašinu sa njih i da ih možda najzad objavim („E to je lepo, najzad i ti nešto pametno da napišeš…samo se nadam da nisi u svojim pisanijama u istoj rečenici spominjao i naftalin i prašinu, jer to zaista nema smisla…“-prim.podsvesti).

A kad samo pomislim da sam pre mnogo godina rekao sebi u šali kako bi bilo interesantno da postoji neka osoba poput vile ili nindže (ili FBI agenta) koja bi prikupljala podatke o nekoj osobi  i na osnovu toga formirala ideje kakvi bi se pokloni toj osobi dopali… i eto, neko je godinama kasnije bio dovoljno kreativan i hrabar (i pametan da to istraži i otkrije da ne postoji) da nešto slično zamisli i realizuje („Ako ćemo pravo, Google se uspešno bavi ovim poslom zadnjih 20 godina…mislim, prikupljanjem podataka i nuđenjem šta bismo verovatno voleli da imamo…jes’ da nas nije pitao da li se sa time slažemo, ali Bože moj, to su detalji…“-prim.podsvesti).

Sve u svemu, preporuka od mene. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, da li si i ti nekada imao neku neobičnu ideju, i ako jesi, da li si probao da je realizuješ? 🙂

 

 

Sajt “Savršenog iznenađenja”

Cena knjige: Iznenadjenje.com | Delfi

 

Tags:

Birds of Prey

Birds of Prey Margot Robbie Ewan McGregor

“Birds of Prey”

 

Nekada se zapitam šta se to stvarno dešava sa ljudima koji prave DC filmove, šta li se njima mota po glavi… Stalno nekakvi kreativni sukobi, menjanje glumaca zbog  zbog finansijskih/vremenskih/ličnih razmirica, veliki broj isečenih scena iz filmova koji izgleda menjaju same dimenzije filmove (Snajderov director’s cut verzija „Batman vs Superman“ i glasine koje kruže internetom kao da je izgubljeno jevanđelje), nedavanje više prilike Benu Afleku da razvije svoju priču sa Betmenom, čudan izbor glumca za Fleša (Flash), sačuvaj-me-Bože izbor Džokera… A za to vreme Marvel fura li fura svoj stil i zgrće milijarde…

Međutim, nije toliki smak sveta. Superman, Aquaman, Wonder Woman imaju solidnu prođu.  Shazam je ispao sjajan.

Ali, šta ćemo sa mnogim „sporednim“ pozitivcima i negativcima? Šta ćemo da radimo sa Harli?

 

Birds of Prey Margot Robbie Ewan McGregor

Zabavno je biti sa devojkom koja luda i preverzna u krevetu…ali hoće da postane problem ako je takva 24h dnevno…

 

Margo Robi je (bar po meni) unela osveženje u DC filmski svet sa svojim verzijom Harli Kvin (Harley Quinn), koja u mnogočemu podseća na crtanu/stripsku verziju. Kombinacija seksipila, nastranog ponašanja, nebuloznih komentara i iritantnog glasa („My Mr. J, my puddin) je stvorila urnebesan lik koji se veoma dopao (pogotovo internet) publici, da su se pojavili i razni zanimljivi internet mimovi (memes).

„Suicide Squad“ je bio prilično „meh“ film, ali upravo je Harli bila jedna od svetlih tačaka filma. Toliko se dopala publici da su smatrali da treba da dobije (manje-više) svoj film. Znamo da je Džoker (Joker) sjajno pokazao da film može bez superheroja (Betmena), možda može i Harli. Dobro, ne može sigurno skroz sama, trebaće joj pomoć.

Da vidimo šta kaže „Birds of Prey and the Fantabulous Emancipation of One Harley Quinn“ (i ne pada mi na pamet da u nastavku recenzije pišem ovaj kilometarski naziv, tako da ostajemo na „Birds of Prey“) o Harlinim avanturama i da li su opravdale očekivanja.

