Borilački klub (film) / Fight Club (movie)

 

Borilački klub

 „Borilački klub“

 

Okej, nedugo po završetku knjige „Borilački klub“ Čaka Palahnjuka, rešio sam da, na talasima utisaka iz knjige, (ponovo) odgledam i ovaj kultni film iz 1999. godine, sa Edvardom Nortonom, Bredom Pitom i Helen Bonam-Karter u glavnim ulogama.

O samoj radnji možete pročitati u recenziji knjige, ali za onih par procenata svetske populacije koji nikada nisu pogledali film/pročitali knjigu, evo u par rečenica: glavni junak priče, Narator (Edvard Norton) provodi svoj dosadni život radeći u dosadnoj kompaniji, i jedno od njegovih retkih zadovoljstava jeste kupovina sitnog IKEA nameštaja (mislim da ste sada svesni koliko taj čovek ima prazan život ^^). Međutim, on takođe pati i od insomnije (nesanice), usled čestih službenih putovanja (avionom) i stalnog menjanja vremenskih zona. Lekar, umesto da mu prepiše nešto za spavanje, na apel Naratora da pati, savetuje ga da poseti udruženje ljudi obolelih od raka testisa, „da vidiš šta je prava patnja, moj brajko“. Iako nema problema sa testisima, Narator je odlučio da posluša ovaj savet. I začudo, prisustvo na tim okupljanjima ga psihički rasterećuje i on ponovo uspeva da zaspi. Ali, on se toliko „navukao“ na ove posete, da je počeo da posećuje i druge grupe za podršku gde su ljudi isto oboleli od prilično strašnih bolesti (međutim, Naratora to toliko i ne tangira, pošto njemu pomaže da zaspi). Ubrzo primećuje da se na tim okupljanjima pojavljuje i devojka po imenu Marla Singer (Helen Bonam-Karter), i ubrzo i jedno drugo skapiraju da su, u stvari foliranti, jer ne boluju ni od kakvih bolesti. Iako su se, načelno, dogovorili da “podele” ko će koje grupe za podršku posećivati (da, dobro ste pročitali), susret sa Marlom je za Naratora bio okidač da ponovo ima problema sa spavanjem.

Na jednom od svojih službenih letova, Narator upoznaje Tajlera Derdena (Bred Pit), harizmatičnog prodavca sapuna (Entrepreneur, molim lepo!-prim.podsvesti) i povremenog kinoperatera i konobara za elitna dešavanja, koji svojim fleksibilnim, nehajnim stavom i zanimljivim filzofskim forama, prosto oduševljava Naratora.

Nažalost, naš Narator nije imao sreće, jer ga je u povratku sa poslednjeg službenog putovanja sačekao raznesen stan…bukvalno. U stanu se desila eksplozija koja mu je potpuno uništila stan i sve stvari u njemu.

Kao spasilac, pojavljuje se Tajler Derden koji poziva Naratora da živi kod njega, usput mu otkrivajući svoje životne mudrosti i poglede na svet.

A u njihov odnos će se ubrzo umešati i Marla Singer.

Međutim, stvari uopšte nisu kao što izgledaju…

 

Fight club

 

I ovde ću stati što se tiče radnje. Stvarno vam preporučujem da pročitate recenziju knjige, jer će odavde biti i dosta spoiler-a, a koji su neophodni da bih vam bolje dočarao film. J

Pa da počnemo od glume. Edvard Norton (Birdman, American History X, Italian Job) je, što se mene tiče, maestralno odradio svoj posao kao Narator, i teško mi je da zamislim koji je glumac u tom periodu mogao bolje da odradi posao (pogotovo scene gde se tuče sam sa sobom). Sa druge strane, Bred Pit (World War Z, The Curious Case of Benjamin Button, Inglourious Basterds, Se7en, Meet Joe Black), mada je na prvi pogled solidno odradio svoj posao, nekako mi nije ostavio toliko jak pečat da će mi ovaj glumac ostati u sećanju kao Tajler Derden (doduše, ova rola uopšte nije laka, pogotovo ako ste pročitali knjigu, pa razumete kompleksnost lika Tajlera Derdena). Nemojte pogrešno da me shvatite, on je odličan glumac sa dobrim filmovima za pojasom. Ali, nekako mi on nije skroz “legao” ulogu (doduše, ne znam kako bi se ovaj ulozi snašli tadašnji Robert Dauni Džunior, Džoni Dep ili Kenet Brana). A i u filmu je Tajler Derden predstavljen dosta nezrelije nego što ga je opisan u knjizi. Što se tiče Marle Singer,nikada mi ne bi pala na pamet neka konkretna glumica, ali blesava Helen Bonam-Karter (Merlin, Hari Poter, Alisa u zemlji čuda, Les Misérables) je već tada pokazala svoj potencijal, zbog kojeg će kasnije postati veoma poštovana britanska glumica. A za režiju se pobrinuo čuveni Dejvid Finčer (The Social Network, The Curious Case of Benjamin Button, Love, Death & Robots (imate i moju recenziju serije), House of Cards, Se7en) i mislim da ovde ne treba imati nekakve zamerke.

Za film sniman krajem devedesetih, utisak je sa vizuelnog i audio aspekta sasvim dobar.

Detalj koji mi se posebno dopao jeste “probijanje četvrtog zida”, kada se Narator obraća publici, dok objašnjava neke detalje iz života Tajlera Derdena.

 

Fight Club

 

Sve u svemu, “Borilački klub” je mračan, sirov, agresivan, krvav i prljav film (kao i kuća u kojoj žive glavni likovi). Kao i knjiga, ovaj film (definitivno) neće svakom leći. Mnogi će (bar po meni) pogrešno protumčiti da film veliča agresiju i destruktivnost kao način da se izađe iz zone komfore. Pre mislim da je ovaj film jedna vrsta opomene za naše društvo. Devedesete su za ceo svet (a pogotovo bivšu Jugoslaviju) bile prilično težak period, pun agresije i osećaja nemoći i izgubljenosti. Ironija je što ovaj film, dvadeset godina kasnije, još više ima smisla! Imamo ljude svih godina (pogotovo uzrast 20-40 godina) koji vode neispunjujuće živote, puni su straha, nespremni da se suoče sa životnim izazovima i izađu iz zone komfora. I dovoljno je samo malo manipulacije (da li medija ili pojedinaca) da nas ubede da je sasvim u redu živeti u čauri sigurnosti ili, još gore, da nas ubede da izađemo iz zone komfora, ali na pogrešan način (nasilje, aresivni ispadi, droga, kriminal), i sve ovo je još više pojačano razvojem digitalnih tehnologija (koje omogućavaju anonimnost i širenje dezinformacija).

Po meni, Tajler Derden je dokaz kako ljudi mogu da imaju iskrivljenu sliku sebe u ovakvom svetu, a pritom da je savršeno racionalizuju u svojoj glavi. “Ponovo se roditi iz pepela kao feniks” iz perspektive Tajlera Derdena bi značilo da iz (bukvalno) haosa i destrukcije čovek može ponovo da se rodi, a nije video da se iz osećaja nemoći i neuspeha čovek treba da izdigne i radi na sebi da bude najbolja verzija sebe i da pozitivnim primerom treba da menja svet. Ali opet, Tajler Derden je samo projekcija običnog čoveka (Naratora), koji je dugo odbijao da prihvati da je nesrećan svojim načinom života, i to se trudio da potiskuje i “guši” materijalnim stvarima, da je na kraju kulminiralo da postane podeljena ličnost, i da (možda) prekasno shvati da je psihički oboleo.

I zbog svega navedenog, mislim da “Borilački klub” treba odgledati bar jednom u životu.

 

A ti, dragi čitaoče, kako si ti doživeo ovaj film?

Da li ti se više dopala igrana ili pisana verzija? 🙂

 

Imdb | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Film

Trajanje: 139 minuta

 

Tags:

Borilački klub

 

Borilački klub Fight Club

 „Borilački klub“ – Čak Palahnjuk

 

Prvo pravilo borilačkog kluba –     o borilačkom klubu se ne priča

Drugo pravilo borilačkog kluba –  o borilačkom klubu se ne priča

 .

 .

 .

Osmo pravilo borilačkog kluba – ako je ovo tvoja prva noć u borilačkom klubu, moraš da se boriš

 

Ako ćemo pravo, uopšte nisam siguran u kom pravcu ide ova recenzija. Upravo sada, dok kucam, razmišljam šta da napišem o kultnoj knjizi Čaka Palahnjuka, „Borilački klub“.

Knjigu sam jednom davnom pročitao, i nisam bio siguran šta da mislim o njoj, mada sam razumeo da je čitalačka publika bila podeljena.

Film sam isto tako davno odgledao, znam da mi je svojevremeno bio intrigantan i mračan, ali mislim da sam bio premlad da sagledam celokupnu sliku.

