Vožnja života

Date:        Leave a comment on Vožnja života  

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

“Vožnja života” – Robert Ajger

 

Ljudi su, izgleda, imali velika očekivanja od Roberta “Boba” Ajgera i njegovog biznis/CEO-memoara “Vožnja života”. Imao sam i ja. Imao sam neki neobjašnjivo dobar predosećaj u vezi ove knjige. I zato sam se maksimalno trudio da izbegnem čitanje bilo kakvih (kako domaćih, tako i stranih) recenzija knjige, dok je i sâm ne pročitam. Kad god se odlučim da nešto recenziram, trudim se da ne dozvolim sebi da potpadnem pod uticaj (tj. impresije) drugih o nečemu. Želim da jednostavno opišem stvari onako kako ih doživljavam.

Što se tiče knjige (nadalje ću koristiti ovaj izraz, da “ne šetam” između izraza memoari/biografija/biznis) “Vožnja života”…drago mi je da me osećaj nije prevario. 🙂

Generalno važi neki (balkanski) stav da svi oni koji su pri ili na vrhu hijerarhije neke kompanije (CEO, CMD, COO, president, VP, Head manager, tast, tetka, mama, gazda Jova)… njima je milina, sve potaman, nerealne plate, razni benefiti, privatni avioni, žurke, poznanstva. Kao što to odlično znamo, mi (balkanski narodi) imamo taj prirodni talent da imamo odgovore i rešenja za sve… na primer, vaš komšija Ljubomir možda radi kao v.d. zamenika pomoćnika saradnika asistenta glavnog kuvara u lokalnom restoranu (jer mu tast drži taj isti restoran) i ekspert je za treću nemačku ligu u lokalnoj kladionici, ali on “provereno” zna kako se vodi reprezentacija, kako da reši političku situaciju u zemlji (a što da ne i regionu, a sigurno bi imao i koji savet da dâ Bajdenu ili Merkelovoj), provereno zna sastave svih vakcina i gde su otišle pare sa zadnja tri tendera. More, da njemu date da bude CEO kompanije “Volt Dizni” (Walt Disney) u trenutku kada se kompanija nalazila u velikoj krizi…sve bi sredio za, brat bratu, šest meseci najviše, zar ne?

Sa druge strane, kada bi prosečnog balkanskog CEO-a (za prosečnog CEO-a uzimamo u obzir ljude koji imaju neko konkretno obrazovanje, zaista naporno rade, pošteni su i opstaju bez upliva političkog ili kriminalnog miljea i nameštaljki i imaju bar 50 zaposlenih…dakle nekih…*broji na prste*… nekih 17 CEO-a) pitali da preuzme “Volt Dizni” u vreme krize, ne bih isključio da bi se njih 90% u trenutku preznojilo i postavilo pitanja poput “a jel’ moram baš ja…”, “sigurno smem da napišem bilo koji iznos za platu…” i “znači, garantujete mi da privatno zdravstveno ukljčuje i BILO KOG PSIHIJATRA I PSIHOTERAPEUTA PO MOM IZBORU BEZ OBZIRA NA CENU…”

Malo smo se našalili, sada idemo ozbiljno…

 

Robert Ajger Fortune

 

Pre dolaska na čelo “Diznija”, Robert će nas prvo provesti kroz svoje početke u kompaniji “ABC”, gde je počeo sa radom 1974. godine, sa samog dna hijerarhijske lestvice (kao supervizor studija…dolazi prvi, odlazi zadnji sa posla). Vredno je radio i učio od ljudi oko sebe, pa je, nekih 10 godina kasnije dogurao i do pozicije zamenika direktora “ABC Sports”. I baš u tom trenutku je “ABC” prodat za 3.5 milijardi dolara kompaniji “Kapital Sitis Komjunikejšns” (Capital Cities Communications). Naravno, preuzimanje od strane druge kompanije nikada nije bezbolan proces. Dešavaju se razne promene, zaposleni se brinu da ne ostanu bez posla ili ostanu bez prilike za napredak. Robert se dosta „lomio“, ali je ipak pristao da ostane u kompaniji, i kasnije je postao direktor za „ABC Entertainment“, u okviru novoformirane „Cap Cities/ABC“ kompanije.

Ubrzo je na scenu stupila 1995. godina, kada je „Dizni“ (na čelu sa Majklom Ajznerom, koji je uveliko vodio kompaniju od 1984. godine) pokazao interesovanje da kupi „Cap Cities/ABC“, što se i desilo 1996. godine (vrednost kupovine – 19 milijardi dolara). Robert Ajger je već imao finu reputaciju kao direktor u „Cap Cities/ABC“ i Majkl Ajzner je namerovao da Roberta zadrži po svaku cenu u „Dizniju“. I tako je već 1999. godine Robert postao drugi čovek „Diznija“ i tesno sarađivao sa Majklom.

Međutim, odbor “Diznija” u narednim godinama je bio sve nezadovoljniji radom Majkla Ajznera, i na kraju im je, sredinom prve decenije 21. veka, prekipelo. Majkl je morao da ode, i morao je da dođe neko spolja, sposoban za inovaciju i biznis. Jedini kandidat unutar kompanije je bio upravo Robert, ali da li je odbor spreman da dâ poverenje čoveku koji je pet godina bio desna ruka osobi koju su upravo „najurili“?

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

 

Posle mnogo natezanja, odlučeno je da Robert Ajger postane CEO „Diznija“. Pozicija koju je (prilično uspešno) držao narednih 15 godina.

I ako je do te 2005. godine bio Robertov drmusavi uspon, od tog trenutka je krenula njegova prava “vožnja života”, pravi rolerkoster.

Od samog početka Robert je morao da se uhvati u koštac sa mnogobrojnim izazovima. Na stranu što je sada bio odgovoran za čitavu armiju zaposlenih (prema izveštaju iz 2019. godine, za „Dizni“ je radilo 223.000 ljudi), već je morao da drastično „osveži“ kompaniju, koja je zapala u krizu. Njegov prethodnik, Majkl Ajzner, je zaista uspeo da izvadi „Dizni“ iz blata i učini ga dominantnom medjskom silom 90-ih, ali izgleda da Majklova (pomalo arogantna) narav i blaga paranoja nisu mogli da iznesu „Dizni“ u 21. vek (što se pogotovo videlo na finansijskom stanju kompanije).

Robert je morao da ima drugačiji pristup. Mudriji, taktičniji, hrabriji…i riskantniji.

I uspeo je u tome. Zahvaljujući Robertovim poslovnim potezima, “Volt Dizni” je postao moćna medijsko-zabavna sila kakvu znamo danas.

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

 

Pomirio je “Dizni” i “Piksar” (Pixar). Postao je dobar prijatelj sa Stivom Džobsom (za razliku od odnosa Ajznera i Džobsa, koji je bio, blago reći, neprijateljski). Uspeo je i da ubedi Džobsa da mu proda „Piksar“ (što je smatrano nemogućom misijom), i time uspeo da vrati u život „Dizni Animacije“ (do tada je „Piksar“ ubedljivo dominirao kvalitetom filmova), a Džobs je postao deo odbora.

Ajk Perlmuter je bio misteriozan čovek i tvrd orah, koji je bio prilično vezan za svoju kompaniju. Međutim, Robert Ajger je verovao u nepresušan potencijal koji bi došao akvizicijom Ajkove kompanije. U leto 2009. godine, Robert je uspeo u svojoj nameri. Superherojski „Marvel“ je kupljen za 4.24 milijarde dolara.

Tokom 2011. je postavio temelje, a 2016. otvorio ogroman Diznijev rezort u Šangaju.

Mada je Džordž Lukas znao da mu je lakše da se odrekne oba bubrega nego svoje „LucasFilm“ imperije, ipak je bio zabrinut ko će očuvati njegovu „Ratovi zvezda“ (Star Wars) zaostavštinu. Mada je ovo bio riskantan potez, Robert i „Dizni“ su, posle prilično natezanja, uspeli da ugrabe i „LucasFilm“ za 4.05 milijardi dolara. Franšiza „Ratovi zvezda“ je bila njihova.

A nije da ni običan ni poslovni svet (a pogotovo regulatorna tela) nije pažljivo pratio borbu “Diznija” i “Komkasta” (Comcast) oko preuzimanje kompanije „FOX“ (21st Century Fox). U ovom napetom i iscrpljujućem procesu, nekako je pobedio „Dizni“. Kupili su „FOX“ za 71.3 milijarde dolara.

Uspešne akvizicije, transformacije raznih procesa unutar same kompanije, uvođenje novih tehnologija i rast profita, omogućili su (sada već 70-godišnjem) Bobu da se polako povlači iz vođstva „Diznija“ i da se više usmerava na rad u odboru, kreativne procese i savetničku ulogu (ne, nije da je odbor želeo da ga najuri, izgleda da je čovek sâm procenio da je najbolje povući se dok si na vrhu), a posle može da nađe zanimaciju u nekoj drugoj kompaniji ili da pokrene svoju, a može i da uživa u penziji (ipak je, po nekim procenama, Bob sada „težak“ oko nekih 400 miliona dolara).

E sad, da li je „Vožnja života“ ništa drugo nego hvalisanje Boba Ajgera šta je kupio „Diznijevim“ parama i kako je on zbog toga mnogo kul lik?

 

Robert Ajger

Da, jesam mnogo kul, i vi to odlično znate…

 

Daleko od toga.

Ovde sam vam izneo samo neke činjenice o Bobu Ajgeru koje možete pronaći i na internetu.

Značaj knjige “Vožnja žviota” leži u nekim drugim stvarima koje su njoj napisane.

Poput Bobovog viđenja nekih ljudi sa kojima je radio, od kojih je učio zanat, sa kojima je bio u sukobima, od kojih je naučio neke važne poslovne (a i životne) lekcije, poput Runa Arledža, Majkla Ajznera, Pitera Marfija, Majkla Ovica, Ruperta Mardoka, Stiva Džobsa, Džordža Lukasa i mnogih drugih.

Ili serija, filmova, animiranih naslova, kvizova, dokumentaraca i sportskih dešavanja kojima je Bob, tokom svog rada kako u „ABC“, tako i „Dizniju“, dao „zeleno svetlo“ za realizaciju…od kojih su neki ostvarili veliki uspeh, neki prosečan, a neki su bili i prilično razočarenje i Bob je morao da snosi odgovornost.

Tu su i priče gde je Bob morao da balansira između različitih timova, upravnih odbora i mnogih uticajnih ljudi.

A ni akvizicije „Piksara“, „Marvela“ ili “LukasFilma” nisu bile med i mleko. Bob je morao da pronađe načine da suptilno i taktički inkorporira u „Dizni“ ove kompanije, tako da se one ne osete „progutane“ ili samo još jedna stavka u „Diznijevom“ portfoliju, već da i dalje imaju i izvesnu dozu samostalnosti u svom radu i zadrže svoje male „kompanijske kulture“ (company culture)…a sa druge strane i da odbor bude miran. Jer akvizicija velikih kompanija ne znači automatski profit, već (u početku) i finansijski gubitak i veliki rizik, jer ako ubrzo nemate uspešne projekte, stvari mogu samo poći nizbrdo. A ni „Diznilendi“ (Disneyland) nisu baš jeftini za održavanje, zar ne? 😀

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

 

Bob je morao da donosi kako lepe, tako i teške poslovne odluke koje su se ticale zaposlenih. Da otpusti one koji su pravili probleme, da nekima pruži priliku da dostojanstveno napuste kompaniju, a neke i da ohrabri i unapredi. Da daje zvanične izjave da gde slavi uspehe, ali i gde kritikuje neprimerena ponašanja.

Razmišljao je u jednom trenutku i o ozbiljnijoj karijeri u politici (možda je i mudrije što je odustao od te ideje).

Morao je da pronalazi način da balansira između „ABC“ i „Diznija“ i svog porodičnog života (nije mu bilo lako).

Ali, jedan od najbitnijih zadataka Boba Ajgera, bio je da pronađe načine da modernizuje „Dizni“.

Gledajući gde se „Dizni“ danas nalazi, rekao bih da je Bob uradio dobar posao, zar ne? 🙂 Mislim da bi se finansijsko odeljenje (sa sve odborom) složilo sa ovim (za vreme Bobove „vladavine“, vrednost „Diznija“ je skočila sa 47 na 257 milijardi dolara).

„Vožnja života“ je prilično dobro i kvalitetno, a opet jednostavno napisana knjiga, koja se čita lako i brzo. Ono što je posebno interesantno, jeste da imate osećaj (tj. bar sam ja tako doživeo) da je Bob pisao ovu knjigu bez preteranog upliva svog Ega i potrebe za hvalisanjem. Iako je napisana lično (logično), ima priličnu dozu, da tako kažem, „neutralnosti“ ili bolje reći objektivnosti, pogotovo za period kada je Bob bio u „ABC“ i početnim godinama „Diznija“. To bih možda mogao da pripišem Bobovoj skromnoj prirodi, tome što je radio prilično stresan posao, a i što je prošlo dovoljno godina da sada, sa neke vremenske distance, može objektivnije da proceni kako svoje (i dobre i loše) postupke, tako i postupke svojih saradnika.

 

Robert Ajger Vožnja života Robert Bob Iger The Ride of a Lifetime Volt Dizni Walt Disney CEO

 

Ono što mogu da vas posavetujem, jeste da držite olovku ili neki marker uz sebe dok čitate „Vožnju života“. Bob nije smarao sa preteranim „prosipanjem“ svojih mudrosti, ali ćete naići na delove gde je delio svoje stavove kako da vodite sebe i druge u nekim situacijama (vođstvo iliti leadership u pravom smislu te reči). Ono što je zanimljivo, jeste da je Bob na kraju knjige ( u poglavlju „Dodatak“) bukvalno izdvojio te iste kratke pasuse sa svojim stavovima koji se već nalaze u knjizi (mislim da sam ih već bio sve podvukao u prethodnim poglavljima, tako je bila malo komična situacija za mene). Zaista su „zlata vredni“ jer sumiraju nekih njegovih skoro 45 godina iskustva… a i olakšao vam je da ih ne tražite po celoj knjizi. 😀

Kada sam završio sa čitanjem, pogledao sam kako se kotira Bobova “Vožnja života”. Izgleda da se najvećem broju ljudi zaista dopala. Čistih pet zvezdica na Amazonu, čak 4.41/5 na Goodreadsu (koji inače je prilično surov u ocenama), na Audible-u 4.8/5, Bil Gejts preporučuje ovu knjigu…rekao bih da su ovo prilično lepe ocene (baš ne verujem da je svih dvesta i kusur hiljada zaposlenih „Diznija“ pojurilo na ove sajtove da namerno daje petice 😀 ).

 

WD logos

 

„Vožnja života“ zaista zaslužuje apsolutnu preporuku. Odlična biznis knjiga puna korisnih lekcija, prožeta skromnim tonom autora. Bez obzira da li ste na početku svoje karijere, ili uveliko imate iza sebe radnog staža, vodite tim od pet ili 55.000 ljudi, ovo je knjiga koju trebate da imate u svojoj biblioteci.