Harli i Džoker su zvanično raskinuli! U stvari, on je nju otkačio i izbacio iz svoje jazbine. I Harli je uradila ono što i svaka devojka kada završili ljubavnu avanturu sa psihopatom koji želi da seje teror gradom. Našla novu gajbu, uništila je objekat („Ace Chemicals“) kao „simbolično“ označavanje da je veza gotova, sredila firzuru i krenula da partija i opija se sa drugaricama po klubovima koje drži najveći šljam grada Gotama…i možda je neko vreme ćutala da je raskinula sa Džokerom (kao njegova devojka, uživala je svojevrstan „imunitet“ koji joj je omogućavao da radi svakave gluposti… jer ko još želi da se kači sa psihopatom poput Džokera). Mada, vest se ubrzo pročula.

 

Birds of Prey Margot Robbie Ewan McGregor

Mogla je i da krene na pilates, kurs ikebane i jede sladoled, zar ne?

 

U drugim vestima, detektiv policije Gotama (GCPD), Rene Montoja istražuje misterioznog osvetnika-vigilantea sa samostrelom koji seje smrt među mafijašima, a usput saznaje i za ljubavni brodolom Harli Kvin…na koju naleće u gradu u trenutku kada ova pokušava da pojede ukusni sendvič.

Situacija za našu blesavu Harli se prilično zakomplikovala. Sada svi jure da je skrate za glavu, jer nema više zaštitu u Džokeru. Iako je uspela da pobegne policiji, uhvatili su je ljudi jednog od kriminalnih lordova, Romana Sionisa (Black Mask). Roman više nema potrebu da toleriše Harli (šta mu je sve radila, verovatno bi svako hteo da je skrati za glavu, uključujući i Betmen 😀 ) i smatra da je sasvim u redu da je ukloni iz, ovaj, egzistencije. Međutim, rešio je da Harli pruži priliku (posle njenog nabeđivanja) da ostane u životu, ako pronađe devojčicu (Cassandra „Cass“ Cain) koja je ukrala jedan dijamant (na kome se nalaze podaci o bankovnim računima mafijaške porodice Bertineli, koja je masakrirana pre mnogo godina) i koja se trenutno nalazi u policijskoj stanici. Roman ne bi bio đubre, da odmah nije ponudio nagradu i ostalim plaćenicima da mu dovedu Kasandru.

Harli uspeva da ugrabi Kasandru iz policije, i sada moraju da se skolone na bezbedno. Međutim, posle početnog nepoverenja, njih dve su se zbližile. Ali, posao se mora obaviti, i Harli dogovara sa Sionisom predaju devojčice u napuštenom luna-parku.

Šta će se desiti kada se na istom mestu nađu Harli Kvin, Rene Montoja, Dajna Lens (Dinah Lance), misteriozni ubica sa samostrelom i Kasandra i kada shvate da Roman Sionis je odlučio da ih sve ubije (i kako će se sve to završiti), saznaćete ako odgledate „Birds of Prey“. 🙂

 

Birds of Prey Margot Robbie Ewan McGregor

Ništa normalno, to vam garantujem…

 

Znate, prilično sam se lomio da li da radim recenziju ovog filma (da sam čak konačnu odluku prepustio čitaocima bloga/Instagram glasanje). Film je imao potencijala, ali je sve, na kraju nekako ispalo mlako i smlaćeno zbrda-zdola i plašim se da će ovaj film brzo pasti u zaborav. Ali, imao je on i nekih svetlih tačaka…

…ali radnja filma nije jedna od tih tačaka. Jednostavno, sve je nekako nabacano, u pokušaju da se uvuče u priču što više karaktera…