Mnogo godina kasnije, eto ga pravi trenutak da se obnovi gradivo i, nadam se ovoga puta, bolje razume.

Mada je mnogima na pojam Borilački klub prva asocijacija film… pre filma je, ipak, bila knjiga koja je sve ovo zamesila.

Od trenutka njenog objavljivanja, knjigu Čaka Palahnjuka je pratilo puno kontroverze, koja se samo još više produbila pojavljivanjem filmske adaptacije. Nema sumnje da je knjiga „Borilački klub“ jedno malo remek-delo. Ali, i kao takvo, ono definitivno neće svima prijati.

Roman je ispričan u prvom licu. Glavni junak serije je Narator (Očigledno, doktore, ako je roman u prvom licu-prim.podsvesti), a to mu je ujedino i ime. On je vaš svakodnevni čovek, komšija iz kraja koji radi posao koji ga ne inspiriše, šta više, iscrpljuje ga, i koji pronalazi sitna zadovoljstva u kupovini jednostavnih komada nameštaja. Međutim, stresan posao i česta službena putovanja (avionom) koja zahtevaju menjanje vremenskih zona, u kombinaciji sa „običnošću“ njegovog života, dovode do toga da postane hronično iscrpljen i da ima problema da zaspi, što dovodi do toga da čovek počne da pati od nesanice, tj. insomnije, i ima sve manje snage da se nosi sa sobom i životom.

Lekar ga savetuje da poseti jednu od onih grupa za podršku, kao što je grupa za one koji imaju rak testisa, eto, „da vidiš šta je prava patnja“.

Mada naš Narator ne boluje od raka testisa, on ipak odlučuje da poseti jednu takvu grupu, i ubrzo shvata da samim tim što sluša i deli patnju drugih, njemu je, nekako, lakše u borbi sa insomnijom… do trenutka kada se na jednom od okupljanja pojavljuje devojka po imenu Marla, koja ga podseća da su, oboje, foliranti u ovoj grupi (a i drugim grupama koje posećuju). Našem Naratoru se ovo ne dopada, i, mada su se dogovorili da se ne sreću na grupama za podršku, njemu se insomnija vratila.

 

Borilčaki klub Fight Club

 

I tako, jednom prilikom, naš Narator upoznaje na nudističkoj plaži misterioznog Tajlera Derdena. Njegova harizma, slobodarski duh i nihilistički pogled na svet oduševljavaju našeg Naratora, i njih dvojica ubrzo postaju nerazdvojni prijatelji.

Ubrzo se u stanu našeg Naratora dešava eksplozija koja je kompletno uništila sve što je posedovao, na šta mu njegov prijatelj Tajler predlaže da dođe da živi kod njega.

Ubrzo se u njihov odnos meša i Marla, koja se zaljubljuje u Tajlera i ubrzo oni završe u krevetu. Narator prema Marli sada ima prilično neutralan stav (iako je Marla njega „zgotivila“), mada mu je čudno zašto nikada ne vidi Tajlera i Marlu zajedno, kao i zašto Tajler nekako Marlu drži na distanci.

Međutim, to ne utiče puno na sam odnos između Naratora i Tajlera, koji kao da postaju sve bliži, do te mere da bukvalno znaju šta onaj drugi misli.

Tajler Derden je intrigantna osoba. Radi samo noću, i to kao ili kinooperater ili konobar na ekskluzivnim dešavanjima, kada uslužuje elitu. Ali, on takođe i čini sitne sabotaže na tim dešavanjima. Na primer, on će, kada niko ne gleda, ovaj, da prostite, da „pusti goluba“ na puslice (Reci lepo, da „prdne“, nije to ružna reč-prim.podsvesti) ili da, uh ovaj, urinira u supu (Reci, bre, lepo da piš…uh, moramo da proverimo da li je ružno reći pišati…dođavola,rekao sam-prim.podsvesti) što definitivno vas natera da se zamislite (započetak, nad time da li je pametno da naručujute supu ili puslice u restoranu pošto ste ovo pročitali :D).

Na prvi pogled, Tajler deluje kao harizmatični buntovnik protiv sistema, s tim što ima prilično mračan stav prema ljudskom životu (da smo svi mi jedna vrsta ljudskog otpada) i smatra da jedino kroz destrukciju čovek može da spozna sebe i bude srećan, kao i da su ljudi postali frustrirani jer nemaju „ventil“ u svom životu koji im daje samopouzdanje i da trebaju da nađu način da postanu gospodari svog života.

Zato zajedno sa Naratorom osniva Borilački klub, mesto gde će se odabrana grupa ljudi uveče okupljati i boriti (bolje reći, lemati i razbijati zube jedni drugima) jedan na jedan, dok jedan od boraca ne klone ili se ne preda (i ovde ne možete da budete u ulozi posmatrača, ako želite da budete član kluba, morate da se borite). A zatim sa tim istim masnicama, posekotinama, polomljenim zubima (ili nešto još gore), odete sutradan na posao, skroz psihički rasterećeni, bez straha od šefa ili okoline, ponosito noseći svoje povrede kao ordenje. Zamislite momka koji vas uslužuje u restoranu, ljubazan, vaspitan i predusetljiv, ma milina od usluge. A onda taj isti momak vas uveče u Borilačkom klubu polomi od batina, nabije vam koleno u vilicu, a zatim zabije vaše lice zabije u pod, a vaši polomljeni zube vam cepaju obraz. Brutalno i odvratno zvuči? Dobrodošli u Borilački klub.

Takođe, Tajler je veoma „načitan“ i „obrazovan“ po pitanju proizvodnje sapuna (što mu kasnije postaje i jedan od izvora prihoda), kao i po pitanju pravljenja različitih vrsta eksploziva od materijala koji se daju relativno lako nabaviti u vašoj okolini.

I vremenom, naš Narator shvata da Tajler Derden nije baš ono za šta se prikazuje. Mada je na prvi pogled delovao kao harizmatičan buntovnik i mali revolucionar, Tajler je, u stvari, jedna vrsta zlog fanatika koji veruje da Bog nije bitan (i ne veruje da nas On voli) i da jedino kroz (bukvalnu) destrukciju i smrt može da se postigne potpuna sloboda. A da ne spominjemo što se, iza te njegove retorike i psiholoških trikova i manipulacija, krije jedan teški kompleksaš i egocentrični narcisoid. Njegove destruktivne vizije idu dotle da su Borilački klubovi (koji su se raširili brzinom požara kroz mnogobrojne gradove), kroz njegove govore, počeli te iste „borce“ da regrutuje za „projekat Haos“, i da ih grupišu da rade sabotaže širom grada, što treba da se kruniše i jednom velikom eksplozijom, u kojoj će Tajler da ubije sebe i postane „svetac“, ali će ubiti i Naratora. A u tome će mu pomoći članovi Borilačkih klubova, koji su postali poput sekte, ali sasvim uvereni u ispravnost ciljeva koje je zacrtao Tajler Derden.

I naš Narator shvata da mora pod hitno da spreči Tajlera Derdena, pre nego što i on nastrada zbog njega, kao što će i Marla verovatno postati žrtva.

Međutim, Narator kao da nema moć da spreči Tajlera. Članovi kluba ga bledo gledaju kada im govori da moraju da prestanu da slušaju Tajlera, a zatim se smeju i klimaju glavom u znak odobravanja. A kako se približava trenutak kada „operacija Haos“ treba da kulminira, počinju da gaje čak i veliko poštovanje prema Naratoru. Čak ni Marla ne razume zašto Narator govori toliko loše o Tajleru. A nevini ljudi ginu.

Deluje kao da je Tajler uvek jedan korak ispred Naratora.

Što će dovesti do bolesne kulminacije.

I tačka. NAPOMENA: Sledi težak spoiler, koji ne preporučujem ljudima koji nisu čitali knjigu/gledali film, jer je ovo krucijalan detalj za ovo delo, ali mislim da treba da ga se dotaknemo. Znači, čitate na sopstvenu odgovornost. 🙂

 

Borilčaki klub Fight Club

 

Narator i Tajler Derden su jedna ista osoba.

Narator u stvari i ne shvata (do pred sam kraj romana) da su stres i insomnija, u stvari, bili okidač za to da razvije podeljenu ličnost, kao nekakav alter-ego za koji nije svestan da je deo njega. U prevodu, on boluje od mentalnog oboljenja, disocijativnog poremećaja ličnosti.

Pošto sam se malo više raspisao, hajde da polako zaokružimo recenziju, sa osvrtom na stil pisanja i smisao romana.

Stil pisanja je, ironija, jednostavan, sirov, grub, bez puno opisnih detalja, ali pun izreka i misli Tajlera Derdena za koje možete reći da su da idu od dubokih filozofskih misli do običnog lupetanja poremećene osobe. U svakom slučaju, razmišljanja Tajlera i Naratora, kao i Naratorovo posmatranje okoline definitivno neće nikog ostaviti ravnodušnim (a prilično sam siguran i da će mnoge uznemiriti).