Bob je čovek za vreme čijeg je upravljanja „Dizni“ iznedrio hitove, poput „Cars“, Ratatouille“, „WALL-E“, „Up“, “Toy Story 3”, “Toy Story 4”, “Monster University”, “Frozen”, “Inside Out”, “Zootopia”, “Coco”, “The Lion King (2019)”…a tu su i novi Star Wars i “Marvel” filmovi…i ne zaboravimo fenomenalnu seriju “The Mandalorian”. I naravno, njihovo najnovije (moćno) čedo – Disney+.

Bob bi imao ponešto pametno da nam kaže, zar ne? 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, kako ti doživljavaš Bobovu “vožnju života”? 🙂

 

 

Sajt kompanije “Walt Disney”

Korporativna biografija Boba Ajgera

Cena knjige: Finesa | Vulkan | Delfi

 

Tags:

Knjiga o groblju

Date:        Leave a comment on Knjiga o groblju  

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

“Knjiga o groblju” – Nil Gejmen

 

Nil Gejmen je uvek rado viđen gost na ovom blogu. Do sada smo se sa njime družili kroz njegov klasik „Američki bogovi“ i neverovatno zabavnu „Nordijsku mitologiju“. Ali, sada ćemo, za promenu, da zaronimo u jedan neobično bajkoviti (i blago uvrnuti) svet…čija se radnja najvećim delom dešava na jednom groblju u blizini malog grada. Dobro došli u svet još jednog zanimljivog Gejmenovog dela – „Knjiga o groblju“.

Radnja nas zatiče u trenutku kada Čovek zvani Džek (nadalje ćemo ga zvati samo Džek) ubija na spavanju jednu porodicu…osim njenog najmlađeg člana, bebice koje je tek prohodala. Da li vođena nekom višom silom ili nečim drugim, beba je ispuzala iz svoje kolevke i odtapkala iz kuće. Ubrzo je Džek pojurio za bebom, ali se, iz nekog misterioznog razloga, bebin trag izgubio na lokalnom groblju. Misteriozni ubica Džek nije ispunio svoju misiju do kraja, i morao je da nestane u senkama.

Bebin trag se izgubio na groblju iz jednostavnog razloga…bebu se od ubice sakrili stanovnici groblja – duhovi! Međutim, šta sada duhovi da rade sa bebom, koja je pogotovo prirasla za srce (pokojnom) bračnom paru Ovens. Posle priličnog dugog (i urnebesnog) većanja „stanovnika“ groblja, na kraju je odlučeno, uz blagoslov Gospe na Sivcu (koja bi, prema nekom tumačenju, mogla da simboliše Anđela Smrti), da beba postane stanovnik groblja, a da duhovi pronađu način da mu pomognu kroz odrastanje. I tako su Ovensovi usvojili bebu, i nadenuli joj ime Niko. Niko Ovens.

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

 

I tako naš Niko odrasta groblju, pod nadzorom duhova, bez skoro ikakvog dodira sa (živim) svetom. Ali, da li je Niku Ovensu suđen ovakav život? Da li će se putevi Nika i misterioznog ubice Džeka ponovo ukrstiti? Zašto je Nikova porodica uopšte morala da nastrada? Saznaćete u ovoj izuzetno hvaljenoj knjizi. 🙂

„Knjiga o groblju“ je podeljena na osam poglavlja i imaju prilično „epizodan karakter“, iako su (logično) povezane. Svako poglavlje prati Nikov život na groblju u periodu odrastanja (od svega kada je imao par meseci, pa sve do trenutka kada je napunio 15 godina),njegovo učenje o svetu koji ga okružuje, kao i prilično neobičnim (i mističnim) avanturama koje ga prate.

Ispostaviće se da život na groblju i nije tako tih i dosadan kao što smo mislili ( znam, znam, i meni je ovo čudno zazvučalo). Niku društvo prave prilično urnebesni stanovnici (tj. duhovi), koji su „stari“ (tj. pokojni) od po nekoliko decenija, pa do nekoliko vekova (a pojedinci izgleda od možda i po koji milenijum), svako sa svojim životnim pričama, stavovima i „bubicama“. Tu je i njegov mentor, misteriozni i ćutljivi Sajlas, koji, iz nekog razloga, može slobodno da napušta groblje (što duhovi, tj. pokojnici ne mogu), kao i da se po potrebi materijalizuje, i prilično je nevoljan da priča o svojoj prošlosti (fanovi imaju različite teorije o Sajlasu, od toga da je nekada bio zli vampir, do toga da je možda jedno od otelotvorenja Smrti), kao i gospođica Lupesku (koja je, u stvari, vukodlak), koji uče Nika kako neke životne lekcije, tako i neke mistične veštine (poput da privremeno iščezne ispred ljudi ili da im utiče na snove).

Ali, iako je Niko svestan da ne sme često da napušta groblje, to ne znači da nije imao povremeno interakciju sa „živima“, kao što je period kada je kratko vreme probao da pohađa školu (Niko, inače, mnogo voli da čita), ili stekao drugaricu Skarlet. Ali, ni ti trenuci nisu prošli bez problema po Nika.

A tu je i pitanje misterioznog Džeka i tajne koja se krije iza Nikove nastradale porodice…

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

 

Ako ste mislili da je ovo neka dosadna, bajkovita priča, grdno ćete se prevariti. Iako su ovo avanture deteta (a kasnije i tinejdžera), ovde se dosta provlači i ozbiljnih, mračnih motiva, kako vezanih za stanovnike groblja, tako i za neke stanovnike obližnjeg gradića.

Kao što sam spomenuo, knjiga ima prilično „epizodan“ karakter. Svaki dan sam čitao po jedno poglavlje i uživao sam u ovom laganom tempu čitanja. Ali, ovih 250 strana može da se pročita, naravno, i mnogo brže, pogotovo jer je knjiga napisana tako jednostavno, a opet „gejmenovski“. 😀

Ono što je isto jedan od, da tako kažem, zaštitnih znakova Gejmenovog stila pisanja, jeste i veliko (a nekada i samo suptilno) korišćenje mitoloških detalja (i osoba). Tako da možete biti uvereni da će se ti detalji naći i u ovoj knjizi. Na primer, da li je Džek „običan“ profesionalni ubica…ili možda nešto više?

Koliko je „Knjiga o groblju“ odlično književno delo, govore razne nagrade koje je osvojila (Hugo, Njuberi, Karnegi i Lokus). Zanimljivo je da je na ovom izdanju knjige (koje uključuje i ilustracije) radio nagrađivani ilustrator Kris Ridl, koji je i osvojio nagradu Grinvej za ovo izdanje knjige. A pride je „Knjiga o groblju“ osvojila i nagradu za najbolju audioknjigu. 🙂

I ne samo to, mnogi poznati pisci fantazija su hvalili ovo delo:

„Ovom knjigom je potvrdio ono što sam i mislio – Nil Gejmen je književni genije“ – Džejms Herbert

„Bilo mi je žao što kao mlađi nisam mogao da pročitam i čitam iznova ovu knjigu, a sada žalim što je nisam napisao“ – Gart Niks

„Ovo je najbolja Gejmenova knjiga“ – Dajana Vin Džouns

Ne baš klasični (standardno kolegijalni) hvalospevi književnih kolega, složićete se. 🙂

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

 

Što se ovog bloga tiče, Nil Gejmen ima 100% učinak sa pohvalama, tri od tri knjige (za sada ne računamo „Nikadođiju“, davno je pročitana ^^). Meni „Knjiga o groblju“ nije njegova najbolja knjiga, ali to ne znači da nije sjajna, baš naprotiv! Meni samo možda blagu prednost imaju „Američki bogovi“ i i „Nordijska mitologija“. 🙂

Summa summarum, „Knjiga o groblju“ je odličan naslov za sve generacije (ali zaista za sve), i stvarno bi bila šteta da je preskočite. A ljubitelji Nila Gejmena, ako je slučajno niste pročitali (ako vas ima takvih 😀 ), znate šta vam je činiti. 😉

 

A ti dragi čitaoče, šta misliš, šta se na kraju desilo sa Nikom Ovensom? 🙂

 

 

Sajt Nila Gejmena

Instagram | Facebook

Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan | Makart

 

Tags:

Rođeni ste bogati

Date:        Leave a comment on Rođeni ste bogati  

 

Rođeni ste bogati Bob Proktor You were born rich Bob Proctor novac money

“Rođeni ste bogati” – Bob Proktor

 

„Zig Ziglar bi mogao biti majstor motivacije, Mark Viktor Hansen (Chicken Soup for Soul) majstor priče, Entoni (Toni) Robins može biti guru ličnog razvoja, ali Bob Proktor je majstor razmišljanja (mišljenja). Bob Proktor sakuplja misli kao što je Imedla Markos sakupljala cipele. Povezuje ih zajedno u izvrsne nizove: jedna misao logički vodi do sledeće dok ceo metod ne bude iskonstruisan.“

Ovaj „citat“ se često vezuje za Boba Proktora, tvorca (za mnoge) kultne knjige „Rođeni ste bogati“ (You were born rich). Mada je, tokom svoje karijere, napisao solidan broj knjiga, 90% ljudi koji su čuli za Boba Proktora će odmah da pomisle na knjigu kojom ćemo se danas baviti.

Za one koji ne znaju, Bob Proktor je kanadski autor knjiga iz oblasti samopomoći, koji izgleda isto (sedo) zadnjih 40 godina. Ako ga niste videli na nekom Youtube kanalu, onda ste ga možda videli u čuvenom (ali i kontroverznom) dokumentarcu „Tajna“ (The Secret), koji se bavi temom koja uvek izaziva polemike, a to je „zakon privlačnosti“, čiji veliki zagovornik u svojim knjiga (i seminarima) je upravo Bob Proktor.

Činjenica je da je Bob Proktor bio (a i dalje je) dosta kritikovan zbog tog svog potenciranja „zakona privlačnosti“ (mnogi ga smatraju i ekspertom za ovu oblast, tj. ovaj „zakon“), i da ljude time dovodi u zabludu da će sve rešiti „zakon privlačnosti“. Iskren da budem, mislim da je veći problem to što ljudi ne razumeju kako funkcioniše „zakon privlačnosti“, i da on se ne aktivira samo pozitivnim razmišljanjem i pasivnošću. No, o tome nekom drugom prilikom.

Sve i da je Bob Proktor osoba koja smara sa „zakonom privlačnosti“, čini mi se da možda to uopšte nije centralna tema knjige „Rođeni ste bogati“.

 

Rođeni ste bogati Bob Proktor You were born rich Bob Proctor novac money

 

Ovu relativno kratku knjigu (oko 150 strana i krupniji font), naš ekspert Bobiška je podelio na 10 oblasti:

  • Novac i ja
  • Koliko je dovoljno
  • Vi stvarate slike o sebi
  • Pustite i prepustite sudbini
  • Očekujte izobilje
  • Zakon vibriranja i privlačenja
  • Oni koji rizikuju
  • Oštrica brijača
  • Ne razmišljajte u suprotnom smeru
  • Vakuumski zakon prosperiteta

 

Kroz ovih 10 poglavlja, Bob će sa nama deliti svoja razmišljanja, detalje iz prošlosti, neke svoje (poslovne) događaje, kao i neke životne anegdote i priče.

Ali ko je „zvezda“ ovih poglavlja? Novac, „zakon privlačnosti“, Bob, vreme koje ćete potrošiti na ovu knjigu? 😀

Po meni, mislim da je „zvezda“ ovih poglavlja naš način razmišljanja (iliti da upotrebim staru srpsku reč, mindset).

Vidite, iako biste najradili želeli da kažete da je ovo još jedan u nizu likova koji prodaje maglu sa motivacijom (jedna bitna napomena: u jednom trenutku će Bob Proktor krenuti da priča o polisama životnog osiguranja i njihovom značaju i imaćete osećaj kao da će se ova knjiga odjednom svesti samo na to da vas Bob ubedite da uzmete polisu. Izdržite tih nekoliko pasusa, posle se Bob vraća u normalu 😀 ), dok čitate ovu knjigu, imate nekakvu čudnu, a istovremeno i poznato vam ohrabrujuću vibraciju od nekud. Razlog je jednostavan. Bob Proktor je kao mlad pročitao legendardnu knjigu „Misli i obogati se“ Napoleona Hila, i on se kune u ovu knjigu i smatra da mu je ona skroz promenila život (realno, knjiga jeste sjajna i sa razlogom je klasik). A kasnije mu je mentor tokom napredovanja bio i čuveni Erl Najtingejl. Ono što je inspirisalo kako Najtingejla, tako i Boba Proktora, jeste jedna čuvena fraza koju su čuli od Napoleona Hila, ali koja je, realno, oduvek bila sa ljudskim rodom.

 

Rođeni ste bogati Bob Proktor You were born rich Bob Proctor novac money

 

„Postajemo ono o čemu razmišljamo.“

 

I ovo je prvenstveno fokus knjige „Rođeni ste bogati“. Stav da ne možemo da imamo materijalno (a ni duhovno) bogatstvo dok ne promenimo svoj način razmišljanja i svoj stav prema sebi.

Verovatno ste do sada pročitali dosta knjiga na ovu temu i mislite da će ova knjiga imati onaj „već viđeno“ osećaj. I ja sam to pomislio na prvu loptu, ali, kako sam odmicao sa stranama, malo-malo, uzmem i podvučem po neku rečenicu. Da se povremeno podsetim.

Ali, ovde nisu samo misli i priče. Bob Proktor je ubacio i par jednostavnih tehnika koje možete da probate, vezane za način razmišljanja, vizuelizaciju ili zapisivanje svojih vizija (posebno je zanimljiva vežba koja objašnjava da nije poenta reći da želite puno novca, već i KOLIKO TAČNO novca želite, a da ima smisla).

Podeliću ovde par zanimljivih misli iz ove knjige (koje sam podvukao), razmislite i vi o njima:

 

Rođeni ste bogati Bob Proktor You were born rich Bob Proctor novac money

 

Većina ljudi koji ne uspevaju da sakupe dovoljno novca da žive stilom kojim bi želeli su isti oni ljudi na koje veoma lako utiču mišljenja drugih ljudi.

Morate početi da shvatate da je sadašnje stanje vašeg bankovnog računa, vaše prodaje, vašeg zdravlja, vašeg društvenog života, vašeg položaja na poslu itd, ništa drugo do fizička manifestacija vašeg prethodnog načina razmišljanja. Ako iskreno želite da promenite ili poboljšate svoje rezultate u fizičkom svetu, morate promeniti svoje misli i morate to uraditi odmah.

Većina religija propoveda da je Bog odgovoran za sve što je stvoreno na ovom svetu i u potpunosti bih se složio sa ovom rečenicom. Međutim, kao ko-stvaraoci, ljudska bića moraju da snose odgovornost za ONO što Bog stvori u njihovom životu.