…ali zato je gluma dosta popravila stvar, što je ujedino i dobra i loša vest. Margo Robi je pokazala u svojim filmovima da, pored lepote, poseduje i veliki talenat za glumu (mada čini mi se da je u par novijih filmova nezasluženo dobila malo prilike da to pokaže). Njena Harli je blesava, luda, vrcava, sarkastična, inteligentna, blentava, seksi i solidno prebija na mrtvo svakog ko joj se nađe na umu, i to sa dozom uvrnutog humora, i sada je teško zamisliti ko bi drugi mogao da preuzme bejzbol palicu Harli Kvin od Margo Robi. Moram da priznam da kada sam bio na prvu loptu blago zbunjen verzijom negativca Black Mask u ovom filmu (nekako nije baš onako kako sam ga doživljavao iz stripova ili animiranog filma), ali genijalni Evan Mekgregor nam je podario jednu ranjiviju, nesigurniju i manje proračunatu stranu ličnosti ovog negativca…doduše ništa manje psihopatsku i sadističku podvojenu ličnost nego što je u originalnoj verziji, kao i zanimljivu transformaciju kada stavi masku. 😀 Sve ovo čini ovog negativca jednog od unikatnijih u filmskom DC svetu. Rosi Perez kao Rene Montoja mi je bila ni tamo ni vamo, ako ćemo iskreno. Loša vest je što Viktor Zsaz (Kris Mesina), „samostrelka“ (Meri Elizabet Vinsted mi je mnogo simpatična i gotivna glumica, koja je imala svoju epizodu i u ovoj seriji), Dajna Lens (Džurni Smolet-Bel) i hijena Brus nisu dobile mnogo veću minutažu i razrađenije priče. Nemam zamerku na mladu glumicu i njenu rolu, ali to nije klasična Kasandra Kejn (Cassandra „Cass“ Cain) i uopšte nema veze ni sa čim poznatim.

 

Birds of Prey Margot Robbie Ewan McGregor

 

Vizuelni stil je isto dopadljiv, kao i dobra muzička podloga. Akcione scene su urnebesne, a humor blesav.

Priče o nekom agresivnom feminizmu i sličnom padaju u vodu za ovaj film. Ja sam prilično tolerantan (da ne kažem operisan :D) po pitanju slobode izbora. Naravno, ako primetim da se nešto preterano agresivno potencira u filmu, trudim se da budem objektivan koliko je moguće u naglašavanju toga. A kada je u pitanju feminizam i „Birds of Prey“, mislim da se to ovde i ne primećuje toliko. Harli jeste spomenula da bez nje Džoker ne bi mogao mnogo toga da uradi (što možda i nije daleko od istine, kakav je Džoker psihopata 😀 ), Montoja jeste okružena nesposobnim (muškim) kolegama (dešava se, to je život), i negativci jesu najgori muški šljam (ipak su negativci u svakom pogledu), ali mislim da je veći ovde akcenat u filmu na nekakvom „sestrinstvu“ i vezi ljudi (žena) iz različitih okruženja.

Činjenica da je ovaj film imao manji budžet nego drugi filmovi iz ovog, „superherojskog žanra“. Pare jesu bitne, ali i ono što se uradi sa onim što se njima. A čini mi se da ovaj film nije iskoristio svoj pun potencijal. Nekako sam stekao da utisak da bi ovo bolje ispalo da je bilo urađeno u formi neke (Netflix-ove) serije.

 

Birds of Prey Margot Robbie Ewan McGregor

Stavim masku i pravim haos…

 

Viđaćemo mi još Margo i njenu Harli Kvin, u to nema sumnje. Samo da se nadam da će se uložiti malo više para u te projekte, kao i da će se malo više pažnje posvetiti radnjama filma…pogotovo ako planiraju da ubace odjednom više glavnih likova.