A sâm smisao romana…šta reći sem da je Čak Palahnjuk prilično pogodio stanje svesti društva. Dekadencija, haos, beznađe, osećaj inferiornosti kod ljudi, želja za buntovništvom, ne obraćanje pažnje na sebe, iscrpljivanje na poslu, nemogućnost da sa nekim prijateljima iskreno popričate, da znate kada da zatražite pomoć, verovanje da je (samo)destrukcija rešenje svih problema, kako smo mi u stvari uzvišena, a bezvredna bića… sve ove teme nikada neće izgubiti na aktuelnosti, a sa razvojem informacionih tehnologija, kao i potencijalnim posledicama koje nose (otuđenost, anonimnost, mogućnost da se putem interneta šire dezinformacije i zablude), ovaj roman je u stvari i način da se zamislite nad time u kom pravcu ide ovo društvo. I da se nadate da nećete sresti Tajlera Derdena u bilo kom obliku. A i sami znate,  takvi tipovi ličnosti će uvek postojati u svakoj epohi i treba ih se paziti.

Sve u svemu, roman koji treba bar jednom pročitati u životu.

A ono što mi se posebno dopalo kod ovog romana, a to do sada nisam govorio za druge romane…korice u izdanju „Lagune“ su mnogo dobro urađene, baš sam se prijatno iznenadio, baš su pogodile naslov i smisao romana. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, kakvo je tvoje viđenje pogleda na svet Tajlera Derdena?

 

Cena knjige: Vulkan | Laguna | Delfi | Makart | Dereta

 

Tags:

I WIN MY WAY Nutrition Guide

 

 

Borilački klub (film) / Fight Club (movie) 1

I Win My Way Nutrition Guide – Miloš Zarić

 

Uh, nisam znao šta da mislim kada sam se odlučio ovo da recenziram… Da ovo tretiram kao mini-rečnik, enciklopediju vitamina, kuvar, vodič, nutriotivn…nutrti…nuvrntiv… ovaj, vodič kroz zdravlje/ishranu? Ali, pošto znate da kod mene nema pravila kada radim recenzije bilo čega, nazvaćemo ovo „književno delo“ veoma praktično – IWMWNGMZ (Ja ne mogu više da radim sa ovim čovekom-prim.podsvesti).

 

Borilački klub (film) / Fight Club (movie) 2

 

A sad, malo ozbiljnjije, pošto mislim da ova recenzija može da bude korisna za sve, bez obzira na vaše godine, pol, fizičku spremnost ili slično.

Vodič kroz ishranu (nutrition guide) bi mogao da se okarakteriše kao „dokument“ sa činjenicama, smernicama i savetima kako da kroz pravilnu ishranu poboljšate svoje zdravlje i (psiho)fizičku kondiciju, sa najvećim osvrtom na pravilnu ishranu, količinu hrane koju treba da unosite, kao i koji sadržaj vitamina i minerala je neophodan za pravilno funkcionisanje našeg organizma.

Zvuči dosadno i nešto što se može lako izguglati po potrebi? Znam, većina nas bi tako pomislila. Ali, ovakvi vodiči su nešto što bi trebalo pročitati i preventivno, da neke stvari možete korigovati na vreme. Jer, na kraju, zdravlje je najbitnije. Samo se setite izreke: „Zdrav čovek ima milion želja, a bolestan samo jednu“.

 

Borilački klub (film) / Fight Club (movie) 3

 

IWMWNGMZ (I win my way Nutrition Guide by Milos Zaric) je urađen u obliku pdf dokumenta na 94 strane.

Prve 4/5 dokumenta se dotiču značaja (zdrave i pravilne) ishrane. Tu su teme poput:

  • Šta su kalorije i energetske potrebe
  • Objašnjenje makronutrijenata (proteini, ugljeni hidrati i masti) i mikronutrijenata (vitamini i minerali)
  • Hidratacija
  • Suplementacija (uz pokušaj da se razbije mit o suplementaciji, kao i koji su suplementi, u stvari, korisni za organizam)
  • Koja to prirodna hrana bolje radi „posao“ od samih suplemenata
  • Koncept i primeri obroka

A poslednji deo IWMWNGMZ se odnosi na recepte koji se preporučuju da uključite u vašu ishranu.

 

IWMWNGMZ

 

A sada, sami utisci o IWMWNGMZ, sa osvrtom na internet istraživanje…

Vodič je zaista jednostavno i razumljivo napisan. Ali zaista. Od vas ne traži da ste profesionalni sportista, fitnes instruktor, nutricionista sa 20 godina iskustva ili da imate doktorat iz medicine. Ako ste završili (bar) osnovnu školu, i pritom niste bežali za svih časova biologije i hemije (i dalje mislim bar na osnovnu školu), sasvim jasno ćete razumeti šta piše u ovom vodiču. Sa dosta informacija sam bio upoznat kroz samostalno istraživanje, ali tu su bile i neke informacije koje su „zakrpile“ rupe u mom znanju, kao i neke činjenice o kojima sam znao samo osnovno (recimo, znam koliko je koristan unos cinka, magnezijuma i vitamina B, ali nisam znao da se to zove ZMA; meni je pogotovo bilo zanimljivo otkriće spiruline; kao i koja hrana sadrži najveće koncentracije određenih vitamina i minerala).

Dopalo mi se što IWMWNGMZ temeljno prolazi kroz, da prostite, periodni sistem elemenata (zato dobro dođu oni časovi hemije u osnovnoj školi), tj. vitamina i minerala koji su potrebni vašem telu i u kojoj hrani se najviše nalaze (tako da i sami možete da procenite koju hranu je najbolje da kombinujete). I opet da naglasim, nije ništa komplikovano.

 

Borilački klub (film) / Fight Club (movie) 4

 

Ono što će sve žderonje najviše interesovati jeste poslednji deo IWMWNGMZ, a to su neki recepti koje tvorac ovog vodiča redovno sprema sebi (ono, bar mislim da sprema ^^). Odmah da naglasim da su recepti veoma kompleksni i traži se veoma bitan preduslov: a to je da posedujete koordinaciju naprednog nivoa. A to možete odmah da proverite: ako možete da napravite sebi omlet, a da pri tom sebe ne oslepite, ne iskasapite, ne napravite eksploziju i slično, onda se sposobni da pravite jela iz ovog recepta (Samo ti znaš da li si ovakvim objašnjenjem hteo da budeš duhovit ili sarkastičan-prim.podsvesti). Šalu na stranu, recepti su neverovatno, da ne kažem, smešno jednostavni. I što je najbitnije, veoma ukusni! Nikakve nebuloze poput „skuvajte 300 grama blitve i podelite to na doručak i ručak, a za večeru pojedine komadić sira i nezaslađeni čaj, a za užinu smete pola banane“, već zaista hrana koja može da se pojede, da vas zasiti, i da uživate u njenom ukusu. Mnogo recepte već znate ili ste čuli za njih (ali vam nije palo na pamet da ih napravite iako su jednostavni), a biće tu i poneki recept za koji možda/verovatno niste čuli.

Što se mene lično tiče, recepte za tost i inače često jedem za doručak (pogotovo je za mene dobitna kombinacija puter od kikirikija i banane), a tu je i dobri stari naćos/šargarepa sa humusom, kao i tuna salata. Ono što sam malo više „ubacio““ u svoj meni jesu ove varijante ovsenih pahuljica u kombinacijima sa čokoladom, višnjom, grčkim jogurtom, bananama i slično (mada nikada nisam bio nešto veliki ljubitelj pahuljica i semenki u bilo kom obliku). Ali ljudi moji, muke moje Tantalove nastaju sa mediteranskom pastom i proteinskim palačinkama. Ja OBOŽAVAM pastu i palačinke u svim oblicima i ukusima. Mediteransku pastu,ruku na srce, nikada nisam nešto preterano  „gotivio“, pa mi nije ni padalo na pamet da je spremam, ali od kada sam se najzad naterao da je sâm spremam, sada ne propuštam da je spremim barem jednom nedeljno. A proteinske palačinke… svi znamo taj restoran sa zdravim nazivom i koliko im je odlična hrana, uključujući i proteinske palačinke. Ali, od kada sam krenuo da ih kući spreman, razmišljam da otvorim palačinkarnicu koliko dobro i ukusno ispadnu. 😀

I za kraj, nameće se logično pitanje: a ko to stoji iza ove tvorevine IWMWNGMZ?