Počnite upravo tu gde jeste – izgradite sliku onoga što želite a onda radite kao da ste to već dobili. Da se izrazim malo drugačije: „Radite onako kako bi radila osoba kakva želite da postanete“

Nevolja sa onim ljudima koji ne uspevaju da postignu ono što žele nije u tome što nemaju sposobnosti da to učine, nego u tome što nemaju dovoljno vere sadržane u principu „pustite i prepustite sudbini“…

Ali, ono što hoću dobro da upamtite jeste da, iako je Duh suština vašeg bića, on se nikada neće manifestovati u oblik ili u sliku bez vaše pomoći. Tako oni ljudi koji sede i ništa ne rade, govoreći „Bog će se pobrinuti za mene“ samo sebe zavaravaju. Jer pošto je istina da Bog pomaže onima koji pomažu sebi, sledi da vi uvek morate uraditi svoj deo da biste pokrenuli kreativni proces.

 

Bob Proctor Bob Proktor

Bob Proktor

 

I još mnoge druge pametne misli se nalaze u knjizi „Rođeni ste bogati“. Ako mislite da je ova knjiga samo prazna priča o motivaciji ili „zakonu privlačnosti“, ponovo pročitajte prethodni pasus/misao (namerno sam ga podvukao i drugi deo podebljao). Poenta je da vaš pozitivan stav i razmišljanje mora da prati i odgovarajuća akcija. Ali ne u odnosu „95% pozitivno razmišljanje – 5% posto akcija“ (što najčešće svi radimo, a onda se čudimo zašto nema rezultata), već moramo malo da damo više „gasa“ na akciju. A ne da odugovlačimo (ili da upotrebim jedan stari srpski glagol, prokrastiniramo) sa preduzimanjem radnji. Bilo kakva vizija (i vizuelizacija) bez akcije je samo sanjarenje. Ovako, bar krenete u neku akciju (sa pravom vizijom), pa šta bude…bar će nešto biti, zar ne? 🙂

Kao što sam spomenuo, knjiga je relativno kratka. Iako je Bob mislilac i filozof („Bolje da kažemo, kenjMFHMFMVHMMMMM!*TUP!*“-prim.podsdvesti kojoj je u poslednjem trenutku stavljena krpa u usta i ponovo zaključana u podrum), knjiga uopšte nema neku takvu „težinu“ i lako se čita.

E sad, kakav zaključak izvući? Knjiga jeste dobra, u smislu da ima puno lepih i pametnih (i primenljivih) misli. Čovek bi u moru današnjih knjiga mislio da ovu može i da preskoči. Ali, mislim da je klasik sa razlogom i da vredi da je pročitate nekom prilikom, ako ništa da malo imate pozitivniji stav prema novcu (koliko god bilo moderno i očekivano shvatanje da ga svi želimo, isto tako je činjenica da veliki broj ljudi sa jedne strane želi novac, a sa druge strane ima negativa uverenja o istom, i to prilično „koči“ ljude). A sve i da ne poželite da kupite (ili pročitate) knjigu „Rođeni ste bogati“, ono bar uzmite i zapišite ovih par misli što sam izdvojio za vas (a i za sebe). 🙂

Ja sam se „lomio“ jedan duži period da li da uzmem i pročitam ovu knjigu, i drago mi je što sam to uradio, meni je opravdala svoju cenu i vreme uloženo u nju.

 

Dragi čitaoče, knjiga „Rođeni ste bogati“ počinje ovom rečenicom: „Svako ljudsko biće je rođeno kao bogataš samo što je većina ljudi privremeno bez dovoljno novca!“ Da li misliš da u tome ima neke istine? 🙂

 

 

Sajt Boba Proktora (Proctor Gallagher Institute)

Instagram | Facebook

Cena knjige: Finesa | Vulkan

 

Tags:

Farenhajt 451

Date:        Leave a comment on Farenhajt 451  

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

“Farenhajt 451” – Rej Bredberi

 

Kada sam završio sa čitanjem knjige Reja Bredberija, „Farenhajt 451“, nisam bio siguran da mogu, kao mnogi, da joj tako lako dodelim laskavu titulu „remek-delo 20. veka“. Da li to znači da je knjiga loša? Daleko od toga! Ali, da biste nekoj knjizi dodelili ovakvu titulu, potrebno je, bar po meni, da bude ispunjeno nekoliko uslova.

Neko će možda reći da sam prestrog prema pokojnom Bredberiju i da treba da uzmem u obzir da se knjiga originalno pojavila 1953. godine, ali jako dobro znamo da prošlost (tj. prethodni vekovi, tj. tadašnja „ograničenja“) nije relevantan faktor za nastanak odličnih dela.

Međutim, ono gde definitivno trijumfuje „Farenhajt 451“ nad milionima drugih književnih dela, jeste ideja, tj. premisa knjige.

Negde u (budućoj) Americi, leta Gospodnjeg 2049. godine (jedna zanimljivost: kada se originalno pojavila knjiga, budućnost je bila smeštena mnogo godina ranije), Gaj Montag je ponosni vatrogasac. Spašava iz požara kuce i mace, ima blistav osmeh i svake godine se slika za kalendar seksi vatrogasaca koji od uniforme nose samo šlem i za čime žene (iz nama muškarcima, jelte, nejasnog razloga) uzdišu, stenju i vrište kao pomahnitale…

…osim što nije takva situacija 2049. godine. Idemo ispočetka…

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Negde u (budućoj) Americi, leta …(premotaćemo unapred)… je ponosni vatrogasac. Kao i svakom vatrogascu, njegov osnovni zadatak je da spaljuje kuće (dobro ste pročitali), po potrebi sa sve ljudima u njima (i ovo ste dobro pročitali), koje kriju knjige (da, da, i ovo ste dobro pročitali). Pored tako „zanimljivog“ zanimanja, naš junak Gaj je oženjen (nema dece) i vodi prilično rutinksi život u toj sjeb…ovaj, čudnoj budućnosti.

I tako, jedne večeri, naš Gaj se vraća sa posla i upoznaje mladu komšinicu Klarisu, čiji otvoren um i prilično liberan način razmišljanja ga istovremeno i iznenađuju i zbunjuju (s obzirom da okruženje rigorozno sankcioniše takav slobodan način razmišljanja). Međutim, Gaja počinje sve više da intrgira Klarisin stav prema životu i ljudima (biti u sadašnjem trenutku, pomirisati cvet, posmatrati zvezde, biti otvoren u komunikaciji, otkrivanje detalja o svojoj porodici), da je počeo da se raduje ovim susretima sa svojom mladom komšinicom. Ali, ako ste očekivali avanture nestašne komšinice i komšije vatrogasca…moram da vas razočaram, jer Gaj ubrzo saznaje da je Klarisa nestala i oseća da nešto nije u redu sa njenim „nestankom“. I ne samo to. Klarisa je, svesno ili nesvesno, ubacila u njega „crva“. A to je preispitivanje sebe, svog načina razmišljanja i pogleda na svet

No, život ide dalje…i tako jedne večeri, dok je pripremao jednu kuću punu knjiga za spaljivanje, Gaju su se dogodile dve neverovatne stvari. Prvo, krišom je uzeo jednu knjigu i sakrio je kod sebe (što je već krivično delo, i kazna je najčešće smrt). I drugo, žena koje je tu živela, je odbila da napusti svoj dom, i  sama se zapalila sa sve knjigama pred vatrogascem. Uzdrman, Gaj se vraća kući, a zatim pokušava od svoje žene Mildred da sazna da li je ona čula šta se desilo sa Klarisom, na šta ona kaže da je načula da je Klarisa stradala u nekoj nesreći, a njena porodica se odselila.

Gaj oseća da mu, od svega izdešavanog, više nije dobro i pada u krevet, i naglas se razmišlja da prestane da bude vatrogasac, što prestravljuje njegovu ženu, koja ne želi da ostane bez svoje TV porodice (o tome malo kasnije).

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Kao da situacija nije dovoljno komplikovana, a Gaju u posetu stiže njegov šef, kapetan Biti. Ovaj (naoko odmereni a opet prepredeni) čovek kao da predoseća koji bi mogao da bude razlog Gajevog „razboljevanja“, pa polako počinje, kao nehajno, da priča kako i zašto su knjige izgubile svoju vrednost, kako je napredak tehnologije doneo svoje prednosti, kako se uloga vatrogasaca vremenom promenila i ostale „edukativne zanimljivosti“… a usput je i Gaja „podsetio“ da svaka knjiga koja se nađe kod vatrogasca mora da se preda u roku od 24 sata, inače će knjiga biti spaljena od strane kolega… sa sve kućom tog vatrogasca… a verovatno i samim vatrogascem.

Ubrzo potom, Gaj shvata da ne može više da krije, pa otkriva svojoj ženi da već neko vreme sakuplja i krije knjige u njihovom domu, i da bi trebali da uzmu da ih pročitaju, i da vide kakve se to misli kriju u njima. Međutim, njegova žena uopšte nije oduševljena tom idejom i plaši se posledica ovakve radnje, a još više da ne izgubi svoj stil života i svoju TV porodicu. U prevodu, njegova Mildred je izgubljen slučaj.

Gaj se tada setio setio starog Fejbera, nekadašnjeg profesora književnosti (iz perioda kada knjige nisu bile zabranjene) i odlučuje da ga poseti i da pokuša da sazna pravu istinu, šta se desilo sa knjigama, a i svetom. U početku oprezan i skeptičan (ipak je Gaj vatrogasac), profesor Fejber ubrzo shvata da je Gaj jedna od retkih osoba koja je počela da misli svojom glavom i preispituje istinu koja mu je servirana…drugim rečima, na putu je da „progleda“.  I tu nastaje jedan savez, koji će život Gaja Montaga da promeni iz korena… a postojaće i cena koju će morati da plati zbog svog izbora…

Spomenuo sam na početku da je najveći adut knjige „Farenhajt 451“ ideja o tome u kom pravcu bi moglo da završi naše društvo. Najporaznija stvar je što je moderno društvo već debelo ugazilo u „Farenhajt 451“. Mediji (u dosluhu sa političarima) dominiraju, manipulišu i ispiraju mozak narodu, serviraju mu jeftinu i nekvalitetnu zabavu i time mu skreću misli, cenzurišu slobodu misli, kao i kreativno i nekonvencionalno razmišljanje (otud spaljivanje knjiga), šire dezinformacije i…ovaj, shvatate već („Bogami, tanak led, već ulaziš na moju teritoriju…“-prim.podsvesti). Zvuči vam poznato? Zar mi već nemamo sličnu situaciju kada su u pitanju mediji i njihov kvalitet? Inače, u jednom davnom intervjuu, Bredberi je izjavio da je napisao „Farenhajt 451“, ne da bi predvideo budućnost (gde bi se recimo spaljivale knjige ili narod živeo skroz zaslepljen i izmanipulisan), već da bi je sprečio.

U kom pravcu se moderno društvo kreće zadnju deceniju („Pre će biti, zadnje dve-tri decenije…“-prim.podsvesti), stiče se utisak da je Bredberi pre predvideo budućnost, osim ako se ljudi „ne probude“…ili bolje reći, opamete…ili pre reći, krenu da se edukuju?

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Elem, „Farenhajt 451“ krije nekoliko zanimljivih koncepta.

U jednom trenutku sam spomenuo „TV porodicu“ (iako se pojavljuje u samo par događaja, značaj „TV porodice“ je, po meni, toliko veliki da ga moram spomenuti). Moram vam reći da, iako mi nije delovao najjasnije ovaj koncept iz opisa u knjizi, stekao sam utisak da je to nešto prilično uznemirujuće, pogotovo ako uzmemo ovaj današnji svet, gde su se ljudi (i bez korone) prilično otuđili jedni od drugih (čak i u okviru samih porodica pod istim krovom) i više se okrenuli formama digitalne zabave. „TV porodica“ predstavljena neki koncept gde gledaoci imaju nekakvu „uživo“ (live) interakciju sa…pa…ovaj…gomilom fiktivnih likova. Vi razgovarate sa tim izmišljenim ljudima, delite svoje priče sa njima, pratite njihove živote i slično…a mogu i vaši prijatelji (tipa, dvoje-troje) da dođu kod vas i da zajedno učestvujete. A što više imate tih „TV zidova“ (koji bukvalno porkiju ceo zid…otuda jelte, police sa knjigama nemaju poentu), možete sve više da učestvujete u njihovim životima (a izgleda i oni u vašim), što vam dođe kao neka…uh, premium pretplata i privilegije/bonusi koji se otključavaju.

Zašto je „TV porodica“ ovde toliko zastrašujuća? Iz nekoliko razloga (spomenimo bar četiri). Prvo, služi kao element (suptilne) socijalne kontrole i stvaranja poslušnosti. Drugo, „TV porodica“ stvara iluziju da je vreme provedeno sa njima uvek idealno, što bukvalno „tera“ ljude da svoje emocije usmere ka virtuelnom, jer je tamo uvek sve super (jedna vrsta droge), dok vaša „prava, realna porodica“ nije uvek idealna. Pod tri, ne razmišljate da li je sve zaista u redu sa vama i svetom (na primer, zašto Montagovi nemaju dece i da li su svesni da se populacija smanjuje, zašto Mildred ne može da se seti gde je prvi put srela Gaja, kao i da li su svesni da je njihova država na pragu katastrofalnog rata, koji se narodu servira kao „brzi rat“ koji će se završiti pobedom za 48 sati). I pod četiri, služi vam kao bekstvo od realnosti, a i sebe (Gajevo viđenje Mildredinog predoziranja lekovima). I tu je još mnogo razloga.

U prevodu, zamislite uvrnuto bolestan i glup rijaliti („To barem nije teško“-prim.podsvesti), spojen sa dnevnikom i ko zna čim, pritom je interaktivan i vi pred njim provodite ceo bogovetni dan (krenete redom Netflix+HBO+Amazon Prime+DisneyPlus+video igre+pornografija+Kitchen24+TopShop+bog-te-pita-šta), gde konstantno manipulišu vama, i pri tom debelo plaćate za tu uslugu. I onda to na kvadrat. Iskreno se nadam da medijski moguli ne čitaju knjige i ne dobiju neke bolesne ideje (mada je „Farenhajt 451“ već ekranizovan, tako da moje saučešće kako mojoj, tako i budućim generacijama ). Prilično uznemirujuće.

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Znate kako (u našem vremenu) neke vatrogasne stanice imaju pse, koji služe u traganju za povređenima ili žrtvama požara? E pa, 2049. godine simpatične kuce su zamenjene jezivim mehaničkim psima (koji više ne tragaju za žrtvama požara) kojima kroz telo kola otrov i struja, koji mogu da namirišu desetine hiljada ljudi i da neumorno tragaju za njima, a iz usta mogu u sekundi da izbace nekavu iglu punu narkotika i na licu mesta onesposobe (i ubiju žrtvu), a sve praćeno jezivim režanjem. Ono, meni zaista nije frka da gledam (a i zevam ili prespavam) horor filmove (kakvi bre vampiri, alieni i predatori 😀 ), ali zbog moje bujne mašte, malo sam se naježio kada sam zamislio kakve bi to mogle biti mehaničke zveri. Naravno, mehaničke zveri, u stvari, simbolišu kontrolu naroda od strane vlasti, kao i mogućnost kako tehnologija može da postane izvitoperena i opasna.