Sve u svemu, „Birds of Prey“ je pristojan (ali i onaj koji brzo izvetri iz glave) film, ali daleko od onoga što se očekivalo. Međutim, Harli je veliki plus i ona je „spasila“ film. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, šta ti misliš o Harlinim avanturama? 🙂

 

 

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Film

Trajanje : 109 minuta

 

Tags:

Idealan timski igrač

 

Idealan timski igrač Patrik Lenćioni The Ideal Team Player Patrick Lencioni

“Idealan timski igrač” – Patrik Lenćioni

 

Gledajući temu kojom se bavi knjiga “Idealan timski igrač”, kao i da je dosta povezana sa mojim poslom, za promenu ćemo imati jednu malo ozbiljniju i stručniju recenziju, ali nadam se ne i dosadnu, mada moja podsvest danas neće puno učestvovati, a znam da bi imala štošta da kaže (“Dobro, bre…neću se danas javljati, što si na kraj srca…”-prim.podsvesti). 😀 Mada, znajući sebe, neće biti sve vreme ozbiljan tekst…

Ako ste na nekoj liderskoj/menadžerskoj/direktorskoj/HR poziciji, možda ste čuli za Patrika Lenćionija (mislim da je na ovim prostorima najviše poznat po knjizi “Pet nedostataka u radu tima”). Autor 11 knjiga, konsultant i govornik, pre više od dvadeset godina je osnovao svoju konsultantsku kuću čiji je fokus na tome kako da kompanije neguju zdravu kulturu, timski rad i kvalitetno upravljanje zaposlenima.
Continue reading on Idealan timski igrač »

Tags:
Categories:

Zver sa Vol Strita

 

 

Zver sa Vol Strita The Wolf of Wall Street Jordan Belfort Džordan Belfort

“Zver sa Vol Strita” – Džordan Belfort

 

Uh, odakle početi…možda mi nećete verovati, ali film “Vuk sa Vol Strita” (“Wolf from the Wall-Street”) još uvek nisam pogledao! Razlog je ova knjiga. Hteo sam prvo da nju da pročitam. Imam je godinama, ali sve sam nešto odlagao sa čitanjem, iako svi hvale knjigu kao nešto što treba da pročita svako koga interesuje biznis u bilo kom obliku.

Iskren da budem, na mene Džordan Belfort i nije ostavio neki “vau” utisak. Štaviše, kako sam odmicao sa čitanjem knjige, sve više ga mi je bilo žao kao osobe.

Nemojte da sumnjate, Džordan Belfort je veoma inteligentan čovek, veoma prepreden i sigurno ne drži bez razloga (sada) kurseve o prodaji. Ima “žvaku” ili “spiku” koju može da proda ljudima…bolje rečeno, kojom može da manipuliše ljudima.
Continue reading on Zver sa Vol Strita »

Tags:
Categories:

Slovenska mitologija

 

Slovenska mitologija Nenad Gajić

“Slovenska mitologija”

 

Veliki broj ljudi obožava mitologiju. Evo, ja prvi! 🙂 Počevši od grčke, preko egipatske, nordijske, do indijske, japanske i kineske mitologije.

Najčešće su u formi fantazijskih bajki o odnosima junaka i bogova, velikih ratova, susreta sa mitološkim bićima, priča o postanku sveta i šta sve ne. Ti mitovi nam takođe otkrivaju i korene nekih običaja, tradicija, verovanja, kao i načina života naših predaka.

Slovenska mitologija, za razliku od drugih, je u malo specifičnoj poziciji. Recimo, kada odete u knjižaru i zatražite da vas odvedu do odeljka gde su mitovi naroda sveta, najverovatnije ćete pronaći dosta knjiga na ovu temu, ali u najvećem broju slučajeva, to će biti mitovi gorespomenutih naroda. Što se tiče slovenske mitologije, nešto slabo će se tu naći, zar ne?
Continue reading on Slovenska mitologija »

Tags:

I am Legend

 

I am Legend Will Smith Ja sam legenda Vil Smit

“I am Legend”

 

U ovim vremenima, ono što najviše želimo (dobro, neki od nas) jeste da izađemo napolje, šetamo po celi dan i uživamo na suncu, sedimo u nekom kafeu i uživamo u kafi i graji koja nas okružuje.