 

IWMWNGMZ

 Miloš Zarić akka The Black Mambino

 

U pitanju je Miloš Zarić. Ovaj mladi momak je profesionalni fitnes trener/instruktor i košarkaš. Kada pogledate njegove slike na Instagramu, vidite slike jednog momka koji odlično (fizički i zdravstveno) izgleda. Znači, ne vidite nikakve nebulozne bicepse veličine teleta zbog kojih ne može da savije ruke, ili noge toliko nadute da deluju kao da će da eksplodiraju ili naduvan vrat koji deluje kao da će da mutira i da izraste još jedna glava, niti da reklamira nekakve nepoznate suplemente kazahstanskog proizvođača „Kremlibagivuglon“. Koliko se da videti, protivnik je stereoida ili drugih štetnih sredstava (što veoma poštujem). Redovno kači snimke vežbi, od kojih dobar broj možete i da radite sami, bez potrebe za teretanom.

Veoma je aktivan na svojoj Instagram stranici. Redovno odgovara na pitanja pratilaca, daje savete, smernice, ima podcast gde mu gostuju ljudi iz sveta fitnesa, drži treninge i ostalo.

 

IWMWNGMZ

 

I konačno, možda i najbitnije pitanje: Da li meni zaista treba ovaj vodič, kada ja mogu sve ovo da nađem na internetu? Tačno je, možete. Ali ruku na srce, za ovako smešan iznos (1000-2000 din, a često bude i darivanje ovog vodiča), dobijate jednostavan elementaran vodič za vaše zdravlje na srpskom jeziku, razumljivo napisan, uvek pri ruci (na vašem mobilnom, tabletu ili računaru, a možete i sami da ga odštampate), a i njenog kreatora možete da kontaktirate u svakom trenutku. Meni se dopada ideja da imam sve informacije na jednom mestu, i da ne moram da se pitam koliko su merodavni internet sajtovi na ovu temu (a i da posumnjam da nešto nije u redu sa ovim vodičem, uvek mogu da proverim sa lekarom ili drugim nutricionistom).

Za koga je IWMWNGMZ? Za svakoga, nezavisno od stepena fizičke aktivnosti i kondicije. Sportisti i oni koji se umereno bave fizičkim aktivnostima će definitivno imati benefite od ovog vodiča, ali neće škoditi i onima koji nisu preterano fizički aktivni da unesu malo zdravije, a i dalje ukusne obroke.

 

IWMWNGMZ

 

Želeo bih nešto da napomenem. Znam da je ovo očigledno i možda i debilno što ću napisati, ali smatram da je moja obaveza da ukažem i na to. Recepti u ovom vodiču (kao i mnogim drugim) su zdravi, ali i veoma hranljivi. Zbog toga apelujem na to budete umereni sa količinama i da vam „oči ne budu gladne“. Ovakvi recepti se fokusiraju na kvalitet hrane, a ne kvantitet (i, verujte mi na reč, zaista mogu da vas zasite i manje količine). Znači, ako mažete puter od kikirikija na hleb, namažite umerenu količinu, a ne 200 grama. Nemojte odjednom da pojedete pola kilograma mediteranske paste ili tri porcije proteinskih palačinki. I momak koji stoji iza ovog vodiča govori da, ako želite da smršate, bitan je „kalorijski deficit“ (i ne, to ne znači izgladnjivanje, već umerenija ishrana, i da malo dignete zadnjicu ako želite da lepo izgledate i lepo ručkate 😀 ).

Pošto ima već jedan period (tipa, mesec dana) kako sam implementirao neke recepte iz ovog vodiča u svoj režim ishrane, mogu i da vam kažem koliko (osećam da) sve ovo zaista vredi. Mislim da vredi, s obzirom da mi, uz umerenu aktivnost (kao i većini, moj posao je sedećeg karaktera i ne sa puno slobodnog vremena za vežbanje), kilaža je ostala izbalansirana (čak je i malo „otišla“ naniže, što je super vest s obzirom da sam ovaj period bio baš umereno fizički aktivan…što znači da uz malo pojačan tempo aktivnosti mogu da se vide još bolji rezultati), hrana je ukusna (i nije tip hrane od kojeg se mora praviti pauza) i za sada nikakvih nuspojave (niti ih očekujem). Naravno, u slučaju nekih drastičnijih promena, definitivno ću ažurirati ovu recenziju.

 

Borilački klub (film) / Fight Club (movie) 5

 

I tako, odluka je na vama. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, šta ćeš ti da uradiš sa svojim zdravljem?

 

P.S.    – Sve ove fotografije/kreacije su zaista mojih ruku delo.

P.S. 2 – Ne, ovo nije plaćena promocija (paid promotion). I dalje se držim pravila da recenziram samo ono što mislim da valja…a i još mi nisu nudli pare (bar ne oni koji imaju knjigu/kafić vredan recenzije :D)

 

 

Tags:

Konstantin / Constantine

 

Constantine Konstantin

 Konstantin

 

Ja otvoreno priznajem – volim filmsku verziju „Konstantina“, sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi. Meni je brat Kijanu dobar lik i dobar glumac (bio je i pre ove silne pomame zadnjih godina, koju sam krstio kao „kijanumanija“). Njegove filmove mogu uvek da gledam.

Ali, opet, mnogi su kritikovali da njegova verzija Konstantina nema onaj stripski vajb. (eng. Vibe – vibracija, osećaj).

Zato ćemo se danas posvetiti seriji „Konstantin“.

 

Constantine Konstantin

 

U ovoj (serijskoj) verziji, Džon Konstantin, naš lovac na demone, egzorcist (raznosač pic…ovaj, isterivač đavola) i čovek koji voli da „čačka“ (mečku) po okultnom, pokušava da se oporavi od neuspešnog egzorcizma, koje je imalo za posledicu da je jedna devojčica izgubila život, a njegova  duša (p)ostala prokleta (događaj znan i kao „Nesreća iz Liverpula“).

Iako pokušava da se oporavi u, uh, mentalnoj ustanovi (svojevoljno), ipak za Džona nema odmora! „Buđenje tame“ (Rising Darkness) je „nešto“ što se širi Zemljom, i daje i običnim ljudima i onima koji se „igraju“ sa okultnim natprirodne moći (ili pojačava već postojeće), a samim tim ih i „truje“ i polako okreće tamnoj strani (a da osobe često toga nisu ni svesne).

A tu se, odjednom, pojavljuje i misteriozni anđeo Meni, koji nudi Konstantinu priliku za iskupljenje (redemption) ako nastavi svoju borbu protiv mračnih sila.

 

Constantine Konstantin

 

I tako naš Džoni (možemo ga zvati i DžejKej ili Džeki, ako više volite 😀 ) kreće u novu detektivsko-okultnu avanturu, posećujući lokacije gde se dešavaju natprirodne pojave, usput pokušavajući da otkrije ko stoji iza „Buđenja tame“.

U tome će mu pomoći i njegov dugogodišnji prijatelj, dobrodušni vozač Čez (koji se iz nekog razloga uvek vraća u život…saznaćete i zašto sam ovo napisao, ako odgledate seriju) i novajlija u ekipi, ljupka i seksipilna Zed, koja često ima vizije koje može (bukvalno) da naslika velikom brzinom. A tu se povremeno pojavljuje i Meni (koji Konstantina više iritira nego što mu je od koristi).

U određenim situacijama, Džonu će asistirati još neki prijatelji iz prošlosti (ali koji su se udaljili od njega posle nesreće u Liverpulu, a neke je Džon i sâm namerno oterao od sebe).

 

Borilački klub (film) / Fight Club (movie) 6

 

A sad, da malo zađemo u konkretnije detalje o seriji…

Na glumu zaista nemam neke zamerke. Perjanica serije je Met Rajan (Džon Konstantin), koji je, po komentarima ljubitelje stripske verzije istoimenog junaka, rođen za ovu ulogu, i mislim da su tu zaista u pravu. Ova verzija Džona Konstantina je prepredena, bezobrazna, lukava, šarmantna bitanga velikog srca, kojoj je, u stvari, veoma stalo do ljudi, pogotovo do prijatelja (iako to pokazuje na čudne načine). Prilično je sirov, sarkastičan, ciničan i ogorčen, na momente i veoma surov, ali se pojave i trenuci kada se vidi koliko je ranjiv, i koliko težak i bolan teret nosi na svojim plećima, a i u duši.

Njegovi neprijatelji su iz raznolikog (mitološko-religijskog) folklora, od demona, duhova, nemrtvih, palih anđela, do vračeva i vudu sveštenika.

A protiv svih njih se Džeki bori prvenstveno svojim lukavstvom i magijom. Džeki poseduje ogromno znanje o natprirodnom, brzo skapira svoje protivnike i uspeva da ih nadmudri (mada, uz Džekijev karakter, bolji termini su „nadigra“ ili „doskoči“). Kada god pomislite na englesku reč (tj. pridev) cunning, u stvari mislite na Džona Konstantina.