Verujem da će vam biti zanimljivo da i sami probate da protumačite psihološke profile likova iz ove knjige, pogotovo Gaja Montaga, Mildred, kapetana Bitija, Klarise i Grejndžera. Videćete o čemu govorim…

„Farenhajt 451“ ima tri poglavlja, tj. dela („Ognjište i davždenjak“,  „Sito i pesak“ i „Sjaj plamena“), kao i „Pogovor“ (kratak, ali zanimljiv). Knjiga ima nekih 200 strana i relativno brzo može da se pročita. Mada je, moram da priznam, meni išlo sporije čitanje, nekako, kao da mi stil pisanja i način odvijanja radnje nisu preterano „legli“. Naravno, ovo je samo subjektivan osećaj, ali i mene je iznenadilo, s obzirom na zanimljivu temu, da je nisam pročitao u cugu, već sam često pravio pauze i po nekoliko dana između čitanja. Ko će ga znati…

Ovo delo Reja Bredberija se često citira i smatra se da je dalo dosta inspiracije filmskoj kinematografiji, pogotovo za za futurističke (sci-fi) filmove. Meni je momentalno upalo u oči koliko je film „Ekvilibrijum“ bio inspirisan ovom knjigom, što je i sam režiser potvrdio (i tek sada vidim koliko sam zaista kratku recenziju napisao za jedan od mojih omiljenih filmova -.- ).

Filmske ekranizacije ovog romana nisam (još) gledao, ali sam čuo podeljena mišljenja (izgleda su svi očekivali mnogo više od filmova).

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

Majkl B. Džordan (desno) kao najsvežija verzija Gaja Montaga

 

Zanimljivost: za naslov romana, Rej Bredberi je dobio inspiraciju iz informacije da na negde 451 Farenhajta (oko 232 stepena Celzijusa) papir počinje da gori sam od sebe (naravno, ova brojka nije apsolutna i varira…jer zavisi i od vrste papira 😀 ).

Zanimljivost 2: iako se smatra klasikom, knjiga je kroz svoju istoriju bila i prilično osporavana i kritikovana.

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

Rej Bredberi

 

Sve u svemu, „Farenhajt 451“ meni nije remek-delo, ali je definitivno klasik sa svojom idejom. Mislim da bi bilo šteta da propustite da ga pročitate i da onda ocenite gde se mi nalazimo u odnosu na taj (nadajmo se alternativni) svet iz 2049. godine.

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li ti se čini da mi već živimo jednu vrstu „Farenhajta“? 🙂

 

 

Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan | Makart

 

Tags:

Od nule do jedan

Date:        Leave a comment on Od nule do jedan  

 

Od nule do jedan Zero to one Piter Til Peter Thiel

“Od nule do jedan” – Piter Til

 

Ljudima iz sveta (IT) preduzetništva, ovaj čovek nije nepoznanica. Piter Til (Peter Thiel), rodom iz Nemačke, poznati je preduzetnik i investitor. Ovaj milijarder je jedan od osnivača „Pejpala“ (Paypal; onlajn sistem za plaćanje novcem i transfer istog), „Palantira“ (Palantir; big data analitika) i „Faunders Fanda“ (Founders Fund; investiranje u startap kompanije…njihov portfolio uključuje SpaceX, Airbnb, Lyft, Spotify…). Kao anđeo investitor, 2004. godine je uložio u „Fejsbuk“ (Facebook) 500.000 dolara (i bio jedan od njegovih prvih spoljnih investitora) u zamenu za nekih 10% udela u kompaniji (tada je vrednost FB-a bila negde oko pet milijardi dolara). Tokom 2012. godine, Piter Til je prodao većinu svog udela u FB…i zaradio nešto više od milijardu dolara! Sa svim svojim investicijama, Piter sada „sedi“ na nekih sedam (7) milijardi dolara.

Mašala…solidna parica…

Za mnoge, Piter Til i njegovo mišljenje (i stavovi) na temu preduzetništva, tehnologije i investiranja se veoma cene i rado čuju.

Možda zato i nije iznenađenje da je, ubrzo po svom pojavljivanju 2014. godine, Tilova knjiga „Od nule do jedan“ postala neka vrsta modernog (biznis) klasika i jedna od najčešće preporučivanih knjiga za teme koje uključuju reči „biznis“, „startap“, „investicije“ ili „IT“……… ili „Piter Til“.

Da li je „Od nule do jedan“ vredna tolikog (modernog digitalnog) oduševljenja, ili, da upotrebimo staru srpsku reč, „hajpa“ (hype)? 😀

 

Od nule do jedan Zero to one Piter Til Peter Thiel

 

Da vidimo…

Zanimljivo je da je ova knjiga nastala na osnovu kursa o startap kompanijama koji je Til držao na „Stanfordu“, i da je jedan od studenata (Blejk Masters) bio baš teška štreberčina i hvatao baš detaljne beleške (očigledno toliko detaljne, da su poslužile za revidiranje i pripremu za širu čitalačku publiku).

Nekih 220 strana knjige je podeljeno na 14 poglavlja (plus zaključak) i pokriva različite, a opet prilično povezane teme u vezi sa budućnošću kompanija (i upravljanjem istih) i tehnologije.

Kada bih probao da izrazim srž knjige „Od nule do jedan“ i onoga što je pisac (tj. Piter Til) hteo da kaže, moglo bi da bude:

„Ako ste stvorili nešto novo (ili drastično unapredili nešto postojeće) tamo gde već postoji napredak, vi ste pomerili sebe (tj. svoju kompaniju, a i svet) od jedan (1) do n-broja.

Ali, ako ste napravili nešto potpuno novo (inovativno), gde dugo nije bilo napretka, to je pomak od nule (0) do jedan (1)… a to je baš sjajna vest i za vas i za svet.“

Naravno, sa ovom „srži“ sigurno nisam puno toga rekao (u stvari, verovatno nisam (n)išta rekao 😀 ). Ali, opet, kada bi svet preduzetništva i inovacija bio tako jednostavan i jasan, svi bismo bili preduzetnici i inovatori (mada ne mogu, a da se ne zapitam, da li smo se skoro svi, zahvaljujući društvenim mrežama, i proglasili za nekakve „preduzetnike“, „influensere“ i slično?).

Na osnovu literature koju sam do sada čitao (a tiče se konkretno preduzetništva), usudio bih se da napravim podelu knjiga iz ove oblasti na:

  • praktično preduzetništvo
  • emocionalno/holističko preduzetništvo
  • filozofsko-teorijsko preduzetništvo
  • (ostalo) preduzetništvo

 

Preduzetnici/biznismeni, nemojte mi se smejati, ovo je samo neka moja gruba podela, znam da nije puno smislena.

 

Od nule do jedan Zero to one Piter Til Peter Thiel

 

Kada je u pitanju „Od nule do jedan“, ovu knjigu bih smestio u neku međukategoriju, konkretno, između treće i četvrte. Ovde nećete nailaziti na previše saveta o preduzimanju konkretnih radnji, tj. kako da rešite neke situacije (kao u „Medvedima na putu“), niti taj emotivniji pristup u odnosu preduzetnik-klijent (kao u „Savršenom iznenađenju“). Piter Til u „Od nule do jedan“ ima neki svoj metod gde prezentuje (lični) filozofski pristup preduzetništvu (i njegovom definisanju), kombinovan sa „iskustvom“ njegovih kompanija (gde je bio ili osnivač ili investitor ili savetnik) i doticanjem istorije drugih kompanija, ali i uzimanje u obzir i političko-ekonomskih situacija u različitim (vremenskim) periodima, kao i njegovim pogledima na budućnost evolucije računara (tj. veštačke inteligencije), big data i machine learning, sa osvrtom na budućnost „čiste tehnologije“.

Možda će neko, dok čita ovu recenziju, pomisliti: „Deluje kao jako zanimljiva knjiga, i očigledno ti se dopada…ali ovoj recenziji nedostaje ona neka energija optimizma i oduševljenosti kakvu imaš kada ti se neka knjiga baš dopadne?“

Ako je (slučajno) neko ovo pomislio… i nije bio daleko od istine.

Moj najveći „problem“ sa ovom knjigom je što, u stvari, i ne znam šta da mislim o ovoj knjizi u celini. Možda bi najpribližniji utisak o ovoj knjizi bio: „Sasvim solidna knjiga sa nekim jako zanimljivim idejama i stavovima, i nekoliko odličnih pasusa nad kojima se vredi zamisliti, izanalizirati ih i meditirati (o njima).“

 

Od nule do jedan Zero to one Piter Til Peter Thiel

 

Ono što mi se nije toliko dopalo (bolje reći, možda je bilo nepotrebno) jeste suptilno (ali opet očigledno) veličanje kompanija poput Paypal, Palantir, SpaceX (gde, jelte, Til ima udela) i njegovog drugara Elona Maska…ali opet, nije i da nije bilo očekivano da se tako nešto desi, zar ne? 😀 Takođe, i zadnja dva poglavlja („Videti zeleno“ i „Osnivački paradoks“), tj. tih nekih zadnjih 50-ak strana, mi nekako prilično odstupaju od ostatka knjige… u stvari, toliko su mi odstupali da su mi baš boli oči. Ne znam zašto, ali malo su mi pokvarili utisak o samoj knjizi.

No u svakom slučaju, pročitaćete i dosta zanimljivih stvari (i stavova) na temu konkurencije, monopola, progresa, vrstama optmizma i pesimizma, postavljanja zdravih temelja za kompaniju, značaja prodaje, kao i zašto su ljudi prestali da tragaju za tajnama.

 

Neke od zanimljivih rečenica u ovoj knjizi:

„U svetu poslovanja, makar, ispostavlja se da je Šekspir superiorniji vodič. Unutar firme, ljudi postaju opsednuti svojim konkurentima za napredovanje u karijeri. Onda i same firme postaju opsednute svojim konkurentima na tržištu. Usred sve te ljudske drame, učesnici gube iz vida ono što je važno i usredsređuju se na svoje supranike.“ (zanimljiv, ali i bolno istinit stav o pristupu nekih kompanija)

„Tehnološke kompanije prate suprotnu putanju. One često gube novac u prvih nekoliko godina: da bi se izgradilo nešto vredno potrebno je vreme, a to podrazumeva i odložene prihode. Najveći deo vrednosti jedne tehnološke kompanije doći će tek za deset ili petnaest godina, u budućnosti.“ (doduše, mislim da će, sa drastičnim ubrzanjem i tehnologije i poslovanja, ovaj broj godina do sticanja profita postajati sve kraći, i da će u budućnosti malo kompanija imati taj luksuz da toliko dugo bude „gubitaš“ sa višim ciljem na umu…osim ako ne sprema neki veliki, inovativni BUM! )

„Tilov zakon: startap kompanija zbrkana prilikom osnivanja ne može se popraviti.“ (u stvari, može se popraviti, samo što je to đavolski težak posao koji zahteva da viši menadžment na vreme shvati da se neke stvari moraju popraviti što pre, inače će ovaj zakon zaista biti tačan)

Kao i mnogi drugi zanimljivi pasusi… 🙂

 

Piter Til Peter Thiel

Piter Til

 

Sve u svemu, „Od nule do jedan“ je solidna knjiga o preduzetništvu. Nailazićete na dosta zanimljivih poglavlja (bolje reći, pasusa) koji vam mogu dati neke zanimljive poglede u vezi sa raznim temama koje se tiču preduzetništva (već spomenute pre nekoliko pasusa). Ali, mislim da ova knjiga nema, ono što mi se moglo nazvati, „replay value“. Možda je vredi ponovo pročitati kada se pregura nekih 10-15 godina u vođenju kompanija i stekne se neko poslovno (a i životno iskustvo), i tada se otkriju neke nove spoznaje u ovoj knjizi? Ko zna… 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, da li bi želeo više da se fokusiraš na „od jedan do n-broja“ ili „od nule do jedan“? 🙂

 

 

Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan | Korisna Knjiga

 

Tags:
Categories:

Goldfinger

Date:        Leave a comment on Goldfinger  

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore

“Goldfinger”

 

“Shaken, not stirred”

– James Bond

 

Ako nas je “Dr.No” uveo u avanture Džejms Bonda, a „From Russia with love“ nam stavio do znanja da je Džej Bi ozbiljan igrač i da filmska industrija treba dobro da obrati pažnju na ovu (tada) novu zlatnu koku, „Goldfinger“ je postavio neke standarde i smernice koje će koristiti budući filmovi o avanturama agenta 007.

Ali, da krenemo redom…

Pošto je (prilično rutinski) razneo laboratoriju za preradu droge u Latinskoj Americi, naš Džej Bi je rešio da uzme mini-odmor na čuvenim plažama Majamija (da prostite, Majami Biču). Naša mukica mora da uživa u ekskluzivnom hotelu i svi moraju da ga tetoše. Međutim, ubrzo ga posećuje njegov prijatelj Feliks (agent CIA), da mu prenese M-ovu poruku da 007 ima nov zadatak, a to je da nadgleda misterioznog trgovca zlatom, Aurika Goldfingera. Pošto se uspešno ušunjao u njegovu sobu, gde je na terasi zatekao prelepu Džil Masterson kako kroz teleskop gleda partiju džina (mislim na kartašku igru, alkoholičari nenormalni 😀 ) između Goldfingera i njegovog poznanika (i usput mu šapuće koje karte ima njegov protivnik, pošto Goldfinger ima bubicu u uvetu), Džej Bi je rešio da se malo „našali“ sa Goldfingerom i preuzeo je kontrolu nad mikorofon i malo se sprdao, preteći Goldfingeru policijom, ako namerno ne izgubi neki novac. I dok Goldfinger crveni od besa što mora da igra i gubi, Džej Bi za to vreme provodi sočne trenutke sa svojom novom simpatijom, Džil Masterson. Stekao sam utisak da je ovo prvi film gde se Bond možda i emotivno zainteresovao za neku devojku.

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore

Nije mu lako…

 

Mada je neprevaziđena švalerčina, Džej Bi poznaje svoj alkohol, i zlatno pravilo da „u krevetu žena mora da bude vrela, a šampanjac hladan“. Pošto se šampanjac ugrejao, morao je u frižider po novu flašu i na kratko ostavi Džil u spavaćoj sobi…s tim što ga je neko odalamio po tintari dok je bio u kuhinji. Kada je došao sebi, Džej Bi je sada zatekao mrtvu Džil, svu prekrivenu zlatnom bojom.

Sada smo u Londonu, i Džej Bi dobija konkretan zadatak od M-a da istraži sumnju „Banke Engleske“ da Goldfinger ilegalno švercuje zlato, i da pokuša da ga namami sa zlatnom pločom nacističke nemačke iz perioda Drugog svetskog rata. Posle interesantne partije golfa između Goldfingera i Džej Bija, Goldfinger jasno stavlja našem junoši do znanja da se više ne igra sa sudbinom, usput mu prezentujući pregovaračke sposobnosti stamenog nemog pomoćnika Oddžoba (Oddjob) i njegovog šešira ojačanog metalom.