E sada, naš prijatelj Robert Nevil je u takvoj situaciji. Živi na Menhetnu, može da šeta po celi dan i uživa na suncu…osim…što je on jedini stanovnik Menhetna zadnje dve-tri godine… i Menhetn je zarastao u šumu…i grad je pun jelena…i tigrova…eh da… („Šta bre eh da…kakvi jeleni i tigrovi i da nema ljudi…zar to nije grad pun napaljenih žena, koktela i taksija kao u seriji „Seks i grad“…koju, ovaj, nisam gledao…nego su mi, ovaj, tako pričali…“-prim.podsvesti).
Continue reading on I am Legend »

Tags:

Dečak u prugastoj pidžami

 

Dečak u prugastoj pidžami 1

“Dečak u prugastoj pdižami”

 

Nikada nije svejedno kada uzmete da čitate knjige na temu Drugog svetskog rata, pogotovo one koji se dotiču Holokausta. Nekako niste baš uvereni da će se tu negde pojaviti (makar nekakav nazovi) srećan kraj, mada se u duši nadate. Međutim, koliko god da je teška tema, provlače se i neki dirljivi momenti zbog kojih vam zastane dah.

Ono što je zanimljivo za ovu knjigu jeste da je jedna od knjiga koje sam najbrže pročitao u skorije vreme. Takođe je zanimljivo da je ovo jedna od retkih knjiga gde sam osećao blagu odbojnost prema glavnom junaku, iako on sâm nije kriv. Glavni junak ima samo devet godina! Nemojte pogrešno da me shvatite, ja stvarno volim decu i imam dobar odnos sa njima, ali ovom dečkiću su se poklopile neke zvezde koje mu ne idu u korist.
Continue reading on Dečak u prugastoj pidžami »

Tags:

Altered Carbon (Season 2)

 

Altered Carbon Digitalni ugljenik

Altered Carbon

 

Okej…mada su moje recenzije samo moji doživljaji i ne vodi se puno ocenama drugih, moram da priznam da sam bio iznenađen prvobitnim (negativnim) utiscima nekih ljudi o drugoj sezoni serije „Altered Carbon“ (Digitalni ugljenik), pa sam nekako želeo da razdvojim te dve sezone, pogotovo jer je prva bila odlična, a nisam želeo da druga sezona pokvari celokupan utisak, pogotovo jer je svaka sezona serije, u neku ruku, celina za sebe.

Odgledao sam drugu sezonu uz malu dozu sumnje… da ne kažem opreza.
Continue reading on Altered Carbon (Season 2) »

Tags:

Code Geass: Lelouch of the Rebellion

 

Code Geass: Lelouch of the Rebellion

Code Geass: Lelouch of the Rebellion

 

Koji oblik umetnosti može najbolje da izrazi, na primer, kompleksnost političke situacije i odluke glavnih junaka i žrtve kroz koje prolaze zbog svojih odluka. Pozorište? Knjiga? Igrani film?

A možda crtani film? Ne, ne mislim na Diznijeve crtaće, Ninžda kornjače ili Betmena.

Mislim na one crtane filmove gde su glavni junaci najčešće prikazani u rasponu od 14-20 godina, najčešće vitki i krupnooki, koji donose odluke kakve često nema ni smelosti ni zrelosti osoba i preko 30 godina, koji sa lakoćom upravljaju (da ne kažem voze) robote visoke k’o solitere i gde, kad neko nastrada, se proliju litre krvi, a druga strana doživi drastičnu promenu u facijalnoj ekspresiji, praćenu vriskom od koje se ledi krv u žilama? Znate, one serije gde nije retkost da glasove muškim likovima pozajmljuju glumice, a ženskim likovima glumci?
Continue reading on Code Geass: Lelouch of the Rebellion »

Tags:
LinkedIn
Share
Follow by Email
RSS
sr_RSSerbian
en_USEnglish sr_RSSerbian