A magije su posebna priča. Doduše, mnogi će se razočarati ako očekuju vizuelno-magijski spektakl poput filma „Doktor Strejndž“ (Doctor Strange), pošto Džeki više voli da se oslanja na svoje okultno znanje, korišćenje (prilično zanimljivih) ritualnih artefakata, kao i prevarama i „mađioničarskim“ trikovima. Mislim da će fanovi ovo znati da cene.

Moj prijateljski savet je da malo izguglate o Džonu Konstantinu da biste bolji razumeli kompleksnost ovog junaka. Mislim da ćete onda i bolje razumeti zašto je serija odradila solidan posao sa predstavljanjem magije ovde.

A ja bih želeo da vam objasnim lik Džona Konstantina u par reči.

 

Borilački klub (film) / Fight Club (movie) 7

 

Da, teška je pijandura i puši kao Turčin, hoće tu i tamo da se pobije, i često se ponaša kao neprilagođena osoba i idiot. Ali, on je ujedino i genije. Majstor je za magiju i okultno. Magiju, doduše, retko koristi (više preferira trikove), jer svoje protivnike pobeđuje lukavstvom i manipulacijama. Mislim, koliko znate (fiktivnih) likova koji su izmanipulisali i izmajmunisali gospodare Pakla (sa veeelikim G i velikim P)?! I zašto bi takav čovek pošto-poto koristio magiju. I najveći čarobnjaci priznaju da ne bi želeli Džekija za protivnika. A pride je to čovek koji ima naklonost i nekih anđela!

Pa, kad je sve tako sjajno, gde je to onda ova serija „pala“? Da, „pala“, jer je otkazana posle jedne sezone. Uh, teško je reći. Možda je serija imala malo sporiji ritam, i nije da su se pojavljivali neki poznatiji good or bad guys (sem Papa Midnajta).

Ali, mislim da je ovoj seriji trebalo pružiti više prilike i dati joj više vremena. Kada imate kompleksnog (i komplikovanog anti)heroja kao što je Džon Konstantin, jednostavno morate dati vremena liku da se „razvija“ u seriji. Nekako verujem da bi ova serija pokazala svoj pun potencijal u 2. ili 3. sezoni i da bi vredelo sačekati.

Met Rajan je pokazao svoj talenat. Njegov Džon Konstantin je gostovao u seriji „Strela“, a kasnije i u „Legendama sutrašnjice“, kao i u odličnim animiranim filmovima.

A to nešto govori, zar ne?

A zamislite i da se još sreo i sa ovim Luciferom? Vau, to bi bio spektakl!

 

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovoj seriji? 🙂

 

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 1 (13 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 45 minuta

 

Tags:

Put promene

 

"Put promene" - Siniša Ubović

 „Put promene“ – Siniša Ubović

 

Odete na to neko predavanje koje se održava jednom mesečno da uživo vidite i čujete tu osobu, koja se zadovoljno i spokojno smeška sa korica svoje debitantske knjige.

Puna sala, mora se unapred rezervisati karta. Mesečno predavanje, traje oko 90 minuta, i uvek je neka nova tema na udaru.

I onda se pojavljuje uživo. Da, taj čovek je glumac, ali i licencirani lajf kouč (life coach) po metodologiji Lujze Hej (da, to je ona fina bakica-gospođa koja potencira ljubav čoveka prema samom sebi i značaj afirmacija). I taj Siniša Ubović priča tu neke zanimljive stvari. Poučne stvari. Iskrene stvari. Praktične stvari.

Publika uživa dok ga sluša. A kako i ne bi. Šarmantan, nasmejan i harizmatičan čovek, koji ne deli samo motivacione priče, već i neke misli i poglede nad kojima se čovek zaista zamisli. A još je i duhovit.

I govori nam kako da više volimo i cenimo sebe, da oprostimo sebi, da budemo spontaniji i srećniji.

Da, i ja sam isto pomislio…

 

Put promene

 

Kakvo đubre, sram ga bilo!

Odakle njemu pravo da meni govori da mogu biti srećan? Ej, bre, zna li on gde mi živimo? Mi, bre, volimo da budemo jadni, da kukamo i ogovaramo, da krivimo druge za to što smo nesrećni. Pa to je naša, bre, suština! A on mi tu nešto trubi da mogu biti srećan… Gospode Bože! 😀

A sada, šalu na stranu.

Debitantska knjiga „Put promene…i nikada neće biti kraja vašim čudesima“ je interesantan miks. U ovoj knjizi ćemo imati priliku da upoznamo Sinišu malo pre nego što je spoznao kako može život da se promeni nabolje, i njegovog sudbonosnog susreta sa knjigom Lujze Hej.

Do tada je Siniša bio tipičan, običan čovek koji živi na ovim prostorima. Bori se sa kreditima, radi poslove/uloge daleko ispod svojih mogućnosti. I pita se: „Zašto se i meni sve ovo dešava?“ Kao što rekoh, definicija vašeg tipičnog komšije.

Ali, onda otkrivamo kako se njegov život postepeno menja kada počne da se susreće sa pozitivnim afirmacijama i saznanjem da naš pozitivan stav ne zavisi od drugih, već od nas samih.

I onda se pojavljuje njegova odluka da postane lajf kouč (ih, što ne volim ovu titulu, iako i sâm imam to „zvanje“ ^^) i njegov trud da omogući sebi da prođe obuku „preko bare“.

Naravno, ovo je samo jedan deo knjige. Ovde ćemo se susresti sa Sinišinim viđenjima kakav je, zapravo, naš stav o novcu, ljubavi (i prema sebi i prema drugima), opraštanju, meditaciji i preuzimanju odgovornosti za svoj život. Zatim će Siniša sa nama podeliti značaj afirmacija (usput nam dajući primere istih) i zašto one nisu samo „prazne reči“, i kako se treba „navići“ na njihovo postojanje.

Ovde ćemo videti i primere afirmacija za novac, ljubav i prosperitet.

I naravno, biće i poneka praktična (polumeditativna-poluvizuelizovana) tehnika, koju ćete moći da primenite istog trenutka.

 

Put promene

 

Knjiga se čita u jednom dahu, i to iz više razloga. Pored veličine knjige, ovde je bitan faktor i stil pisanja. Pretpostavljam da će mnogi koji su čitali knjige Lujze Hej verovatno osetiti da je i Sinišin stil sličan (što je i razumljivo, s obzirom da je ona na njega ostavila snažan utisak).

Siniša nam se obraća blago, spontano, neposredno i pozitivno. I to je stil koji odlično „leži“ za čitanje. Naravno, možda nije surovo (bolno!) direktan kao Mark Manson ili Kenan Crnkić… ali to Siniša i ne treba da bude. On jednostavno treba da bude Siniša Ubović.

Neću se baviti samim likom Siniše Ubovića (ako bude prilike, možda se nekad sretnemo na nekom neformalnom i opuštenom kafe-intervju varijatni), to ću ostaviti vama. O njegovim predavanjima možete više saznati na njegovom sajtu.

Sve u svemu, ako želite da se malo bolje upoznate sa Sinišom, možete da počnete od ove knjige, „Put promene“. 🙂

 

A kako teče vaš „put promene“, dragi prijatelji? 🙂

 

 

Cena knjige: Vulkan | Laguna | Delfi | Makart | Dereta

 

 

Tags:

Ekvilibrijum / Equilibrium

 

Ekvilibrijum

 Ekvilibrijum

 

Moram da vam nešto priznam od samog starta. Meni je film „Ekvilibrijum“ (Equilibrium) jedan od top 10 filmova ikada… mada je i u top pet … ma, biće i da je u top tri. 😊

U svakom slučaju, to je film koji obavezno pogledam barem jednom godišnje, i uvek otkrijem nešto novo i zanimljivo.

Ali, pošto vam je sigurno postalo očigledno da će ovde biti dosta hvalospeva, da vam samo u par reči otkrijem radnju filma, važi? 😊

Ahem… (pokušaj imitiranja glasovnih mogućnosti Lijama Nilsona):

TREĆI SVETSKI RAT se dogodio. Postalo je očigledno da čovečanstvo neće moći da preživi i ČETVRTI.

Mora se pronaći rešenje.

I pronađeno je.

Moraju se „ubiti“ emocije, jer su one izvor zla. One rađaju bes, strast, ljubomoru, mržnju… sve one emocije koje mogu dovesti do sukoba… i rata.

A rešenje je … bromazepam!

Šala mala… u pitanju je „prozijum“.

Strašno, zar ne? 😀

„Prozijum“ je lek koji stanovnici moraju sami sebi da ubrizgavaju svakoga dana, u tačno određeno vreme, i koji potpuno umrtvljuje njihove emocije.