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

Čuveni Oddžob (Oddjob)

 

Zato je 007 rešio da sada malo suptilnije prati svog neprijatelja, i to sve do Švajcarske. Međutim trenutak nepažnje (uzrokovan novom poznancicom Tili Masterson) dovodi to toga da ga uhvate, i da neko vreme bude  Goldfingerov „gost“ na njegovom ranču, gde ima priliku da sazna neke stvari o dijaboličnoj „Operaciji Grendslam“ („Operation Grandslam“). Naravno, čak i ovakva smrtonosna opasnost ima svoje prednosti za Džej Bija, jer ima priliku da upozna Goldfingerovog pilota, prelepu…ovaj… Pusi Galor (Pussy Galore). Da, tako se zaista zove…

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

I da ste njeno (filmsko) ime izgovarali sa punim poštovanjem, jasno?

 

Da li će Bond uspeti na vreme da razotkrije dijaboličnu operaciju, preživi Goldfingera i njegovog nemog pomoćnika/šešir-snajperistu i dobije Pusi (morao sam), saznaćete ako odgledate film koji, iz sadašnje perspektive, ima naziv kao umetnički porno film, „Goldfinger“… mislim, i sami znate kakav će biti ishod filma, ali moram malo da ubacim dramatike, znate („Ma ljudi su na ivicima stolica dok čitaju tvoje recenzije, izludeće od napetosti…“-prim.podsvesti).

Vizuleni aspekt je (očekivano) ponovo doživeo skok u kvalitetu, a pogotovo je unapređen zvučni aspekt filma (tj. zvučni efekti), što je donelo i prvi Oskar nekom Bond filmu.

Što se tiče glume, mnogi smatraju da je naš Šone ovde bio na vrhuncu kao tajni agent 007. Što se mene tiče, stekao sam utisak da je bio bolji u prethodnom delu, ali zaista nemam zamerke na njegovu glumu ovde, i dalje je sjajan. Gert Frube je nam prilično interesantno dočarao bombastičnog megalomanijaka Aurika Goldfingera (jedan od retkih Bond negativaca kojeg se publika često seti/prepozna), sa sve promenama ponašanja (jedna zanimljivost: Gert je glumio Jug Bogdana u filmu „Banović Strahinja“ iz 1981. godine). Stameni Harold Sakata nam je podario legendarnog Oddžoba, nemog majstora borilačkih veština sa smrtnosnim šeširom i čuvenim samouverenim osmehom (mnogi fanovi 007 filmova će se pre setiti Goldfingerovog poslušnika/pomoćnika nego mnogih Bondovih arhineprijatelja kroz filmove).

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

Aurik Goldfinger

 

Bernard Li (M) i Lois Maksvel (Manipeni) su i dalje standardno dobri u svojim epizodnim (par minuta) ulogama, a Dezmond Levelin (Q) je dobio još više minuta da objašnjava svoje gedžete.

Ah, Bond devojke… prelepe sestre Džil (Širli Iton) i Tili Masterson (Tanja Malet) su imale po svojih pet minuta (bukvalno, videćete zašto…šteta, pogotovo za Džil), ali glavna zvezda je živopisna Honor Blekmen kao pilot Pusi Galor (Pussy Galore…naravno, sretaćemo kroz kasnije Bond filmove mnoge devojke sa urnebesnim, dvosmislenim imenima), koja je mnogim muškarcima ostala u sećanju kao jedna od upečatljivijih Bond devojaka. Par zanimljivosti u vezi sa ovom glumicom: imala je 38 godina kada je snimala film „Goldfinger“ (i nekoliko godina starija od Konerija), bila je poznata po ulozi Here u „Jason and the Argonauts“ (1963. godina) i Keti Gejl u seriji „The Avengers“ (1961. godina), a bavila se i pevanjem. Inače, preminula je prošle godine (kada nas je napustio i legendarni Šone).

Spomenuo sam na početku da je film postavio neke smernice i standarde za buduće Džejms Bond filmove, kao i ubacio mnoge novine. Tako sada vidimo da će gedžeti i oružja iz Q-ovog odeljenja ubuduće postati sastavni deo arsenala Bondovih „veština“ (a imamo priliku da prvi put vidimo i odeljenje kojim Q rukovodi). U narednim filmovima ćemo imati i sve češće pojavljivanje raznih „specifičnih“ pomoćnika (henchmen) glavnim negativcima (poput Oddžoba), koji služe da Bondu zagorčaju život. Takođe će biti učestale situacije gde će (nažalost) ginuti Bond devojke. A i sve više će se (povremeno kroz film) ubacivati komični elementi, pogotvo sa fokusom na sarkastične komentare ili one kojima se Bond ruga protivnicima.

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

 

Kad smo spomenuli tehnologiju, zanimljivost je da Bond sada ima na raspolaganju veći odašiljač (za praćenje negativaca) i manji (tako da MI6 zna gde se Bond nalazi u svakom trenutku), kao i tajnu pregradu u đonu cipele (gde, gle čuda, upravo može da sakrije manji odašiljač). Mada su i negativci dobili svoja naoružanja (poput Oddžobovg smrtonosnog šešira ili Goldfingerovog zlatnog pištolja). Možda i najveća atrakcija kada je u pitanju tehnologija, jeste Bondov „nasvirani“ automobil sa mitraljezima, sekačima guma, prozorima otpornim na metke, tragačem, dimnim bombama i uljem (da proklizaju protivnički automobili) i, možda najpoznatijim elementom iznenađenja, suvozačevim sedištem koje možda da se lansira nebu pod oblake. 😀 A kad smo već spomenuli automobile…

…Bondov auto izbora u ovom filmu je, možda i najčuveniji Bond auto, sjajni i luksuzni (sportski) Aston Martin DB5! Goldfinger, sa druge strane, se odlučio za gospodski Rolls-Royce Phantom III model.

 

Aston Martin Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

Aston Martin DB5

 

Ono što je isto odudaralo, ali bilo istovremeno i dobro osveženje, jeste pojavljivanja lasera (laserskog zraka) u jednoj čuvenoj sceni.

Za razliku od prethodnih filmova, ovaj film nije imao puno traumatičnih problema prilikom snimanja, mada je više zahtevao snalaženje (poput dobijanja pristupa Fort Noksu, ali ne i dublji ulazak u isti; izvođenje preleta aviona iznad Fort Noksa; Furbe, Nemac po poreklu, nije baš mogao brzo da govori engleski, pa je pričao ne nemačkom, a onda drugi glumac uradio redub na engleskom).

Akcija u filmu je isto podignuta na viši novi, a pogotovo scena finalnog obračuna (mlaćenja) između Džej Bi i Oddžoba, koja se smatra jednim od klasika kada su u pitanju obračuni „1 na 1“.

Film je najvećim delom sniman u Švajcarskoj i SAD (Florida i Kentaki), uz kratku posetu golf klubu u Engleskoj, a sve ostale scene su (kao i u prethodna dva filma) rekreirane u „Pinewood Studios“ u Londonu.

Budžet za ovaj film je iznosio čak tri (3) miliona dolara (koliko za prva dva filma zajedno), a zaradio je 51 milion, a kasnijem reizdanju (zajedno sa filmom „Dr.No“), dovelo je do impresivnog inkasiranja od skoro 125 miliona dolara! Vau, to se zove profit!

Velška pevačica Širli Basej je otpevala čuvenu uvodnu numeru „Goldfinger“ (i time isto postavila standard za Bond filmove, gde poznati pevači gostuju sa uvodnim numerama). Numeru je komponovao Džon Beri.

 

Aston Martin Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

 

Par zanimljivosti za ovaj film:

– Prvi put čujemo famozno „mućkan, ne promešan“ („Shaken, not stirred“)

– Šone uopšte nije putovao na Floridu da snimi svoje scene, jer je istovremeno bio angažovan u Hičkokovom filmu „Marni“ (svoje scene je snimio u Pinewood studiju)

– Već smo spomenuli i prvo pojavljivanje lasera

– Prvi Bond film koji je osvojio Oskara

– Film je upisan u „Ginisovu knjigu rekorda“ kao film sa najbrže ostvarenom velikom zaradom

– Pošto je, iz bezbednosnih razloga, bilo zabranjeno snimanje unutar Fort Noksa (niti je iko od ljudi povezanih sa filmom smeo da uđe), rekreirano skladište je urađeno neverovatno verodostojno da je čak i Fort Noks to potvrdio

– Producenti su razmišljali da Orson Vels glumi Goldfingera, ali su ocenili da im je preskup. Kada je Frube tražio kao zaradu 10% od profita filma, producenti su pomislili da su se možda ipak zeznuli što nisu angažovali Velsa

– Šone je povredio leđa u finalnoj borbenoj sceni, što je iskoristio da ispregovara još bolje (finansijske) uslove za naredni film

– Ovo je omiljeni Bond film Stivena Speilberga

– Bakuta sa mašinkom je bila omiljena Hičkokova scena

– Za vreme promovisanja filma, Honor Blekman je uživala da posramljuje novinare prilikom raznih intervjua, namerno izgovarajći često ime svog lika (i)

– Šone se zainteresovao za golf posle snimanja ovog filma

 

Za ostale zanimljivosti, bacite pogled ovde.

 

Meni je „Goldfinger“ odličan Bond film. Zabavan je dinamičan, duhovit, ima upečatljive negativce i Bond damu Pusi, i postavio je, da tako kažemo, smernice za buduće Bond filmove.

Usudio bih se da ga stavim u „top 5“ Bond filmova, ali videćemo još… 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovom filmu? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 1964. godine

Trajanje : 110 minuta

 

Tags:

Do viđenja

Date:        Leave a comment on Do viđenja  

 

Zivojin Zika Petrovic Do vidjenja Draga Mitricevic

“Do viđenja” – Živojin Petrović

 

Nekako roman „Do viđenja“ baš ima prigodan naziv za prvi (recenzirani) roman za 2021. godinu…lepa, suptilna i kulturna otpozdravna rečenica za 2020. godinu (mada smo je u našim mislima sigurno otpozdravili i mnogo gore 😀 ). I na tome će ostati moji komentari za 2020-u…

Roman „Do viđenja“ Živojina Petrovića je nedeljama bio prvi na listi bestselera u našim knjižarama, pobravši simpatije čitalaca. Posle toliko nedelja popularnosti, i meni je došlo da vidim šta se toliko publika „primila“ na ovaj roman.

Na naslovnoj strani romana stoji:

„Do viđenja“, a ispod toga:

„Šta se dogodilo sa najbogatijom Beograđankom svih vremena“, i ispod toga:

„Prvi srpski dokumentarni triler“.

Ovde se nalaze četiri reči koje su mi izvrnule obrve i naterale oči da začkilje, pa sam izgledao kao Klint Istvud, nimalo impresioniran onim što vidim.

Prvi. Srpski. Dokumentarni. Triler.

 

ce

Hmmmmm? Šta koji…

 

Baš ne deluje ohrabrujuće i ne intrigira na prvi pogled zar ne? Da je „Prva srpska epska fantastika“, „Prvi srpski naučnofantastični roman“, „Prvi srpski komični roman“ ili recimo „Prvi srpski erotski roman“.

Ali dokumentarni triler? Hm…

Šalu na stranu, mislim da nisam imao predrasude prema romanu.

Već možda prema sebi…

Kada je u pitanju ideja dokumentarnog književnog trilera, nekako me je podsetila na ideju gledanja nekog evropskog dramskog filma. Nisam neki ljubitelj tog žanra, u principu bi trebao da budem nekakvom „specifičnom raspoloženju“ da bih tako nešto gledao, i znam da ću se na kraju smoriti kada se film završi. Pitao sam se da li će možda zbog toga slična sudbina snaći i „Do viđenja“… i da ću na kraju jednostavno „smlatiti“ sa čitanjem knjige, i možda preskočiti recenziju.

Ispostavilo se da (na kraju) nije bilo puno razloga za brigu.

O Dragi Mitirćević sam, u principu, znao samo površne informacije iz istorije. Bogata milionerka, čudnog (eskcentričnog) ponašanja, nepoverljiva prema svima. Mesec dana se vodila kao nestala, a onda pronađena mučki ubijena u svojoj kući. Policija dugo nije mogla nikako da otkrije ko je njen ubica, a čak i kad je navodno otkriven, istorija nikada nije potvrdila da je zaista pravi ubica uhvaćen.

Ovo je ono što sam znao. Što bi rekli, više na nivou neke opšte kulture.

 

Zivojin Zika Petrovic Do vidjenja Draga Mitricevic

 

A radnja romana „Do viđenja“ bi se mogla sumirati tekstom sa poleđine knjige:

„Januara 1933. usred Beograda nestala je ćudljiva milionerka Draga Mitrićević. Bogata rentijerka nije komunicirala sa rodbinom, a živela je sa svojim čuvarima – dva nemačka ovčara, gusanom i kokoškama – u ogromnoj ali skoro pustoj kući u Ulici kralja Milana broj pet. Rada Popović, načelnik Odeljenja beogradske kriminalističke policije, našao se pred ključnim zadatkom svoje karijere…“

…i to kakav ključni zadatak…

Prvenstveno kroz oči načelnika policije, Rada Popovića, saznaćemo kako se odvijao celokupan proces (pokušaja) otkrivanja ko je ubio Dragu Mitrićević. A imajte na umu, govorimo o ubistvu milionerke koja nije bila u dobrim odnosima sa rodbinom. A na to dodajte još i mentalitet srpskog (jugoslovenskog) naroda…naravno, postavlja se bitno pitanje „Ko bi ubio Dragu?“

Ali još bitnije pitanje:

„KO ĆE DA NASLEDI TE SILNE MILIONE?“

 

Do viđenja 1

Draga Mitrićević (i njeni čuveni milioni)

 

Ovi neraspodeljeni milioni će načelniku policije doći glave. Pokojna (nadžak)baba je generalno bila nepoverljiva prema ljudima, uključujući tu i svoju rodbinu, za koju je verovala da bi je otrovala da što pre dođu do njenih para. Testament nije ostavila, dobrim delom i svog sujeverja. Imala je u mladosti kratak brak (ili možda je bolje reći, ljubavni zanos), a sa pokojnom sestrom nije govorila. Iako je zarađivala od rentiranja lokala, nije baš bila voljna da izdaje lokale u blizini svoje kuće. Štaviše, često se ponašala kao takav tvrdica da je znala i da „zavrne“ ljude za pare. I pride bila je prilično bezobrazna prema svima, i uvek govorila da više voli životinje nego ljude. Iako bogata, u svom stanu (navodno) skoro da uopšte nije imala para, čak bi znala i da pozajmi, iako je imala razno zlato, dukate, dragocenosti, obveznice, akcije i šta sve ne u bankama.

Zaboga, pa ko bi želeo da ubije tako divnu bakicu?

Pa, verovatno ceo Beograd. Polovina zbog para, polovina jer se ponašala kao kreten prema ljudima.