Jedna od stvari koja može da probudi emocije su i umetnička dela. I zbog toga ona moraju biti pronađena i uništena (tj. spaljena). Nebitno da li je to slika „Mona Lize“, gramofon i ploča sa Mocartovim opusom, Čarls Dikens, Haruki Murakami, „Svet Kompjutera“ ili filmovi Rajana Rejnoldsa (Oprosti, o Kanado! – prim.podsvesti)… sve se uništava.

Na čelu (takve) države je Otac, legendarna ličnost, koja se vrti na svakom kanalu i radio stanici i drži propovedi i govore koji odjekuju po celom gradu kako je svet spašen i kako je narodu dobro (Uh, zašto mi sve ovo zvuči nekako poznato? – prim.podsvesti).

Drugim rečima, stvorena je (dis)topija.

Ali, neki se baš i ne slažu sa ovom politikom „bez emocija“.

Oni su Otpor. Pokušavaju da se bore protiv režima partizanski, u manjim grupama, trudeći se da sačuvaju/sakriju umetnička dela od uništenja. Ali, najveći problem za Otpor nije vojska ili policija.

Ne, pravi problem su Klerici, pripadnici Reda Tetragramatona. Pojedinci specijalno obučeni za borbu sa teroristima, čije su veštine, okretnost i hladnokrvnost na granici sa natprirodnim. Jedan Klerik može bez problema da se bori sa desetinama terorista, bilo u zatvorenom ili otvorenom prostoru. Oni su strah i trepet.

Jedan od tih Klerika je i naš junoša. Džon Preston (ali, pošto smo ortaci sa njima, zvaćego ga Džej Pi).

 

Ekvilibrijum Equilibrium

Pogledajte to umiljato lice…ma svaka majka bi ga poželela za zeta

 

Za Džej Pija sve ide po PS-u, do trenutka kada mora da eliminiše svog partnera zbog krivičnog dela „osećanja“, zarobi jednu pripadnicu Otpora… i nepažnjom propusti da uzme svoju dozu „prozijuma“…

Odakle početi sa utiscima o „Ekvilibrijumu“?

Krenimo od glume. Glavna rola je poverena jednom od mojih omiljenih glumaca, Kristijanu Bejlu, srpskom zetu. Njegova tranzicija od bezosećajne mašine za ubijanje, do osobe koja spoznaje emocije i mora da pokuša da ih koliko-toliko drži pod kontrolom je sjajna. A ni ostali glumci ne zaostaju sa svojim ulogama (Šon „I u ovom filmu/seriji ću da nagrabusim“ Bin, Šon Pertvi, Angus Mekfejden, Taje Digs, Emili Votson i drugi).

Vizuelni detalji u filmu su posebno interesantni. Jednobojna, bezlična (dis)topija puna visokih jednobojnih, bezličnih zgrada. Ljudi koji se kreću poput robota, nemi i operisani od svake emotivne reakcije. A periferije grada, gde se najčešće krije Otpor, su sve same ruševine. Zaista unese blagu jezu.

Akcija je ono zbog čega sam zavoleo ovaj film još kao klinac. Kristijan Bejl kicks as*es as hell! Obračuni sa više protivnika, kako golorukim stilom tako i pištoljima, čuvena gun-kata (pištolj-kata? Puška-kata?) koja je postala klasik za sva vremena…vau!

A radnja? Ljudi moji, o tome može da se raspravlja danima. Da li je društvo bez emocija rešenje za sve ljudske probleme? Ili su emocije upravo no što nas čini ljudima (ljudskim bićima, ako više volite), i bez njih bismo bili samo roboti? Da li emocije zaista vode u haos? Ili su emocije ono što je omogućilo evoluciju i napredak čovečanstva? Da li su negativci „teroristi“ koji se bore za slobodu emocija i izbora, ili je to možda „uređeno“ društvo, na prvi pogled mirno i bez greške?

Ali, ako je takvo društvo idealno, da li to onda znači da su i (političke) vođe idealne? Ili…

Sve u svemu, „Ekvilibrijum“ je film kojim filmski kritičari i nisu bili nešto oduševljeni, ali publika zato (uglavnom) jeste, i koja staje u odbranu ovog filma (evo, ja u prvim redovima). Meni ovaj film nikada neće dosaditi, uvek ću mu se vraćati (barem jednom godišnje) i uvek ću otkrivati neki novi detalj nad kojim ću se zamilsliti…

… i naravno, uvek ću uživati u scenama kada Džej Pi razbija zadnjice svima živima. A jedna od scena koja možda i najbolje opisuju ljudski rod?

Poslednji kadar. 😊

 

A vi, dragi čitaoci, kakvi su vaši utisci o ovom filmu? 😊

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Film

Vreme trajanja filma: 107 minuta

 

Tags:

Ego je neprijatelj

 

Ego je neprijatelj Ego enemy

„Ego je neprijatelj“ – Rajan Holidej

 

(Jedna od) definicija: Ego predstavlja svesni deo ličnosti, deo psihe koji se doživljava kao „ja”. Taj sloj ličnosti upoznaje spoljni fizički i socijalni svet na osnovu racionalnih podataka koje prikuplja putem opažanja, pamćenja i mišljenja. To je deo koji pamti, vrednuje, planira i koji na druge načine odgovara i ponaša se u okruženju fizičkog i društvenog sveta. Za razliku od ida, ego se u ponašanju rukovodi principom realnosti; instinkti se ne mogu zadovoljavati samo radi postizanja zadovoljstva. Vodeći računa o realnoj situaciji, ego, makar zaobilazno, nastoji da omogući zadovoljenje onoga čemu nagonski deo teži. Ego odgađa zadovoljenje, bira prihvatljive situacije i prilagođava instinkte realnim uslovima spoljne sredine. Prema Frojdu, on koegzistira sa idom (nesvesnim delom psihe) i superegom (delom koji predstavlja savest ili internalizaciju društvenih normi). Ego ne koegzistira ni sa ličnošću ni sa telom; on pre služi za integrisanje tih i drugih aspekata ličnosti, kao što su mašta i ponašanje. On posreduje između ida i superega gradeći različite odbrambene mehanizme.

 

Postoje tri vrste egoista: egoisti koji sami žive i daju drugima da žive; egoisti koji sami žive, ali ne daju drugima da žive; i na kraju, egoisti koji niti sami žive niti drugima daju da žive – Ivan Turgenjev

Onaj ko se zaljubi u sebe neće imati rivala – Bendžamin Frenklin

Ego je hobotnica sa bezbroj pipaka, hrani se svim oblicima neznanja – Nepoznat autor

 

Ego je neprijatelj

 

Ego…možda i najveći, a najbliži čovekov neprijatelj (Odmah posle promaje – prim.podsvesti). Onaj koji nas dovodi u iluziju, koji hrani našu aroganciju, ponos, svojeglavost, tvrdoglavost, sujetu, koji nas ubeđuje da smo mnogo bolji i veći (nego što možda jesmo) i da zaslužujemo svet na dlanu. Ovo zadnje, na prvi pogled, i ne bi zvučalo toliko strašno, da ego ujedino tim svojim slatkim, zavodničkim pričama, ne uljuljkuje u nekakvu obmanu, i nije baš da nas forsira da se trudimo da budemo bolji. Moto ega bi mogao da bude: “(Nerealne, grandiozne, samoljubive) reči, a ne (moraju puno) dela”.

Ego se grozi vrlina kao što su skromnost, smernost, odmerenost, strpljenje, posvećenost, nesebičnost… on ih vidi kao slabosti, nešto što ne dovodi do uspona na vrh uspeha. Ironija je što i mnogi mediji, suptilno, podržavaju ovaj stav.

Ego je veoma sujetan. Smatra da je uvek u pravu, da on zna najbolje, i da nikada nije kriv za naše neuspehe. Ne, naravno da on nije kriv. Uvek su (i uvek moraju biti) krivi šef, žena, dete, država, vreme, papa… Kako se rešavaju takvi problem? Pa još više ega!

Ego je ono što može (i najčešće) da odvede u propast, ne samo pojedinca, već i čitave države. Zaljubljeni u sebe i ideju o svojoj grandioznosti, pojedinci donose odluke zarad svojih ličnih interesa, često pokušavajući da ih zamaskiraju “interesima naroda”.

Ego je neprijatelj koji će vas odvesti u propast… ako ga ne zauzdate.

Ali, hajde da više ne ulazimo u teoretisanje.

Tema današnjeg časa je knjiga Rajana Holideja, “Ego je neprijatelj”.

Knjiga je podeljena u tri celine, i ulazi u to kako se ego ponaša kod truda, uspeha i neuspeha.

Odmah da kažem na početku, meni se knjiga veoma dopala. Knjiga nije nikakvo naučno-filozofsko istraživanje niti priručnik za oslobađanje ili kontrolisanje ega. Mnogo je jednostavnije… i zanimljivije. 🙂

 

Ego je neprijatelj

 

Kroz biografije (i konkretne događaje) iz života poznatih istorijskih ličnosti, Rajan Holidej nam, u stvari, daje i biografiju ega. Nemojte pogrešno da shvatite, ovo nije knjiga o životima poznatih. Rajan njih uzima za primer, zatim “razbija” na detalje ključne događaje iz njihovih života i pokazuje nam kako je to kada ego kontroliše nas, a kako je kada mi kontrolišemo njega, usput nam postavljajući neka pitanja koja nas teraju da se zamislimo nad našim životnim odlukama koje smo do tada doneli, i koje ćemo tek donositi. Hoće li nama upravljati neka viša svrha, ili ego?

Proživećemo primere gde je ego odveo u propast, i gde je razum vodio u uspeh i sreću, od antičkih vremena do modernog doba. Pogledaćemo odluke generala Vilijema Šermana, stratega Džona “Četrdeset sekundi” Bojda, Kirka Hemeta iz “Metalike”, MMA pionira Frenka Šemrona, političarke Eleonor Ruzvelt, genijalnog Bendžamina Frenklina, trenera “Nju Ingland Pejtriotsa” Bila Belčika, epigramiste Marcijala, Džekija Robinsona (prvi tamnoputi igrač u Prvoj bejzbol ligi), generala Džordža Makelana, kontrozvernog Hauarda Hjuza, osvajača Džingis-kana, legendarnog trenera “Fortinajnersa” Bila Volša, Džulijusa Granta, Ketrin Grejam (“Vašington Post”) i mnogih drugih…i sve to analizirajući njihove dobre i loše odluke. Kao što vidite, lista obuhvata različite (psihološke) profile ličnosti iz različitih doba, tako da avantura definitivno neće biti dosadna!

Stil pisanja je jako prijatan i prijemčiv za čitanje, zbog čega se knjiga teško ispušta iz ruku.

Ja sam uživao u ovoj knjizi i definitvno ću joj se povremeno vraćati.

Ovo je knjiga za sve generacije i uzraste. Nebitno je da li ste tek na početku karijere, sredini ili na zalasku. Nebitno je da li ste zaradili milione ili imate tek dovoljno da preživite. Obavezno pročitajte ovu knjigu i uzmite malo da analizirate svoje životne odluke (i donete, i one koje ćete tek doneti). I usput pokušajte da zauzdate svoj ego, pre nego što on (i sujeta) unište ne samo vas, već i ljude do kojih vam je stalo.

 

A vi, dragi čitaoci, kakva je situacija sa vašim egom? 🙂

 

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Makart | Dereta | Knjizara.com

 

Tags:

Love Death & Robots / Ljubav Smrt i Roboti

 

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

 Love, Death & Robots

 

Nekada vam ne treba serija, koja se sastoji od 45-minutnih epizoda, gde je svaka povezana sa prethodnom, gde često treba da se setite šta se desilo u određenoj sceni određene epizode (pre par sezona), da biste bolje povezali sa onim što sada pratite.

Ne, nekada je dovoljna serija koja se sastoji od 18 epizoda, od kojih svaka traje ispod 20 minuta i gde epizode uopšte nemaju veze jedna sa drugom. Štaviše, nekada je dovoljna serija gde je svaku epizodu kreirala, režirala i glumila različita postava.

Da, dobro ste pročitali. 🙂

„Love, Death and Robots“ („Ljubav, Smrt i Roboti“; u daljem tekstu: LDR) je antologijska animirana serija za odrasle. Nemojte ovo „animirana“ da vas zbuni, ovo je zaista serija za odrasle. Teme/epizode su poprilično adult, dosta inspirisane „Heavy Metal“ serijalom, i različitih su žanrova (od naučne fantastike, preko fantazije, do horora i komedije).

 

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

 

Pređimo epizode na brzaka, u po reč-dve, čisto da steknete bolji utisak:

  • Sonnie’s Edge – u distopijskom Londonu, mlada Soni učestvuje u borbama gde se „pilotira“ genetski modifikovanim (vanzemaljskim) zverima. Ali, koji je njen motiv da stalno učestvuje u takvim borbama i šta joj se to dogodilo u prošlosti?
  • Three Robots – Čovečanstvo je odavno nestalo sa lice Zemlje, a tri blesava robota lutaju kroz postapokaliptične ruševine grada izigravajući turiste, usput pokušavajući da saznaju nešto više o ljudima. Ali, zašto su mačke i dalje tu?
  • The Witness – Devojka je svedok ubistva u hotelskoj sobi preko puta nje, i sada beži od ubice. Kakav će ishod biti jurnjave ulicama Hong Konga?
  • Suits – Farmeri u jednoj maloj zajednici brane svoje farme od povremenih invazija insekata-vanzemaljaca. A kako se brane? Farmerski mecha style! 😀 Ali, koliko dugo mogu tako da žive?
  • Sucker of Souls – Arheolozi i plaćenici istražuju tunel u potrazi za legendom o Drakuli. A šta ako pronađu nešto gore?
  • When the yogurt took over –..da, dobro ste pročitali. Šta se dešava kada jogurt mutacijom postane svesno biće?
  • Beyond the Aquilla Rift – Svemirski brod ne završi na željenom odredištu. Jedan od članova posade na nepoznatoj lokaciji sreće svoju staru ljubav. Otkud ona tu?
  • Good Hunting – Radnja smeštena u Kinu početkom 20. veka. Otac i sin love demonsku devetorepu lisicu, koju i uspevaju da ubiju. Ali, šta će se dalje dešavati u Kini koja se polako modernizuje?
  • The Dump – Posle ove epizode biće vam jasno zašto nikada nisam hteo da budem gradski inspektor. ^^
  • Shape-Shifters – Šta ako vukodlaci zaista postoje, i još sa vama služe vojsku? Ima li ovde mesta diskriminaciji?
  • „Helping Hand“ – Šta se dešava kada žena iz radničke klase mora da popravi satelit? Lak posao ili ne?
  • Fish Night – A posle ove epizode će vam biti jasno zašto nikada nisam želeo da budem terenski komercijalista ^^
  • Lucky 13 – Da li letelica za transport marinaca može da ima dušu? Da li je broj 13 utisnut na letelicu znak nesreće? Ili možda sreće?
  • Zima – Kontroverzni umetnik otkriva plan za svoje konačno umetničko delo gde će pred svetom pronaći svoj smisao i sreću – „povratak kući“.
  • Blindspot – Četvoro blesavih kiborga pokušavaju da opljačkaju teško naoružani konvoj. Da li će preživeti?
  • Ice Age – Jedina epizoda sa pravim (živim?) glumcima. A poenta je u njihovom zamrzivaču…da li biste i vi voleli da imate takav?
  • Alternate histories – Zaronite u simulaciju edukativnog programa, koji pokazuje alternativne mogućnosti koje bi oblikovale našu istoriju, ali i budućnost. Na primer, šta da je Hitlera kao mladića pogodio meteor?
  • The Secret War – U vreme opsade Staljingrada, jedan odred Crvene Armije mora da se bori sa demonima…vau!? 🙂

 

Ljubav, Smrt i Roboti / Love, Death & Robots

 

Epizode zvuče zanimljivo, zar ne? I jesu, vreme će vam zaista brzo proleteti uz njih.

Svaka epizoda je vizuelno-atmosferski spektakl, praćen solidnom muzikom i zanimljivom glumačkom postavom (među kojom je i naš glumac, Stefan Kapičić).

Ono na šta treba obratiti pažnju, jeste da serija (ali zaista) nije za svakog. Epizode su često mračne, nasilne, uvrnute, ima scena seksa…

Ali, „Ljubav, Smrt i Roboti“ je serija koja vas definitivno neće ostaviti ravnodušnim. Pogotovo jer se skoro sve epizode iznenada završavaju, ostavljajući vas sa pitanjem „a šta je bilo posle“?

Netflix je sa ovom serijom, bar po meni, odradio dobar posao.

Verovatno je zato i „naručena“ druga sezona! 🙂

 

A da li se vama dopala ova serija? 🙂

 

 

IMDB | Rotten Tomatoes

Trailer

Format: Serija

Broj sezona: 1 (18 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: Ispod 20 minuta

 

Tags:

O čemu govorim kada govorim o trčanju

 

Borilački klub (film) / Fight Club (movie) 8

 „O čemu govorim kada govorim o trčanju“ – Haruki Murakami

 

Znate, ja zaista obožavam Harukija Murakamija. Ali, zaista.

Volim njegov stil pisanja, kako treba „pregurati“ prvih 20-ak strana svake njegove knjige, kako su njegovi junaci tako nesavršeni, kako svaka knjiga pokušava da se, na svoj način, dotakne smisla života, bez obzira da li je u pitanju imaginaran svet („Okorela zemlja čuda i Kraj Sveta“), svet koji obitava između realnog i nerealnog („1Q84“) i normalan, dosadan, moderan svet („Norveška šuma“).