Rodbina je, naravno, potresena…ne možda toliko zbog babine smirti, koliko zbog toga što će sada nastupiti borba za njeno bogatstvo. Sa jedne strane imate Velibora Boru Jovanovića kao direktnog naslednika, a sa druge strane ostalu rodbinu koja ne može da smisli Boru (izgleda iz opravdanih razloga, jer je njegova istorija dosta mutna i sumnjiva). A onda imate i nekoliko advokata, koji zadovoljno trljaju dlanove (očekivano), mada izgleda da ni oni nemaju baš čistu savest kada je u pitanju pokojna Draga. A tu se pojavljuje i odjednom i udruženje ratnih invalida, kojima je navodno pokojnica trebala da ostavi neku imovinu. A sada odjednom se u javnosti pojavljuju i razna pisma po novinama od nekih prijatelja ili poznanika, u kojima jedni hvale pokojnicu, drugi je pljuju, pa se međusobno prepucavaju preko novina…a onda i neke anonimne dojave u vezi sa ubistvom, pa onda slučaj nestalih štednih knjižica.

Vrti vam se u glavi od ovih nebuloza? Zamislite tek kako je nesrećnom Radi Popoviću, načelniku policije, koga pritiskaju sa (bukvalno) svih strana da pronađe ubicu, i kome od ovog slučaja možda zavisi i cela karijera. Sad bi mu dobro došli jedan Holms i Poaro, zar ne?

 

Zivojin Zika Petrovic Do vidjenja Draga Mitricevic

 

Sa romanom „Do viđenja“, pisac Živojin Petrović je, sakupljajući izjave svedoka i optuženih, zapisnike, dokumenta i novinske članke iz raznih arhiva, pokušao da rekreira i da nam dočara kako je policija pokušavala da otkrije ubicu tridesetih godina 20-og veka…ali takođe i kako su Beograd i njegovi stanovnici živeli u tom periodu (kao i da se naš mentalitet izgleda nikada neće promeniti…pogotovo kad je u pitanju želja za senzacionalizmom, pljuvanje rodbine ili večita radoznalost šta se dešava u „tuđem dvorištu“).

Ne može se reći da se pisac nije potrudio. U 250 strana ovog dokumentarnog trilera, našlo se mesta i za arhivska dokumenta. Fotografije Dragine kuće, isečci iz novina, razna pisma,, dokumentovana obdukcija, sudske odluke, izveštaji i šta sve ne, a sve u cilju da nam još više upotpuni osećaj da smo se prebacili u tridesete godine 20-og veka.

Stekao sam utisak da pisac nije želeo previše da „romantizuje“ ovaj triler, već da pokuša da ga, što je realnije moguće, prikaže i održi u nekoj formi „dokumentarne istorijske publicističke proze“ („Priznaj, sad si izmislio ovu konstrukciju i nemaš pojma ni šta znači ni da li tako nešto zaista postoji“-prim. podsvesti). Opisi su tu, ali sasvim umereni.

 

Zivojin Zika Petrovic Do vidjenja Draga Mitricevic

 

Moj „izazov“ sa ovom knjigom se pojavio relativno na početku. Imao sam osećaj da prvih 50-ak strana čitam nekako „rutinski“, tipa, „ok relativno interesantno“…a onda sam napravio pauzu sa knjigom (ovo je bio priličan „krivac“). Međutim, posle sam se zainatio da nastavim i ostanem strpljiv… i isplatilo se. 🙂

Odjednom, samo kreću da se pojavljuju nove informacije u slučaju ubistava bogate babe. Međutim, što ih više stiže, situacija odjednom postaje sve konfuznija! Ovde ne da ne pomaže Šerlok Holms, ovo više nema smisla. U jednom trenutku, shvatate da počinjete da se nervirate zajednom sa načelnikom policije. Da li je neko naručio njeno ubistvo (rodbina, poznanici, ljudi sa kojima je bila u nekakvim poslovnim odnosima), da li je samo neserećna žrtva pljačkaša ili nešto treće? Uzimate izjave desetina ljudi, svako priča neku svoju priču, mnogi od njih lažu iz Bog te pita kojih motiva. Vlasnik pogrebnih usluga plače na sva zvona, jer je, faktički, „na reč“ rodbine sahranio pokojnu Dragu najluksuznije što je mogao, a nije video ni cvonjka. Rodbina drami na vas, advokati drame vas, policija drami zbog vas, pretpostavljeni vam dišu za vratom… pravi trenutak počnete da pijete nešto za živce zar ne? I to ne nešto iz bifea, već nešto što ide samo uz potpisani lekarski recept.

Ideja da se ovo zaista desilo, a da nema logike u otkrivanju ubice, vas tera da sve brže okrećete stranice…dok ne stignete do kraja i pročitate ishod. Iako sam znao (relativno generalni) ishod, ipak sam na kraju bacio knjigu na sto uz (stručni recenzentski) komentar „A daj, nemoj me j****i“ i nasmejao se ironiji celog slučaja.

Detalj zbog koga sam u jednom trenutku još više počeo da uživam u knjizi jeste kada sam zamislio da sve vreme imam nekakvog naratora koji mi opisuje događaje i radnje iz knjige, a zatim zaćuti kada počnu dijalozi, kao u tipičnom TV dokumentarcu. Nešto slično blesavo sam uradio i kod ove knjige. Međutim, pošto je u pitanju Beograd, nekako mi je teško bilo da zamislim Morgana Frimena da vrši naraciju na srpskom (mada sada kada sam i to zamislio, mislim da bi ispalo urnebesno dobro ^^).

Sve u svemu, knjiga se čita brzo i lako, bez nekog većeg napora…čak i za dokumentarni žanr.

Možda bi nekog i odbilo da čita ovaj tip romana, ali mislim da ga vredi pročitati, i kao stvar neke opšte kulture, a i da malo bolje dobijete uvid u beogradska dešavanja 30-ih godina. A i pisac se potrudio da prilično istraži ovu (sakupljenu) materiju oko ubistva Drage Mitrićević, što je isto veliki plus.

 

Zivojin Zika Petrovic Do vidjenja Draga Mitricevic

 

Meni je Živojin Petrović poznat od ranije kao neko ko je ljubitelj tehnologije (ljudima koji su čitali „Mobilni magazin“ je sigurno poznat), a i kao osoba koja stoji iza projekta „Srpske naučne televizije“ koja je kasnije prerasla u „Brainz TV“, a sada i kao pisac. Videćemo, ako dozvole prilike, da se možda nekada pročita i njegova prethodna knjiga „Nestvarno, a stvarno“.

Mada, mislim i da je „Do viđenja“ bio dobar prvi izbor za čitanje. 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li znaš u čemu je tajna ovog „Do viđenja“? 🙂

 

 

Cena knjige: Laguna | Dereta | Vulkan | Delfi | Makart | Korisna knjiga

 

Tags:

From Russia with love

Date:        Leave a comment on From Russia with love  

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

“From Russia with love”

 

Ahhhhhh, „From Russia with love“ (Iz Rusije s ljubavlju)…sada već stvari postaju zanimljivije. Ovo mi je jedan od omiljenijih filmova, ne samo kada su u pitanju Džej Bijeve avanture, već i generalno. Što se tiče ranga Džejms Bond filmova, ovaj film mi je u „top 5“, a možda i u „top 3“…a nije isključivo i da je „broj 1“.

Šta se sada dešava sa našom švalčerinom sa „dozvolom za ubijanje“ (licence to kill)?

Pošto je eliminisao Dr.Noa, Džejms Bond je sada zvanično na nišanu opasne kriminalne organizacije SPEKTRA (SPECTRE), a da toga nije ni (potpuno) svestan. SPEKTRA temeljno pristupa svemu, pa i načinu eliminacije Bonda, koji se sastoji u obučavanju ubice, po imenu Donald Grant, specijalno pripremljenog za eliminaciju 007 agenta.

Članovi SPEKTRE, Rosa Kleb (operativac/agent broj 3, nekada visokorangirani oficir ruske kontraobaveštajne službe SMERSH, sada prebegla u SPEKTRU…u kombinaciji sa njenim likom i govorom, odmah vam bude jasno zašto je strah i trepet) i Kronstin (operativac/agent broj 5, čehoslovački šahovski velemajstor) su spremili lukav plan za Bondovu eliminaciju.

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

Iz aviona se vidi da ovo dvoje sigurno ne rade u vrtiću…

 

MI6 dobija dojavu iz svog istanbulskog ogranka da ruski šifrant u konzulatu, Tatjana Romanova, želi da prebegne u London, a takođe su tu i informacije koje bi omogućile Londonu jedinstvenu priliku da se domogne kriptografske mašine, Lektor. Jedini uslov – Tatjana Romanova želi jedino da uspostavi kontakt sa agentom 007, Džejms Bondom, koga je videla na jednoj fotografiji.

MI6 i Bond su svesni da je ovo najverovatnije (prilično očigledna) zamka, ali, opet, ako postoji i najmanja šansa da je zaista moguće domoći se Lektora, vredno je rizika (a i Džej Bi se sigurno neće buniti da „spasi“ ruskog šifranta 😀 ).

I tako naš Džej Bi stiže u mistični nam Istanbul, gde će tesno sarađivati sa šefom ogranka, šaljivim, ali i prepredenim Ali Karim Bejem, a usput i otkrivati čari Istanbula, a sve u cilju da se susretne sa Tatjanom Romanovom. Ali, već od trenutka njegovog dolaska, dešavaju se komplikacije na relaciji turskih/engleskih i ruskih agenata, pa će iz bezbednosnih razloga, naš Džejms morati da se privremeno skloni i računa na gostoprimstvo Cigana (gypsies) koje je, o gle čuda, puno prelepih i strasnih žena, tako da Džejmsu nije lako. Međutim, komplikacije (u prevodu, pucanjava na sve strane) se i ovde dešavaju.

Posle mnogo peripetija, Bond i Tatjana Romanova se najzad sreću u njegovoj hotelskoj sobi (naravno), dok ona leži gola pod pokrivačem (logično, jelte), i oni provode strasnu noć (očekivano). Uz svoju ljubav na prvi pogled, Tatjana daje Bondu i podatke o lokaciji mašine Lektor.

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

– Iju, oprostite, ja promašila sobu…
– Bez brige gospođice, baš ste gde treba…

 

Zajedničkim snagama, Bond, Ali Kerim Bej i Tatjana, izvode oragnizovanu sabotažu u konzulatu i uspevaju da se domognu Lektora. Sledeća aktivnost – bežanija iz konzulata ka vozu Orient Express. Džejms i Tanja dobijaju nova lažna dokumenta, a Kerim Bej će im praviti nego vreme društvo, dok ih ne ukrca na avion Solunu, i odatle pravac London i misija uspešna!

Ali, da li će Džejms i Tanja stići bezbedno do Londona i kakve sve tajne (neprijatelje) krije Orient Express? Eeeeee… saznaćete ako odgledate „From Russia with love“. 🙂

Neočekivani uspeh „Dr.Noa“ je izgleda imao takav efekat da su glavešine rekle da se bace svi kartonski rekviziti sa prethodnog filma i da se malo „odreši kesa“ za “From Russia with love“.

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

NISAM MISLIO NA TE REKVIZITE…mada…

 

Krenimo od audio-vizelnog aspekta. Definitivan skok u kvalitetu kamere i audio efektima i sinhronizaciji. Ne bih puno opisivao, uverićete se i sami, očigledna je razlika u kvalitetu.

Kao i prethodni film, i ovaj je imao svoje izazove (da ne kažem probleme), počevši od izbora nekih glumaca, ozbiljnih (ali baš ozbiljnih) zdravstvenih problema Pedra Armendariza (Ali Karim Bej), kao i probijanja roka i budžeta… i povrh svega toga, predsednik DŽ.F.Kenedi vam kaže da mu je novela Jana Fleminga „From Russia with love“ jedna od najomiljenijih knjiga. Nema baš puno mesta greškama, zar ne? Sreća, na kraju ih i nije bilo.

Gluma… naš Šone ni u jednom trenutku nije sporan, sada još bolji nego prvi put kao Bond, prosto vidite da mu rola leži kao salivena cipela (mogao sam da stavim neki brend, ali niko nije hteo da plati reklamu, pa prc! 😀 ), zbog čega je nagrađen i bonusom duplo većim nego njegovom zaradom za ovaj film.

Daniela Bjanči kao Tatjana Romanova… ah, kakav izbor za Bond devojku, čoveče! Mislim da je jedna od najlepših Bond devojaka, ma prelepa je i baš zrači nekim seksipilom i šarmom. Inače tri zanimljivosti vezane za nju: bila je učesnica za Mis Univerzuma 1960. godine (očigledno); Bjanči je tek počela da uči engleski jezik za potrebe filma, pa je morao da se uradi redub sa drugom glumicom (nešto slično se desilo i u prethodnom filmu sa Ursulom Andres, ali zbog njenog akcenta); ona je izabrana u konkurenciji 200 devojaka, po mnogim pričama, upravo na Konerijevu preporuku („Šone, matori lisac, znao je on šta valja“-prim.podsvesti).

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

Šalu na stranu, zaista lepa glumica…

 

Pedro Armendariz (prilično popularan latinoamerički glumac 40-ih i 50-ih) je bio super u ulozi Ali Karim Beja, pogotovo zbog ozbiljnog zdravstvenog stanja (koje je bilo vidljivo i na filmu), i njegovog tragičnog završetka. Bilo je nekog neobičnog šarma u njegovoj roli otresitog i šaljivog šefa odseka MI6. Lote Lenja je bila sjajna kao sadistički negativac Roza Kleb, pogotovo sa njenim ponašanjem i specifičnom bojom glasa i načinom govorom…što i nije iznenađujuće, s obzirom da je Lote bila i pevačica i, da se tako izrazim, monolog(ista)/recitator/diseuse), kao i Vladek Šejbal u ulozi Kronstina (baš su našli facu zlog intelektualca) i Robert Šo kao ubica Grant.

Sada već standardnim šarmantnim epizodistima, Bernardu Liju (M) i Lois Maksvel (Miss Moneypenny) se sada pridružuje i Dezmond Levelin kao besmrtni Q (kju), sarkastični i nadrndani majstor za gedžete i džidža-bidže (zanimljivost: Dezmond je narednih 36 godina bio jedini Q u Bond filmovima).

Koje sve zanimljivosti i noviteti su se pojavili u „From Russia with love“, koje će posle postati standard? 🙂

Bond sada postaje mnogo oprezniji, kada je u pitanju komunikacija u šiframa sa vozačima ili pregledanje hotelske sobe u kojoj odseda (u potrazi za prisluškivačima)…kada su u pitanju žene, tu, kao i uvek (tj. očekivano), nema opreza. 😀

Borbene scene su unapređene i dinamičnije (bokser je radio koreografiju za čuvenu scenu tuče u vozu i snimala se nedeljama), a ubačene su i scene sa juranjavom čamcima i helikopterom.

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

Na zaboravite na mene…Patak…Paja Patak…dođavola, mislio sam Donald Grant…

 

Prvi put vidimo Džej Bija da upotrebljava Q-ove gedžete (i uopšte tehnologiju ozbiljnije). Tu je čuvena akt-tašna sa sklopivim snajperom, skrivenim nožem i novcem za hitne slučajeve, kao i mogućnošću da se pretvori u dimnu/gasnu bombu ako se ne otvori na poseban način. Bond takođe dobija i pejdžer, sat sa garotom, kao i aparat za detektovanje prisluškivača. A ni negativci nisu nespremni (Roza Kleb i njen nož premazan otrovom,, sakriven u vrhu cipele).

Bondov automobil izbora je, ovoga puta, bio Bentley Mark IV.

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

Bentley Mark IV

 

Film je najvećim delom sniman u Istanbulu, a ono zbog čega je ovaj film posebno interesantan ljudima iz bivše Juge, jeste čuveno zaustavljanje na stanicama u Beogradu i Zagrebu (iako film uopšte nije bio sniman u Jugoslaviji, već je u pitanju Sirkeci gari).

Budžet za film je iznosio dva miliona dolara…a zaradio je čak 79 miliona! Vau, to se zove profit, skoro 40 puta više! Primera radi, oba dela Osvetnika (Avengers: Infinity War + Endgame) su imala budžet oko 750 miliona dolara, a zaradili 4,8 milijardi dolara (nešto mi se zavrtelo u glavi X) )…a mogli su, eto, da zarade 30 milijardi („Da li je bila neka poenta iza ove glupe informacije, ili su samo želeo da se pohvališ da znaš da pomnožiš 750*40 bez digitrona?“-prim.podsvesti).

Uvodna muzička numera je samo malo prerađena verzija originalne „James Bond theme“

Ovde imate još neke (stvarno interesantne) zanimljivosti u vezi sa „From Russia witl Love“, a ja bih samo spomenuo:

– Ovo je poslednji film koji je video Dž.F.K.

– Ovo je poslednji Bond film koji je video Jan Fleming

– Smatra se da je „From Russia with Love“ upravo film koji je lansirao Šona Konerija među megazvezde, a ne „Dr.No“. Inače, legendardni glumac je ovaj film svojevremeno proglasio za svoj omiljeni Bond film.

– Jan Fleming je tek posle ovog filma bio uveren da je Koneri pravi izbor za Bonda

– Ovde nećemo čuti čuveno „Bond, James Bond…“

– Prvi put se pojavljuje čuveni Number 1 (u stvari, samo mu vidimo ruke i čujemo glas)

– Ovde se pojavljuje čuvena objava/najava “James Bond will return in …” (koju danas najviše vezujemo za superherojski žanr filmova)

– Vladek Šejbal se prilično lomio oko toga da li da prihvati ulogu zlog šahovskog velemajstora Kronstina, misleći da mu baš neće koristiti u karijeri, ali je pristao na nagovor prijatelja (upravo Šon Koneri)…i ispostavilo se da je to bio odličan potez za njegovu dalju karijeru

I tako dalje i tako bliže…

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

 

Kao što sam spomenuo, meni je „From Russia with Love“ (Iz Rusije s ljubavlju) vrh film, možda čak i najbolji Bond film, mada ga smatram i filmskim klasikom. Drastičan skok u kvalitetu na svakom polju. Zabavan, dinamičan i šarmantan film. Film (ne samo o Bondu, već i generalno) koji ne treba da propustite.

Apsolutna preporuka! 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li je „From Russia with love“ i tebi u vehu najboljih Bond filmova? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 1963. godine

Trajanje : 115 minuta

 

Tags:

Atomske navike

Date:        Leave a comment on Atomske navike  

 

Atomske navike Džejms Klir Atomic habits James Clear

“Atomske navike” – Džejms Klir

 

Jednom prilikom (ove godine) sam podvrgnuo sebe jednoj vrsti „testa“. A to je da mesec dana ne jedem rafinisani šećer, tj. slatkiše. Motiv mi je bio da dokažem nekim ljudima (tj. klijentima) da je to apsolutno izvodljivo…i bilo je…i nije uopšte bilo mučenje. Pre nego što neki od vas odmahnu rukom uz komentar „ma ne znaš ti mene i slatkiše“, samo ću vas PODSETITI DA POGLEDATE MOJU INSTAGRAM/FACEBOOK STRANICU I DA IMATE NA UMU DA JE NA SLIKAMA SAMO DEO SLATKIŠA I DA POSTOJI VELIKA VEROVATNOĆA DA STE VI ZA MENE MALA DECA KADA SU U PITANJU SLATKIŠI! ^^

Ahem…elem, gde sam ono stao…a da…iako sam znao da mogu „podneti“ vidljivo prisustvo slatkiša, da li pod uticajem tolike psihologije ili podsvesti ili nečeg trećeg, iskoristio sam trenutak što tada nisam imao pri sebi nešto puno slatkiša (pa onda nije bilo potrebe ni da ih kupujem), a i ono malo što sam ih imao, samo sam sklonio da mi ne budu u vidokrugu. Takođe, stavio sam na papir koji su to dodatni motivi/činjenice (pored gorenapisanog) koji će mi omogućiti da ovaj period bez šećera prođe što „bezbolnije“ (stavljam pod navodnike jer, budimo iskreni, nije da mi je zadatak da hodam bos po usijanom kamenju).

U neku ruku, delom svesno, delom nesvesno, stvorio sam prostorno i mentalno okruženje bez slatkiša, što je, u kombinaciji sa mojom osobinom da, posle nekog vremena, „zaboravim“ na stvari koje dugo ne vidim, omogućilo da jako malo razmišljam o slatkišima. A sama ideja da prekršim obećanje dato sebi, a pogotovo za nešto tako trivijalno kao što je nejedenje slatkiša, učinilo bi da se osetim prilično jadno i patetično i samo bih pokazao, da nešto tako „nemrtvo“ kao što je šećer, je gospodar moje sudbine (ovo „trivijalno“ sam podvukao iz jednostavnog razloga – sa vama bih mogao da radim/koučing na temu uzdržavanja od slatkiša, ali ako bi ipak prekršili sebi zadatu reč i posle primene raznih metoda i razgovora, onda bih morao da vas uputim da potražite stručnu medicinsku pomoć, jer je onda u pitanju ozbiljan stepen zavisnosti).

Ovo je otprilike nešto slično onome što Džejms Klir govori u svojoj knjizi „Atomske navike“, o inverziji prvog (neka bude nevidljivo) i drugog zakona (neka bude neprivlačno).

Naravno, ovaj period nije bilo bez izazova, ali su nagrade i neka otkrića o sebi vredele. Na primer, jedno trivijalno otkriće…shvatio sam da mi, u stvari, mnogo prija kapućino (bez šećera), iako pre ovoga teksta sam ga uvek smatrao bezveze i neukusnim i uvek bih pre izabrao nes-kafu…a ozbiljnija otkrića su nešto što bi morala da bude posebna priča.

Ali, da vam sad ovde ne pričam svoju životnu priču, imate ovde (na srpskom) i ovde (na engleskom) u tri posta skraćenu verziju (ali vam svejedno prepručujem da pročitate…a imate i na Facebook stranicama istih naslova, kome je lakše za čitanje).

 

Atomske navike Džejms Klir Atomic habits James Clear

 

Što se tiče Džejmsa Klira…verujem da je, kada je stavio tačku na poslednju rečenicu u knjizi „Atomske navike“, jednostavno digao ruke u vazduh i rekao: „To je to…jednostavnije od ovoga ne može…sve sam pokrio tako da kompleksna materija bude prezentovana pojednostavljeno. Četiri zakona sam lepo razložio na 250 strana…a čak i nije ni presitan font niti zbijen tekst. Ispričao sam svoju životnu priču, dao istorijske primere, statistiku, grafikone, praktične primere, sugestije, metode, tabele, argumente za i protiv…a onda sam svaki zakon lepo „razbio“ u praktične primere, bukvalno sve može da stane krupnim slovima na format A5 papira. Ne znam da li može nešto više da se uradi…“

Otprilike, ovo bi bila precizna recenzija knjige i da ovde stanem sa pisanjem.

Ne šalim se, ovo je knjiga koju morate da pročitate ako želite da se pozabavite izgradnjom dobrih navika (i eliminisanjem loših). A videćete i zašto…

Posle odličnog uvodnog dela (o snazi atomskih navika, kako navike oblikuju na dobro ili loše vaš identitet, kao i kako da izgradite navike u četiri jako logična koraka), „Atomske navike“ se fokusiraju na to da vam raščlane, iseckaju i sažvaću umesto vas četiri osnovna zakona za izradnju navika.

 

Četiri zakona za kreiranje dobrih navika:

  1. Neka bude očigledno
  2. Neka bude privlačno
  3. Neka bude lakše
  4. Neka bude zadovoljavajuće

 

Četiri zakona (tj. inverzije prethodno spomenutih) kako da prekinete sa lošom navikom:

  1. Neka bude nevidljivo
  2. Neka bude neprivlačno
  3. Neka bude teško
  4. Neka bude nezadovoljavajuće

 

I onda dobijete ove zakone još više „razbijene“ (na podzakone 1.1, 1.2, 1.2 itd…) i lepo objašnjene, praćene idejama, predlozima i primerima.

„Atomske navike“ su, iako sve deluje jednostavno na prvi pogled, ozbiljna knjiga.

 

Atomske navike Džejms Klir Atomic habits James Clear

 

Imajte olovku uz sebe, nemojte da vam bude žao knjige jer je kvalitetno napravljena. Podvlačite bitne rečenice (ima ih), dopisujte komentare, markirajte tabele…sve to će vam koristiti kad završite sa knjigom, pa odlučite da je ponovo prelistate da biste sumirali svoj pristup izgradnjama navika (nije valjda da bi čitali „Atomske navike“ reda radi ili da bi se hvalili na LinkedInu kako čitate dobru literaturu korisnu za biznis?), jer će vam ubrati proces.

 

Knjiga je puna rečenica koje će vas često naterati da zastanete za trenutak sa čitanjem i da razmislite o njima:

Uticaj stvoren promenom vaših navika sličan je efektu pomeranja rute aviona za samo nekoliko stepeni.

Svrha postavljanja ciljeva je da pobedite. Svrha izgradnje sistema je da nastavite igru.

Mnogi ljudi započinju proces menjanja svojih navika fokusirajući se na ono što žele da postignu. To nas dovodi do navika zasnovanih na ishodu. Alternativa je izgradnja navika zasnovanih na identitetu. Ovim pristupom počinjemo sa fokusiranjem na ono ko želimo da postanemo.

Navike ne ograničavaju slobodu. One je stvaraju. U stvari, ljudi koji nemaju svoje navike, često su oni sa najmanje slobode.

 

A ove rečenice sam izvukao tek iz prvih 40-ak strana knjige. Da li vas je bar malo zaintrigiralo? 🙂

„Atomske navike“ će vas naterati da malo preispitate sebe i svoj pristup, ne samo po pitanju navika, već i vašeg pogleda na život. Da li želite jednostavno da smršate za mesec dana ili da izgradite zdrav stil života? Da napišete jednu knjigu ili da postanete pisac? Da li zaista znate kako funkcionišu navike i šta ih „pokreće“? Da li uopšte znate šta je uzrok vaših loših navika (možda sve vreme „gledate“ u pogrešne stvari)? Da li navika mora da bude temeljno isplanirana i kompleksna, ili nekada znači i „bolje išta nego ništa“ (ako ne mogu da uradim danas 10 sklekova, da li to znači da preskačem ceo dan ili znači i ako uradim samo jedan sklek)? Da li zaista znate da odmerite nagradu za svoj trud? Da li sigurno znate kako funkcionišu trenutno i odloženo zadovoljstvo? Gde se krije „zona Zlatokose“ (znano i kao flow)? Da li se nalazite u „dolini razočaranja“ dok razvijate neku naviku, a da toga niste ni svesni?

Kao što vidite, dosta pitanja i odgovora se krije u knjizi „Atomske navike“.

 

Atomske navike Džejms Klir Atomic habits James Clear

 

Ono što je isto pozitivan aspekt knjige, jeste što Džejms Klir uopšte ne forsira svoje metode kao „apsolutna rešenja“ (kao što se mnogi autori hvale u svojim knjigama), već sama objašnjenja zakona su takva da vam daju slobodu da ih prilagodite na način koji će vama doneti najviše koristi.

Džejms Klir se takođe dotakao i priče o talentu, genima i ličnosti i kako oni (mogu da) utiču na naše navike, kao i kako treba da dobro poznajemo sebe i šta su naše mane i prednosti, kao i kako da ih iskoristimo na najbolji način (a dobićete i zanimljiv primer kroz upoređivanje Majkla Felpsa i Hičama El Gueroža).

Kao što vidite, ima svega korisnog u ovoj knjizi.

Možda i najveći plus knjige „Atomske navike“ jeste (pored toga što je neverovatno laka za čitanje) taj što je veoma praktična i odmah primenljiva. Možete, čim završite sa prvim zakonom, da uzmete papirić i napišete plan/mantru prvog zakona i da odmah počnete sa njegovom primenom, i da posle samo nadograđujete.

 

Atomske navike Džejms Klir Atomic habits James Clear

 

Sve u svemu, „Atomske navike“ su sjajna knjiga i Džejms Klir je odradio odličan posao, i zaista zaslužuje pohvale. Jednostavnije od ovoga ne može kada je u pitanju izgradnja navika. Ali, morate da upregnete i d**e i radite na sebi. Ne može bez truda. Još nisu izmislili USB koji sebi nabijete…ovaj, negde…i odjednom imate navike koje valjaju. Treba strpljenje. To i sam autor kaže. Nigde nije rekao „kada završite sa ovom knjigom, vi imate izgrađene navike“.

„Atomske navike“ je knjiga koju ljudi zaista treba da pročitaju, da razmisle o svom pristupu navikama. Kako zarad svog ličnog usavršavanja, a pogotovo ako radite sa ljudima (bilo kao kouč, psiholog, nutricionista, fitners trener, preduzetnik, direktor ili nešto sedmo), ova knjiga vam može pomoći da proširite i unapredite svoj pristup rešavanju izazova.

A imate i odličan sajt autora knjige, koji prati zaista veliki broj ljudi.

I da sumiramo za kraj što se tiče knjige „Atomske navike“…apsolutna…pardon, atomska preporuka. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, kakve su tvoje navike?

 

 

Sajt Džejmsa Klira

Cena knjige: Finesa | Dereta | Vulkan | Delfi | iLearn

 

Tags:

Dr.No

Date:        Leave a comment on Dr.No  

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Dr.No

 

Pisati o Džejmsu Bondu (James Bond) van konteksta filmova bi bio prilično nezahvalan posao (ili bi pre zahtevao poseban tekst). Zato ne bih želeo da puno trošim ovde prostora. Ne verujem da je iko očekivao da će film „Dr. No“, koji je i za ono doba (šezdesete) bio odrađen bio prilično jeftino, iznedriti „Džejms Bond“ medijsku franšizu, koja danas vredi sigurno preko 20 milijardi dolara, koja je napravila 25 (+ 2 Non-Eon naslova) filmova (sledeće godine nam stiže „No time do die“), mnogobrojnim glumcima, glumicama i muzičarima donela svetsku slavu i novac (ili jednostavno „pojačala“ oboje), a proizvođači (tj. direktori) Aston Martina, BMW-a, Berette i Valtera drže u svojim kancelarijama ikonu Sv.Džejmsa Bonda.