Međutim, veliki broj ljudi se (verujem) zapita: „A gde se Haruki Murakami krije u svojim romanima?“ Taj neobični čovek, koji ne otkriva puno informacija o sebi. Da li možda utka delove sebe u neke likove i događaje iz svojih knjiga, ili je on samo objektivni, pasivni, nemi „posmatrač“ dogodoviština svojih junaka.

I onda se pojavi „O čemu govorim kada govorim o trčanju“ (u daljem tekstu: OČGKGOT…ma jok, neću da koristim ovu skraćenicu 🙂 ).

Haruki Murkami učestvuje na trkama više od četvrt veka. Počeo je sa trčanjem u svojim tridesetim. Zanimljiva odluka. Bolje reći, lepa (i zdrava) odluka i za njega i za njegove čitaoce. Jer nam je to trčanje upravo omogućilo da malo bolje upoznamo osobu koja se „krije“ iza imena (i prezimena) Haruki Murakami.

Knjiga, koja bi se najlakše mogla opisati kao kombinacija memoara i intimnih beleški, obuhvata period od leta 2005. do jeseni 2006. godine (sa malim „izletom“ u 1996. godinu), kada je učestvovao na nekoliko trka/maratona/triatlona.

Čekaj, hoćeš da kažeš da je ovo knjiga o trčanju?

Ne, ovo je knjiga o Harukiju Murakamiju.

Knjiga o običnom, stvarnom čoveku.

 

O čemu govorim kada govorim o trčanju

 

Teško je reći šta bi bila radnja ovog romana…možda je najpribližniji odgovor – „unutrašnje stanje“ Harukija Murakamija?

Ovde nam se pruža prilika da upoznamo našeg pisca u nekom novom (prvom? pravom?) svetlu.

Da pročitamo njegove misli i razmišljanja koja mu prolaze kroz glavu i srce, kako tokom (ne)zvaničnih trka, tako i tokom njegovih džoging/trkačkih seansi. O okolini kojom trči, ljudima i životinjama koje sreće, njegovoj prošlosti i sadašnjosti… šta ga je podstaklo da otvori bar, a onda da ga zatvori da bi postao pisac…kako mu se telo oseća dok trči… bol, upale, zadovoljstva, blamaže…

Sve u svemu, (pseudo)memoari o trčanju, pisanju, telu, patnji i disciplini.

Moram da spomenem da se u ovoj knjizi kriju i neke duboke, inspirativne misli, poput…

„Trčanje je za mene bila korisna vežba i istovremeno važna metafora. Trčeći iz dana u dan, i sabirajući trke, pomalo sam dizao visinu praga kritetrijuma svog uspeha i, dosegnuvši ga, uzdizao sam i sebe. Bar sam to želeo i na tome sam svakodnevno radio.Naravno, ja nisam neki trkač. Pre sam na nivou prosečng – iili bolje reći osrednjeg – trkača. Mada, to uopšte nije važno. Važnije je da li sam uspeo da bar malo prevaziđem onog sebe od juče. Ako u trci na duge staze postoji neko koga treba da pobedite, to ste sami vi kakvi ste bili pre.“

…ili…

„Ja sam ja a ne neko drugi, i to je moje značajno preimućstvo. Rane na duši su uobičajena cena koju čovek mora da plati za svoju autonomiju pred svetom.“

…ili…

„Pošto i mišići, kao i životinje, žele da žive što opuštenije, ako im ne stavljate teret, samo će im laknuti i izbrisaće ga iz pamćenja. A da biste jednom izbrisanu informaciju ponovo uneli u pamćenje, morate ponovo proći istim putem od početka. Predah je, razume se, neophodan, ali u ovom presudnom trenutku pred trku moramo im pokazati ko je ovde gazda.“

…ili…

„Na sreću, ove dve sposobnosti (koncentracija i istrajnost), za razliku od talenta, mogu da se steknu i ojačaju treningom. Ako redovno trenirate da fokusirate svest u jednu tačku, koncentracija i istrajnost se prirodno stiču. To liči na postupak dresiranja mišića koje sam ranije opisao. Neprestano šaljite svom telesnom sistemu informaciju da je za vas kao biće neophodno da radite s punom koncentracijom pišući svakog dana bez izuzetka, i ono će dobro memorisati. Onda postepeno podižite granicu. Pomerajte je krišom, lagano i neprimetno.“

Duboke i mudre, a opet jednostavne misli, zar ne? 🙂

 

O čemu govorim kada govorim o trčanju Haruki Murakami

 

Ovaj Haruki Murakami je stariji (i ne baš pričljivi) komšija iz vašeg kraja, sa svim svojim vrlinama, manama i ritualima. Ali, kada biste probali da uđete u neki kraći razgovor sa njim, otkrili biste da je (možda i previše i preterano) skroman, povučen, stidljiv, možda čak i prilično nesiguran čovek, koji nema preterano visoko mišljenje o sebi. Zapitali biste se : „Da ovaj možda malo „ne glumi“ sa tom svojom skromnošću? Zar hoćeš da poverujem da je ovaj bogati i uspešan pisac, koji za pojasom ima bestselere, večiti kandidat za Nobelovu nagradu za književnost, zaista tako skroman kao što se predstavlja u svojoj knjizi?“

Osim ako nije majstor obmane (onda mu svaka čast na tome, stvarno je majstor), stičem utisak da je ovo pravi, istinski Murakami. Običan čovek, koga ćete sresti na ulici, kako vodi sasvim običan život.

Ako ste ljubitelj sporta (prvenstveno trčanja), interesuje vas kako je to biti pisac, ili ste jednostavno fan Haruki Murakamija (ili sve troje), mislim da ćete uživati u ovoj knjizi.

A to je dovoljna preporuka za knjigu „O čemu govorim kada govorim o trčanju“, zar ne? 🙂

A možda se i naterate sa otresete prašinu sa svojih patika i krenete sa trčanjem? 🙂

 

A vama, dragi čitaoci, kakve vama misli prolaze kroz glavu dok trčite (ili šetate) ? 🙂

 

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Makart | Dereta | Knjizara.com

 

Tags:

Nadživeti život

 

Nadživeti život Outlive the life Kenan Crnkić

   „Nadživeti život“ – Kenan Crnkić

 

I na redu je poslednja knjiga u trilogiji Život-Sreća-Uspeh.

I sada će neko reći: „Da pogodim. Knjiga malog formata, puna zanimljivih i poučnih pričica i anegdota, prožeta citatima i Kenanovim pogledima na život, sreću, prijateljstva… Zar zaista vredi i ovaj put dati pare na knjižicu punu priča koje se mogu pronaći svuda?“

Da odmah iskreno odgovorim: Da, knjiga je rađena u istom stilu. Trideset i tri priče (iz celog) sveta, prožete citatima i Kenanovim mislima. Da li vredi pročitati i ovu knjigu?

Da. Kratko i jasno.

Meni je pogotovo vredelo pročitati ovu knjigu, jer me je podsetila na neke priče na koje sam skroz zaboravio, a trebalo mi je da ih se podsetim, i možda sam ih se podsetio baš u pravom trenutku!

Priče nam govore o tome kako se nositi sa iskušenjima, ogovaranjima, uvredama, kako prepoznati prave prijatelje, šta je u životu cena, a šta vrednost, zašto treba smoći snage i oprostiti neke stvari.

 

Nadživeti život Outlive the life Kenan Crnkić

 

Zaista verujem da priče postoje da uspavaju malu decu. Ali, i da postoje da bi „probudile“ odrasle ljude. Da ih probude iz „zatvora“ strahova, „pećina“ letargija, začaranog kruga besa i osećaja nemoći.

Nekada vas neka priča može trgnuti više nego nekakvi saveti.

Iako je ovo možda i najbolja knjiga Kenana Crnikća (kod mene je mrtva trka između ove i „Pazi kojeg vuka hraniš“), recenzija će biti i najkraća.

Jer je ova knjiga koja će se (kao i prethodne) brzo pročitati, ali onda treba natanane razmisliti o svemu napisanom.

Pogotovo treba obratiti pažnju na deo koji govori o pet tipova ljudi i njihovom odnosom prema životu.

Kenan Crnkić definitivno ima dara da privuče pažnju čitaoca i natera ga da se zamisli nad nekim stvarima. Očigledno su s razlogom njegove knjige hit u regionu. 🙂

 

A vi, dragi čitaoci, hoćete li preživljavati, proživljavati, ili možda „nadživeti“ život? 😊

 

 

Online kupovina knjige – Korisna Knjiga

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Makart | Dereta | Knjizara.com

 

Tags:
Facebook
LinkedIn
Twitter
Follow by Email
RSS
sr_RSSerbian
en_USEnglish sr_RSSerbian