Naravno, ne zaboravimo 14 kultnih romana Jana Fleminga koji su sve ovo započeli, praćeno sa, ako se ne varam, nekih 40+ post-Fleming romana.

Franšiza je iznedrila gomilu stripova, nekih 20+ video igara, radio emisija, raznih figura i igračaka i čega sve ne.

Naravno, ne zaboravimo i popularizovanje različitih (vojnih) gedžeta sakrivenih u kolima, cigaretama, upaljačima, olovkama, torbama, satovima itd…

Nastanak fiktivnog lika Džejmsa Bonda je isto priča za sebe. Džejms Bond je (navodno) nastao kao amalgam više istorijskih ličnosti (nekih 15) koje je Jan Fleming poznavao (ili slušao priče o njima), ali se pretpostavlja da bi centralna ličnost mogao biti čuveni Dušan „Duško“ Popov. Ne želim da mislite da je ovo cilj suptilnog promovisanja patriotizma/nacionalizma (jer je Popov bio Srbin), već mnoge informacije iz različitih izvora upućuju na to. Jedna od njih je da je jedan agent britanske tajne službe (zadužen za praćenje Popova), prisustvovao sceni gde je Popov, u lisabonskoj kockarnici, uložio tadašnjih 80.000 dolara (danas bi to bilo preko 600.000 dolara), da bi naterao protivnika da odustane (fold).

Taj agent-posmatrač je bio Jan Fleming. A taj događaj je kasnije iskoristio za kultnu scenu “Kazino Rojala”. Duško Popov je bio trostruki tajni agent, čiji je primarni zadatak bio da dezinformiše Nemce. Kažu da je bio prilično smeo i drčan. Obožavao je dobra pića, skupa kola…i, naravno, lepe žene. Pravi plejboj (jedna od njegovih ljubavi je bila i čuvena glumica i lepotica tog vremena). Smatra se da je odigrao jednu od ključnih uloga u operaciji „Fortitude“. Njegova tajna imena/šifre (code names) bile su „Duško“ i „Tricikl“.

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Legenda…samo toliko ću napisati…

 

Naravno, i dalje postoje kritike na račun ličnosti Džejmsa Bonda, ali i to bi zahtevalo poseban tekst. Najveće kritike su u vezi sa njegovim tretiranjem žena (da je veliki mizognista i seksista koji žene vidi samo kao „tela“ za zabavu ili „alate“ za obavljanje misija, i da ih vidi kao inferiorne), kao i da je se (povremeno) vidi nostalgija za „britanskim imperijalizmom“…mada se najviše kritikuje prva stavka. I zbog toga mnogi smatraju da se Džejms Bond ne uklapa u današnje standarde „heroja“, da mora da se uradi ozbiljnija promena sa njegovim karakterom.

Što se mene tiče, ja bih samo rekao par reči, onako iskreno.

Filmski Džejms Bond je kreiran šezdesetih, i njegov psiološki obrazac je prilično uspostavljen prema ekonomsko-geografsko-političkoj situaciji tog perioda…i onda malo „mačo“ pojačan. I on je kao takav postao kanon. U narednim decenijama je blago menjan i prilagođavan modernom periodu.

Svi ste čuli za frazu “pobednici pišu istoriju”. Ali takođe, priznajte, ne dopada vam se ideja da vam pritisak moćnika u bilo kom obliku (bilo vojska, bilo mediji, bilo istoričari, bilo okolina) menja/kroji vašu (ličnu/političku) istoriju. Postoji rizik da izgubite identitet (jedno je “gubitak identiteta” u smislu pozitivne transformacije ličnosti, ali ovde govorimo o fiktivnim likovima, bilo da je knjiga, film, serija, strip, crtani, video igra). To može postati rizik ako rešite da uradite kompletnu promenu identiteta nekog filmskog junaka.

Na primer, ja lik Džejmsa Bonda nikada nisam doživljavao kao „heroja“, pa čak ni kao tragičnog heroja ili antiheroja. On je jednostavno (pogotovo sa muške strane) kul lik. Puca od samopouzdanja, harizmatičan je, uvek u formi, ne plaši se borbe, osvaja (i odvodi u krevet) najlepše žene, vozi besna kola, pija najbolja pića, bogat je, okružen je akcijom. Ali niko nije rekao da je bez mana. Kao agent je često bezosećajan i beskrupulozan, zadatke će obaviti po svaku cenu, bez obzira na žrtve, sve je u službi posla (to jest, Njenog Veličanstva).

Imam osećaj kao da se ponavljam (ne mogu da se setim da li sam ovo već negde spominjao ili govorio), ali verujem da je najveći broj muškaraca dovoljno sazreo da ga ne plaši koncept „snažne žene“ ili da misli da je LGBT virus koji se prenosi rukovanjem. Ne morate menjati Džejms Bonda. Promenite okruženje oko njega. Stvorite mu dostojnu konkurenciju. Tajnu službu MI6 ne čini samo 007. Stvorite ženu tajnog agenta koja će mu parirati (ali stvorite kompletnu ličnost, a ne agenta koji mora da bude žena koja agresivno prosipa feminističke priče i pljuje po 007…setite se Mulan i kako je tu feminizam sebi načinio više štete nego koristi). Može da bude 008 (i pre nego što neko feministički nastrojen pomisli „da, eto, ovamo priča jedno, a ovamo žena po rangu ispod muškarca“: ako poznajete Džejms Bond filmove i komentare vezane za agenta 008, stiče se utisak da je u pitanju neko sposobniji od Bonda. Književni i filmski kanon ne govore puno o agentu 008, sem na jednom mestu da je verovatno kodno ime „Bil“), imate druge 00 brojeve koji nisu popunjeni (a navodno jedan od 004 agenata je žena). Stvorite mu konkurenciju, a ne čistu kontru ili pandan.

Dođavola, ako je toliki problem, napisaću vam fan-fiction o ženskom agentu 008, i to takav da će zadovoljiti i našu (mušku) požudu i prikazati je kao sposobnu ženu, sa ličnošću, osobinama i kvalitetima takvim da će i mizognisti i seksisti otići i kupiti dijamantski prsten uz komentar „ovo je moja buduća žena“.

Ali ostavimo jadnog Dž.B. na miru…i opet sam se raspisao.

Elem… da se okrenemo filmu. ^^

„Dr. No“…

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Prva Bond devojka – legendardna Ursula Andres

 

Tajna služba MI6 aktivira Džejms Bonda sa zadatkom da ode na Jamajku i istraži nestanak šefa odseka MI6 (Strengvejsa) i njegove sekretarice, čiji su nestanak i ubistvo verovatno povezani sa pokušajima blokiranja signala za potencijalno lansiranje raketa iz Kejptauna.

Od trenutka dolaska na Jamajku, Bondu postaje jasno da ga neko prati. Tragovi u Strengvejsovoj kući ga dovode u kontakt sa lokalnim čamdžijom Kverelom, preko koga upoznajemo i čuvenog Bondovog (budućeg) poznanika, CIA agenta Feliksa Lajtera.

Na kraju se ispostavlja da je konkretan trag to što je Strengvejs nestao negde oko ostrva „Krabin ključ“, na koji nije dozvoljen pristup ikome (a lokalno stanovništvo veruje da tamo živi zmaj), i koji drži misteriozni kinesko-nemački biznismen-naučnik. Ma ništa sumnjivo tamo, zar ne?

Uz pomoć Kverela, Bond uspeva da se ušunja na ostrvo i tada nailazi na prelepu Hani Rajder (Honey Rider…), koja krišom dolazi na ovo ostrvo u potrazi za školjkama (ali se ubrzo otkriva i njena prava agenda).

Ipak, Bond i Hani bivaju zarobljeni (Kverel nije bio te sreće), i upoznaju prvog Bondovog (filmskog) rivala, Doktora Džulijusa Noa (čisto ako se neko pitao čemu ono „Dr.No“ 😀 ), čoveka koji je svojevremeno bio u Tongu (ne u tangama, već je u pitanju kriminalna organizacija), od kojih je pobegao sa (njihovih) 10 miliona dolara i sada je pripadnik tajne organizacija „SPEKTRA“ (Spectre) sa kojima sarađuje na zlim mastermajnd planovima (da vam baš sada ne otkrivam koji je to plan za ovo ostrvo), i koji ima prostetičke udove, konkretno šake koje su od gvožđa.

Da li je će Džejms Bond sprečiti zlog doktora Noa u njegovom planu, kao i da li će uspeti da pobegne sa Hani sa ovog ostrva na vreme, saznaćete ako pogledate prvi igrani film o Džejms Bondu, „Dr.No“.

Mada se smatra klasikom, nerealno je ovo proglasiti najboljem Dž.B. filmom. Jeste, Šon Koneri i Ursula Anders su postavili standarde za Džejms Bonda i Bond-devojku, prema kojima će svi nadolazeći Bondovi i dame biti upoređivani. Prvi put čujemo čuvenu Dž.B. muzičku temu (i svaki fan je bar jednom, kad ga niko nije gledao, znao naglas da „zasvira“ sa sebe „Dindirididiri dindiridiri dindirididiri dindiridiri dindiridiri… DIRIIIIII DIRIM DIIIIIIIIM!“). Egzotična, seksi lokacija, upoznavanjem sa SPEKTROM…sve to stoji.

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Maj nejm is Popov…dođavola! BOND! MAJ NEJM IS DŽEJMS POP…BOND!

 

Ali, čak i za standarde sa početka 60-ih, film je urađen prilično skromno (kada pogledate „Iz Rusije s ljubavlju“, koji se pojavio naredne godine, sve će vam biti jasno). I bilo je prilično izazova. Dosta filmskih studija je odbilo da uzme ovaj film (uz komentare da je „previše britanski“ i „previše seksualan“), i najzad kad se neko usudio, dobio je mizeran budžet, čak i za ono vreme. Ako, dok budete gledali film, za mnoge scene (i scenografiju) pomislite da deluju „jeftino“, nemojte da mislite da je to zbog toga što je film rađen 60-ih, već su zaista maksimalno morali da „stegnu kaiš“ i tada. Dosta zanimljivosti može da se pronađe (na internetu) o razvoju ovog filma. Scenario se isto morao menjati, pa je na kraju ispao prilično pravolinijski i predvidiv.

Ni Šon Koneri (u to vreme je imao 32 godine) uopšte nije bio prvi pik za Džejms Bonda! Dosta likova je bilo u opticaju (čak i legendarni Keri Grant), bio je i nekakav poseban kasting pride. Producenti su onda našli i sa Konerijem, koji je, navodno došao prilično kežual i izgužvan (u ono vreme su to verovatno zvali „seljak“, danas to zovemo „hipsteraj“), ali je od trenutka upoznavanja krenuo da“ glumi“ mačo i nehajan stav u razgovoru, da su ovi jednostavno rekli „on je taj“. Ova scena sve objašnjava.

Ni Ursula Anders nije bila prvi pik, već je izabrana dve nedelje pre početka snimanja (kada su producenti videli njenu sliku koju im je pokazao njen tadašnji muž, glumac Džon Derek…čija je, inače, četvrta žena bila Bo Derek), jer producenti dugo nisu mogli da pronađu dovoljnu atraktivnu i, khm khm, „obdarenu“ glumicu…očigledno je izbor bio dobar. Ali, da li znate da je druga glumica „pozajmila“/“popravila“ glas (bolje reći, urađen je redub ) Ursuli Anders, jer je Ursula imala jak švajcarsko-nemački akcenat?

E da, mnogo toga se moralo sređivati u ovom filmu.

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Doktor Džulijus No

 

Zvezda je, naravno, legendarni Šon Koneri (napustio nas ove godine u oktobru, imao je 90 godina). Za mene je on bio i ostao glumčina i lik. Ne samo da je (bar za mene) i dalje najbolji Džejms Bond / 007, već je jedan od retkih glumaca koji je uspeo da napravi još dosta odličnih filmova posle Bonda. U filmu je “nacionalno blago Škotske” pokazalo šarm i talenat za glumu. Što su stari govorili, ma bio je pravili “džek”. Ursula Andres… pa, ne znam šta bi puno trebalo reći o njoj. Iako se pojavila tek na pola filma, sama scena njenog pojavljivanja u čuvenom belom bikiniju, dok izranja iz mora i pevuši (naravno, tek pošto je izašla iz mora, nije pevala pod vodom, zaboga), se i dalje smatra jednom od kultnih (filmskih, modnih i seksi) scena u kinematogragiji (zaboga, čak i njen bikini ima svoju Wikipedia stranicu… a šta ste vi postigli u životu? XD ). Ali, nije sve u lepoti, pokazala je dovoljno i glumačkog potencijala, koji je doneo i „Zlatni globus“. Bernard Li je postao legendardni Bondov pretpostavljeni, M, koji se pojavio i u narednih 10 filmova o Bondu i koji je pobrao simpatije publike u ovoj epizodnoj ulozi. Naravno, kada se spomene Miss Manipeni (Miss Moneypenny), svi prvo pomisle na Lois Maksvel, koja je bila u ulozi M-ove sekretarice (i Bondove flert-simpatije) sve do 1985. godine.

 

Još par zanimljivosti:

Da li znate da je legendardni Kristofer Li (inače, rođak Jana Fleminga) mogao da bude dr.No?

Za ljubitelje automobila, Bondovo vozilo izbora u ovom filmu je Sunbeam Alpine.

Film je najvećim delom sniman na Jamajci.

Budžet za film je (i za to vreme) iznosio samo 1,1 milion dolara, a inkasirao je preko 16 (a ukupno do sada je 59,5) miliona! WOW, good job!

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Bondov auto izbora u ovom filmu – Alpine Sunbeam

 

Kao što smo spomenuli, „Dr.No“ je klasik, i nešto što je izrodilo odličnu franšizu. Film je zanimljiv, i uvek će se naći u top 10 filmova o avanturama 007 Džej Bija, mada mislim da njega u tom vrhu najviše drži nostalgija značaj koji je imao za celokupnu franšizu, nego sâm kvalitet. No bez dalnjeg, film je zabavan, šarmantan i može se smatrati delom opšte (filmske) kulutre i apsolutna preporuka za gledanje. Morao bih da se podsetim svih filmova, ali mislim da bi „Dr.No“ mogao da stavim u svojih „top 10 Dž.B. filmova“. 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li je i tebi “Dr.No” u „top 10 Dž.B. filmova“? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 1962. godine

Trajanje : 110 minuta

 

Tags:
Facebook
LinkedIn
Share
Twitter
Follow by Email
RSS
sr_RSSerbian
en_USEnglish sr_RSSerbian